Sa početkom masovne imunizacije, živnule su berze, ali i neke druge privredne delatnosti. Širom sveta turističke agencije počele su da dobijaju upite za letnje aranžmane. Ljudi su se uželeli putovanja u inostranstvo, obilaženja istorijskih spomenika i muzeja, ali i odmaranja na osunčanim plažama.

I naše turističke agencije, koje su prethodno imale brojne komplikacije vezane za polise osiguranja, ušle su u pregovore sa predstavnicima najpopularnijih letnjih destinacija među domaćim turistima. Na vrhu ove liste nalazi se Grčka, koja veliki deo prošle sezone nije primala naše turiste a očekuje se da će ovog leta imati drugačiji pristup. YUTA trenutno pregovara sa predstavnicima ove zemlje kako bi, ako ništa drugo, bar saznala pod kojim uslovima će moći da se putuje u Grčku leta 2021. godine.

Kako je Egipat postao omiljeno srpsko letovalište?

Pregovara se i sa Turskom, Bugarskom, Crnom Gorom, Španijom, Italijom i Egiptom, koji je izgleda u pandemiji pronašao šansu da privuče veliki broj srpskih turista. Naime, dok su druge zemlje, u naporima da obuzdaju širenje zaraze, postavljale stroge kriterijume za ulazak u njih, Egipat je cele 2020. godine držao otvorene granice za naše sunarodnike. Pored toga, ukinuo je i vize za turiste iz Srbije. Zato je od avgusta do oktobra prošle godine, kako pišu Večernje novosti, tu afričku zemlju posetilo 26.000 naših turista. Turisti su nastavili da odlaze u Egipat i u nastavku godine, pa i tokom zime, budući da je tamo more i u tom periodu relativno toplo.

Osim što su pojednostavili dolazak sprskih turista, Egipćani su se ozbiljno posvetili kreiranju imidža odgovorne i bezbedne države, bar što se tiče korona virusa. Mere zaštite od zaražavanja se tamo strogo poštuju, počev od higijene u hotelima pa sve do masovnog testiranja zaposlenih, te se, koliko je poznato, u ovoj zemlji do sada nijedan srpski turista nije zarazio koronom. Zato se očekuje da će ovog leta to biti jedna od najpopularnijih destinacija među našim turistima. Ako i vi planirate da posetite ovu zemlju možete je istražiti na ovom linku, jer u pitanju je ipak drugačija kultura od one na koju smo navikli u evropskim letovalištima.

Kakva putovanja nas očekuju u ovoj godini?

Sa jenjavanjem pandemije turizam će se svakako oporaviti, ali će se i izmeniti. Očekuje se da će svuda – u hotelima, avionima, brodovima itd – biti ograničen kapacitet putnika kako bi se lakše održavala fizička distanca između njih, ali i omogućilo češće čišćenje ovih prostorija. Dakle, ove godine ne očekujte gužve na putovanjima, čak ni prilikom ukrcavanja u avion, budući da će se čekiranje odrađivati onlajn, baš radi onemogućavanja “zbližavanja” ljudi u redovima. Postoji mogućnost da ćete morati i na krajnjoj destinaciji unapred, preko interneta, da rezervišete mesto u restoranu ili nekom drugom ugostiteljskom objektu.

Takođe, postoje indicije da će veliki broj zemalja uvesti “kovid pasoše” kako bi u njih dolazili uglavnom putnici koji su stekli imunitet vakcinacijom ili na drugi način. Još neko vreme imaćemo i obavezu da prilikom putovanja prilažemo negativne rezultate testa na prisustvo korona virusa.

Letnje destinacije će verovatno morati ozbiljnije da rade na održavanju higijene i češćoj dezinfekciji. Stanice za dezinfekciju bi trebalo da budu sasvim uobičajena pojava u odmaralištima, a neke usluge u hotelima, poput švedskog stola na kojem se gosti sami služe, će najverovatnije biti ukinute. Sobe u hotelima će posle svakog boravka u njima biti podrgavane dubokom čišćenju.

A ako mislite da ćete u nekoj “opuštenijoj” zemlji u Africi moći da skinete sa lica zaštitnu masku, varate se. One će još neko vreme biti obavezne svuda u svetu.

Saveti za planiranje odmora u 2021.

Iako svi optimistično očekujemo relativno skori završetak pandemije, nauka nas opominje da ćemo bar još godinu dana morati da poštujemo sve preventivne mere, kako kod kuće, tako i na putovanjima.

