Ehinacea uspeva u našim agroekološkim uslovima. Ehinacea za svoj rast i razviće zahteva puno svetlosti, toplote i vlage. Za gajenje zahteva srednje laka, plodna zemljišta sa dovoljno vlage, stoga je poželjno navodnjavati zasad.

Kako se radi o višegodišnjim vrstama nisu uključene u plodored. Ipak na isto mesto se vraća nakon 3 godine. Preporučena je obrada i priprema zemljišta kao za povrtarske vrste. U praksi se gotovo u potpunosti razmnožava proizvodnjom rasada.

Proizvodnja rasada prolećna i letnja

Proizvodnja rasada može biti dvojaka: prolećna i letnja. Letnja proizvodnja u „hladnim lejama“ je jeftinija u poređenju sa zimskoprolećnom proizvodnjom u zatvorenom, grejanom prostoru. Poželjno je da u vreme rasađivanja rasad bude visok osam do dvanaest centimetara i da ima četiri do šest pari stalnih listova. Takav rasad trebalo bi da ima dobro razvijen korenov sistem, čvrsto i elastično stablo.

Sadnja, berba, sušenje

Obično period od setve do rasađivanja traje 50 do 80 dana. Sadnja se obavlja na međuredno rastojanje od 70 (80) i 30 centimetara između biljaka u redu. U redovne mere nege spadaju: međuredno kultiviranje, okopavanja sa plevljenjem, prihranjivanje i po potrebi navodnjavanje i ukoliko bude praznih mesta dodatno popunjavanje novim rasadom. Berba nadzemnog dela (herbe) se obavlja kada je biljka u punom cvetanju. U prvoj godini je to obično u avgustu, a u drugoj godini berba se obavlja ranije u julu. Pokošena masa se može koristiti za ustinjavanje i ceđenje soka ili se suši u termičkim sušarama na temperaturama do 40 °C. Može se sušiti i prirodnim putem što nije preporučljivo.

Koren

Koren se vadi u jesen druge, najčešće treće godine. Nakon vađenja odstrane mu se primese i potom se pere. Nakon pranja se suši u termičkim sušarama na temperaturama do 50 °C. Prinosi su herbe i korena su najveći u trećoj godini i u zavisnosti od uslova gajenja i zemljišta oni iznose 2-4 t/ha.

Poreklo

Poreklo širokolisne (Echinacea purpurea (L.) Moenich), uskolisne ehinacea (E. angustifolia DC.) i E. pallida (Nutt.) Nutt je Severna Amerika, a u Evropsu du donešenje u XVIII veku. Pripadaju familiji glavočika (Asteraceae). Postoje podaci da se ehinacea koristi već 500 godina. Severnoamerički indijanci su je koristili za lečenje infekcija, za podizanje imuniteta, za saniranje rana na koži i protiv insekata i ugriza zmija. Poreklo njenog imena potiče od grčke reči ekhinos što znači: jež.

Echinacee su višegodišnje zeljaste vrste koje poseduju jak žiličast razgranat korenov sistem. Iz glave korena svake godine razvija se veći broj nadzemnih uspravnih izdanaka koji se u gornjem delu granaju. Stabljike dostižu visinu 50-80 cm. Listovi su ovalno lancetastog oblika, naizmenično raspoređeni. Stabljike i listovi su gusto obrasli oštrim maljama. Svaka grana završava se cvetnom glavicom. Cvast se sastoji od trubastih plodnih cvetića i jezičastih neplodnih cvetića po obodu cvasti. Latice su ljubičaste, svetlije ljubičaste do bele boje i sa starošću se obaraju, pa daju cvastima izgled kišobrana. Plod je ahenija.

Korisne za otpornost organizma od infekcija, kod prehlada i gripa

Sve tri vrste poseduju snažan stimulirajući efekt na imunološki sistem pa su zbog toga vrlo korisne kod jačanja otpornosti organizma na različite vrste infekcija. Najčešće se koriste kod prehlada i gripa. Najbolji efekat se postiže ukoliko ehinaceu koristimo preventivno pre nastupanja sezona prehlade i gripa. Na primer kod širokolisne (Echinacea purpurea) se koristi nadzemni deo biljke (herba) ali i koren (radix).

