Međutim, da li ste se zapitali koje vas to megakorporacije najviše prate i prisluškuju? Koje kompanije prikupljaju najviše, a koja najmanje korisničkih podataka? Najnoviji podaci analaitičke kompanije „StockApps“ otkrivaju koja nas kompanija najviše posmatra.

Kao što je već poznato, ukoliko je proizvod besplatan – proizvod ste vi. Međutim, i dalje je zanimljivo zaviriti iza kulisa i dobiti makar neki uvid u realno stanje stvari i u to ko nas koliko prati i ko koliko naših podataka gramzivo želi samo za sebe. Srećom, kompanija „StockApps“ izvršila je istraživanje koje se bavi baš ovom temom.

Naime, „StockApps“ odabrao je pet kompanija kako bi saznali koji od najvećih svetskih giganta prikupljaju najveći broj tipova ličnih podataka koje su prisutne na internetu. Pet kompanija koje su se našle u ovom istraživanju su Gugl, Tviter, Epl, Amazon i Fejsbuk.

Prema rezultatima ovog istraživanja, kompanija koja najraznovrsnije prikuplja podatke svojih korisnika i to kroz čak 39 kategorija je – Gugl.

Odmah iza kompanije Gugl nalazi se Tviter koji prati korisničke podatke kroz 24 kategorije. Na trećem mestu je Amazon koji prikuplja bitne podatke iz 23 kategorije, dok je na četvrtom mestu Fejsbukkoji podatke prikuplja iz 14 kategorija. Na kraju je “dobar momak” Epl koji prikuplja “samo” 12 kategorija korisničkih podataka.

Bitan je kvalitet, ne kvantitet

Sve ove kompanije mnogo novca zarađuju od korišćenja korisničkih podataka u svrhe reklamiranja unutar njihovih ekosistema. Međutim, nije najvažnije prikupiti što više informacija, već osigurati kvalitet prikupljenih informacija kroz praćenje kategorija koje se najbolje mogu upotrebiti u marketinške svrhe.

Međutim, zabrinjavajuća je činjenica da Gugl koristi i lokaciju korisnika kako bi istu upotrebio u svrhe predstavljanja reklama za “stvari” koje se nalaze upravo u vašoj blizini, prenosi Benčmark.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Koji tehnološki giganti nas najviše prisluškuju i prate се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Prema poslednjim raspoloživim podacima dobijenim od banaka sa 30. junom 2021. godine, preko 50 hiljada zahteva je odobreno klijentima, ukupne vrednosti 111,1 milijardi dinara. Imajući u vidu da je konkretna mera namenjena prevashodno dužnicima pogođenim ekonomskim posledicama pandemije kovida 19, broj dužnika kojima je ova mera odobrena na njihov zahtev je preko 83 odsto“, ističu u centralnoj banci, prenosi N1.

Za razliku od prva dva moratorijuma sprovedenim tokom protekle godine, koji je odobravan automatski svim dužnicima, ovaj put se za njega prijavljivalo.

Naime, tokom 2020. godine, svojoj banci su se javljali dužnici koji nisu želeli moratorijum, a ove godine, do kraja aprila, bankama su se javljali dužnici koji jesu želeli tj. koji su tražili pauzu u otplati.

Prvi moratorijum bio je, po vrednosti pauziranih kredita, najveći – oko dve milijarde evra.

Tada se, prema podacima Udruženja banaka Srbije za moratorijum se odlučilo 94 odsto građana koji imaju obaveze prema bankama, dok je nepunih šest odsto „izričito tražilo da nastavi sa otplatom“.

Kod preduzeća, za prvi moratorijum opredelilo se 92,9 odsto firmi, a 7,1 odsto izjasnilo se da želi i dalje da plaća svoje obaveze.

„Firme koje su odlučile da nepromenjeno plaćaju obaveze ka bankama su veće kompanije, tako da one čine oko 30 odsto ukupne kreditne zaduženosti privrede“, izjavio je u aprilu 2020. Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS.

Moratorijum veći kod korisnika kredita manje vrednosti

Vrednost drugog moratorijuma bila je upola manja u odnosu na prvi i iznosila je skoro milijardu evra.

„Drugi moratorijum na obaveze prema bankama prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća. Ukupna vrednost drugog zastoja u otplati obaveza iznosi skoro milijardu evra. Ovaj udeo veći je kod mikro i malih pravnih lica (71 odsto odnosno 62 odsto), dok je u segmentu srednjih i velikih preduzeća polovina njih odlučila da nastavi plaćanje obaveza. Od građana koji koriste stambeni kredit, polovina se odlučila na moratorijum. Kod korisnika gotovinskih kredita, kreditnih kartica i minusa po tekućem računa taj udeo iznosi 84 odsto.

