Prema rečima Miloša Turinskog iz Infostuda, kuvari su na našem tržištu izuzetno traženi i dobro plaćeni: „Naravno, visina zarade razlikuje se u zavisnosti od pozicije. Pomoćnici kuvara rade uglavnom za minimalac ili malo više od toga, ali sami kuvari mogu da dostignu zarade od 70, 80, 100 hiljada dinara“, dodaje Turinski.

Međutim, šefovi kuhinje mogu da zarade i mnogo više od toga. „Pre nekoliko godina imali smo jedan oglas u kome je poslodavac nudio platu od čak 3.100 evra, ali je lista potrebnih kvalifikacija bila dugačka i šef je morao da poznaje mnoge svetske kuhinje“, objašnjava on.

Da se u ovom poslu dobro zarađuje primetili su i mladi koji se tek nalaze pred izborom zanimanja, pa tražnja za kuvarskim školama raste. To potvrđuje i Jelena Čeperković, direktorka Ugostiteljsko-turističke škole u Vrnjačkoj banji, jedne od najpoznatijih u Srbiji u koju dolaze učenici iz cele zemlje.

„Kada je reč o kuvarima, tu imamo treći i četvrti stepen i godišnje se upiše oko 90 učenika. Međutim, svake godine se traži mesto više, ima mnogo zainteresovanih“, kaže ona. Dodaje da je to izuzetno perspektivno zanimanje, budući da mogu da se dostignu velike zarade i početne plate od 700-800 evra.

U Beogradu i Novom Sadu plata i preko 100.000 dinara, u manjim mestima niža

Prema trenutnim ponudama u oglasima, za posao kuvara se u Beogradu i Novom Sadu nudi i do 130.000 dinara. Ipak, u manjim mestima u Srbiji je situacija nešto drugačija.

Sebastijan Tešić (23) živi i radi kao kuvar u Vršcu. Međutim, njegova plata nije visoka kao one koje se nude u većim gradovima, pa on mesečno zaradi najviše 65.000 dinara.

On je radio u više restorana i hotelu, a kaže da je princip posla isti.

„Na početku, dok se ne uhodaš, radiš pripremu, pratiš i ‘kradeš’ znanja drugih kuvara dok te ne stave na određene pozicije. Za pomoćnog kuvara i obim posla zarada je neadekvatna, ali čim napreduješ zarada je veća“, objašnjava on za Nova.rs.

Mnogo kuvara iz Srbije ide u inostranstvo, naročito na jadransko primorje u toku letnje sezone, gde mogu da zarade i do 3.000 evra mesečno. Među srpskim kuvarima najpopularnije letnje destinacije su Crna Gora, Hrvatska i Slovenija, a budući da su im obezbeđeni smeštaj i hrana, može se reći da je to „čista“ zarada koju na kraju meseca imaju.

Izvor: Nova.rs

Foto: Fabrizio Magoni, Unsplash

Чланак Raste tražnja za kuvarima, ali i interesovanje mladih za ovu profesiju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pa ipak, uprkos za naše uslove dobroj zaradi, kuvari su i dalje deficitarno zanimanje.

Naime, ponuda oglasa na najposećenijem sajtu za zapošljavanje Poslovi Infostud ukazuje da su kuvari među izrazito deficitarnim zanimanjima, što uostalom i potvrđuju Milan Đokić, šef kuhinje restorana „La piazza“ u Beogradu, i Čedomir Milošević iz restorana „Rudnička dolina“ u mestu Jarmenovci podno planine Rudnik.

“Ovim poslom sam, nakon završene škole, počeo da se bavim 1998. godine i od tada do danas on se promenio do neprepoznavanja. Ljudi to možda ne vide, ali ono što mi radimo danas i što se radilo nekada, nije ni malo slično”, kaže Milan Đokić.

Ovo nije isti posao kao pre 20 godina

On navodi da su pre 20 i kusur godina, kada je on počinjao sa radom, mladi ljudi poput njega „molili Boga da nađu posao”.

