Kurs traje dva meseca i potpune početnike će efikasno uvesti u svet programiranja. Uvod u Java programiranje je osnovni kurs kojim se omogućava savladavanje naprednih znanja i tehnika. Polaznici nemaju nikakve troškove prilikom upisa i tokom pohađanja kursa, dok će kroz ceo proces imati podršku iskusnih mentora za uspešno savladavanje gradiva.*

“Osnovna ideja SoftUni nastavog plana je da od potpunog početnika, napravimo uspešnog programera, koji će biti spreman da uđe na tržište rada. Program se sastoji od više kurseva koji su organizovani po oblastima, što polaznicima omogućava da se maksimalno fokusiraju na jednu temu”, rekao je jedan od mentora u SoftUni-ju Dušan Šijačić.

Чланак Besplatan kurs programiranja kompanije SoftUni се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istovremeno vrednost dolara u istom periodu dostigla je najvišu vrednost.

Neizvesnost izazvana sukobom u Ukrajini, porast cena proizvoda i pogoršanje problema u lancu nabavke negativno se odražavaju na ekonomsku perspektivu.

Istovremeno, inflatorni rizici su se povećali. Sve to dovelo je do promena i u kursevima stranih valuta.

Dolarov indeks, koji pokazuje kretanje vrednosti američke prema ostalih šest najvažnijih svetskih valuta, porastao je prošle nedelje 1,5 posto, na otprilike 107,00 bodova, a u jednom je trenutku dostigao i 107,79 bodova, novu najvišu vrednost u 20 godina, prenosi Indeks.

Pritom je dolar prema evropskoj valuti ojačao 2,2 posto, pa je cena evra skliznula na 1,0185 dolara, a u jednom je trenutku zaronila na 1,0072 dolara, novu najnižu vrednost u 20 godina. Kurs dolara porastao je i prema japanskoj valuti za 0,6 posto, na 136,10 jena.

Zašto raste vrednost dolara?

Dolarov indeks porastao je za više od 1 posto drugu nedelju zaredom, što se ponajviše pripisuje agresivnom povećanju kamatnih stopa američke centralne banke. Prošle nedelje je objavljen zapisnik s junske sednice Feda, na kojoj su kamate povećane za 0,75 postotnih bodova.

Zapisnik je pokazao da se čelnici centralne banke slažu da bi na sednici u julu trebalo dodatno povećati ključne kamate za 0,50 ili 0,75 postotnih bodova, s obzirom na to da se inflacija u SAD kreće na najvišim nivoima u više od 40 godina, iznad 8,5 posto.
Na tržištu novca sada se procenjuje da će ključna kamata u martu iduće godine dostići vrhunac od 3,44 posto, dok se nedavno procenjivalo da bi do maja mogla biti 4 posto. Trenutno se kreće na 1,58 posto.

Švajcarski franak jači od evra

Od kraja juna švajcarski franak jača i njegova vrednost u Srbiji prerasla je evro, što se do sada nije dešavalo. Zvanični srednji kurs franka iznosi 118,6 dinara, dok evro vredi 117,3.

Profesor LJubodrag Savić za jutarnji program „Uhvati dan“ Radio Beograda 1 kaže da sankcije koje su EU i SAD uvele Rusiji nisu toliko pogodile Švajcarsku kao ostale evropske zemlje.
– Sankcije ne funkcionišu kao što se očekivalo. Mnogi ljudi gube posao, mnoga preduzeća rade otežano, lanci snabdevanja su popucali, dakle, imamo stanje kome se niko u Evropi nije nadao i to je osnovni razlog zašto evro gubi na vrednosti – kaže profesor Savić.

Dodaje da je to stanje neizvesnosti i velikih problema koji mogu biti još veći uvek pogubno za kurs, pre svega iz psiholoških razloga. U tom smislu, verovatno većina ljudi procenjuje da je Švajcarska mnogo stabilnija u odnosu na Evropsku uniju.

– Ne zaboravimo da je evro zajednička valuta za 27 zemalja koje su različite ekonomske snage, različitih nivoa efikasnosti privrede, navika, broja stanovnika. Zato ljudi u ovom trenutku mnogo više veruju u švajcarski franak u odnosu na evro – ističe Savić.