Prilikom planiranja putovanja, osim o sopstvenoj bezbednosti, potrebno je informisati se i o zdravstvenoj situaciji u željenoj letnjoj destinaciji i o planovima vlasti za uvođenje novih karantina.

Pošto je nemoguće u ovakvoj situaciji tačno predviđati tok pandemije, mudro bi bilo i rezervisati samo onaj smeštaj za koji je moguće dobiti refundaciju u slučaju otkazivanja. Što se tiče bukiranja smeštaja, za njega i ove godine važi ono staro pravilo “što ranije, to jeftinije”. Naime, ukoliko ranije rezervišete smeštaj bićete u prilici da svoj novac iskoristite na najbolji mogući način. Ili bar da nađete mesto u željenom hotelu, budući da će zbog smanjenog kapaciteta oni imati manje raspoloživih kreveta.

Postoji velika verovatnoća da će se antiepidemijske mere na destinaciji ka kojoj ste se zaputili menjati iz nedelje u nedelju, tako da bi bilo pametno pratiti i poštovati ove izmene, kako ne biste plaćali kazne. Ukoliko putujete preko turističke agencije, tim informacijama bi trebalo da vas snabdeva vaš turistički vodič.

Jedna od najbitnijih stavki na putovanjima ove godine će biti – zdravstveno osiguranje. Neke zemlje već traže da prilikom prelaska njihove granice priložite dokaz o plaćenom osiguranju, ali ne bilo kakvom. Uobičajeno osiguranje ne pokriva troškove lečenja kovid pacijenata ali srećom sada većina velikih osiguravača nudi osiguranja sa dodatnim pokrićem u slučaju oboljevanja od ove bolesti.

Foto: Bif

Чланак Da li ćemo, i kako, letovati ove godine? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Za razliku od današnjih političara, koji za letovanje uglavnom biraju svetske metropole ili ekskluzivna letovališta, srpski vladari su u prošlosti više voleli domaće lokacije. Ipak, ovo ne znači da su se provodili manje ekskluzivno.
Definicija odmora, u smislu odlaska preko leta negde gde se ne radi, novijeg je datuma.

Srednjevekovni rad na daljinu

Srednjevekovni vladari jesu imali letnje dvorove, ali je odlazak tamo bio čisto praktične prirode – reč je bila o rezidencijama napravljenim u toplijim krajevima, uglavnom od drveta i gde nije bilo potrebe za grejanjem.
Dvorovi ove vrste su bili smešteni u lepe, uglavnom šumovite krajeve na jugu Srbije, ali o životu na ovim mestima danas znamo veoma malo jer od njih nije ostalo gotovo ništa.

Obrenovići malo u banji, malo među vinogradima

Prvi srpski vladar za koga pouzdano znamo da je išao da se odmori, bio je knez Miloš Obrenović. On je voleo da se opusti u Sokobanji, a njegov konak i dalje postoji u ovom mestu i pretvoren je u restoran.
Druga lokacija za odmor kneza bila je vinograd u Smederevu. Tu se sagradio skroman letnjikovac, a u čarima dobrog vina su uživali i njegovi potomci. Letnjikovac Obrenovića je svoj puni sjaj doživeo sa poslednjim pripadnikom ove dinastije. Kralj Aleksandar i kraljica Draga su voleli da se osame, pa su u gradu na Dunavu provodili celo leto.

Kraljevska banja Karađorđevića

I vladari iz dinastije Karađorđević su voleli banje. Zato je Banja Koviljača ostala i danas poznata kao „kraljevska banja”. U njoj je uživao kralj Petar I Karađorđević, koji je tu 1908. godine uz svoju rezidenciju podigao savremeno sumporno kupatilo. Danas je to moderno lečilište i prelepi velnes centar.
Međutim, tek potomci „čika Pere“ su hedonizam doveli na jedan potpuno nov nivo. Oni su imali niz rezidencija, a kako je država porasla, mesta za odmor su nastala i na jadranskom primorju.

Letnjikovac na jezeru, dvorac na primorju

O lepoti Gospodarskog dvorca na Bohinju pričali su i na evropskim dvorovima. Ipak, tek dvorac na ostrvu Bled je zadivio evropsku elitu. Na mestu gde se danas nalazi luksuzni hotel, kralj Aleksandar Karađorđević je 1922. kupio dvorac koji je gradio austrijski vojvoda Ernest Vindišgrac. Kralj je dvorac preimenovo u „Suvobor“, a Bled proglasio letnjom rezidencijom.

