Naime, 55% građana izjavljuje da je njihovo iskustvo sa lokalnom upravom pretežno negativno, dok 45% građana ima pretežno pozitivno iskustvo. Interesantno je da građani koji su svoje iskustvo ocenili kao pretežno pozitivno ipak nisu zazirali od toga da, odgovarajući na konkretnija pitanja iz upitnika, podele i negativna iskustva sa lokalnom upravom, i obrnuto.

Svaki drugi građanin zadovoljan pružanjem lokalnih usluga

Analiza dosadašnjih rezultata ankete pokazuje da je svaki drugi građanin zadovoljan pružanjem lokalnih usluga, ali da tek svaki peti smatra da je lokalna uprava otvorena i dostupna građanima.

Konkretno, rezultati pokazuju da je polovina građana pretežno zadovoljna uslugama koje pruža njihova opštinska ili gradska uprava, kao što su usluge izdavanja izvoda iz matične knjige rođenih ili knjige državljana, prava na socijalnu zaštitu, građevinske dozvole, potvrde za upis deteta u školu, i slično. S druge strane, 40% građana izražava nezadovoljstvo pružanjem istih usluga.

Prebacivanje nadležnosti i odgovornosti, davanje različitih informacija i uputstava, „šetanje“ od kancelarije do kancelarije, zahtevi za pribavljanje još papira i zatvorena vrata, samo su neke od asocijacija nezadovoljnih ispitanika na rad opštinske ili gradske uprave. Čak 80% građana, među kojima ima i onih koji su zadovoljni samim uslugama lokalne uprave, smatra da nema dovoljno mogućnosti da iskaže svoje mišljenje ili iskustvo u vezi sa uslugama koje im pruža lokalna uprava.

U razgovoru sa aktivistima, građani se često i opširno osvrću na komunalne probleme, na primer, seču drveća, vodosnabdevanje, nedostatak parking mesta, probleme sa strujom i prevozom. Međutim, na pitanje da li su se obraćali lokalnim institucijama povodom navedenih problema, odgovor građana je uglavnom – ne. Utisci sa terena odgovaraju rezultatima ankete koji pokazuju da 84.5% građana nikada nije učestvovalo u oblikovanju odluka lokalne samouprave, jer smatraju da nisu dovoljno kompetentni ili osećaju da šta god radili – nema boljitka.

Među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija

Takođe, značajan udeo ispitanika, tačnije 42%, ne zna da li ima mogućnost da se uključi u donošenje opštinskog ili gradskog budžeta, a tek svaki drugi građanin zna za mogućnost da pristupi informacijama od javnog značaja koje nastaju u radu organa lokalne uprave. Stoga ne iznenađuje opšti utisak aktivista da među građanima uglavnom vlada neupućenost i apatija.

Pored toga, zabrinjava podatak da samo 5% građana smatra da se zapošljavanje službenika u opštinskoj ili gradskoj upravi vrši potpuno na osnovu kvalifikacija i sposobnosti, dok čak 82% građana smatra da se službenici zapošljavaju potpuno (54%) ili donekle (28%) na osnovu političkih i ličnih veza. Za kraj, važno je pomenuti da su građani često rezervisani i bojažljivi da podele svoja iskustva. „Dosta građana zaobilazi štand, pod pretpostavkom da je u pitanju neka akcija opozicije, što pokazuje da doživljavaju popunjavanje ankete kao neku vrstu rizika,“ zaključuju aktivisti.

Ulične akcije se sprovode u okviru projekta „Pratim JA“, koji sprovode Centar za evropske politike (CEP), Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Centar za ravnomerni regionalni razvoj (CenTriR) i Ekološki centar Stanište“, uz lokalne organizacije Urban In, Odbor za ljudska prava Niš i Klub Ars Nova. Projekat podržava Evropska unija. Ulične akcije i anketiranje se sprovode u 17 gradova/opština, kao i onlajn (www.pratimJA.rs), sa ciljem prikupljanja stavova građana o stanju javne uprave na lokalu. Predviđeno je održavanje pet akcija u svakoj jedinici lokalne samouprave, a predstavljeni nalazi se odnose na prvi krug akcija.

Чланак (Ne)zadovoljstvo građana radom lokalnih samouprava се појављује прво на Biznis i Finansije.

Planirani prihodi i rashodi opštinskih budžeta „pali su u vodu“, i sada je već izvesno da su i opštinske kase postale jedna od „žrtava“ virusa korona. Većina gradova i opština se još „presabira“, ali prema prvim projekcijama minus u lokalnim budžetima biće između 10 i 30 procenata. Ovome je najviše kumovala odluka države da se odloži naplata poreza i doprinosa. Ovi prihodi su tokom prva tri meseca ove godine iznosili 58,9 milijardi dinara. Od te sume, čak 45 odsto činili su porezi na zarade. Ovakva odluka najviše pogađa one lokalne samouprave koje imaju veće učešće prihoda od zaposlenih na svojoj teritoriji.

Uštede na razne načine

U Opštini Paraćin kažu da bi njihov manjak u budžetu, do kraja godine, mogao da bude između 85 i 100 miliona dinara, što je između 6,25 i 7,35 odsto planiranih prihoda za 2020. godinu.

