Upravo jedan takav projekat, koji se bavi istraživanjem i razvojem proizvodnje industrijske konoplje u Srbiji, našao se među finalistima ovogodišnjeg, šestog po redu ciklusa Generator ZERO konkursa OTP banke koji traga za inovativnim rešenjima koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije.

Projekat koji bi mogao da oporavi energetski sistem Srbije

Reč je o proizvodnji ekološko – energetskog peleta od stabljike industrijske konoplje, projektu koji bi mogao da oporavi energetski sistem Srbije te da po veoma prihvatljivim cenama zadovolji i potrebe stanovništva za ekološkom i visoko – energetski efikasnom sirovinom za grejanje uz mnoštvo nusproizvoda koji se mogu dobiti eksploatacijom pomenute biljke.

Kako za „Blic“ objašnjava Hadži Zoran Jovanović, koordinator HEMP grupe za razvoj i istraživanja vezana za industrijsku konoplju u Srbiji, od nje se sada samo prerađuje cvet i seme, a to nije dovoljno za kompletnu isplativost sejanja industrijske konoplje. Od cveta i semena se može proizvesti dvadesetak proizvoda dok se od stabljike može proizvesti više od 70.000 proizvoda.

– Srbija je polovinom prošlog veka u tadašnjoj Jugoslaviji bila najveći izvoznik konoplje u Evropi, a među prva tri, četiri u svetu. Interesantno je da se u Srbiji nikada nisu od biomase stabljike industrijske konoplje proizvodili energetski peleti, a u Evropi se to odavno čini. Ideja je da realizacijom ovog projekta revitalizujemo ruralna područja jer je biznis sa industrijskom konopljom visoko profitabilan uz mnoštvo benefita. Naime, prihod je veći i do pet puta od prihoda proizvodnje kukuruza.

Pored toga, realizacijom ovog projekta rekultivisaćemo naše poljoprivredno zemljište od pesticida, herbicida, teških metala jer jedino konoplja može da očisti njive te se i preporučuje za sadnju povremeno kako bi se „odmorilo“ zemljište i potom dalo još bolje prinose – kaže Jovanović.

Srpski poljoprivrednici imaju sve uslove za gajenje industrijske konoplje

Navodi da srpski poljoprivrednici imaju sve uslove da uspešno gaje industrijsku konoplju jer imamo pogodnu klimu, a samoj biljci ne smeta globalno zagrevanje, nije joj potrebno zalivanje, kao ni hemijski zaštitni preparati.

– Želim da istaknem da je konoplja jedna biljka sa dva osnovna varijeteta nazvana kanabis sativa i kanabis indika. Sativa je industrijska biljka koja po standardima EU nema više od 0,3 odsto THC-a dok je indika za medicinsku upotrebu sa više THC-a i ona nije predmet našeg interesovanja. Nas interesuje povratak kanabis sativa na naša polja gde je nekada bila sveprisutna. Od nje su se pravili tekstil, papir, užad i mnogo drugih proizvoda koji su nažalost potisnuli lobisti radeći za razne monopoliste, pre svih naftne, kojima su u žiži interesovanja bili drugi veštački stvoreni materijali poput plastike – podseća Jovanović.

Prema njegovim rečima, detaljnim istraživanjem i proučavanjem čitavog tima eksperata grupa HEMP shvatila je da se od industrijske konoplje koja apsorbuje više ugljen-dioksida (CO2) nego što emituje pri sagoveravnju, može da se proizvodi energetski ekološki pelet koji spada u obnovljive izvore energije jer potiče od biljke koja nema ni trunke hemije i jača je energetski od bilo kod tvrdog drveta od koga se pravi pelet.

– Mi već imamo uzorke, znamo tehnologiju i zaštitili smo taj proces u Zavodu za zaštitu patenata a planiramo da patentom zaštitimo i upotrebu industrijske konoplje u oblasti građevine jer ta biljka daje jaku izolaciju, nesagoriv je materijal i u izgradnji nekog objekta koristi se samo konoplja, prirodni kreč i voda. Zato, u planu nam je da izgradimo jednu ekološku kuću koja bi trebalo da bude u potpunosti energetski nezavisna u kombinaciji sa solarnom energijom – najavljuje Jovanović.