Najatraktivnija destinacija za odmor dinastije Karađorđević u Crnoj Gori bila je nekadašnji dvorac prvog jugoslovenskog kralja u Miločeru. Izgradnja ovog dvorca sa osam pomoćnih objekata finansirana je iz privatne kraljevske kase, a čitava porodica je volela ovde da provodi vrele letnje mesece. Posle Drugog svetskog rata, zamak je adaptiran u hotel „Budvanska rivijera“ koji danas mogu da posete svi koji žele da se osete „kraljevski“.

Beg od letnje žege kralj Aleksandar i njegovi naslednici umeli su da potraže i na brdu kod Kranja u Sloveniji gde se i danas nalazi kraljevski kompleks.

I posle kraljeva – kraljevski

Na čari letovanja u luksuznim dvorcima nije bio imun ni jugosovenski vođa Josip Broz Tito. On na svom „Galebu“ možda jeste plovio celim svetom, ali je najčešće ipak odmarao „kod kuće“ – i to „od Triglava do Đevđelije“!
Tito je nakon rata naredio da se na Bledu izgradi nova rezidencija na mestu gde je nekada stajao kraljevski dvorac, pa je vila postala glavno stecište političkih, diplomatskih i protokolarnih obaveza. Vila je u hotel pretvorena 1984. godine.
Slično, i brdo kod Kranja je postalo njegova slovenačka rezidencija i mesto gde je odlazio svako ko je želeo i mogao da bude viđen u društvu velikog Maršala.

U gostima kod Tita komunisti, kapitalisti i rokeri

Ipak, noga običnog smrtnika u Jugoslaviji nije mogla da kroči bilo gde. San svakoga ko je nešto značio u SFRJ bio je da dobije poziv za odlazak na Brione – u omiljeno mesto za odmaranje bivšeg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita.
Na Brionima su kao Titovi gosti boravili Fidel Kastro, Džon Kenedi, Mao Cedung, Gandi, Če Gevara, ali i Sofija Loren, Mik Džeger i mnogi drugi.

Mesto za koje je važilo da je na njega bilo „nemoguće doći, onoliko koliko je bilo teško otići sa Golog Otoka“, Maršal je toliko voleo da je ovde umeo da provodi i po šest meseci, a ova ljubav je trajala punih 39 godina.
Posle Titove smrti Brioni su proglašeni za nacionalni park. U jednom njegovom delu, zatvorenom za turiste, danas se nalazi zvanična letnja rezidencija hrvatskog predsednika.

Izvor: istorijskizabavnik.rs

Foto: Pixabay

Чланак Kraljevski tretman: Gde su letovali srpski vladari се појављује прво на Biznis i Finansije.

Glavna atrakcija na društvenim mrežama ovih dana su preskupe ponude smeštaja za odmor u Srbiji. Korisnici mreža se utkruju ko će naći skuplju sobu ili hotelsku uslugu, i objaviti tu ponudu na svom profilu. Ovo takmičenje započeto je sasvim slučajno kada je jedan tviteraš objavio ponudu domaćina iz Guče koji izdaje sobu sa deljenim kupatilom (što znači da ga koriste svi ukućani zajedno) za 1.330 evra za nedelju dana noćenja. To međutim nije konačna cena – u ovaj aranžman spadaju i takse i naknade od 339 evra. Zaista ambiciozan poduhvat. Za koji, ipak, postoji neko interesovanje na tržištu, pa samim tim nije ni toliko besmislen.

Pretražuj smeštaj i pokreni zabavu

Ova objava iz Guče je označila tek početak zabave. Akciji su se priključili brojni korisnici društvenih mreža koji su pronalazili veoma skromno opremljene apartmane po ceni od nekoliko stotina evra. Taj trend je ispratio i satirični portal Njuz.net, vešću da je jedan Beograđanin morao da ode na letovanje sa porodicom čak na Sejšele, jer nije mogao da priušti sedmodnevni boravak u hostelu u Guči.

U ovoj potrazi za što skupljim smeštajem koji niko neće zakupiti, pojedinci su videli i priliku za reklamu. Tako je tviter nalog pod nazivom Vikendica Zlatarsko Jezero, koji se očigledno bavi rentiranjem smeštaja, objavio: „Imajte u vidu, makar za sledeću sezonu, da nismo bili barabe i nismo dizali cene u ovom ludilu i opštoj pomami za smeštajem u Srbiji. Može i RT, da svi znaju kako smo kul”.

Dakle, reakcija je bilo u izobilju. Međutim, niko nije odgovorio na veoma bitno pitanje, koje je u osnovi cele ove zavrzlame. A ono glasi: ima li istine u tvrdnjama da je, zbog zatvaranja granica i nemogućnosti domaćih turista da potraže smeštaj van naše zemlje, odmor u Srbiji većini njenog stanovništva postao cenovno nepristupačan?