“Tada su svi restorani mahom bili pod državnom kapom, a onda se sve tokom privatizacije promenilo. Internet nam je otvorio oči, ali smo u isto vreme počeli polako da se gubimo u moru informacija. Promenio se pogled na kulinarstvo, pristup ovom poslu, baš kao i naš status u državi”, dodaje Milan.

Ukazujući na konkretne razlike, sagovornik Infostuda se priseća kako je on, na samom startu, kao mladi kuvar bio zadovoljan sa platom koja je danas u rangu 5.000-6.000 dinara.

“Prva plata mi je bila 50 evra i bio sam presrećan zbog toga. Radio sam praktično od 18. godine, bio gotovo celu deceniju u inostranstvu, konkretno u Rusiji, gde sam učio od najboljih kuvara jer sam želeo da unapredim sebe svaki dan. I onda sam se vratio u Srbiju, gde je situacija takva da kuvar početnik ima platu između 45.000 i 60.000 dinara, a realno ne može samostalno da obavlja taj posao” ističe Đokić.

Svaki dan se otvori po restoran

Međutim, i sam Milan se iznenađuje zašto uz tu početnu platu ne može da se pronađe dovoljan broj kuvara. On kaže i da se svaki dan otvori po neki restoran.

“Restorani se u Srbiji, a pogotovo u Beogradu, otvaraju svakodnevno i potražnja za kuvarima je ogromna. Problem nastaje onda kada dođe letnja sezona i mnogo mojih kolega ode na hrvatsko ili crnogorsko primorje. Tada ovde ostanu upražnjena mesta na koja se, za vrlo dobre plate, javljaju ljudi koji nemaju potrebno znanje i kvalitet, ali ih vlasnici restorana zapošljavaju. Ne kažem, može i na taj način da se pronađe dobar kuvar, ali je to veoma retko. Recimo, meni se jednom ili dva puta dogodilo da se u restoranu pojavi neko ko nema iskustvo, a da se ispostavi da ume da radi ovaj posao. Obično svi vrlo brzo odu, jer im je naporno”, kaže Đokić.

Naporno je, ne stižu ni da jedu

Koliko je posao u kuhinji zaista težak govore i podaci da u velikom broju slučajeva tokom radnog vremena kuvari nemaju vremena ni da jedu, potvrđuje kuvar Ćedomir Milošević.

“Ljudi ne mogu ni da zamisle koliko puta smo gladni izašli iz kuhinje. Ceo dan spremaš hranu, osećaš mirise, a nemaš vremena da pojedeš nešto. Tempo rada u velikim restoranima je zaista žestok i mnogi početnici koji žele da se bave ovim 2poslom vrlo brzo odustaju. To je jedan od važnijih razloga zašto je potreba za kuvarima i te kako prisutna”, kaže Milošević i dodaje: “Kulinarstvo se brzo menja, stalno se izmišljaju neka nova jela i moraš svakodnevno da radiš na sebi i budeš posvećen tome. Mora da se poštuje disciplina, da se shvati ozbiljnost ovog posla, jer nije isto kuvati za prijatelje kod kuće i spremati obroke za 100 ili više gostiju u restoranu. I to različitih obroka”.

I on je takođe saglasan sa konstatacijom da je „internet ubio kulinarstvo“, ne samo u Srbiji nego i u svetu.

“Ogroman je broj emisija o kulinarstvu na televiziji i na jutjubu, gde sve izgleda tako lepo i sjajno. Ljudi su nasmejani, kuvaju polako, bez žurbe, a kad uđete u mašinu kuhinje vi shvatite da to nije ono što ste gledali i naravno da odustajete”, kaže Milošević.

Ipak, koliko god posao kuvara bio težak i iscrpljujući, obojica ističu da se sve to kompenzuje kroz kreativnost i dinamičnost, koje ovaj posao nosi sa sobom i uveravaju da je rad u kuhinji nešto što ih najviše ispunjava.