Poverenje i oprez

Ipak, on zadržava dozu opreza jer su u pitanju tendencije koje ne traju dugo. Podseća na situaciju od pre pet-šest godina kada se švajcarski franak izjednačio sa američkim dolarom, ali je to trajalo kratko.

Ponavlja da je ključni faktor trenutno veće poverenje u švajcarsku državu.

– LJudi kojima preti da izgube veliki novac ne znaju u šta bi uložili, jer im ništa ne deluje dovoljno sigurno i sada gledaju kako da najmanje izgube i njima se čini da najmanje rizika trenutno ima sa ‘švajcarcem’. To dovodi do jačanja franka i slabljenja evra – kaže Savić.

Jen pod pritiskom

Japanska valuta je, pak, pod pritiskom slabosti treće po veličini svetske privrede, mada japanska centralna banka, za razliku od većine ostalih centralnih banaka u svetu, i dalje pokušava da podrži privredu labavom monetarnom politikom.

U petak je, neposredno nakon kobnog atentata na bivšeg premijera Šinza Abea, jen ponešto ojačao jer važi za sigurno utočište kapitala u nesigurna vremena. No, ubrzo se ponovo našao pod pritiskom.

Rublja i dalje snažna

Vrednost rublje u odnosu na dolar trenutno iznosi 60,9. Uprkos spoljnim pritiscima, vrednost ruske valute i dalje je stabilna. evropske valute prema dolaru skliznuo je na najniži nivo u poslednjih 20 godina jer privredi Evrozone preti recesija.

Izvor: Sputnjik

Foto: Pixabay

Чланак Kurs evropske valute prema dolaru na najnižem nivou u poslednjih 20 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da nije bilo takve intervencije NBS, jasno je da bi dinar do sada znatno oslabio prema valuti EU, a današnji kurs od 117,43 dinara za jedan evro bio bi potpuno drugačiji. Pitanje je, samo, da li politika „fiksnog“ kursa odgovara privredi i građanima, i do kada može da potraje.

Prema rečima ekonomskih stručnjaka, ovakvu politiku sprovode i neke druge banke u regionu. Tako su, na primer, i hrvatska i makedonska centralna banka duže od dve decenije sprovodile politiku fiksnog kursa, iako nisu i zvanično „fiksirale“ kurs. Ekonomisti kažu i da jedinstvenog, univerzalnog recepta za politiku deviznog kursa nema, i da za Srbiju ima dosta argumenata i da se vodi politika fiksnog kursa i da se ne vodi.

Ali, kako naglašavaju, najbitnije je da ako se odabere vođenje fiksnog kursa, onda sve ostale politike moraju da se usklade sa tim.

Da je dobar, svi bi tako…

– U odnosu na Hrvatsku i Severnu Makedoniju, koje takođe u praksi imaju fiksni kurs, kod nas je problem formalno ozbiljnjiji, jer smo mi zvanično usvojili da je režim monetarne politike ciljanje inflacije. Tako da ovo nije u skladu sa tim režimom – kaže za 24sedam profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.

Na pitanje da li je bolje da NBS odustane od ciljane inflacije, on odgovara:

– Nema jedinstvenog, univerzalnog recepta. Da je fiksni kurs dobar, svi bi ga „fiksirali“. Vidimo da su neke zemlje to uradile, druge nisu. A ima i uspešnih i neuspešnih sa stanovišta ekonomskog napretka i među onima koji imaju politiku fiksnog kursa, ali i među onima koji nemaju fiksni kurs.

On dodaje da ako bi se gledalo u proseku, nešto su uspešnije zemlje koje imaju fleksibilni kurs, ali nisu ni one sve uspešne.

Šta ako se „pusti“…

Međutim, važnije je na koji način se ovakav režim deviznog kursa odražava na privredu i građane te zemlje.

– Kratkoročno sigurno, bez imalo sumnje, fiksni kurs odgovara i privredi, i državi, i građanima, jer svi imaju kredite u devizama. I zato što su gotovo sve cene fiksirane za devize, jer se računaju u devizama. Kada bi se kurs „pustio“, došlo bi do rasta cena, dodatno bi se ubrzala inflacija, došlo bi do poskupljenja kredita i slično – objašnjava Arsić.
Međutim, kako on kaže, dugoročno takva politika može da bude štetna, ali i ne mora.

