Savet je u Mišljenju o vladinom Nacrtu fiskalne strategije za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. za istakao da Srbijagas godinama kasni sa izgradnjom skladišta gasa dovoljnog kapaciteta, a pritom je čak i postojeće skladište nespremno dočekalo grejnu sezonu.

Ti propusti su, kako je ocenjeno, već koštali budžet oko 500 miliona evra, oko 300 miliona evra u 2021. i dodatnih oko 200 miliona evra u 2022. godini i vrlo je verovatno da će Srbijagas nastaviti da bude, nešto manji, budžetski trošak i u narednim godinama.

Ogromne probleme usled dugogodišnjeg lošeg upravljanja i nedovoljnog ulaganja u proizvodne kapacitete i distributivnu mrežu ima i EPS i to je, kako je navedeno, glavni razlog zbog kog EPS više ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe, pa se struja sada mora uvoziti, po veoma visokim cenama.

„Troškovi EPS-a zasad su se pokrivali kreditima koje je preduzeće uzimalo i još se nisu prevalili direktno na budžet, ali predstavljaju ogroman fiskalni rizik“, naveo je Fiskalni savet.

EPS-a generiše godišnje gubitke koji se mere stotinama miliona evra

Dodaje se da „ovakvo poslovanje EPS-a generiše godišnje gubitke koji se mere stotinama miliona evra, pa je budžetska intervencija vrlo moguća“.

Savet u svojoj analizi ocenjuje da je izrada Nacrta strategije za vođenje fiskalne politike pod, objektivno ograničavajućim okolnostima rata u Ukrajini, energetske krize i pre formiranja nove vlade Srbije dobar signal koji pokazuje da i u uslovima povećane neizvesnosti postoji institucionalna stabilnost.

Savet je u Mišljenju o tom dokumentu, koji je juče usvojila Vlada Srbije, naveo da je „najbitnija poruka nove strategije da se i pored rastućih neizvesnosti u srednjem roku ne odustaje od stabilizacije budžeta i umanjenja javnog duga“.

Srednjoročni plan javnih prihoda iz Strategije Fiskalni savet je ocenio „kao kredibilan, ali će zavisiti u velikoj meri i od makroekonomskih kretanja koja je trenutno teško pouzdano predvideti“.

Dodaje se da je rast BDP-a u 2022. umanjen sa očekivanih 4,5 odsto na 3,5 odsto, a u srednjem roku sa pet odsto na oko četiri odsto godišnje, dok je prosečna inflacija u 2022. povećana na 9,2 odsto i očekuje se njeno postepeno smanjivanje na tri odsto do 2025. godine.

Tekući deficit platnog bilansa u 2022. povećan je, kako je navedeno, sa oko četiri odsto BDP-a na oko sedam odsto BDP-a uz postepeno smanjivanje na šest odsto u 2025. godini.

Deficit konsolidovane države u narednim godinama postepeno se smanjuje

Strategijom je planirano da se deficit konsolidovane države u narednim godinama postepeno smanjuje, sa tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) iz 2022. na 1,5 odsto u 2023, zatim na jedan odsto u 2024. i na kraju na 0,5 odsto BDP-a u 2025. godini.

Dostizanje takve putanje fiskalnog deficita Fiskalni savet ocenjuje kao dobar strateški cilj jer deficit od 0,5 odsto BDP-a, kom se teži u srednjem roku, predstavlja trajno održivu visinu budžetskog deficita koji bi garantovao dugoročnu stabilnost javnih finansija.

Tim dokumentom se, kako je navedeno, planira primetno poboljšanje strukture budžeta u srednjem roku jer je predvidjeno da se u srednjem roku državni budžet u odnosu na BDP primetno smanji, javni prihodi sa 42 odsto BDP-a iz 2022. na oko 40 odsto BDP-a u 2025, a javni rashodi sa 45 odsto BDP-a na oko 40,5 odsto BDP-a.

Planirana ukupna izdvajanja za javne investicije, kako je ocenjeno „na papiru“ izgledaju dobro, ali se ne mogu preciznije oceniti jer je nepoznato koji konkretni projekti stoje ;iza njih i šta su uopšte investicioni prioriteti države.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Fiskalni savet: Pola milijarde evra na loše upravljanje energetskim preduzećima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom trogodišnjeg projekta o efikasnijem sistemu javnih nabavki, analizirane su javne nabavke u tri oblasti najznačajnije za običnog čoveka – to su one gde se, prema rečima sagovornika N1, ulaže najviše novca – infrastruktura, zdravstvo i zaštita životne sredine. Cilj je bio, kaže Rastko Naumov, detektovati najranjivije tačke u sistemu javnih nabavki i kroz razne inicijative, alarme i druga rešenja doprineti uspostavljanju efikasnosti sistema javnih nabavki i odgovornost u trošenju javnih sredstava.