Kod uskolisne ehinacee (E. angustifolia) i Echinacee pallide lekoviti deo je koren (radix). Kako herba, tako i radix sadrže brojne aktivne materije kao što su: alkilamidi, ketoalkani, etarska ulja, poliacetilenski derivati, fenolne kiseline, alkaloide pirolizidinskog tipa, polisaharidi i glikoproteini koji deluju antiseptično i antivirusno pa se zbog toga koriste za lečenje prehlada i gripoznih infekcija i za povećanje imuniteta. Posebno je bogat alkaloidima pirolizidinskog tipa, tusilaginom, izotusilaginom, polisaharidima (najznačajniji echinacin), kao i etarskim uljem (manje od 0,1%).

Biljka deluje antiseptički i antivirusno, pa se koristi kod lečenja lakših i srednje teških prehlada i gripoznih infekcija. Lokalno se koristi za lečenje kod teško zarastajućih rana i zapaljenskih procesa na koži.

Delovanje u terapiji i profilaksi infekcija gornjih disajnih puteva zasniva se na povećanju odbrambene mogućnosti organizma nespecifičnom stimulacijom imunog sistema. Ipak, koliko god je upotreba ehinacee opravdana, preporuka je da se ne koristiti duže od 8 nedelja (ESCOP). Najčešće se koristi u obliku sokova, sirupa, tinktura, sprejeva, tableta, gelova, a često ulazi u sastav čajeva za održavanje imuniteta kakav je na primer čaj „Imuno-Mix“.

Pored izuzetne lekovitosti veliki cvetovi sa isturenom središnjom narandžastom smeđom kupom, laticama roze ili bele boje ehinacee neretko su deo vrtova, bašti i parkovskih aranžmana.

Izvor: Plodnazemlja

Autor: Dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝ i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝, Beograd

Foto: Pixabay

Чланак Kako se gaji ehinacea i za čemu ona služi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima kineske carine, uvoz koksnog uglja iz Rusije skočio je na 1,4 miliona tona u martu sa 550.000 tona u istom mesecu prošle godine i u odnosu na 1,1 milion tona u februaru.

Kina je dobila velike popuste za kupovinu ovog energenta, budući da su drugi kupci, poput Japana i Evropske unije, najavili zabranu njegovog uvoza, prenosi „Blumberg“. Mada su cene ruskog uglja umereno porasle prošle godine, one su i dalje znatno niže od drugih dobavljača, poput Indonezije i Mongolije.

Najveća azijska ekonomija signalizirala je da je zainteresovana za kupovinu više ruskih energenata uprkos finansijskim blokadama koje su uvele strane međunarodne banke i transportnim problemima brodovlasnika zbog sukoba u Ukrajini.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Kako Kina pametno koristi antirusku propagandu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Napomenuli su da će ova finansijska institucija svojim članicama dati najveću finansijsku injekciju u istoriji u iznosu od 650 milijardi dolara. Time će pokušati podstaći globalnu likvidnost i pomoći siromašnim državama u suočavanju sa rastućim dugom i koronavirusom.

Međutim, pojedini kritikuju način na koji MMF to želi uraditi, a to je kroz specijalno pravo vučenja (Special Drawing Rights – SDR). Naime, prema MMF-ovim pravilima, SDR se distribuira proporcionalno udelu svake zemlje u fondu, a koji je skoro jednak njihovoj ekonomskoj proizvodnji. To znači da će 58 posto novih SDR-a dobiti razvijene države, 42 posto države u razvoju i 3,2 posto siromašne države.

Zašto sada

Američki predsednik demokrata Džo Bajden je u potpunosti promenio odnos prema MMF-u. Stiven Mnuchin, ministar finansija u administraciji bivšeg predednika republikanca Donalda Trampa je smatrao da ova finansijska institucija nije dovoljna činila za pomoć siromašnim zemljama.

Sjedinjene Američke Države imaju najveći udio u MMF-u i samim tim pravo veta po ovim pitanjima. Izvršna direktorica MMF-a Kristalina Georgieva je izjavila da planira pripremiti konačan predlog pomoći koji bi mogao biti odobren u junu. Tako da je za očekivati da će centralne banke novac dobiti u augustu.

Šta zapravo znači SDR

SDR je međunarodna imovinska rezerva koja se može pretvoriti u pet valuta: dolar, euro, jen, britansku funtu i juan. Kada se deli zemljama, one ih mogu posedovati kao deo svojih deviznih rezervi ili ih zameniti za potpuno konvertibilnu valutu drugih država članica MMF-a. Zemlja koja prodaje SDR mora platiti kamatu od 0,05 posto, ako je njen SDR ispod količine ustupljene MMF-u.