Apel EU da se podrži sadnja industrijske konoplje

On podseća da će Evropa uvesti takse na emisiju CO2 te je uputila predlog društveno odgovornim firmama da podrže sadnju industrijske konoplje.

Ipak, šalu na stranu, Jovanović smatra da industrijska konoplja i proizvodi od nje predstavljaju budućnost zelene ekonomije sa primenom u gotovo svim sferama života.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Industrijska konopolja kao novi izvor energije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Berlinski metro je veoma brzo reagovao na odluku nove nemačke vlade da legalizuje upotrebu marihuane u medicinske svrhe. Operater za javni prevoz BVG je pokrenuo marketinšku kampanju za ublažavanje stresa, ponudivši putnicima karte za prevoz koje sadrže ulje konoplje i jestive su. Predviđeno je da kampanja traje do završetka božićnih i novogodišnjih praznika, a iz Berlinskog metroa poručuju da sa ovim kartama građani mogu ceo dan da se voze po gradu, a zatim da ih pojedu kako bi se opustili.

Karte su dostupne u korisničkim centrima širom Berlina. Napravljene su od jestivog papira koji je natopljen sa „samo tri kapi ulja konoplje“, za koje BVG tvrdi da „ima smirujući učinak.“ Karte koštaju 8,80 evra i omogućavaju neograničeno putovanje javnim prevozom u Berlinu 24 sata.

Nesvakidašnji podsticaj za nošenje maski

Predstavnici Berlinskog metroa ističu da su žestoki protivnici droge i alkohola, te da je njihovo korišćenje zabranjeno u svim vozilima BVG-a. Nasuprot tome, upotreba jestivih karata za prevoz „začinjenih“ marihuanom je potpuno legalna, jer je reč o kanabisu koji se uzgaja za medicinske potrebe. Ulje konoplje je, dodaju, sto posto vegetarijansko i „može se koristiti i kao odličan preliv za salatu“.

BVG je i pre ovoga postao prepoznatljiv po neobičnim marketinškim kampanjama. Prošle godine je pokrenuo kampanju u kojoj je pozivao putnike da prestanu da koriste dezodorans, kako bi se uverili koliko su maske efikasno sredstvo zaštite i kako bi se podstaklo njihovo nošenje u prevozu tokom pandemije.
BVG je 2018. lansirao par Adidas patika u ograničenoj seriji, koje su služile kao godišnja sezonska karta. Patike su bile dizajnirane na isti način kao i presvlake u berlinskim U-Bahn vozovima i koštale su 180 evra, dok godišnja karta za prevoz obično košta više od 750 evra.

Чланак Berlinski metro nudi putnicima jestive karte od konoplje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Proizvođači kudelje imaju pune ruke posla, objašnjavaju u Zadruzi “Konoplja, gde kažu da je interesovanje proizvođača veliko i podsećaju da je pre Drugog svetskog rata nekadašnja Jugoslavija bila vodeći proizvođač industrijske konoplje u Evropi i da ju je izvozila.

Zbog uticaja petrohemijskog lobija, sa američkog kontinenta, koji se prelio i u Evropu na kraju nije ostala ni jedna jedina kudeljara u Vojvodini.

Interesovanje veliko

-Sada je interesovanje veliko, ali ljudi nisu svesni šta ih čeka. To je ono što stalno objašnjavamo, to nije ni kukuruz ni pšenica, usevi i prinos zavise od dobre pripreme zemljišta, pridržavanja agrotehničkih mera ali i dobrog sušenja, selekcije I na kraju lagerovanja. Nažalost problem je sa mašinama koje su specijalizovane, nema ih, i to predstavlja najveći problem prilikom odlučivanja koju kulturu da posejemo – priča za Danas dr Maja Timotijević, direktorka zadruga “Konoplja”.

Iskustva ove zadruga sa gajenjem industrijske konoplje, koje se u svemu razlikuje od indijske konoplje koja je zabranjena zakonom, su pozitivna.

