Tako je kineski juan pretekao evro u finansiranju svetske trgovine.

Strane kompanije i banke prikupljaju u kontinentalnoj Kini i Hongkongu rekordne iznose novca izdavanjem „panda“ i „dim sum“ obveznica u juanima, primećuje Rojters.

Panda obveznice kontinuirano podstiču korišćenje „renminbija“ (juana) kao valute za finansijske transakcije, objavila je u oktobru kineska centralna banka. To je motivisalo banke da pozajmljuju stranim kompanijama i omogućilo širu upotrebu juana izvan Kine.

U prvih 10 ovogodišnjih meseci kompanije poput nemačkog proizvođača automobila BMW-a i francuske banke Kredi agrikol (Crédit Agricole), kao i inostraniogranci kineskih firmi prikupili su rekordnih 125,5 milijardi juana (17,33 milijarde dolara) izdavanjem „panda“ obveznica, za 61 posto više nego lane.

Kanadska centralna banka pribavila je krajem oktobra milijardu juana izdavanjem trogodišnje „panda“ obveznice, uz kupon od 3,2 posto. Na domaćem tržištu morala bi platiti kamatu od 4,5 posto.

U Hongkongu je vrednost izdatih „dim sum“ obveznica takođe dostigla rekord od 343 milijarde juana, skočivši za 62 posto u prvih osam meseci uodnosu na isti period lane. I banke su pojačano izdavale zajmove u kineskoj valuti.

Povećanje udela juana u globalnom finansiranju spada među glavne prioritete Kine u internacionalizaciji domaće valute, iako se čini da je nedavni uzlet uglavnom bio usmeren u poslove u azijskom divu.

Nemački proizvođač automobila Folksvagen (Volkswagen Group) rekao je Rojtersu da će početnih 1,5 milijardi juana pribavljenih izdanjem „panda“ obveznica koristiti samo za poslovanje u kontinentalnoj Kini, prenosi Hrportfolio.

Grupacija Mercedes-Benc (Mercedes-Benz) takođe planira da iskoristi novac za podršku poslovanju lizinga automobila u Kini.

Saradnja na „Pojasu i putu“

Talas zaduživanja globalnih kompanija kod kineskih banaka katapultirao je juan na drugo mesto u finansiranju globalne trgovine, ispred evra.

Udeo juana u finansiranju svetske trgovine skočio je s 3,91 posto na početku godine na 5,8 posto u septembru, prema međunarodnom sistemu za elektronsko sprovođenje finansijskih transakcija (SWIFT).

Dolar i dalje zauzima uverljivo prvo mesto s udelom od čak 84,2 posto, primećuje Rojters.

Međunarodnim platnim prometom dominiraju akreditivi, oblik kratkoročnog finansiranja koji olakšava trgovinu.

U okviru finansiranja trgovine i plaćanja, upotreba juana uglavnom je graničena na zemlje u razvoju u prijateljskim odnosima s Kinom, poput onih uključenih u njenu inicijativu „Pojas i put“.

Zabeleženo je povećano korišćenje juana u trgovinskim transakcijama, ali samo u određenim bilateralnim kanalima, sa zemljama poput Rusije, Argentine, Pakistana i Nigerije, rekao je Mark Vilijams, glavni ekonomista za Aziju pri Kapital ekonomiksu (Capital Economics).

Zemlje koje su u geopolitičkoj vezi sa SAD ne pokazuju interesovanje za prelazak na juan,što implicira da će globalna upotreba juana u trgovini biti ograničena, procenjuje Vilijams.

Izvor: hrportfolio/Blic.rs
Foto: Pixabay

Чланак kineski juan pretekao evro u finansiranju svetske trgovine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako se do nedavno u Kini govorilo da zaposleni u privatnim tehnološkim kompanijama jedu iz „zlatnih tanjira“, a državni činovnici iz „gvozdenih posuda“, sada se percepcija menja. Većina mladih bi radije menjala veliku platu za veću sigurnost.