„Projekat se završava u decembru, a mi smo, na žalost, tokom ove tri godine mogli u najvećem broju segmenata konstatovati samo stagnaciju i nazadovanje – čak i tamo gde je bilo napretka brzo se išlo korak unazad“, kaže Naumov za N1.

On podseća da smo novi zakon o javnim nabavkama usvojili 1. januara prošle godine. Još se nije ni primenjivao, a već smo, dodaje, usvojili zakon o linijskim infrastrukturnim projektima koji ga je derogirao.

Bez konkurencije

Na pitanje zašto je u Srbiji izneveren princip da se u javnim nabavkama dobije najbolja vrednost za dati novac gost N1 odgovara da je za ostvarenje tog principa potrebno imati – konkurenciju.

„U Srbiji konkurencija, praktično, više ni ne postoji. Po godišnjem izveštaju Kancelarije za javne nabavke, u 2019. godini prosečan broj ponuda bio je 2,6 po jednom postupku. Godinu kasnije 2,7 što je mizeran napredak, na nivou statističke greške, a daleko ispod evropskog proseka u razvijenim zemljama. Tako da princip najbolja vrednost za dati novac ne može da se ostvari u takvim okolnostima“, naveo je Naumov.

Sve manje postupaka

Postupci javnih nabavki sve se manje sprovode.

„Po novom, čak su i povećani pragovi za primenu zakona – za dobra i usluge prag nam je jedan milion dinara, dok je za radove tri miliona. A, prosečna vrednost ugovora u javnim nabavkama 2020. bila je nešto ispod tri milioa dinara, dakle – ispod praga“, ukazuje sagovornik N1.

Postupci se retko sprovode, a kada se i sprovedu, ukazuje on – nema tih osnovnih načela – konkurencije, transparentnosti i efikasnosti.

„Logično je da su učesnici izgubili poverenje u sistem javnih nabavki, sada već govorimo o podeljenom tršištu“, naveo je Naumov.

Nameštanje ponuda

Nameštanje ponuda je, objašnjava – oblik nameštanja ponuda.

„Tako da se u svakoj oblasti zna kome će se šta dodeliti. Tako u dosta postupaka godinama imate po jednog učesnika – niko ne podnosi više ponude, ni ne predlaže izmene konkursne dokumentacije, niti se žali na odluke…“, obrazlaže on .

Poverenje u sistem javnih nabavki su, kaže, izgubili ne samo učesnici već i građani.

„Jer, ključne institucije ne koriste ovlašćenja data zakonom. Tu mislim i na Republičku komisuju za zaštitu prava ponuđača, Kancelariju za javne nabavke, ali i na tužilaštva i sudove“, navodi Rastko Naumov.

Veliki projekti bez javnih nabavki

Velike infrastrukturne projekte Vlada, kaže, može da proglasi za objekte od posebnog značaja, za koje se neće primenjivati zakon o javnim nabavkama i taj posao može da dodeli nekom stateškom partneru.

Veliki problem su, ukazuje i međunarodni sporazumi, gde se isto isključuje zakon i poslovi dodeljuju kompanijama iz tih zemalja.

Kontrola sprovedenih javnih nabavki je, zaključuje gost N1, još jedan od segmenata u kojima smo nazadovali i to, kako navodi – dosta.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Javne nabavke sinonim za korupciju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najnovije mere protiv širenja korone zasad su pogodile pre svega ugostitelje, ali je to bolje nego da zbog situacije sa koronom dođe do uvođenja novog lokdauna koji bi uzdrmao čitavu privredu, kažu u Privrednoj komori Srbije.
Analitičar PKS Bojan Stanić u izjavi za Tanjug podseća da je najveći negativni uticaj na privredu Srbije korona kriza imala upravo u drugom kvartalu, kada je bilo prvo „zaključavanje“, a kvartalni pad BDP-a iznosio 6,4 procenta.

