Srbija je važna tačka na ruti kojom se krijumčare egzotične ptice iz Afrike, kažu evropski istražitelji i izvori nedeljnika Vreme.
Ugrožene vrste papagaja na zapadu Evrope koštaju i po nekoliko desetina hiljada evra. Ptice za kriminalce mogu biti isplative poput droge, a šteta po prirodu je ogromna, piše ovaj nedeljnik.
Holandski inspektor Harald Garetsen navodi za Vreme da su švercerima ptica posebno zanimljive zemlje nadomak EU, poput Srbije, Albanije, Turske ili ranije Ukrajine. Kaže, važna ruta ide iz Afrike do Beograda, a onda preko mađarske granice.
„Koliko znamo, obično kuriri prevoze životinje kombijima, često uz znanje granične policije. Takođe, granica između Mađarske i Srbije je duga, sa velikom šumom. Šumari poznaju puteve, a plate im nisu prevelike – dodatno zarađuju pomažući krijumčarenje ptica“, tvrdi Garetsen.
„Balkan je žarište šverca ptica“
Hoze Alfaro Moreno, koji pri evropskoj policijskoj agenciji Europol vodi borbu protiv krijumčarenja divljih vrsta, kaže slično i dodaje da su ponekad u pitanju pošiljke sa hiljadama ptica.
„Balkan je žarište šverca ptica“, navodi on, „tu je reč o organizovanom kriminalu.“
Izvor Vremena iz tužilaštva koji ne želi da joj ime osvane u medijima, kaže da je policija u Srbiji do sada uspevala da tu i tamo presretne sitni šverc životinja, ali još nikad nije zaplenjen, recimo, ceo kamion, niti su pronađeni dokazi za organizovani kriminal.
„Srbija je tranzitna zemlja za sve vrste krijumčarenja. Ista ruta se koristi za šverc ljudi i životinja. Ali, naravno da su ljudi mnogo bitniji, a skoro nikoga nije briga za kriminal koji pogađa divlje životinje“, priča ovaj izvor.
„Procenjujem da jedan od hiljadu slučajeva krijumčarenja divljih vrsta zapravo završi pred sudom. Uglavnom jer policija ne prikupi dovoljno dokaza, ili nema dovoljno resursa i znanja da se nosi sa tim kriminalom. To je specifično polje, a mi imamo premalo stručnjaka“, dodaje ovaj upućeni sagovornik.
Nebojša Vasić iz Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja Uprave carina za Vreme kaže da se žive ptice prevoze u nehumanim uslovima – u kutijama, džakovima, pa čak i jaknama i pantalonama – kao i da mnoge ne prežive.
Više sagovornika Vremena skreće pažnju na prodajne vašare sitnih životinja ili ptica, od kojih se veći održavaju u Subotici, Pančevu, Požarevcu. Tamo se često mogu videti kupci čiji automobili imaju strane registarske oznake – što ukazuje na to da će ptice ilegalno biti iznete iz zemlje.
Iako beogradska kancelarija za CITES nije dostavila podatke ko i koliko ptica uvozi, Vreme ima uvid u detaljnu listu uvoza iz Gvineje.
U Srbiju stiglo 35.618 ptica
Odande je u poslednje tri godine u Srbiju stiglo 35.618 ptica – to je čak šestina gvinejskog izvoza. Gotovo sve ptice upućene su na dve adrese: jednom trgovcu u Batajnici i jednom u Subotici, koji koristi dve različite firme na istoj adresi.
Između ostalog, poslate su hiljade crvenobraznih zeba i roza amaranta, minijaturnih ptica od svega desetak grama, ali i nekoliko krupnijih senegalskih noćnih potrka i crnih kljunorožaca.
U Gvineji je u septembru 2021. izvršen vojni puč, sada zemlju vodi ofi cir Mamadi Dumbuja, bivši borac Legije stranaca.
Gvineja se ubraja u najsiromašnije zemlje sveta, a ptice iz tropskih prašuma i savana znače novac. Jedan gvinejski Trgovac, koji ne želi da mu se otkriva ime, naveliko izvozi zebe u Srbiju. Ptice hvata u divljini.
„Imamo ih mnogo“, kaže on o mozambičkim cajzlama, koje prodaje za 1,5 dolara po komadu. U holandskim pet-šopovima ta malena žuta zeba staje 75 evra – put je dug, u igri je mnogo ruku i profita.
Odbija optužbe da njegov biznis šteti prirodi. „Populacija ptica se smanjuje zbog krčenja šuma. Seku da bi gradili. Tamo gde živim, nekad je bila šuma u kojoj smo hvatali ptice, a danas je grad“, kaže on i dodaje da farmeri koriste pesticide koji ubijaju i ptice.
No, ima onih koji sumnjaju da su u pošiljkama ka Evropi samo ptice čije je slanje legalno. Bela Dialo, nedavno penzionisani službenik kancelarije za CITES u Konakriju, kaže da bi ptice pevačice ionako trebalo da budu zaštićenije. Ona ukazuje i da ljudi na aerodromu i carini nisu strručnjaci, tako da trgovci u kovčege mogu da stave koju god pticu hoće i tako je pošalju.
Izvor: 021.rs/Vreme
Foto: Pixabay