U jednoj viber grupi, sa preko 3.200 članova, u kojoj su okupljeni stanari jednog velikog naselja u Beogradu, skoro svaki dan neki električar, vodoinstalater, keramičar, parketar ponudi svoje usluge. Poruke su najčešće upečatljive, kombinacija slika i teksta, kao reklame. Često pozivaju i članove te grupe kojima su nešto popravljali ili menjali da napišu utiske o njima i njihovom radu. I svi su saglasni u jednom, reklama „od usta do usta“ nije dovoljna za posao, potrebno je nešto više truda da bi se došlo do mušterija. Sa druge strane, ako bi se pitale te mušterije, dobre, brze i povoljne majstore skoro je nemoguće pronaći. Iako je uvreženo mišljenje da je do majstora bilo kog profila veoma teško doći, i da ih je na tržištu malo, istina je ipak negde između.

Čini se da su njihove usluge najpotrebnije domaćinstvima. Kako kažu, skoro 90 odsto svih poziva koje dobijaju su od ljudi kojim je potrebna neka popravka u njihovom domu ili vikendici. Broj preduzetnika i nekih malih preduzeća koji ih zovu je gotovo zanemarljiv. Srednje i velike kompanije svoju potrebu za majstorima najrazličitijih profila rešavaju angažovanjem specijalizovanih firmi ili podizvođača, i ne zovu majstora preko oglasa.

Od baletana do električara

„Radim veliki broj popravki, od veš mašina do frižidera, menjam prekidače, utičnice, punim sistem etažnog grejanja… To mi je dodatni posao, inače sam zaposlen kod jednog prodavca bele tehnike. Usluge koje nudim oglašavam u više velikih viber zajednica, kao što su one koje naprave stanari nekih naselja. Iz mog iskustva, oglašavanje i reklama su potrebni, inače mušterije ne dolaze same tek tako lako. Posla imam, jer su i kućni aparati zaista sve lošijeg kvaliteta“, ocenjuje električar iz Beograda Bojan Bogdanović. Kako kaže, poznaje i majstore koji danas nemaju posla, ali kada ih neko pozove uvek kažu da će doći sutra ili prekosutra, jer im je važno da ostave utisak da su stalno zauzeti. To, naravno, i naplate.

„Shvatio sam da ima puno ljudi koji bi mogli i sami da urade nešto ili poprave, ali im je izgleda lakše da zovu nekoga da to obavi umesto njih. Često imam slučajeve da se čarape ili donji veš zaglave u filteru mašine za pranje veša. I ljudi samo odvrnu filter, i ako nije tamo, zovu mene. A bilo bi dovoljno da se malo sagnu i pogledaju unutrašnjost gde stoji filter i našli bi“, priča Bogdanović za B&F. Iako je završio srednju baletsku školu, i ima zvanje profesionalnog igrača folklora, kaže da od toga ne može da se živi, pa se „prekvalifikovao“ u električara. Pekari, mesari, frizeri ga, kaže, skoro nikada nisu pozvali. Ponekad neki kafići, ali, na primer, njihove profesionalne aparate za kafu održavaju distributeri tih aparata.

„Iz mog iskustva, ljudi koji imaju neke male poslove, uvek se opredeljuju da zovu distributere svoje opreme ili da kupe novu“, kaže ovaj električar.

Ili ne znaju da poprave, ili su preskupi

Aida Stanimirov je vlasnica salona za ulepšavanje „Beauty by Aysha“ u Beogradu. Ona je tipičan primer iz priče električara Bojana Bogdanovića. Iako bi neke njene aparate koje koristi u svom salonu, u praksi mogao da popravi neki električar, ona ga nikada nije zvala. Uvek se oslanja na distributere i ovlašćene servise za opremu koju je kupila. Ili, u slučaju nekih većih kvarova, kupuje nov aparat.

„U mom poslu koristi se veliki broj uređaja, kao što su aparati za tretmane lica koji rade na radio-frekventnu struju, aparati za mikro dermo abraziju, za mezoterapiju, oni bez igala… i preko oglasa, i danas za sutra, ne može se pronaći majstor za popravku ako se neki pokvari. Uz sve ove aparate dobija se naravno i garancija, tako da se ja oslanjam na to i njihove distributere“, kaže Stanimirov za B&F. Prema njenim rečima, veliki problem je to što se delovi za te aparate teško nalaze, i kada se poruče preko ovlašćenih distributera rok isporuke je od 30 do 60 dana. A do tada, ni klijenti ne mogu da dobiju tu uslugu, a samim tim i mogućnost za zaradu je manja.