„Opština Paraćin je, u skladu sa preporukama Vlade Srbije, sklopila sporazume sa jednim brojem izvođača radova da se deo obaveza praktično prenese na 2021. godinu, odnosno da se produže rokovi plaćanja za izvedene radove na projektima infrastrukture koje je finansirala, ili će finansirati tokom ove budžetske godine, naša lokalna zajednica. Na ovaj način rasterećujemo naš budžet u 2020. godini za oko 80 miliona dinara. Preostali minus pokriće se uštedom na brojnim pozicijama budžeta kao što su troškovi prevoza zaposlenih koji su niži jer se dva meseca radilo od kuće, zatim troškovi električne energije, materijala i drugo, koji su niži zbog rada škola i obdaništa elektronskim putem. Obustavljena su sportska takmičenja i brojne kulturne manifestacije“, kaže Slobodan Janković, načelnik odeljenja za budžet i finansije u Opštini Paraćin.

U Vranju procenjuju da će zbog odlaganja plaćanja poreza na zarade i poreza na prihod od samostalnih delatnosti, odnosno paušalaca, do kraja godine imati smanjenje prihoda od oko 200 miliona dinara, odnosno oko 10 odsto tekućih prihoda budžeta grada. Plan im je da reprogramiraju obaveze.

„Planiramo reprogramiranje kredita kojim ćemo smanjiti mesečne otplate, sa pauzom u otplati, kao i potpisivanje sporazuma o izmirivanju većih obaveza po osnovu investicija na više mesečnih rata. Zatim, izdvajanja za diskrecione rashode biće u skladu sa prilivima u budžetu, imaćemo i delimično umanjenje kapitalnih investicija, digitalizaciju poslovanja koje će smanjiti administrativne troškove, i strogu kontrolu preuzimanja novih obaveza u budžetu“, priča svoj plan Slobodan Milenković, gradonačelnik Vranja.

U minusu i prihodi od turizma

Iz dosadašnjeg uvida u dinamiku naplate u opštini Bačka Palanka očekuju manjak u budžetu za 2020. godinu od oko 10 odsto, i dodaju da bi eventualno moglo doći i do kašnjenja u plaćanjima.

„Na kraju godine i ako bude nekog manjka, što se tiče naplate poreza na imovinu, naknada i taksi, po meni to će biti zanemarljivo“, smatra Strahinja Knežević, rukovodilac odeljenja za utvrđivanje i naplatu javnih prihoda opštinske uprave Bačka Palanka.

Na osnovu izveštaja o ostvarenju prihoda i izvršenju rashoda budžeta Opštine Vrnjačka Banja, za prva četiri meseca ove godine umanjenje ukupnih prihoda, u odnosu na dosadašnje trendove, iznosiće 30 odsto, kažu u ovoj opštini. Dodaju da je osnovni pokretač privrede u Vrnjačkoj Banji turizam, te će projekcija privrednih kretanja do kraja godine najviše zavisiti od toga kako će izgledati turistička sezona u narednom periodu.

„Opština Vrnjačka Banja dobija 74 procenta od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, i ovaj prihod je najviši pojedinačni prihod budžeta naše opštine. U 2019. godini je iznosio 260 miliona dinara, a ove godine očekivanja su bila i veća zbog otpočinjanja rada novih i renoviranih turističkih kapaciteta. Sada znamo da oni, u ovoj godini, sigurno neće postići svoj optimum. Procenjujemo da, ako se stvari tako sagledaju, ukupan gubitak na ovom prihodu iznosio bi oko 80 miliona dinara“, izračunao je Boban Đurović, predsednik Opštine Vrnjačka Banja. On dodaje da ovaj iznos čini oko 8,8 odsto budžeta opštine, a plan za uštedu im je da preispitaju sve rashode i vide koliko su neki od njih zaista neophodni.

„Budžeti jedinica lokalne samouprave, prema važećim zakonskim propisima nemaju mogućnost deficitnog finansiranja, izuzev za kapitalne investicione rashode, pa je neophodno izvršiti fiskalno prilagođavanje korigovanjem budžetskih rashoda. Potrebno je preispitati sve rashode, utvrditi prioritete u uslovima nižeg nivoa prihoda, kako bi se uspostavila budžetska ravnoteža“, objašnjava Đurović.

Preraspodela lokalnih budžeta neminovnost

Da li će planirane uštede biti dovoljne za dalje nesmetano funkcionisanje lokalnih samouprava, za sada ne može da se predvidi sa sigurnošću, jer će to u mnogome zavisiti i od brzine oporavka privrede. Stručnjaci smatraju da je preraspodela lokalnih budžeta u ovom trenutku bila neminovnost.