Američki san polako gubi popularnost među mladima u Kini, sedeći barem po interesovanju sveže diplomiranih stručnjaka za državni posao. Radna mesta u državnoj službi su poslednjih godina sve traženija, a na najnovijem konkursu za 37.100 otvorenih radnih mesta u državnoj službi prijavilo se čak 1,52 miliona kandidata. To znači da bi otprilike od 41 kandidata, tek jedan mogao da dobije posao, navodi kineska agencija Sinhua.

Sa najavom zvaničnog Pekinga da će smanjiti broj državnih službenika za pet odsto u narednih pet godina, u nastojanju da administraciju učini efikasnijom, borba za svako radno mesto u državnim institucijama će biti još oštrija. U Kini je tokom poslednje četiri decenije broj ministarstava smanjen sa 42 na 29, a broj radnih mesta je prepolovljen. Uprkos tome, kineski ekonomisti ocenjuju da je administracija i dalje preglomazna i da ima mnogo preklapanja u nadležnostima.

To postaje sve veće finansijsko opterećenje za savezni budžet, naročito u aktuelnoj krizi i imajući u vidu ekonomske posledice koje proizilaze iz sve oštrijeg sukoba između Kine i SAD.

Zlatni i gvozdeni tanjiri

U isto vreme, Kina je već pod velikim pritiskom da otvori dovoljno radnih mesta, budući da na tržište rada ove godine ulazi rekordnih 11,58 miliona tek diplomiranih, visokoobrazovanih stručnjaka. Stopa nezaposlenosti u kineskim gradovima je u februaru ove godine iznosila 5,6 odsto, što je blagi porast u odnosu na 5,5 odsto u decembru prošle godine, ali je zato stopa nezaposlenosti za starosnu populaciju od 16 do 24 godine dostigla 18,1 odsto.

Kinezi su decenijama smatrali da je posao u javnoj upravi i državnim preduzećima vrhunac stabilnosti i uspeha u karijeri. Zatim je nagli uspon preduzetništva, posebno u tehnološkom sektoru, promenio ovakvo viđenje. Usled ogromne razlike u primanjima, za zaposlene u privatnim tehnološkim kompanijama se govorilo da jedu iz „zlatnog tanjira“, nasuprot državnim činovnicima koji svoju platu mogu da „pokusaju“ samo iz „gvozdenih posuda“.

Nije zlato sve što sija

Ali posle mera koje je preduzela kineska vlada sa obrazloženjem da se mora zaustaviti sve veći rast nejednakosti u društvu i sa sve dubljim posledicama aktuelne krize, tehnološke kompanije su otpustile na desetine hiljada ljudi, a one najveće, poput Tencenta i Alibabe oko 10% zaposlenih. Iako je ovog meseca ukinuto devetomesečno zamrzavanje licenci za onlajn klađenje, tokom tog perioda zatvorilo se 14.000 firmi u ovoj industriji.

Kineske tehnološke kompanije se sada, ako uopšte zapošljavaju nove radnike, mnogo više opredeljuju za iskusnije kandidate, nego za početnike. Istovremeno, jako su zaoštrile kriterijume za prijem tek diplomiranih kadrova, pa tako Tencent zapošljava samo nekoliko najboljih od oko 50.000 mladih, koliko u proseku doktorira godišnje u takozvanim STEM naukama.

Poslednjih godina, sa tolikim nestabilnostima u privredi, interes da se zaradi redovna plata u državnoj firmi – čak i ako je znatno manja od one u privatnoj – ponovno je porastao među mladim ljudima koji pridaju veću važnost sigurnosti posla, nego bilo čemu drugom u planiranju karijere. Prednost činovničke službe mnogi vide i u tome što im ona omogućava privatni život, koji zaposleni u privatnom tehnološkom sektoru praktično više nemaju.