„Najjeftiniji aparati u mom salonu koštaju od 500 do 1.000 evra. Svi ostali su znatno skuplji. I to je jedan od razloga zašto mi je važno da ih popravljaju ili menjaju delove samo ovlašćeni distributeri. Ali, i to ume da potraje. Jer mi smo mala zemlja, i gotovo uvek imamo samo jednog distributera za određeni aparat. Pa kad neki deo želim da naručim, oni to skoro nikad nemaju na lageru i onda se čeka“, žali se Aida Stanimirov.

Stanka Tripunović je vlasnica mikro firme za ketering u Novom Sadu. Kuhinju u kojoj radi je vremenom opremila profesionalnim, specifičnim, pekarskim aparatima, ali uglavnom polovnim. I kako kaže, dobro je služe, već skoro deset godina. Ali, kada se nešto pokvari, najčešće kupuje nov uređaj. Srećom, njen suprug se „razume“ u elektroniku, pa ponekad nekim pekarskim aparatima uspe i da produži životni i radni vek. Ni ona nikada ne zove majstore iz oglasa.

„Nedavno mi se pokvario blender. Iako sam ga kupila polovnog, i odavno nije bio pod garancijom, ja sam ipak tražila ko je ovlašćeni serviser da tamo odnesem na popravku. Ali, servisa nije bilo. Zatvorio se još pre nekoliko godina, i bukvalno niko više ne servisira blendere kao što je bio moj. Niti sam uspela da nađem originalni rezervni deo. Inače, profesionalni blenderi koštaju od 30.000 dinara pa naviše“, navodi Tripunović za B&F. Naša sagovornica dodaje da je ranije zvala majstore preko oglasa, ali da od toga ništa nije bilo. Neki su joj iskreno rekli da ne žele da popravljaju profesionalne pekarske mašine jer nisu sigurni u svoje znanje o njima, a nekad su, za svoju uslugu, tražili previsoku cenu. Od tada je odlučila da zove samo ovlašćene servise, ili da kupi novo aparat.

Računica bez računa

Slično razmišlja i vlasnica malog frizerskog salona u Subotici, Elvira Nađ. Ona prostor u kome radi iznajmljuje, i kako kaže, sve probleme koje bi imala sa vodom, jer joj je to najvažnije, rešio bi vlasnik prostora, i ona o tome ne brine.

„Kod mene se najčešće kvare fenovi, ili bolje da kažem, oni imaju ograničen vek trajanja, jer se stalno koriste. Kada sam počinjala da radim, nosila sam ocu da mi popravi, ali već dugo čim se neki pokvari, kupim novi. Profesionalni fenovi za frizerske salone su od 10.000 do 20.000 dinara“, kaže za B&F Elvira Nađ.

Prema poslednjim istraživanjima portala za zapošljavanje „Infostud Poslovi“, zarade vodoinstalatera, električara, stolara, molera mogu biti i veće od 1.000 evra, naročito ako su spretni i imaju svoje preduzetničke radnje. Iz „Infostuda“ kažu za B&F da je problem u tome što je ovakvih majstora malo, jer zanatske, mašinske i građevinske škole već godinama upisuje sve manji broj učenika.

Koliko tačno u Srbiji ima električara, vodoinstalatera, bravara, parketara, keramičara i drugih zanatlija teško je pobrojati. Činjenica je da veliki broj njih radi u „sivoj zoni“ ili se bave ovim poslom samo dopunski, pored onoga koji imaju „za stalno“. Takođe, male zanatske radnje su skoro uvek registrovane kao paušalci i samim tim nemaju obavezu predavanja završnog računa. Prema podacima Agencije za privredne registre u Srbiji ima 311.576 registrovanih preduzetnika. Među njima su i zanatske radnje, ali te delatnosti ne spadaju u top 10 delatnosti, koje ti preduzetnici obavljaju.

Aleksandra Galić

Biznis & finansije 208, april 2023. 

