Ugrožene vrste papagaja na zapadu Evrope koštaju i po nekoliko desetina hiljada evra. Ptice za kriminalce mogu biti isplative poput droge, a šteta po prirodu je ogromna, piše ovaj nedeljnik.

Holandski inspektor Harald Garetsen navodi za Vreme da su švercerima ptica posebno zanimljive zemlje nadomak EU, poput Srbije, Albanije, Turske ili ranije Ukrajine. Kaže, važna ruta ide iz Afrike do Beograda, a onda preko mađarske granice.
„Koliko znamo, obično kuriri prevoze životinje kombijima, često uz znanje granične policije. Takođe, granica između Mađarske i Srbije je duga, sa velikom šumom. Šumari poznaju puteve, a plate im nisu prevelike – dodatno zarađuju pomažući krijumčarenje ptica“, tvrdi Garetsen.

„Balkan je žarište šverca ptica“

Hoze Alfaro Moreno, koji pri evropskoj policijskoj agenciji Europol vodi borbu protiv krijumčarenja divljih vrsta, kaže slično i dodaje da su ponekad u pitanju pošiljke sa hiljadama ptica.

„Balkan je žarište šverca ptica“, navodi on, „tu je reč o organizovanom kriminalu.“

Izvor Vremena iz tužilaštva koji ne želi da joj ime osvane u medijima, kaže da je policija u Srbiji do sada uspevala da tu i tamo presretne sitni šverc životinja, ali još nikad nije zaplenjen, recimo, ceo kamion, niti su pronađeni dokazi za organizovani kriminal.

„Srbija je tranzitna zemlja za sve vrste krijumčarenja. Ista ruta se koristi za šverc ljudi i životinja. Ali, naravno da su ljudi mnogo bitniji, a skoro nikoga nije briga za kriminal koji pogađa divlje životinje“, priča ovaj izvor.

„Procenjujem da jedan od hiljadu slučajeva krijumčarenja divljih vrsta zapravo završi pred sudom. Uglavnom jer policija ne prikupi dovoljno dokaza, ili nema dovoljno resursa i znanja da se nosi sa tim kriminalom. To je specifično polje, a mi imamo premalo stručnjaka“, dodaje ovaj upućeni sagovornik.

Nebojša Vasić iz Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina za Vreme kaže da se žive ptice prevoze u nehumanim uslovima – u kutijama, džakovima, pa čak i jaknama i pantalonama – kao i da mnoge ne prežive.

Više sagovornika Vremena skreće pažnju na prodajne vašare sitnih životinja ili ptica, od kojih se veći održavaju u Subotici, Pančevu, Požarevcu. Tamo se često mogu videti kupci čiji automobili imaju strane registarske oznake – što ukazuje na to da će ptice ilegalno biti iznete iz zemlje.

Iako beogradska kancelarija za CITES nije dostavila podatke ko i koliko ptica uvozi, Vreme ima uvid u detaljnu listu uvoza iz Gvineje.

U Srbiju stiglo 35.618 ptica

Odande je u poslednje tri godine u Srbiju stiglo 35.618 ptica – to je čak šestina gvinejskog izvoza. Gotovo sve ptice upućene su na dve adrese: jednom trgovcu u Batajnici i jednom u Subotici, koji koristi dve različite firme na istoj adresi.

Između ostalog, poslate su hiljade crvenobraznih zeba i roza amaranta, minijaturnih ptica od svega desetak grama, ali i nekoliko krupnijih senegalskih noćnih potrka i crnih kljunorožaca.

U Gvineji je u septembru 2021. izvršen vojni puč, sada zemlju vodi ofi cir Mamadi Dumbuja, bivši borac Legije stranaca.

Gvineja se ubraja u najsiromašnije zemlje sveta, a ptice iz tropskih prašuma i savana znače novac. Jedan gvinejski Trgovac, koji ne želi da mu se otkriva ime, naveliko izvozi zebe u Srbiju. Ptice hvata u divljini.

„Imamo ih mnogo“, kaže on o mozambičkim cajzlama, koje prodaje za 1,5 dolara po komadu. U holandskim pet-šopovima ta malena žuta zeba staje 75 evra – put je dug, u igri je mnogo ruku i profita.

Odbija optužbe da njegov biznis šteti prirodi. „Populacija ptica se smanjuje zbog krčenja šuma. Seku da bi gradili. Tamo gde živim, nekad je bila šuma u kojoj smo hvatali ptice, a danas je grad“, kaže on i dodaje da farmeri koriste pesticide koji ubijaju i ptice.