Skupo kontinentalno letovanje

Kada, primera radi, na Bookingu počnete da pretražujete hotele na Fruškoj gori, prvi rezultat koji ćete ugledati je “tričavih” 1.980 evra za apatman za dvoje. U pitanju je samo šest noćenja sa doručkom. I to ako ste srećnik koji je uspeo da “ubode” datum kada je slobodno, pošto su za termine u bliskoj budućnosti apartmani uglavnom popunjeni.

Ovakvi pokušaji vas lako mogu obeshrabriti od daljeg traganja, pa je bolje da odmah kao glavni standard pretrage postavite – nisku cenu. Situacija se tada značajno menja. Šest noćenja u najjeftinijem hotelu u ovom podneblju u avgustu košta 300 evra.

Hoteli međutim nisu jedina opcija za letovanje u Srbiji. Tu je i pregršt kuća na AirBnB-u i Bookingu, kao i soba i hostela čije cene se ne računaju u hiljadama evra.

Rezervisanje ovog smeštaja ne košta kao letovanje na Bahamima, ali istine radi, ono jeste skuplje nego prošle godine. Razlog za to je, naravno, rast tražnje. Večernje novosti su izračunale da se prosečna cena smeštaja za četvoročlanu porodicu za deset dana kreće između 400 i 600 evra. To, međutim, važi za apartmane na najtraženijim lokacijama poput Vrnjačke Banje, Kopaonika, Zlatibora ili Sokobanje. U skupljim hotelima ovoliko može da košta i dnevni najam sobe. Prema rečima stručnjaka koje su Novosti intervjuisale, smeštaj u Srbiji je zbog pandemije poskupeo između 30 i 50 odsto. Zato je najbolje rešenje, kažu oni, potražiti manje popularne a podjednako lepe destinacije.

Smeštaj za one sa “plićim džepom”

Pronalaženje manje poznatih destinacija, zahvaljujući novim tehnologijama, više nije komplikovan posao za koji vam je potrebna pomoć turističke agencije. Potrebno vam je samo nekoliko klikova da biste saznali gde možete ići, a potom i pronašli smeštaj. A njegova cena se može kretati od 20 evra po apartmanu, pa naviše.

Ono čega se međutim mnogi – sasvim opravdano – plaše je zdravstvena bezbednost nekategorisanog smeštaja, odnosno kuća, stanova i soba koje se izdaju na onlajn paltformama. Poštovanje higijenskih i mera prevencije je sada važan kriterijum pri odabiru mesta za letovanje. A sasvim je logično očekivati da postoje rigoroznije kontrole i mere zaštite u registrovanim smeštajnim jedinicama.

Zato se ovog leta ipak možda treba odlučiti za sigurniji ili već poznat izbor, ili bar dobro raspitati o smeštaju u kojem nikada pre niste bili, a baš biste želeli da odsednete u njemu. To naravno ne znači da treba bez razmišljanja rezervisati najluksuzniji hotel na koji naiđete u pretragama, već da morate biti bar malo obrazriviji nego do sada. A možete smeštaj rezervisati i “odokativno” pa na put poneti alkohol i varikinu, te prvi deo odmora provesti u samostalnom čišćenju apartmana. Ili se prepustiti slučaju, pa šta bude, ali mi se svakako ne bismo mogli svrstati u odgovoran časopis kada bismo vam to preporučili.

Odmor za plivače

Veliki broj gradova u Srbiji nalazi se u blizini nekog jezera koje lokalci nazivaju svojim morem. Oni u njima tokom letnjih meseci često traže spas od sparine, a pojedinci sa izraženim preduzetničkim duhom i – priliku za zaradu. Zato u blizini mnogih jezera ima ugostiteljskih objekata ali i mnoštva smeštajnih jedinica. I njihove cene ne moraju nužno biti visoke.

Primera radi, na platformama za ponudu smeštaja domaćini iz okoline Perućca naplaćuju apartmane za dve ili više osoba i po 40 evra po noćenju. Ako volite velike vodene površine u vidu jezera, koja su, istina, slaba zamena za more ali i jedina koju imamo, onda ni Bela crkva nije loš izbor. Tu su i Zavojsko jezero, Zlatarsko, Jezero Ćelije, Bovansko, Borsko, isl. Smeštaj u blizini ovih jezera ne računa se čak ni ovog leta u hiljadama evra.