Foto: jarmoluk, Pixabay

Чланак Koliko vlasnici majstorskih radnji imaju posla: Mušterije se baš i ne grabe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Periskop

6. USPON I PAD SVB BANKE: Anatomija jednog kolapsa
Četiri jahača apokalipse ponovo jašu, bankarska pohlepa, deregulacija, revizori sumnjivog morala i obveznice bazirane na hipotekama. Prva je potonula američka SVB banka, potom Credit Suisse, a zaraza se širi i dalje. Ponovo gledamo isti film kao i 2008. godine, tako da znamo ko će da plati ceh, porezni obveznici, samo se ne zna konačan iznos.

8. ILEGALNO TRŽIŠTE NAFTE U NIGERIJI: Pirate na okeanu zamenio rad od kuće
Na nedavano održanim predsedničkim izborima u Nigeriji, glasalo je daleko manje birača od broja siromašnih u ovoj zemlji. To najbolje govori čemu se nada stanovništvo najmnogoljudnije države na afričkom kontinentu, koje uprkos tome što Nigerija pliva u nafti, većinom preživljava kradući naftu. Poslovni model se donekle promenio u aktuelnoj krizi, pa se piraterija na Atlantskom okeanu sve više zamenjuje krađom nafte direktno iz lokalnih cevovoda i njenom preradom u „zanatskim“ rafinerijama. Ovaj posao je toliko raširen, da se njime bave i domaćice.

10. ZALET FILMSKE INDUSTRIJE U SAUDIJSKOJ ARABIJI: Ponovo radi bioskop
Sa ambicijom da postane centar zabave i filmske industrije na Bliskom istoku, Saudijska Arabija je ove godine pokrenula novi program za finansiranje filmova vredan 233 miliona dolara. Otkako su posle 35 godina zabrane bisokopi skinuti sa „crne liste“, domaća kinematografija je u takvom zaletu, da neki komentatori trenutnu filmsku groznicu upoređuju sa vremenom kada je u ovoj državi otkrivena nafta.

Biznis

14. NESTAŠICE U FARMACEUTSKIM LANCIMA SNABDEVANJA: Globalno tržište lekova polako se ljulja
Država i farmaceutske kompanije tvrde da je tržište u Srbiji dobro snabdeveno i stabilno, ali nestašice pojedinih lekova koje se beleže od jeseni prošle godine, uznemirile su građane pa su uz pacijente sa hroničnim bolestima i zdravi krenuli u stvaranje zaliha. Apotekari kažu da nekih lekova i dalje nema na tržištu, podsećaju da svaki dan u kome se medikamenti ne izdaju za zdravstveni fond predstavlja uštedu i da je održavanje stabilnog snabdevanja moguće, ali je skupo. Glavni uzrok oscilacija u ponudi lekova je to što smo pre više od tri decenije ugasili proizvodnju sirovina i kao druge velike svetske kompanije oslonili se na jeftin uvoz sa Dalekog istoka. Cene više nisu tako niske, a ostalo su odradili pokidani lanci snabdevanja tokom pandemije i zbog rata u Ukrajini.

16. ČELIČNI STOLOVI IZ NIŠA PO MERI BELGIJANACA: Neki drugačiji nameštaj
„Tim industri stil“ proizvodi metalni nameštaj za kompaniju iz Belgije koja ima čitav lanac prodavnica čeličnog nameštaja. Preduzeće i ostale svoje proizvode radi skoro isključivo za inostrano tržište, jer se prema rečima njegovog direktora Miloša Veljkovića, investitori u Srbiji najčešće odlučuju za najjeftinija rešenja, a čelik i proizvodi od čelika to nisu.

18. KAKO JE RAT U UKRAJINI UTICAO DA ČVARCI U SRBIJI POSTANU EKSKLUZIVA: Cena čvaraka kao pršute
Najpoznatiji proizvođači čvaraka u Srbiji i sami priznaju da se nikada do sada nije desilo da se cena čvaraka u prodavnicama izjednači sa cenom pršute. Osnovni razlog je u poskupljenju sirovine, jer zbog problema sa stočnim fondom u Srbiji, kvalitetni čvarci kod nas se prave od svinja iz uvoza. Cene rastu još od 2019. godine, kada su Kinezi zbog afričke kuge počeli da kupuju svinjsko meso iz Evrope, ali nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, cene svinjskog mesa su skočile čak za 70 odsto. Sada je cena kvalitetne sirovine za čvarke tri puta veća nego što je bila pre svih tih dešavanja.