Konstantin Radulović

Izvor: Infostud blog

Foto: Pixabay

Чланак Kuvari bez dana radnog iskustva mogu da zarade 50.000 dinara mesečno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pomorskim transportom obavlja se devet desetina ukupnog prometa robe u svetu, a na moru je u ovoj industriji prošle godine bilo zaposleno 1,8 miliona radnika. Sa rastom broja brodova, logično je očekivati da će se broj zaposlenih takođe povećavati, ali to dugoročnije teško da će biti slučaj, piše u analizi koju je objavio portal „Pomorac“.

S napretkom tehnologija za izradu i upravljanje brodovima, potreba za brojem pomoraca će opadati. Ali kako još uvek nema jasnih rešenja šta sa onima koji ostanu bez posla, najnovije tehnologije se ne primenjuju u ovoj industriji punim kapaciteton ni na kopnu, niti na moru.

Dve trećine pomoraca iz samo četiri države

No i bez tehnološke automatizacije, pomorci zapadnih zemalja su se našli u problemima – zahvaljujući globalizaciji. Jeftina radna snaga sa Istoka je oborila cenu rada, pa je došlo do zaokreta u zapošljavanju u pomorskom sektoru. Od današnjih 1,8 miliona pomoraca, gotovo dve trećine njih je iz samo četiri države: Kine, Filipina, Indonezije i Indije. Zato se može reći da je Azija apsolutni radnički lider u pomorskom sektoru.

Takve prilike dovele su i do različitih minimalnih iznosa za koje su spremni da rade radnici iz rezličitih zemalja i regiona. Azijati su, naravno, najjeftiniji, a slede ih pomorci iz zemalja istočne Evrope van Evropske unije. Na drugom mestu najskupljih su državljani Evropske unije, čiju ju cenu rada oborio ulazak Bugarske i Rumunije u sastav Unije. Najskuplji radni sat na brodovima za prevoz tekućeg tereta imaju državljani Sjedinjenih Američkih Država.

Kuvari iz istočne Evrope „ne daju na sebe“

Zarade su nešto niže na brodovima za prevoz krutog i rasutog tereta. Na takve brodove otpada većina svetske flote, a najviše je brodova za prevoz generalnog tereta. Slede ih brodovi za prevoz rasutih tereta, a potom brodovi za prevoz kontejnera koji bi u skorijoj budućnosti trebalo da prestignu broj tankera za prevoz hemikalija i udeo tankera za prevoz sirove nafte. Na četvrtom mestu su brodovi za prevoz vozila.

Plate variraju od osam, pa sve do trinaest hiljada dolara. Zanimljivo je i da se zarada kadetima i asistentima s prelaskom u vojni čin poveća čak deset puta, što je dvostruko veći rast nego na brodovima za prevoz tekućih tereta, uz činjenicu da su plate na ovom tipu plovila, u proseku, čak 25% niže nego na tankerima.

Baš kao i na tankerima, i ovde su državljani azijskih zemalja značajno oborili cenu rada, jer su spremni da rade za trideset odsto manju platu nego američke kolege, odnosno za tri četvrtine plate radnika iz Evropske unije. Pomorci iz istočne Evrope tek su neznatno skuplji od azijskih kolega, a najzanimljiviji su uslovi kuvara iz istočne Evrope – oni traže platu koju imaju pojedini rangovi zaposlenih s vojnim činom, odnosno traže najmanje dve hilajde dolara mesečno. Takođe, električari iz EU i Sjedinjenih Država su dvostruko skuplji od istočnoevropskih i azijskih kolega.

Uspon filipinskih pomoraca dok se nije uključila Kina

Ukoliko bi na brodu bile posude koje bi se isključivo formirale prema analiziranim regionima, najviše brodova bi mogle uslužiti azijske zemlje i države istočne Evrope. Najviše pomoraca dolazi iz Kine, a za njom slijede Filipini i Indonezija, dok su na četvrtom i petom mestu Ruska Federacija i Ukrajina.

Filipinci su poznati kao najbrojniji pomorci, te su, ne tako davne, 2008. godine u svoju matičnu državu doneli tri milijarde američkih dolara. Tada je bilo 227.000 filipinskih pomoraca, od čega svega nešto više od 13.000 onih sa vojnim činom. Već 2016. godine, na brodovima trgovačke mornarice je bilo nešto više od 440.000 Filipinaca, a 2018. su svojoj državi doneli 6,14 milijardi dolara.