Чланак Rekordan broj mladih Kineza traži državni posao се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je prenela agencija Rojters, prvi put se u Sjedinjenim Državama, od kada u toj zemlji vlada Bajdenova administracija, spomenula moguća zabrana Tik Toka.

SAD inače već duže vreme sumnjaju kako bi podaci o američkim korisnicima TikToka mogli biti prosleđeni kineskoj vladi.

TikTok u vlasništvu BiteDancea ima više od 100 miliona korisnika u SAD.

Bajdenov prethodnik, republikanac Donald Tramp, pokušao je da zabrani TikTok 2020. godine, ali su ga američki sudovi blokirali u toj nameri.

Portparol TikTok-a Bruk Oberveter izjavila je da je kompanija sve to nedavno saznala od Komiteta za strana ulaganja SAD (CFIUS) koji vodi Ministarstvo finansija SAD.

Svaka zabrana u SAD bi se suočila sa značajnim pravnim preprekama i potencijalnim političkim posledicama, pošto je TikTok popularan među milionima mladih Amerikanaca.

Kako se dodaje, zahtevalo se da kineski vlasnici aplikacije prodaju svoje akcije, a saopšteno je da će se u suprotnom suočiti sa mogućom zabranom te video aplikacije u SAD.

Kompanija Byte Dance je potvrdio da je 60 odsto njegovih akcija u vlasništvu globalnih investitora, 20 odsto je vlasništvo zaposlenih i 20 odsto osnivača TikToka.

Kina traži da se pruže dokazi

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da SAD tek treba da pruže dokaze da TikTok ugrožava nacionalnu bezbednost te zemlje.

CFIUS, američko telo za nacionalnu bezbednost, jednoglasno je preporučilo 2020. da Byte Dance proda TikTok.

Pod pritiskom tadašnjeg predsednika Trampa, Byte Dance je krajem 2020. godine bezuspešno pokušao da finalizuje dogovor sa kompanijama Valmart i Oracle Corp o prebacivanju TikTok-ovih sredstava u SAD u novi entitet.

„Ako je zaštita nacionalne bezbednosti cilj, dezinvestiranje ne rešava problem: promena vlasništva ne bi nametnula nikakva nova ograničenja protoka podataka ili pristupa“, piše u saopštenju rukovodstva TikToka.

Izvor: Novaekonomija.rs

Foto: Pixabay

Чланак SAD zahteva od kineskih vlasnika TikToka da se odreknu vlasništva ili im sledi zabrana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izvoz u Kinu se prošle godine kretao oko 330 miliona, dok je uvoz bio blizu tri milijarde evra, što znači da je Srbija imala deficit od oko 2,7 milijardi evra, a to je ubedljivo najveći deficit koji Srbija ima s nekom zemljom u spoljnoj trgovini.

„Prva posle Kine je Nemačka u koju izvozimo 2,2 milijarde evra, a uvozimo za 3,1 milijardu, dakle deficit je sasvim prihvatljivih 900 miliona evra“, ocenio je Lakićević i dodao da Srbija u Bosnu i Hercegovinu izvozi četiri puta više nego u Kinu, čak 1,3 milijarde evra.

Infrastrukturni projekti u kojima su angažovani Kinezi skuplji

Lakićević navodi da su infrastrukturni projekti u kojima su angažovani Kinezi znatno skuplji nego kada se oni realizuju uz učešće međunarodnih finansijskih institucija.

„Deonica Surčin–Obrenovac, koja je potpuno ravna, na autoputu između Beograda i Čačka košta skoro 10 miliona evra po kilometru, dok je u jednoj publikaciji o Koridoru 10, koju je svojevremeno objavil Ministarstvo saobraćaja, izračunato da izgradnja autoputa po sličnom terenu treba da košta oko dva do dva i po miliona evra po kilometru“, kazao je Lakićević.