Kažu da je potrebna izuzetna upornost, posvećenost i ljubav prema ovoj biljci, da bi se nastavilo sa uzgojem.

-Ljudi uglavnom misle da je konoplju lako gajiti zato što se ne prska i nema nikakvog posla tokom vegetacije. Ali to je samo zabluda, pravi problemi nastaju kad dodje do berbe, sušenja, selektovanja. Potrebna je jako dobra organizacije da bi sve teklo nesmetano, a za to je neophodno iskustvo. Zato svim našim članovima savetujemo da počnu od 1 do 2 hektara i da je prva godina za učenje, jer inače ulaze u veći rizik. Mi smo tu da im pomognemo savetima, iskustvom. Naša zadruga je ušla i u preradu konoplje i momentalno proizvodimo preko 30 proizvoda od industrijske konoplje, koji su namenjeni za ishranu, kozmetiku ali i program namenjen kućnim ljubimcima. Ne znam da neko ima ovako široku lepezu proizvoda. Imamo zainteresovanih kupaca u zemlji, ali i u inostranstvu. Upravo smo ostvarili prvi izvoz u SAD, što mislim da je otvaranje vrata za budućnost -objašnjava dr Maja Timotijević.

Lakše proizvesti nego prodati ili preraditi

Da je lakše proizvesti nego prodati ili preraditi slaže i sagovornica Danas, jer kaže da nije samo stroga zakonska regulative prepreka za veći broj površina pod konopljom, tu su i predrasude, ali i težak plasman na industrijskom tržiptu u zemlji.

-Zakonska regulative jeste prepreka jer su primenjene najstrožije mere propisane u EU, a u većini slučajeva ona je potpuno nejasna, jer pojedina Ministarstva propisuju pravilnike koji su u suprotnosti. Za ovu vrstu proizvodnje nadležna su tri ministarstva, zdravlja, poljoprivrede i unutrašnjih poslova, i svima bi nam bilo lakše da se time bavi jedno telo ili institucija. U Mađarskoj je to rešeno na nivou države formiranjem jedne agencije, tako da su počeli sad da povećavaju površine pod konopljom. Neznanje o biljci i njenom delovanju je najveći neprijatelj povećanju proizvodnje, a predrasude kod ljudi koji se odlučuju su najveći kamen spoticanja. Kada se kreće od toga kako ne može, a ne kako može onda u startu imamo problem – decidirana je dr Timotijević.

Kudelja je najviše korištena u tekstilnoj industriji i brodarstvu

Kako navodi, plasman konoplje je sigurno odlučujući, ali samo mali broj proizvođača je dovoljno uporan da se izbori i plasira proizvode na tržište.

-To je nešto novo, na čemu treba raditi, a nema od koga da se nauči. Tako da smo u svakom pogledu pioniri u proizvodnji gotovih proizvoda. Nema plasmana jer se svi boje, bez obzira što je dokazano da u zrnu nema CBD (kanabidiol) niti THC (tetrahidrokanabinol), ljudi se boje da uvrste proizvode od industrijske konoplje u ponudu. Iako imamo hemijske analize, opet je sve što je sa konopljom pod velikom senkom predrasuda – zaključuje dr Maja Timotijević, direktorka Poljoprivredne zaduge “Konoplja”.

Prema istorijskim izvorima, kudeljarstvo je imalo dugu tradiciju u Srbiji, prva fabrika za preradu kudelje podignuta je u Futogu 1865. godine a u to vreme u Odžacima je postojala organizovana berza na kojoj se trgovalo konopljom.

Nakon Drugog svetskog rata pod konopljom u Jugoslaviji bilo je preko 100.000 hektara i preko 70 kudeljara, a konolja se gajila masovno na području Bačkog Petrovca, Odžaka, Apatina.

Kudelja je najviše korištena u tekstilnoj industriji i brodarstvu. Svoju primenu ova industrijska biljka danas ima i u farmaceutskoj industriji, proizvodnji papira, ulja.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji posejano 800 hektara konoplja се појављује прво на Biznis i Finansije.