Za takav zavidan rast pobrinule su se obrazovne ustanove za školovanje pomoraca na Filipinima. Ali uprkos pričama o nezaustavljivom rastu filipinskog kadra na brodovima, izgleda da on i nije toliko nezaustavljiv jer se u celu priču uključila i Kina, kojoj je podatak o mogućem obrazovanju 300.000 Filipinaca godišnje za pomorska zanimanja očigledno bio neprihvatljiv.

Kina namerva da zavlada svetskim prevozom robe

Iako su po svojim pomorskim podvizima poznati od davnina, broj kineskih pomoraca u trgovačkoj mornarici raste tek s početkom ovoga veka. Ali pravu renesansu pomorsko obrazovanje u Kini doživljava 2009. godine, kada je visoke pomorske škole upisalo čak 46.000 Kineza, a takav trend se nastavio i narednih nekoliko godina. Kina je 2016. imala 500.000 pomoraca u trgovačkoj mornarici, i već tada je prestigla Filipine.

Kina je i država iz koje dolazi najveći broj pomorskih oficira. Da bi ostala broj jedan i potpuno zavladala prevozom roba, brine se pedeset visokih i sto srednjoškolskih obrazovnih ustanova u Kini. Iza kineskih pomoraca stoje i snažna sindikalna udruženja, te kao vrhovni borac za njihova prava – Narodna Republika Kina.

U sledećih dvadeset i pet godina, Kinezi planiraju da u potpunosti zagospodare prjevozom roba na planeti. Već sada opskrbljuju svojim pomorcima u značajnoj meri četrdeset najvećih brodskih kompanija izvan svoje teritorije. Osim toga, predstavljaju i uštedu za brodovalsnike koji više ne moraju da plaćaju putovanja svojim zaposlenima do njihova prebivališta, zahvaljujući velikom broju pomoraca iz kineskih lučkih gradova.

Borba za prevlast između istočnih tigrova

Da to ne bi bilo sve, Kina u svom vlasništvu ima preko 6.000 prekookeanskih brodova, što je čini apsolutnim svetskim liderom, a u matičnoj državi registrovano je čak 4039 brodova. Ova cifra je pozicionirala Kinu na drugo mesto po broju brodova u državnom registru, odmah posle Paname sa 6465 upisanih brodova. No, ukoliko kineskom broju dodamo 2442 broda registrovana u Hong Kongu, dobijamo da je pod kineskim patronatom 6481 registrovani brod, što Kinu čini globalnim liderom u svetu pomorstva.

Pored ovih impozantnih brojki, Kina beleži i stopu od 60% uposlenosti za novogradnju, odnosno prednjači i u tom segmentu pomorstva sa gotovo apsolutnom većinom narudžbi, koje bi trebalo da se realizuju do 2025. godine. Kina do 2050. planira da postane vodeća u svetu pomorstva u svim segmentima.

Kinezi su, zato, počeli i da kupuju nekretnine na Filipinima, čija je vrednost samo u 2019. iznosila 43.000 000 000 američkih dolara. Izgleda da kupovinom zemlje i zgrada, uz obrazovanje i brodogradnju u zamahu, Kinezi planiraju da konkurenciji s Filipina prilično oteža situaciju u decenijama koje dolaze. Ovo je pravi mali rat istočnih tigrova, od kojih je jedan znatno veći i krupniji, a onaj iz južnijeg dela tek poput hrabrog mladunčeta. Gledajući kroz nacionalne simbole, može se reći da će kineski zmaj, vrlo verovatno, dokrajčiti filipinskoga orla.

Izvor: Petar Zuanović, https://pomorac.net/2020/08/20/iznosi-placa-i-azijsko-obaranje-cijene-rada/

Чланак Pomorci iz istočne Evrope najjeftiniji posle Azijata, izuzev – kuvara се појављује прво на Biznis i Finansije.