– Politika fiksnog kursa je održiva ako NBS ne štampa novac ni za šta drugo osim zbog kupovine i prodaje deviza. To je tzv. politika deviznog veća, koju npr. vodi BiH. Bez obzira na to što bosanska privreda nije naročito jaka, ona ima fiksni kurs već više od dve decenije. Ali u tom slučaju druge politike moraju da budu usklađene sa tim, pa tako plate ne bi smele da rastu brže od rasta proizvodnje. Ako želimo fiksni kurs, onda nema kredita privredi i državi, jer se samo preko deviznih transakcija kreira i povlači novac – navodi Arsić.

On smatra i da NBS ima dovoljno deviznih rezervi da sprovodi politiku fiksnog kursa.

– Ali svaki put kada NBS prodaje devizne rezerve ona povlači dinare iz opticaja i smanjuje sredstva koja su raspoloživa za kredite. I onda, recimo, ima manje sredstava za odobravanje kredita privredi, građanima, državi, što može da uspori privrednu aktivnost. Tako da ta politika može da garantuje stabilnost, fiksni kurs, nisku inflaciju, ali ne garantuje rast, iako ga i ne isključuje – naglašava Arsić.

Izvor: 24sedam.rs, autor Sladjana Gavrić

Foto: Pixabay

Чланак Kome i zašto odgovara „fiksni“ devizni kurs? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Početkom marta nakon što je počeo ruski rat protiv Ukrajine za jedan dolar bilo je potrebno 150 rublji, dok je danas nakon rasta vrijednosti ruske valute porasla za dolar potrebno 57,1 rublji, javlja Radio-televizija Crne Gore.

Rublja je ove godine postala najuspešnija valuta u svetu uz pomoć kontrole kapitala i drugih finansijskih mera ruske vlade.

Izvor: Danas/RTCG

Foto: Pixabay

Чланак Vrednost ruske rublje je dostigla najviši nivo u poslednje četiri godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvanični srednji kurs dinara danas je 117,7241 dinar.

Dinar prema evru vredi 0,1 odsto manje nego na početku godine, kao i 0,1 odsto manje nego godinu dana ranije.
U ovoj godini dinar je prema evru imao najveću vrednost 18. januara, kada je zvanični srednji kurs bio 117,5783 dinara za evro.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Danas najslabija vrednost dinara ove godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako je bilo i prošle godine kada je dinar dobro plivao u nemirnim vodama svetske ekonomske krize, koja nije zaobišla ni Srbiju, pa nisu zabeležene prekomerne fluktuacije domaće valute u odnosu prema evru.

Važno i za privredu i za građane

A, da li će dinar ostati stabilan vrlo je važno pitanje ne samo za privrednike već i građane i to za one koji imaju kredite vezane za kretanje euribora i za građane koji platu primaju u dinarima, a zakupljuju stan sa cenom ugovorenom u evrima. Primera radi rata za stan od 300 evra kada je kurs, 2016. godine bio 123 dinara za evro, iznosila je 36.900 dinara. Danas ta ista rata, korisnike košta 35.300 dinara.

Iz Narodne banke Srbije za “Blic Biznis” kažu vrednost dinara u 2020. godini ostala gotovo nepromenjena u odnosu na evro.

-NBS je na međubankarskom deviznom tržištu neto prodala 1.450 miliona evra. Pri tome, Narodna banka se javljala kako na strani prodaje tako i na strani kupovine deviza, odnosno suočavala se i sa povremenim periodima jačanja dinara tokom 2020. godine. Napominjemo da je tokom prethodnih godina (2017-2019), reagujući na pritiske ka jačanju dinara, NBS u neto iznosu kupila preko 5 milijardi evra, obezbeđujući na taj način više nego dovoljno sredstava da po potrebi reaguje i kada su prisutni pritisci ka slabljenju dinara- navode u NBS.

Nije dolazilo do značajnih oscilacija

Adekvatna politika centralne finansijske institucije, po mišljenju večine stručnjaka, uslovila da poslednjih osam godina nije dolazilo do značajnih oscilacija u vrednosti dinara prema evru. Ima i onih koji smatraju da je ta stabilnost veštački održavana odnosno da je dinar precenjen.