Finansije

22. SVE GLASNIJI ZAHTEVI DA SE VRATI PORESKI KREDIT NA ULAGANJA U OPREMU: Privrednike nema ko da čuje
Četiri petine privrednika u Srbiji smatra prioritetnim da država vrati poreski kredit za ulaganje u osnovna sredstva za poslovanje, pokazuju istraživanja PKS. Uprkos tome što preduzeća i poslovna udruženja već godinama traže da se vrati ova poreska olakšica, Ministarstvo finansija odbija da usvoji taj predlog, bez jasnih obrazloženja u javnosti šta su razlozi.

24. MARIJA OBRADOVIĆ, NAUČNA SARADNICA U INSTITUTU ZA NOVIJU ISTORIJU: Uticaj privatizacije na Beogradsku berzu i prodaju krompira
Danas se na Beogradskoj berzi nalazi svega 0,34% firmi registrovanih u APR-u. Među njima nema onih koje pobeđuju na državnim tenderima, poput Milenijum tima ili sličnih firmi organizovanih kao društva sa ograničenom odgovornošću, niti ijednog javnog preduzeća. Srušen je mit o stranim investitorima, jer su se oni masovno povukli sa srpskog tržišta kapitala, gde su ranije učestvovali u prometu i sa 95%. Način na koji je izvršena privatizacija u Srbiji i destimulisan rad berze, izrazito je pogoršao standard najšireg sloja stanovništva i drastično uvećao mortalitet. O kvalitetu života govori podatak da je u odnosu na 1989. u Srbiji 2,5 puta opala potrošnja mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a udvostručila se prodaja luka i krompira.

26. PRISTUPAČNE I INOVATIVNE MOGUĆNOSTI ZA FINANSIRANJE: Jačanje otpornosti kompanija
Preduzeća su nastavila da ulažu i u krizi, ali je primetan oprez u pogledu dugoročnijih ulaganja zbog političke i ekonomske neizvesnosti, pokazuje istraživanje Evropske investicione banke u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Mada je potražnja za kreditima i dalje jaka, preovlađuju zahtevi za kreditiranjem obrtnih sredstava, a pooštravanje uslova kreditiranja moglo bi dodatno da ugrozi inovacione firme. Stoga će stvaranje pristupačnih i inovativnih mogućnosti za finansiranje biti od suštinskog značaja za podsticanje zelene i digitalne tranzicije.

Temat – Šta znači razmišljati digitalno

31. DIGITALIZACIJA I PODMLAĐIVANJE PORODIČNIH KOMPANIJA: Što bi rekao jedan osnivač, „ako jednog dana umrem“
Osnivačima porodičnih preduzeća većinom nije lako da prepuste upravljanje naslednicima, a naslednicima da se izbore da ne prođu kao princ Čarls. Da li je teže biti roditelj ili direktor svom detetu? I obrnuto, da li je mladima teže da se izbore za svoje ideje – na primer da se umesto u ciglu i cement ulaže u računarstvo u „oblaku“ – kada je direktor ujedno i roditelj?

34. KOLIKO JE DOMAĆA PRIVREDA TEHNOLOŠKI „POTKOVANA“: Vajber, kralj srpskog interneta
Sajt poseduje čak 82% firmi u Srbiji, od kojih je dve trećine na srpskom internet domenu. Međutim, onlajn prodaju preko sajta ima svega oko 36% preduzeća, dok su omiljene društvene mreže za prodajne aktivnosti i dalje Fejsbuk i Instagram. Vajber je nedovoljno iskorišćen u poslovne svrhe, imajući u vidu da sa 90% udela u Srbiji apsolutno dominira među servisima za instant razmenu poruka, rečeno je na konferenciji DIDS 2023 povodom predstavljanja rezultata do kojih je došao RNIDS u istraživanju „Upotreba digitalnih tehnologija u poslovanju“.

