Višegodišnja loša praksa učinila je da javne nabavke postanu sinonim za korupciju. Menjani su zakoni, ali efikasnost u njihovoj primeni izostaje, zbog čega i dalje nemamo efikasan sistem javnih nabavki i odgovorno trošenje javnih sredstava. Istraživanje Centra za primenjene evropske studije tokom trogodišnjeg perioda pokazalo je, prema rečima Rastka Naumova, istraživača Centra – stagnaciju i nazadovanje u najvećem broju segmenata.
Tokom trogodišnjeg projekta o efikasnijem sistemu javnih nabavki, analizirane su javne nabavke u tri oblasti najznačajnije za običnog čoveka – to su one gde se, prema rečima sagovornika N1, ulaže najviše novca – infrastruktura, zdravstvo i zaštita životne sredine. Cilj je bio, kaže Rastko Naumov, detektovati najranjivije tačke u sistemu javnih nabavki i kroz razne inicijative, alarme i druga rešenja doprineti uspostavljanju efikasnosti sistema javnih nabavki i odgovornost u trošenju javnih sredstava.
„Projekat se završava u decembru, a mi smo, na žalost, tokom ove tri godine mogli u najvećem broju segmenata konstatovati samo stagnaciju i nazadovanje – čak i tamo gde je bilo napretka brzo se išlo korak unazad“, kaže Naumov za N1.
On podseća da smo novi zakon o javnim nabavkama usvojili 1. januara prošle godine. Još se nije ni primenjivao, a već smo, dodaje, usvojili zakon o linijskim infrastrukturnim projektima koji ga je derogirao.
Bez konkurencije
Na pitanje zašto je u Srbiji izneveren princip da se u javnim nabavkama dobije najbolja vrednost za dati novac gost N1 odgovara da je za ostvarenje tog principa potrebno imati – konkurenciju.
„U Srbiji konkurencija, praktično, više ni ne postoji. Po godišnjem izveštaju Kancelarije za javne nabavke, u 2019. godini prosečan broj ponuda bio je 2,6 po jednom postupku. Godinu kasnije 2,7 što je mizeran napredak, na nivou statističke greške, a daleko ispod evropskog proseka u razvijenim zemljama. Tako da princip najbolja vrednost za dati novac ne može da se ostvari u takvim okolnostima“, naveo je Naumov.
Sve manje postupaka
Postupci javnih nabavki sve se manje sprovode.
„Po novom, čak su i povećani pragovi za primenu zakona – za dobra i usluge prag nam je jedan milion dinara, dok je za radove tri miliona. A, prosečna vrednost ugovora u javnim nabavkama 2020. bila je nešto ispod tri milioa dinara, dakle – ispod praga“, ukazuje sagovornik N1.
Postupci se retko sprovode, a kada se i sprovedu, ukazuje on – nema tih osnovnih načela – konkurencije, transparentnosti i efikasnosti.
„Logično je da su učesnici izgubili poverenje u sistem javnih nabavki, sada već govorimo o podeljenom tršištu“, naveo je Naumov.
Nameštanje ponuda
Nameštanje ponuda je, objašnjava – oblik nameštanja ponuda.
„Tako da se u svakoj oblasti zna kome će se šta dodeliti. Tako u dosta postupaka godinama imate po jednog učesnika – niko ne podnosi više ponude, ni ne predlaže izmene konkursne dokumentacije, niti se žali na odluke…“, obrazlaže on .
Poverenje u sistem javnih nabavki su, kaže, izgubili ne samo učesnici već i građani.
„Jer, ključne institucije ne koriste ovlašćenja data zakonom. Tu mislim i na Republičku komisuju za zaštitu prava ponuđača, Kancelariju za javne nabavke, ali i na tužilaštva i sudove“, navodi Rastko Naumov.
Veliki projekti bez javnih nabavki
Velike infrastrukturne projekte Vlada, kaže, može da proglasi za objekte od posebnog značaja, za koje se neće primenjivati zakon o javnim nabavkama i taj posao može da dodeli nekom stateškom partneru.
Veliki problem su, ukazuje i međunarodni sporazumi, gde se isto isključuje zakon i poslovi dodeljuju kompanijama iz tih zemalja.
Kontrola sprovedenih javnih nabavki je, zaključuje gost N1, još jedan od segmenata u kojima smo nazadovali i to, kako navodi – dosta.
Izvor: N1
Foto: Pixabay