Svrha SDR-a je da zemlje dođu do sredstava bez bilo kakvog uslovljavanja, za razliku od druge vrste sredstava koje su u ponudi.

Za šta se koristi SDR

MMF-ovo pravilo je da SDR mora zadovoljavati potrebu za većim dugoročnim rezervama i ne sme poticati inflaciju. Najveća ikada alokacija SDR-a desila se 2009. godine kao odgovor na recesiju i iznosila je 250 milijardi dolara. Ovaj put bi ovaj novac zemlje trebale koristiti za kupovinu vakcina protiv koronavirusa i medicinsku opremu.

Argentina će koristiti SDR za plaćanje duga MMF-u tj. zajma iz 2018. koji iznosi 45 milijardi dolara.

Kako bi se SDR trebao deliti

Očekuje se da će 21 milijardu dobiti države u kojima su primanja niska, a 212 milijardi će dobiti zemlje u razvoju, a što se ne odnosi na Kinu, podaci su Ministarstva finansija SAD-a.

Zašto MMF želi pomagati na ovaj način

SDR je najbrži način da zemlje dođu do potrebnih sredstava, bez obzira što mnogo više dobijaju bogate države. S druge strane, krediti iziskuju dugo pregovaranje i neke zemlje nerado traže kredite jer strahuju da će ih investitori negativno percipirati.

Takođe je izgledno da će većina država u kojima su prihodi niski SDR zamijeniti za neku od valuta kako bi zadovoljile platni bilans i fiskalne potrebe.

Ministri finansija afričkih zemalja su poručili da će SDR biti jedva dovoljan da se njima finansira ovaj kontinent. Zbog toga su pozvali MMF da preispita način raspodele SDR-a u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Da li postoji mogućnost da siromašne države dobiju više novca

U MMF-u su istakli da razmatraju mogućnost da bogate zemlje novostečeni SDR posude ili doniraju siromašnim zemljama. Ministri finansija država G7 su obećali da će sagledati da li SDR mogu iskoristiti kao podršku siromašnim državama.

Američka ministrica finansija Janet Yellen je pozvala G20 zemlje da višak SDR-a preusmjere u države niskih dohodaka. U dokumentu pripremljenom za raspravu pred Ujedinjenim nacijama (UN) je predloženo da bogatije države svoje nepotrebne SDR-ove ustupe u novi povjerenički fond na korištenje drugim državama ili u jedan od postojećih fondova MMF-a, kao što je onaj za smanjenje siromaštva i rast ili za katastrofe i pomoć.

Ko će imati koristi

Ekonomista banke UBS Arend Kapteyn smatra da će se stvaranjem SDR-a povećati globalne rezerve za 4,5 posto. Očekuje da će zemlje poput Venecuele, Pakistana, Ekvadora, Kazahstana, Turske i Argentine imati najveći procentualni rast među državama u razvoju. Njihove rezerve bi trebale porasti od 10 i više posto.

Povećanje rezervi bi se moglo desiti u manjim ostrvskim državama koje se znatno oslanjaju na turizam, a to su Antigva i Barbuda i Sveta Lucija.

U banci Morgan Stanley su prognozirali da bi se prethodno navedeno moglo desiti i u Čadu i Zambiji koji su tražili restrukturiranje duga.

Koji su protivargumenti

Kritičari su mišljenja da bezuslovno finansiranje stvara moralni rizik, te može izazvati inflaciju i dodatne međunarodne rezerve koje nisu potrebne. Pojedini republikanski kongresmeni su ukazali da će države u razvoju koristiti SDR za otplatu dugova Kini, a da bi ti dugovi inače mogli biti restrukturirani ili u potpunosti otpisani.

Potcrtali su da se time finansiraju države koje se tretiraju kao američki neprijatelji – Iran, Venecuela i Rusija.

Američka vlast je istakla da neće kupiti SDR od zemlje koju je sankcionisala, a to su Iran, Sirija i Venecuela, te da će pozvati druge države da to učine. I SAD i Velika Britanija su poručili da će korištenje SDR-a biti transparentno i odgovorno, piše Bloomberg.

Izvor: Klix.ba

Foto: Pixabay

Чланак Zašto će siromašne države dobiti najmanje pomoć od MMF-a? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Spasavaj se ko može – to na početku korona-krize kao da je bio moto evropskih vlada. Bez koordinacije, svako je uvodio nekakve mere ne obaveštavajući pri tome svoje susede. Rezultat je bila kakofonija propisa i saveta.