Procenat prihvatanja drugog moratorijuma bio je veći kod korisnika kredita manje vrednosti.

Kod trećeg moratorijuma, za koji su se prijavljivali zaintersovani dužnici – i građani i privreda, vrednost pauziranih zajmova na približnom je nivou kao i kod drugog – pomenutih 111,1 milijardu dinara je oko 945 miliona evra.

U NBS ističu da je centralna banka mere iz decembra prošle godine (kada je krenula prijava za treći moratorijum) odmerila tako da, s jedne strane, predstavljaju adekvatnu podršku građanima i privredi koji usled pandemije kovida 19 nisu u mogućnosti da izmiruju obaveze prema banci, odnosno koji mogu imati poteškoće u izmirivanju tih obaveza, a da, s druge strane, ne dođe do narušavanja finansijske discipline.

„Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima dodatno je smanjeno u odnosu na pretkrizni nivo, na 3,6 odsto koliko je iznosilo na kraju juna 2021. godine“, ističu u NBS napominjući da Narodna banka i ubuduće „ostaje posvećena rešavanju pitanja problematičnih kredita i sprečavanju nastanka novih“.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Moratorijum najviše na keš kredite се појављује прво на Biznis i Finansije.

Savet tog udruženja bankarskim klijentima je da u situaciji kada ih za dug umesto banke poziva neka agencija za naplatu potraživanja da banci upute pisani zahtev za brisanje ličnih podataka iz baze agencije.

„To znači da će pozivi i uznemiravanja nakon toga prestati, jer agencija neće smeti da koristi lične podatke dužnika“, istakla je „Efektiva“ i dodala da je obaveza banke da o tome obavesti dužnika, a ako to ne uradi, postoji mogućnost žalbe Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i pokretanje sudskog postupka.

Po tumačenju tog udruženja ni mobilni operatori i trgovce nemaju pravo da agencijama za naplatu potraživanja daju lične podatke dužnika.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Banke ne smeju da daju lične podatke korisnika, agencijama za naplatu potraživanja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema istraživanjima agencija Nilsen i Ipsos u koje je UNS imao uvid, internet je prošle godine dnevno koristilo 72 odsto građana, dok je televiziju pratilo 69 odsto.

Konsultant Ipsosa, Srđan Bogosavljević, kaže da veliku ulogu u rastu interneta imaju pametni telefoni.

„U istraživanjima nam se često dešava da ljudi kažu da ne koriste internet, a zatim navedu da redovno prate na mobilnim telefonima Fejsbuk, Jutjub ili neke od društvenih mreža, ali internet i dalje znatno zaostaje kao izvor političkog informisanja za televizijom“, kaže Bogosavljević.

Objašnjava i da su političke emisije sve manje gledane i doživele dramatičan pad gledanosti, dok su pregledi vesti i dalje ostali glavni izvor informisanja.

Radio stanice su bile na trećem mestu i slušalo ih je 37 procenata građana, dok je štampu, dnevnu, nedeljnu, periodičnu, pratilo 30 odsto stanovnika Srbije.

Pre samo pet godina, čak 59 odsto građana je pratilo jedan ili više štampanih medija, pa je u tom medijskom sektoru primetan pad, navodi se dalje u obrazloženju rezultata.

Kada se posmatra praćenje medija na nedeljnom nivou, čak 88 odsto u toku jedne nedelje gleda neki od TV kanala, dok internet prati 74 odsto.

Značaj društvenih mreža

Bogosavljević je primetio i da su u Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, društvene mreže odigrale veliku ulogu u pobedi Donalda Trampa na predsedničkim izborima 2016. godine.

„Mi smo imali pre Trampove pobede još neverovatniji primer uticaja društvenih mreža, kada je Fejsbuk imao ogromnu ulogu u takozvanom Arapskom proleću, ali u Srbiji nijedna partija nije pokazala ozbiljne ambicije da šalje poruke preko te ili drugih uticajnih društvenih mreža“, dodaje Bogosavljević.

Tramp je, kako podseća Bogosavljević, protiv sebe imao gotovo sve mejnstrim medije osim Foks njuza, ali analitičari smatraju da pobedu nad medijski favorizovanoj Hilari Klinton može da zahvali društvenim mrežama.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак U Srbiji na dnevnom nivou veći broj korisnika interneta od gledalaca televizije се појављује прво на Biznis i Finansije.