Da li odmor u Srbiji baš mora biti apsurdno skup?

2,5K

Ovih dana korisnici društvenih mreža se utrkuju u deljenju papreno skupog smeštaja za letovanje u Srbiji. Njihov cilj, naravno, nije reklamiranje tog smeštaja, nego kritika rentijera koji, usled zatvaranja granica, koriste priliku za brzu zaradu. Iako je ovaj trend na momente veoma zabavan, on donekle i skreće pažnju sa lepih destinacija i pristojnih smeštaja u našoj zemlji čije cene ipak nisu toliko nepristojne.

Glavna atrakcija na društvenim mrežama ovih dana su preskupe ponude smeštaja za odmor u Srbiji. Korisnici mreža se utkruju ko će naći skuplju sobu ili hotelsku uslugu, i objaviti tu ponudu na svom profilu. Ovo takmičenje započeto je sasvim slučajno kada je jedan tviteraš objavio ponudu domaćina iz Guče koji izdaje sobu sa deljenim kupatilom (što znači da ga koriste svi ukućani zajedno) za 1.330 evra za nedelju dana noćenja. To međutim nije konačna cena – u ovaj aranžman spadaju i takse i naknade od 339 evra. Zaista ambiciozan poduhvat. Za koji, ipak, postoji neko interesovanje na tržištu, pa samim tim nije ni toliko besmislen.

Pretražuj smeštaj i pokreni zabavu

Ova objava iz Guče je označila tek početak zabave. Akciji su se priključili brojni korisnici društvenih mreža koji su pronalazili veoma skromno opremljene apartmane po ceni od nekoliko stotina evra. Taj trend je ispratio i satirični portal Njuz.net, vešću da je jedan Beograđanin morao da ode na letovanje sa porodicom čak na Sejšele, jer nije mogao da priušti sedmodnevni boravak u hostelu u Guči.

U ovoj potrazi za što skupljim smeštajem koji niko neće zakupiti, pojedinci su videli i priliku za reklamu. Tako je tviter nalog pod nazivom Vikendica Zlatarsko Jezero, koji se očigledno bavi rentiranjem smeštaja, objavio: „Imajte u vidu, makar za sledeću sezonu, da nismo bili barabe i nismo dizali cene u ovom ludilu i opštoj pomami za smeštajem u Srbiji. Može i RT, da svi znaju kako smo kul”.

Dakle, reakcija je bilo u izobilju. Međutim, niko nije odgovorio na veoma bitno pitanje, koje je u osnovi cele ove zavrzlame. A ono glasi: ima li istine u tvrdnjama da je, zbog zatvaranja granica i nemogućnosti domaćih turista da potraže smeštaj van naše zemlje, odmor u Srbiji većini njenog stanovništva postao cenovno nepristupačan?

Skupo kontinentalno letovanje

Kada, primera radi, na Bookingu počnete da pretražujete hotele na Fruškoj gori, prvi rezultat koji ćete ugledati je “tričavih” 1.980 evra za apatman za dvoje. U pitanju je samo šest noćenja sa doručkom. I to ako ste srećnik koji je uspeo da “ubode” datum kada je slobodno, pošto su za termine u bliskoj budućnosti apartmani uglavnom popunjeni.

Ovakvi pokušaji vas lako mogu obeshrabriti od daljeg traganja, pa je bolje da odmah kao glavni standard pretrage postavite – nisku cenu. Situacija se tada značajno menja. Šest noćenja u najjeftinijem hotelu u ovom podneblju u avgustu košta 300 evra.

Hoteli međutim nisu jedina opcija za letovanje u Srbiji. Tu je i pregršt kuća na AirBnB-u i Bookingu, kao i soba i hostela čije cene se ne računaju u hiljadama evra.

Rezervisanje ovog smeštaja ne košta kao letovanje na Bahamima, ali istine radi, ono jeste skuplje nego prošle godine. Razlog za to je, naravno, rast tražnje. Večernje novosti su izračunale da se prosečna cena smeštaja za četvoročlanu porodicu za deset dana kreće između 400 i 600 evra. To, međutim, važi za apartmane na najtraženijim lokacijama poput Vrnjačke Banje, Kopaonika, Zlatibora ili Sokobanje. U skupljim hotelima ovoliko može da košta i dnevni najam sobe. Prema rečima stručnjaka koje su Novosti intervjuisale, smeštaj u Srbiji je zbog pandemije poskupeo između 30 i 50 odsto. Zato je najbolje rešenje, kažu oni, potražiti manje popularne a podjednako lepe destinacije.

Smeštaj za one sa “plićim džepom”

Pronalaženje manje poznatih destinacija, zahvaljujući novim tehnologijama, više nije komplikovan posao za koji vam je potrebna pomoć turističke agencije. Potrebno vam je samo nekoliko klikova da biste saznali gde možete ići, a potom i pronašli smeštaj. A njegova cena se može kretati od 20 evra po apartmanu, pa naviše.

Ono čega se međutim mnogi – sasvim opravdano – plaše je zdravstvena bezbednost nekategorisanog smeštaja, odnosno kuća, stanova i soba koje se izdaju na onlajn paltformama. Poštovanje higijenskih i mera prevencije je sada važan kriterijum pri odabiru mesta za letovanje. A sasvim je logično očekivati da postoje rigoroznije kontrole i mere zaštite u registrovanim smeštajnim jedinicama.