Nastala je slika gubitka kontrole na nacionalnom i pre svega evropskom nivou. I Evropska komisija je tek sada shvatila da se ovde radi o suštini njene kredibilnosti i o budućnosti Evrope.

Prvo je – kao i uvek u kriznim vremenima – zakazala solidarnost. Italija, koja je prva i najteže pogođena korona-krizom, morala je da gorko iskusi da su baš jaki nemački susedi zaustavili izvoz medicinskog materijala.

To je s pravom dovelo do kraha među ministrima zdravlja EU. Bila je to slika bednog nacionalnog egoizma u odnosu na probleme južno od Alpa koji su već bili jasni.

Kina već koristi evropske greške

Francuska se slično ponela, tako da su Pariz i Berlin direktno otvorili vrata za propagandnu akciju Kineza koji su avionom, efikasno za publiku, poslali u Italiju lekare i materijal.

Politička poruka svim antievropljanima i populističkim skepticima je, dakle, glasila: kada stvar postane ozbiljna, svako je svoj prvi bližnji. Zašto niko u Briselu nije došao na ideju da pozove Rim telefonom i ponudi pomoć?

Mediji su prenosili sve detalje o lošoj situaciji u italijanskim bolnicama, tamošnjim kriznim merama i ulicama bez ljudi. Sada niko ne može da kaže da nije znao šta se tamo dešava.

Zakasnela reakcija

Tek sada je Evropska komisija postigla dogovor o zajedničkoj nabavci medicinske opreme. Tek sada se održavaju svakodnevne video-konferencije ministara zdravlja i svakodnevni kontakti šefova vlada, kako bi oni mogli da stvarno razmenjuju i koordinišu svoje planove. Do sada su svi samo nešto muljali – verovatno po najboljoj savesti, ali uvek pazeći šta pričaju pred sopstvenim biračima.

Pri tome je postupno jasno: ili će nama u Evropi uspeti da zajednički suzbijemo korona-virus i uhvatimo se ukoštac sa ekonomskim posledicama krize, ili ćemo svako za sebe zabeležiti neuspeh. Takav primer je spontano zatvaranje granica.

Jedan portparol u Briselu je to diplomatski formulisao: ima sumnji u korist od te mere, jer je virus odavno svuda u EU. Sve što se sada postiže su beskonačne kolone kamiona i zastoj u prometu robe. Ako pojedini regioni moraju da se izoluju, to mora biti organizovano kako treba, da bi roba stizala do ljudi i potrebna radna snaga mogla i dalje da cirkuliše.

Zajedničko tržište ne sme da doživi slom

Ako se na zajedničkom tržištu javi slom, doći će do problema u snabdevanju u samoposlugama. I onda će izgledati kao lažovi vlade koje su do sada tvrdile da je snabdevanje obezbeđeno i da nema razloga za kupovine zaliha. Ponovni pad u nacionalno razmišljanje o sopstvenoj koristi u okviru granica koje su odavno fiktivne, može biti neka vrsta kondicioniranog političkog refleksa. To može da umiri manje pametne birače, ali se time zapravo postiće suprotno.

Zajedno delati ili propasti

Povratak u nacionalnu logiku će se okončati najkasnije kada počnu ekonomske posledice. Evropa je odavno do te mere umrežena da recesiju koja preti možemo da savladamo samo zajedno. Na primer, nije opcija da se zbog toga Italija pusti da propadne. To mora razumeti i najzadrtiji nacionalista. Evropa je zajedno najjači ekonomski blok na svetu i može da u narednim mesecima odlučujuće oblikuje politiku. Svaka zemlja za sebe je samo kap u okeanu.

Tokom proteklih nedelja su svi zakazali. Niko nije reagovao pravovremeno i niko nije razumeo koliko će ovo biti velika kriza. Sada se uči brzo i možemo samo da se nadamo da su vlade na nacionalnom i evropskom nivou razumele poruku. Više ne možemo da priuštimo sebi gubljenje vremena, sada je važan svaki dan.

Kao sredstvo protiv straha politika bi mogla da primeni razboritost i zajedništvo. I to nije moralni apel, već zahtev da se zajednički dela. Jasno je da svet posle korone više neće biti kakav je bio. Ali još je u našoj moći sposobnost da je ponovo prepoznamo.

Izvor: Dojče vele

Чланак Dogovore i solidarnost u EU pojela je maca се појављује прво на Biznis i Finansije.