Iz NBS odgovaraju da to nije tačno.

– Zahvaljujući detaljnim analizama i praćenju tržišnih i ekonomskih kretanja kako u domaćem tako i u međunarodnom okruženju, sa ocenom potencijalnih uticaja globalnih dešavanja na domaće devizno tržište, Narodna banka Srbije reaguje adekvatno i blagovremeno na deviznom tržištu. Ta reakcija se ispoljava kroz kupovinu ili prodaju deviza – evra, u zavisnosti od prirode pritisaka na devizni kurs, kako bi sprečila prekomerne i fundamentalno neopravdane kratkoročne fluktuacije kursa dinara prema evru“, kažu u NBS.

Kako dodaju pri tom se uzimaju u obzir i mnoge negativne posledice koje bi takv proces imao na domaću ekonomiju.

„Svojim proaktivnim pristupom i delovanjem, NBS je u poslednjih osam godina postigla i uspešno održava relativnu stabilnost deviznog kursa i to na efikasan i odgovoran način, vodeći računa kako o deviznom kursu tako i o deviznim rezervama zemlje. U periodima pritisaka ka jačanju dinara NBS je kupovala devize jačajući devizne rezerve, a u periodu pritisaka ka slabljenju dinara oprezno ih je trošila – kažu u NBS.

Uticaj virusa korona na stabilnost dinara

Na pitanje “Blic Biznisa” da li bi mogla da bude ugrožena stabilnost dinara ove godine ukoliko bi se nastavili negativni ekonomski efekti izazvani korona virusom iz NBS kažu da za sada nema razloga za brigu.

– U periodima pritisaka ka jačanju dinara Narodna banka Srbije je kupovala devize jačajući devizne rezerve, a u periodu pritisaka ka slabljenju dinara oprezno ih je trošila. Bruto devizne rezerve trenutno iznose 13,5 milijardi evra, odnosno nalaze se na dovoljno visokom i adekvatnom nivou prema svim pokazateljima i predstavljaju svojevrsni garant da postignuta stabilnost neće biti ugrožena. NBS će ostati posvećena očuvanju relativne stabilnosti na domaćem deviznom tržištu na način kako je to radila i do sada, odnosno nastojaće da i u narednom periodu očuva relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, kao jednom od nosećih stubova opšte stabilnosti u zemlji – objašnjavaju u NBS.

Izvor: Blica

Foto: Pixabay

Чланак Da li će dinar ostati stabilan? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U duhu višegodišnjih problema koje građani Srbije imaju s unovčavanjem svog rada putem PayPala, stiže i nova odluka – od sada su za nas rezervisani samo dinari. Šta to menja?

Ranije su korisnici svoj PayPal nalog povezivali s deviznim računom u bilo kojoj banci. Iznos koji vam legne na ovu platformu biste potom bez ikakve promene prebacivali na račun u banci i eventualno je ona mogla da vam naplati proviziju.

Sada, sve devize koje vam legnu na račun na ovoj platformi PayPal po automatizmu pretvara u dinare. Vi novac i dalje možete preneti na svoj račun u banci, ali kursna lista PayPal-a je gora od one u menjačnici na aerodromu. Prema njoj ćemo za 1 evro dobiti 113,08 dinara. To znači da nam ova kompanija uz sve provizije, uzme još četiri procenta na razlici u kursu. Da napomenemo, vi ne odlučujete da li to želite, to je jednostavno tako.

Zašto do toga dolazi, još nema zvaničnog odgovora od PayPala, šta više, oni su naveli da ispituju o čemu se radi i objasnili kako je moguće da je u pitanju pravna regulativa naše zemlje.

Iz Narodne banke Srbije kažu ne postoji nijedan propis koji bi uslovio navedenu izmenu u poslovnoj politici PayPala, niti NBS s PayPalom ima potpisan bilo kakav ugovor. Može li NBS da na bilo koji način zaštiti građanje, pročitajte u odgovoru ove institucije.

Petar Paunović

Izvor: Startit

Foto: www_slon_pics, Pixabay

Чланак Za PayPal dinar vredi više nego što to kaže Vlada Srbije се појављује прво на Biznis i Finansije.