Kako je objasnio, brza pruga Novi Sad–Subotica, koju grade kineske kompanije, košta 900 miliona evra ili devet miliona evra po kilometru, dok s druge strane pruga Niš-Dimitrovgrad, dužine 110 kilometara, koja se gradi parama Evropske investicione banke, košta manje od dva miliona evra po kilometru“.

Sve to govori, napomenuo je, da isti posao Kinezi naplaćuju i 50 odsto iznad realne cene.

Lakićević je ukazao da su kineski uslovi osetno nepovoljniji nego kod zajmova od međunarodnih finansijskih institucija, ali i da se kineske kompanije nisu „proslavile“ na ekološkom polju, jer je veliko zagađenje u Smederevu i Boru od industrijskih postrojenja njihovih kompanija.

Izvor: Fonet/Portal Sindikat Nezavisnost

Foto: Pixabay

Чланак Iznos dogovorenih zajmova sa Kinom premašio 15 milijardi evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ni trgovinski rat, ni zaostajanje u širenju 5G mreže nisu, čini se, tako efikasno ujedinili SAD protiv Kine kao što je to učinila pandemija. Tako bar izgleda kada se pogledaju izveštaji pojedinih američkih medija o aktulenom stavu političkog ali i najšireg javnog mnjenja u Sjedinjenim Državama o ulozi Kine u pandemiji.

Oni sugerišu da američki predsednik Domald Tramp ni izdaleka nije usamljen u svojim optužbama da je za sva zla američkog zdravstvenog sistema tokom epidemije koronavirusa najveći krivac – Kina.

U Predstavničkom domu Kongresa, predložena je na usvajanje rezolucija u kojoj se navodi da je kineska vlada „napravila više ozbiljnih grešaka u ranim fazama epidemije Kovida 19. One uključuju i namerno širenje dezinformacija, odbijanje saradnje sa međunarodnim zdravstvenim organizacijama, kao i cenzurisanje izjava kineskih lekara i novinara. Usled svega toga, bilo je otežano pravovremeno reagovanje SAD na pandemiju“.

Ovakav stav podržava i većina Trampovih političkih protivnika. Naime, čak 66% članova Demokratske stranke ocenjuje da Kinezi nisu objektivno izveštavali o širenju Kovida 19, a 53% njih je saglasno da se Kini nametnu još oštrija trgovinska ograničenja.

Prvi Amerikanac koji je zatražio odštetu

Kada je reč o takozvanim prosečenim Amerikancima, prema najnovijoj anketi organizacije Haris, 72% američkih državljana je uvereno da kineske vlasti nisu pošteno izveštavale o širenju zaraze, a više od dve trećine se zalaže za oštrije sankcije Kini.
Kako ističe „Glas Amerike“, čak i Trampovu kontroverznu upotreba fraze „kineski virus“ više Amerikanaca smatra prihvatljivom, nego što je broj onih koji se protive takvoj kvalifikaciji. Tramp je bio kritikovan da mu je fraza „rasistička“, ali prema jednoj anketi, 52% Amerikanaca slaže se sa Trampovom karakterizacijom virusa, nasuprot 48% njih koji i dalje smatraju da je takvo etiketiranje neprihvatljivo.

Rezultati pokazuju i da većina Amerikanaca veruje da je za slom američkog zfravstvenog sistema u naletu epidemije u SAD najodgovornija Kina. Anketirani najčešće izražavaju stav da zbog toga što su kineske vlasti nedeljama prećutkivale koliko je virus smrtonosan, američki zdravstveni sistem nije mogao na vreme da se pripremi kako bi zaštitio svoje građane.
Jedan oboleli od koronevirusa, američki državljanin Floride, čak je podneo i zahtev za reparaciju. Na ime odštete za ugoroženo zdravlje, a možda i život, tražio je da mu kineska država isplati naknadu od milion američkih dolara.

Чланак Šta prosečni Amerikanci misle o ulozi Kine u pandemiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.