Posle otključavanja situacija se promenila, dodaje Stanić i podseća da MMF procenjuje da će Srbija imati rast BDP-a ove godine minus 1,5 odsto, a da je procena Narodne banke Srbije minus jedan odsto u 2020.
„Ono što je sigurno jeste da kada bi se uvele neke slične mere kao što su bile u prvom talasu to bi značajno ugrozilo ovaj naš relativno povoljan rezultat“, kaže on.

Potpuno zaključavanje bi bilo loše za domaću privredu

Stanić navodi i da je Svetska zdravstvena organizacija preporučila da se mere potpunog „zaključavanja“ ne uvode. „Vidimo da su pojedine zemlje, ipak, pribegle toj meri, jer je drugi talas u jeku u Evropi i dolazi kod nas. Verujemo da takav karantin kod nas ne bi bio dobro rešenje, jer bi imali štetu po privredu“, ocenjuje Stanić,
Kako navodi, međunarodne finansijske institucije su procene oporavka za 2021. godinu blago revidirale na dole zbog uvođenja karantina u zemljama koje su glavni pokretači evropske privrede.

Ugostiteljstvo: šteta na štetu

Stanić smatra da će skraćenje radnog vremena koje je u Srbiji upravo uvedeno dodatno ugroziti delatnosti koje su svakako pretrpele najveću štetu i u prvom talasu, kao što su ugostiteljstvo i hotelijerstvo.
„Generalno to je ono što mora da se prihvati kao šteta po privredu, ali se nadamo da će biti i mera podrške tim delatnosti u narednom periodu“, kaže on.
Za inicijativu Ministarstva trgovine da se zbog kovida prepolovi PDV sa 20 na 10 odsto za usluge usluživanja hrane, Stanić navodi da je reč o prioritetnoj inicijativi PKS iz prvog talasa krize.

Manje budžetskog novca za nove mere

Ističe da PKS ima i druge predloge kada su u pitanju smanjenje poreskog opterećenja, plaćanje poreskog kredita i smanjenje stope poreza na dobit koji bi se primenili sistemski na celu privredu.
„Svesni smo da postoje i ograničenja, jer je po rebalansu budžetski deficit dosegao 8,75 BDP-a. Mnogo je manje prostora za mere. Mora se imati u vidu i očuvanje ekonomske baze po svim delatnostima, da bi kada bude došao oporavak baza mogla da se iskoristi, a ne da bude potpuno umanjena“, ocenio je on.

Male pivare: toliko loše da gore ne može biti

Predsednik Udruženja malih pivara Srbije Dejan Smiljanić, koji se, inače, bavi i ugostiteljstvom, rekao je za Tanjug da najnovije mere neće mnogo toga promeniti što se tiče poslovanja ugostitelja jer je, kako istile, „toliko loše da teško može da bude mnogo gore“.
„Mislim da neće imati dovoljno veliki efekat. I dok se radilo do 23 sata bilo je drastično manje ljudi. Videla se razlika da ljudi ne ulaze. Da uopšte manje izlaze. Osim kad je lepo vreme pa bašte rade i sedi se napolju“, kaže Smiljanić.
Dodaje da je i prodaja pića drastično smanjena, a da su se gosti preorijentisali na zdravije proizvode, kao što su čajevi, sokove i kafe.

Mere „sve na pola“

On smatra da bi možda bilo bolje da su ranije uvedene drastičnije mere, držati ih koliko treba vremena i onda pustiti da se radi, umesto ove varijante „sve na pola“.
Predloženo umanjenje PDV-a za pola ocenjuje i kao okasnelu meru, jer je tražena u martu kada je većina zemalja to uradila, i to ne samo za hranu već i za ostalo ugostiteljstvo.

„Sada je već gotova letnja sezona u kojoj smo mogli da akumuliramo neka sredstva preko ove mere da bi preživeli zimu. Sada nemamo šta da akumuliramo kroz manji PDV, jer nemamo šta prodamo niti kome, jer ljudi neće da sede unutra“, objašnjava Smiljanić.

On dodaje da će manji PDV na hranu ugostiteljstvu pomoći poslovanju dostavljačkih servisa, i napominje da je to mali deo ugostiteljstva. Dodaje i da su krizom ugostiteljstva stradale i male, kraft pivare od kojih je do sada sedam zatvoreno, kao i da ista sudbina čeka još 20 do kraja godine.
Kraft pivo se najviše prodaje kroz ugostiteljstvo koje je radilo slabo, i preko festivala kojih ove godine nije bilo, pa je situacija dramatična, ocenio je Smiljanić.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Ponovni karantin bi ugrozio celu srpsku privredu се појављује прво на Biznis i Finansije.