No, ima onih koji sumnjaju da su u pošiljkama ka Evropi samo ptice čije je slanje legalno. Bela Dialo, nedavno penzionisani službenik kancelarije za CITES u Konakriju, kaže da bi ptice pevačice ionako trebalo da budu zaštićenije. Ona ukazuje i da ljudi na aerodromu i carini nisu strručnjaci, tako da trgovci u kovčege mogu da stave koju god pticu hoće i tako je pošalju.

Izvor: 021.rs/Vreme

Foto: Pixabay

Чланак Balkan je žarište šverca ptica, zarade ogromne се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Kada su narkotici u pitanju, najčešće su pokušavali da unesu marihuanu u formi semena ili mlade biljke koju hermetički zatvore u male posude, a bilo je i spora halucinogenih pečuraka, tableta ekstazija u obliku popularnih Diznijevih junaka, kokaina sakrivenog u suvom voću ili dečjim cipelicama – objašnjavaju za “Novosti” u Upravi carina. – Carinici su pronalazili i žive životinje, poput mlade jedinke tarantule, kao i preparirane trofeje, glave i šape zaštićene vrste američkog aligatora. Tu su i oružje, cigarete, antikviteti, naročito metalne kovanice.

Građani su  slabo upućeni

Često se dešava i da ljudi putem pošiljaka otpremaju dozvoljene, ali neobične stvari. Tako je porodica iz Srbije rođacima u Kanadi poslala mini-kazan za rakiju, u kome može da se sprema i pekmez i još poneki domaći specijalitet. Iz Uprave carina podsećaju građane da propisi dozvoljavaju da mogu da primaju samo pošiljke čija sadržina jasno ukazuje da se radi o robi za lične potrebe ili potrebe domaćinstva. Ističu i da treba da vode računa šta je zabranjeno slati poštom ili za koju robu će im biti potrebna i neka dozvola.

– Građani su u to slabo upućeni, a najčešći problem se javlja kod lekova, jer njih, za razliku od suplemenata, ne mogu slati, niti ih primati putem pošiljaka – naglašavaju u Upravi carina. – Poštom se, između ostalog, ne smeju otpremati ni novac, kovanice, druge hartije od vrednosti, plemeniti metali, žive životinje, vredni komadi nakita, osim u vrednosnim pošiljkama, opasne i štetne materije, niti predmeti koji mogu ugroziti zdravlje i život ljudi, narkotici i psihotropne supstance u bilo kom obliku….

Carinski službenici u borbi protiv sive ekonomije ne kontrolišu samo granice, već prekršaje i različite povrede propisa otkrivaju i unutar carinskog područja. Ovim, tzv. dubinskim kontrolama, bave se timovi Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja.

– Jedan od “kanala” koji zloupotrebljavaju ljudi koji se bave nelegalnom trgovinom su i kurirske službe – navode u Upravi. – Zbog toga carinici, osim dostavnih vozila kurirskih distributera, kontrolišu i njihove magacine, gde među pošiljkama ponekad pronalaze i robu bez bilo kakve prateće dokumentacije o poreklu, plaćenim dažbinama, kao i onu koja povređuje pravo intelektualne svojine…

Kako se carini

Jedan od poslednjih slučajeva, kako kažu, dogodio se 20. avgusta prilikom kontrole kamiona koji je pristigao iz Novog Pazara u centralni magacin jedne kurirske službe u Beogradu. Tada su carinici u paketima istog pošiljaoca, koji su zajedno sa ostalim pošiljkama dopremljeni kamionom šabačkih registarskih oznaka, pronašli 7.000 paklica cigareta bez akciznih markica. Tom prilikom je pronađeno više od 100 novih aparata, električnih uređaja i alata, bez bilo kakve prateće dokumentacije.

Dozvoljenu robu koju dobijaju kao pošiljke, a čija vrednost ne prelazi 3.000 evra, građani mogu cariniti u tzv. skraćenom postupku, primenom jedinstvene carinske stope od 10 odsto i obračunom PDV od 20 procenata na ocarinjenu vrednost. Za pošiljke vrednije od 3.000 evra obavezno je podnošenje deklacarije u pisanom obliku, odnosno one se carine u redovnom postupku.

Prilikom kupovine preko interneta, potrošači za proizvode čija vrednost ne prelazi 50 evra ne plaćaju carinu, već samo PDV. Uvozne dažbine, odnosno ni carinu, niti PDV, ne plaćaju na robu koju kao pošiljke dobijaju od fizičkih lica iz inostranstva, a čija vrednost ne prelazi 70 evra.

Izvor: Bizinfo.rs

Foto: Pixabay

Чланак Šta se sve pošiljkama pokušava da unese u Srbiju? се појављује прво на Biznis i Finansije.