36. IT REŠENJA ZA DOMAĆE TRŽIŠTE: Bez alata nema zanata
Mala i srednja preduzeća koja posluju van IT industrije nemaju mnogo koristi od rekordnog izvoza IT proizvoda i usluga iz Srbije, ali mogu biti na velikom dobitku ako sarađuju sa našim IT kompanijama koje rade za domaće tržište. Proizvođači domaće pameti mogu pomoći manjim firmama da na vreme poboljšaju svoje poslovanje i postanu dovoljno jake da ih sutra „ne pojedu“ veliki igrači iz sveta, koji ovde dolaze s ogromnim kapitalom.

38. DEJV BIRS, KOAUTOR KNJIGE „TRENJE“ O NESVAKIDAŠNJEM PRISTUPU POSLOVANJU: Kako osloboditi srećne hemikalije u mozgu vašeg kupca?
Danas se insistira na tome da informacije i proizvodi budu što dostupniji ljudima, i malo je stvari oko kojih zaista moramo da se potrudimo. Zato smo prestali da cenimo proizvode, a u nekim slučajevima i ljude, kaže britanski stručnjak Dejv Birs, koji kompanijama predlaže drugačiji pristup prodaji – podsticanje kupaca da ulože više truda u korišćenje određenih proizvoda kako bi ih više cenili.

40. FREDRIK HAREN, ISTRAŽIVAČ KREATIVNOSTI: Skromnost i samopouzdanje su izvori novih ideja
Da biste mogli sebe da nazovete kreativnim ne morate biti genije kakav se retko rađa, poput Leonarda da Vinčija. Dovoljno je da posmatrate svet oko sebe, da unapređujete već postojeće ideje i da imate dovoljno samopouzdanja da razmišljate van uobičajenih granica. Ali, prvi preduslov za kreativnost je da budete skromni, jer ako mislite o sebi kao o savršenom biću teško da ćete uvideti potrebu da se usavršavate.

Intervju

42. VLADIMIR KRŽALIĆ, ASTROFOTOGRAF: Pod sjajem zvezda svake noći
Ako mislite da su fotografije koje objavljujemo nastale pomoću profesionalne fotografske opreme, specijalnih stativa i dodataka za rasvetu, astrofotograf Vladimir Kržalić ima veliko iznenađenje za vas – u današnje vreme možete da napravite izuzetno kvalitetne fotografije noćnog neba prosečnim pametnim telefonom, dok kao stativ možete da koristite i kamen koji ste našli pored puta. Naravno, za to vam je potrebno fotografsko i astronomsko predznanje koje je sagovornik B&F-a spreman da podeli sa svima koji su zainteresovani za astrofotografiju.

Skener

48. KOLIKO VLASNICI MAJSTORSKIH RADNJI IMAJU POSLA: Mušterije se baš i ne grabe
Iako je uvreženo mišljenje da se na bilo kog majstora u Srbiji čeka u redovima, jer ih je malo, majstori sa kojima smo razgovarali kažu da se do mušterija ne dolazi lako, pa moraju da se oglašavaju. No, i kada nemaju posla odlažu dolazak, da bi se stekao utisak kako su prezauzeti. Njihovi glavni klijenti su domaćinstva, dok drugi preduzetnici jako retko zovu majstore „iz oglasa“ za popravke svojih uređaja, već se oslanjaju na servisere. Koliko ima električara, vodoinstalatera, bravara, parketara, keramičara i drugih zanatlija u Srbiji nemoguće je utvrditi, jer mnogi rade u „sivoj zoni“, ili im je to samo dopunski posao „za popodne“.

50. NAJUSPEŠNIJI PREDUZETNICI O AKTUELNOJ KRIZI: Finansijska gimnastika
Skoro tri četvrtine najuspešnijih preduzetnika u Srbiji izjavljuje da zbog nagomilanih posledica trogodišnje krize moraju da rade više kako bi održali postojeće rezultate, a tek nešto iznad desetine se nada da će ostvariti značajniji rast prihoda, između 15 i 25%. Mada 78% ispitanika ocenjuje da ovako nestabilna situacija zahteva veliki oprez, više od polovine ne namerava da odustane od planiranih ulaganja, dok 48% najavljuje da će povećati boj zaposlenih, pokazuje najnoviji „EY Preduzetnički barometar“.