Onima koji pak ne priznaju letovanje bez “osoljavanja” određenih delova tela, nudi se opcija da unutar granica zemlje uživaju u slanoj vodi. Naime, Srbija osim klasičnih jezera nudi i neke veoma neobične prizore poput Termalne banje Pačir. Slano jezero u ovoj banji je roze boje, i možda je idealno za slikanje za Instagram, ali svakako nije za vaše cenjeno čulo mirisa. Pačirska voda naime svoju specifičnu boju duguje velikoj koncentraciji joda, broma i litijuma. Ukoliko odlučite da se posvetite svom zdravlju i posetite banju u Pačiru, možete sebi dati bar malo oduška i probati jedan zamašćeni mađarski specijalitet pod imenom “langoš”. To je testenina koja liči na mekike, i može da posluži kao energetska bomba posle celog dana provedenog na suncu.

Što se tiče planina i kampovanja, mogućnosti su zaista mnogobrojne, i za njih bi bio potreban poseban tekst. Više članaka o ovoj temi možete pronaći na ovom linku.

Sela koja to zaista jesu

Seoski turizam već godinama važi za ozbiljan turistički adut Srbije. Međutim, ono što privlači turiste uglavnom privlači i investitore, pa se sve češće postavlja pitanje koje selo je autentično a slučajno je pretvoreno u turističku destinaciju, a koje je “projekat gradskih biznismena koji naprave lusksuzne bungalove i bazen, okite ih sa malo belog luka, stave kolski točak i služe gibanice pravljene ko zna gde i podrgrevane u rerni”. I jedna i druga nude interesantne sadržaje, posebno one za “aktivan odmor” tokom kojeg još možete steći i “morsku boju”.

Međutim, ukoliko osim boje želite i da doživite nešto što ćete pamtiti, ili da vidite nešto što je deo naše istorije i tradicije, možda bi bilo bolje da se opredelite za autentična sela. Jedno od njih je svakako selo Vrmdža o kojem smo detaljno pisali u našem prošlom broju.

Ako vam je pak ono daleko, ponudu iz oblasti seoskog turizma možete pogledati na sajtu koji je specijalizovan baš za ovu oblast – selo.rs.

No, sve ove preporuke su samo jedna kap u moru (da, na kraju nismo mogli da izdržimo a da ne pomenemo more). Destinacija i smeštaja u našoj zemlji ima mnogo više nego što mi možemo da pobrojimo u jednom tekstu. Oni ne moraju nužno koštati kao krstarenje Karibima ili penjanje na Akonkagvu.

No, treba imati u vidu da jeftin odmor u Srbiji ne porazumeva hotele sa pet zvezdica, fensi bazene sa vodopadima, trščane suncobrane i ružičaste flamingose na naduvavanje, all-inclusive ponudu atraktivno aranžirane hrane i brz prevoz poput avionskog, već ćete morati sami da se odvezete na odredište, i da sami pronađete restorane i kafane u kojima bi, po preporuci lokalaca, “i mrtva usta jela”. Ali, i to može biti avantura, posebno ako vam konobar u nekoj zabiti gde ne hvatate internet, umesto espresa sa mlekom donese kafu u šoljici i posebno čašu mleka. Ipak, i ovo bi mogao biti zanimljiv prizor za Instagram, zar ne? Doduše, tek onda kada “uhvatite” mrežu.

Marija Dukić

Naslovna fotografija: stevanaksentijevic, Pixabay

Чланак Da li odmor u Srbiji baš mora biti apsurdno skup? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok mi očajavamo što ove godine nećemo osetiti morski vazduh, ispostavilo se da more neće videti ni oni koji ga imaju u svojoj zemlji.

Naime, prema istraživanju koje je sprovela Asocijacija za poslovanje i trgovinu Grčke, tek svaki treći Grk će ovog leta ići na odmor. Svaki sedmi ispitanik u ovoj zemlji će odmor provesti kao i do sada, dok će 18 odsto anketiranih skratiti svoje letovanje. Razlog za to su, pogađate, uglavnom finansijske poteškoće.

Kako piše Ekathimerini, korona-kriza je osim na putovanja, uticala i na potrošačke navike građana Grčke. Sada svaki drugi potrošač bira robu na osnovu njene cene, dok je za samo 23 odsto njih kvalitet glavni kriterijum pri odabiru. Zanimljivo je i da je za 10 odsto Grka novi glavni kriterijum za kupovinu – higijena u prodajnom objektu.

Чланак Ni većina Grka ove godine ne ide na letovanje се појављује прво на Biznis i Finansije.