„Na kraju, pojedinačni manjak u svakoj opštini zavisiće od stepena razvijenosti i ekonomske snage lokalne samouprave. U domenu izvornih prihoda, najveći pad je posledica smanjenja priliva od poreza na zarade, ali i kod prihoda od poreza na imovinu, prema procenama lokalnih samouprava, realno je očekivati određeni pad ili pak kašnjenja u naplati, obzirom da za ovaj poreski oblik nisu bile predviđene olakšice u vreme pandemije. Neke opštine su, međutim, donosile sopstvene odluke o ukidanju određenih taksi i naknada za vreme trajanja vandrednog stanja, kao još jedan vid pomoći delatnostima koje su zaustavile svoj rad“, objašnjava Jelena Holcinger, stručnjak u švajcarskom programu „Reforma poreza na imovinu“.

Injekcije za likvidnost

Koliko različitih problema može da se javi zbog trenutnog manjka u kasama lokalnih samouprava svesni su i u Stalnoj konferenciji gradova i opština. Oni su nadležnim republičkim institucijama poslali inicijativu za što hitniji dijalog vlade sa lokalnim samoupravama o merama koje treba definisati i usvojiti u cilju podrške lokalnim vlastima.

„Sugerisali smo da bi jedan od načina podrške bila i kratkotrajna finansijska injekcija za budžete lokalne vlasti u ovoj godini, koje bi taj isti iznos sredstava koji bi prihodovale u 2021. godini, kada bude naplaćen odloženi porez, vratile u republički budžet“, kažu u Stalnoj konferenciji gradova i opština. Drugi njihov predlog, koji smatraju da je od ključne važnosti, jeste da se omoguće bolji uslovi kreditiranja lokalnih samouprava za finansiranje tekuće likvidnosti.

Predloženo je da se ovaj zakon izmeni na način da zaduživanje gradova i opština za tekuću likvidnost može u ovoj godini iznositi do 10 odsto od ukupno ostvarenih prihoda budžeta lokalne vlasti u 2019 godini, kao i da se produži period otplate zaduženja po ovom osnovu iz 2020. do kraja 2021. godine. Produženje roka za otplatu zaduženja za tekuću likvidnost, omogućilo bi da lokalne vlasti deo manjka iz ove godine, prevaziđu kroz prihode koje će imati tokom 2021. godine, a za koje je realno očekivati da će biti značajno veći nego u 2020. godini, predlog je Stalne konferencije gradova i opština.

Prema Zakonu o finansiranju lokalne samouprave, opštinama pripada 74 odsto poreza na zarade ostvarene na njihovoj teritoriji, dok je u slučaju gradova to 77 procenata, a za grad Beograd 66 odsto. Ove brojke, same za sebe, dovoljno govore koliku rupu u lokalnim budžetima ostavlja odluka države da se odloži naplata poreza i doprinosa.

Aleksandra Galić

junsko izdanje Biznis i finansije- Finasije TOP 2019/2020 

Foto: Pixabay

Чланак Kriza na lokalu: Virus napao i opštinske budžete се појављује прво на Biznis i Finansije.

U skladu sa trenutnim okolnostima, epidemiološkom situacijom i proglašenjem vanrednog stanja plan sprovođenja podrške biće delimično izmenjen. Fond od 16,5 miliona dinara namenjen za projekte koje lokalne samouprave u dogovoru sa građanima predlože dostupan je opštinama čim one same kažu da su spremne i da ga koriste.

„Znamo da su prioriteti sada drugačiji za sve nas. Ali, nakon ovoga, život treba nastaviti tamo gde je stao. Naš predlog za opštine sa kojima radimo je da građane u ovakvoj situaciji uključe u proces donošenja opštinskih odluka drugačije nego što su zamislili. Mogu to da rade elektronskim putem, preko društvenih mreža, internet stranice opštine, direktnom telefonskom vezom..Mi ćemo podržati i pružiti pomoć opštinama da pronađu najbolji mogući način u ovoj situaciji“, kaže dr. Branisav Milić, straučnjak na programu švajcarske vlade „Reforma poreza na imovinu“, koja ovaj program kofinansiranja opština i sprovodi.

On još i dodaje da su predlozi koje su opštine dostavile podeljene u tri grupe, i to su izrada građanskog vodiča za budžet i budžetskog portala, zatim podrška projektima za društvenu i polnu ravnopravnost kao i podrška za posebne projekte za koje građani dostave svoje predloge.

„Najveći broj opština, njih 13, odlučilo se za podršku projektima za koje građani dostave svoje predloge. Najviše novca, 10 miliona dinara, za projekte koje predlože građani, izdvojiće Užice. Na taj iznos novca, program „Reforma poreza na imovinu“ gradu Užicu doniraće još tri miliona dinara. U istom odnosu podržaćemo i preostale opštine“, objašnjava dr. Branislav Milić.

Dosadašnji plan je bio da se svi projekti završe do kraja ove godine, ali ako bude bilo potrebe, moguća su i manja odlaganja.
Opštine koje su se prijavile za učešće u programu i saradnji sa građanima su Trstenik, Svilajnac, Bor, Batočina, Rača, Užice, Mali Zvornik, Sombor, Topola, Ljubovija, Apatin, Rekovac, Kula, Nova Varoš, Ćuprija, Bač, Vrnjačka Banja, Vlasotince, Pirot, Vranje i Bojnik.

Чланак Švajcarski program nastavlja da pomaže građanima i lokalnim samoupravama се појављује прво на Biznis i Finansije.