Mnogi faktori se moraju spojiti u ocenjivanju grada: njegova istorija, svetski poznata arhitektura, kao i njegova gastronomska ponuda. Međutim, kao i u svemu, ljudi su ti koji mogu da uzdignu mesto, a evropski gradovi su dom nekih od najljubaznijih stanovnika širom sveta.

Časopis za putovanja Condé Nast Traveller objavio je listu gradova s najljubaznijim stanovnicima. Zanimljivo je da su se na ovoj listi našla tri grada iz naše regije odonosno Beograd, Dubrovnik i Ljubljana.

Prvo mesto zauzeo je italijanski grad Sijena.

Postoji obilje kafića, porodičnih restorana, a grad je poznat po godišnjem Paliu, trci konja bez sedla koja se održava svakog leta na Piazza del Campo, napominje se u članku. Meštani su, naravno, poznati po svojoj toploj dobrodošlici. Na drugom i trećem mestu našao se irski gradovi Kork i Dablin.

Na četvrtom mestu ove liste je Helsinki u Finskoj, a peto mesto pripalo je Beogradu.

Dva španska grada zauzela su šesto i sedmo mesto – Malaga i San Sebastijan. Još jedan grad iz susedstva se našao na osmom mestu, reč je o jadranskom dragulju Dubrovniku.

Deveto mesto pripalo je Bukureštu u Rumuniji, a top deset destinacija s najljubaznijim stanovnicima zaokružuje Ljubljana u Sloveniji.

Izvor: Klix.ba
Foto: Pixabay

Чланак Beograd među deset gradova sa najljubaznijim stanovnicima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema njenim rečima, na zaposlene se u kompanijama širom sveta vrši pritisak da budu uvek ljubazni, nasmejani, empatični i brižni, što su bez sumnje dobre osobine, ali ne može se uvek biti takav jer to niti je prirodno ljudskoj vrsti, niti je dobro za posao. “Rezultat ovakvog obrasca ponašanja su uglavnom nejasna komunikacija na radnom mestu i večito izbegavanje konfrotacije koji ne doprinose svom cilju – razvoju poslovanja”, tvrdi Vest.

Ona smatra da bi, za razliku od forsiranja veštačke ljubaznosti, zapravo trebalo osluškivati zaposlene i podsticati ih da slobodno iznose kritike, a ne samo hvalospeve. Međutim, trenutno se osobe koje nešto kritikuju u mnogim kompanijama smatraju toksičnim. Zato je zaposlenima lakše da o svima pričaju u superlativima, što dovodi ne samo do toga da nema pravih prijateljstava u radnim kolektivima već i do gubljenja osećaja sigurnosti u istima, jer se ne zna ko od zaposlenih šta misli o drugima.

Vest kaže da postoji još jedan veliki problem u sistemima u kojima se forsira ljubaznost. Naime, u njima se neguju mediokriteti, jer svako ko na neki način odskače trpi neku vrstu stigmatizacije. Takođe, izbegavanje kritika dovodi do gubitka motivacije za uvođenje inovacija. Drugim rečima, ako mislite da vam je sve potaman nikada se nećete truditi da promenite svoju situaciju na bolje.

Zato ona ovakvu radnu dinamiku naziva “toksičnom pozitivnošću”.

Izvor: CNBC

Foto: RobinHiggins, Pixabay

Чланак Šta je “toksična pozitivnost” u radnom kolektivu, i kako ona utiče na poslovanje? се појављује прво на Biznis i Finansije.