Zato se ovog leta ipak možda treba odlučiti za sigurniji ili već poznat izbor, ili bar dobro raspitati o smeštaju u kojem nikada pre niste bili, a baš biste želeli da odsednete u njemu. To naravno ne znači da treba bez razmišljanja rezervisati najluksuzniji hotel na koji naiđete u pretragama, već da morate biti bar malo obrazriviji nego do sada. A možete smeštaj rezervisati i “odokativno” pa na put poneti alkohol i varikinu, te prvi deo odmora provesti u samostalnom čišćenju apartmana. Ili se prepustiti slučaju, pa šta bude, ali mi se svakako ne bismo mogli svrstati u odgovoran časopis kada bismo vam to preporučili.

Odmor za plivače

Veliki broj gradova u Srbiji nalazi se u blizini nekog jezera koje lokalci nazivaju svojim morem. Oni u njima tokom letnjih meseci često traže spas od sparine, a pojedinci sa izraženim preduzetničkim duhom i – priliku za zaradu. Zato u blizini mnogih jezera ima ugostiteljskih objekata ali i mnoštva smeštajnih jedinica. I njihove cene ne moraju nužno biti visoke.

Primera radi, na platformama za ponudu smeštaja domaćini iz okoline Perućca naplaćuju apartmane za dve ili više osoba i po 40 evra po noćenju. Ako volite velike vodene površine u vidu jezera, koja su, istina, slaba zamena za more ali i jedina koju imamo, onda ni Bela crkva nije loš izbor. Tu su i Zavojsko jezero, Zlatarsko, Jezero Ćelije, Bovansko, Borsko, isl. Smeštaj u blizini ovih jezera ne računa se čak ni ovog leta u hiljadama evra.

Onima koji pak ne priznaju letovanje bez “osoljavanja” određenih delova tela, nudi se opcija da unutar granica zemlje uživaju u slanoj vodi. Naime, Srbija osim klasičnih jezera nudi i neke veoma neobične prizore poput Termalne banje Pačir. Slano jezero u ovoj banji je roze boje, i možda je idealno za slikanje za Instagram, ali svakako nije za vaše cenjeno čulo mirisa. Pačirska voda naime svoju specifičnu boju duguje velikoj koncentraciji joda, broma i litijuma. Ukoliko odlučite da se posvetite svom zdravlju i posetite banju u Pačiru, možete sebi dati bar malo oduška i probati jedan zamašćeni mađarski specijalitet pod imenom “langoš”. To je testenina koja liči na mekike, i može da posluži kao energetska bomba posle celog dana provedenog na suncu.

Što se tiče planina i kampovanja, mogućnosti su zaista mnogobrojne, i za njih bi bio potreban poseban tekst. Više članaka o ovoj temi možete pronaći na ovom linku.

Sela koja to zaista jesu

Seoski turizam već godinama važi za ozbiljan turistički adut Srbije. Međutim, ono što privlači turiste uglavnom privlači i investitore, pa se sve češće postavlja pitanje koje selo je autentično a slučajno je pretvoreno u turističku destinaciju, a koje je “projekat gradskih biznismena koji naprave lusksuzne bungalove i bazen, okite ih sa malo belog luka, stave kolski točak i služe gibanice pravljene ko zna gde i podrgrevane u rerni”. I jedna i druga nude interesantne sadržaje, posebno one za “aktivan odmor” tokom kojeg još možete steći i “morsku boju”.

Međutim, ukoliko osim boje želite i da doživite nešto što ćete pamtiti, ili da vidite nešto što je deo naše istorije i tradicije, možda bi bilo bolje da se opredelite za autentična sela. Jedno od njih je svakako selo Vrmdža o kojem smo detaljno pisali u našem prošlom broju.

Ako vam je pak ono daleko, ponudu iz oblasti seoskog turizma možete pogledati na sajtu koji je specijalizovan baš za ovu oblast – selo.rs.

No, sve ove preporuke su samo jedna kap u moru (da, na kraju nismo mogli da izdržimo a da ne pomenemo more). Destinacija i smeštaja u našoj zemlji ima mnogo više nego što mi možemo da pobrojimo u jednom tekstu. Oni ne moraju nužno koštati kao krstarenje Karibima ili penjanje na Akonkagvu.

No, treba imati u vidu da jeftin odmor u Srbiji ne porazumeva hotele sa pet zvezdica, fensi bazene sa vodopadima, trščane suncobrane i ružičaste flamingose na naduvavanje, all-inclusive ponudu atraktivno aranžirane hrane i brz prevoz poput avionskog, već ćete morati sami da se odvezete na odredište, i da sami pronađete restorane i kafane u kojima bi, po preporuci lokalaca, “i mrtva usta jela”. Ali, i to može biti avantura, posebno ako vam konobar u nekoj zabiti gde ne hvatate internet, umesto espresa sa mlekom donese kafu u šoljici i posebno čašu mleka. Ipak, i ovo bi mogao biti zanimljiv prizor za Instagram, zar ne? Doduše, tek onda kada “uhvatite” mrežu.

Marija Dukić

Naslovna fotografija: stevanaksentijevic, Pixabay