Nove tehnologije

52. SPORNI NADZOR NAD KORISNICIMA SOCIJALNE POMOĆI U DANSKOJ: Političko usijanje zbog algoritma
Državni službenici u Upravi za javna dobra, nadležnoj za socijalnu zaštitu u Danskoj, ističu da su razvili jedan od najsofisticiranijih i najsveobuhvatnijih informacionih sistema u svetu za otkrivanje prevara, koji je zasnovan na mašinskom učenju. Civilni sektor, ali i danska Uprava za zaštitu podataka međutim tvrde da ova državna institucija radi isto što i američka Agencija za nacionalnu bezbednost. Drugim rečima da krši prava građana, pod izgovorom da te iste građane štiti od bezakonja.

Nauka

54. DA LI JE DRUGI, TAMNI VELIKI PRASAK STVORIO SKRIVENI SVEMIR: Mračni blizanac
Dvoje američkih fizičara objavili su radikalno novu teoriju da su postojala dva Velika praska, od kojih je prvi bio onaj poznati, svetli i vrući, a da je nakon toga usledio drugi, mračni blizanac, odgovoran za stvaranje skrivenog svemira – tamne materije. Budući da su sve potrage za ovom fantomskom supstancom do sada ostavljale istraživače „praznih ruku“, nova teorija otvara mogućnost da naučnici konačno dokuče njeno poreklo i otkriju gde da traže njene tragove.

Koktel

56. GORJANA PONJEVIĆ BALLANI, RESTAURATORKA DRVENOG NAMEŠTAJA I STOLARIJE: Doktorka za drvo
Gorjana Ponjević Ballani je do sada restaurirala veliki broj starih predmeta od drveta za klijente u zemlji i inostranstvu i radila na mnogim objektima koji su pod zaštitom države ili grada. Od svih priznanja koje je dobila, jedno je posebno. „Moja ćerka me je pitala da li stvarno mogu da izlečim svaki predmet na kojem radim. Kada sam joj odgovorila potvrdno, zaključila je da sam ja doktorka za drvo. Veoma mi se svidela ova titula“, kaže za B&F preduzetnica iz Zrenjanina koja vraća u život stari nameštaj i stolariju.

58. TRADICIJA I MODERNA UMETNOST: Davidov sitni vez
David Đorđević, student završne godine Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, bio je jedini muškarac koji se prijavio na konkurs za tradicionalnu izložbu rukotvorina „100 žena – 100 minijatura“ u organizaciji „Etno mreže“ i dobio nagradu za tehniku veza. Talenat za vez je nasledio od svojih baka, a želja mu je da se posveti stvaranju mode koja u sebi sadrži elemente veza. „Kao što slikar koristi boju i potez, ja u vezu koristim bod“, kaže za B&F mladi umetnik iz Zaječara.

Komunikacije

60. DA LI BI ROBOTI BILI BOLJI IZVRŠNI DIREKTORI OD LJUDI: Neumoran račundžija, loš pregovarač
Ako bi se rukovodili elementarnom finansijskom računicom, veštačka inteligencija bi bila mnogo isplativiji kandidat za poziciju izvršnog direktora u preduzeću nego čovek. Zagovornicima ove opcije stoje na putu istraživanja među upravljačima, akcionarima i zaposlenima u kompanijama, koja pokazuju da ogromna većina smatra kako bi mašina verovatno bolje računala, ali bi zato bila očajan sagovornik i pregovarač, i samim tim bi donosila „sumnjive“ odluke. Malo je onih koji veruju da će mašine ikada biti u stanju da komuniciraju kao ljudi.

Reprint

62. KAKO DA IZRAČUNATE KOLIKO VREDI VAŠE SLOBODNO VREME: Nekad je skuplja dara nego mera
Vreme je novac, ili barem tako kažu. Ali koliko zapravo vredi vaše vreme? Kada odlučujete što ćete sa svojim slobodnim vremenom, može vam biti od pomoći da mu stavite cenovnik. Tako ćete bolje moći da utvrdite da li ste zaista na dobitku ukoliko na svaki sat u svom danu gledate kroz prizmu „koliko bih sada mogao da zaradim?”

Vremeplov

64. SRPSKA ŠTAMPA O PROPASTI „TITANIKA“: Zadržite vaš izveštaj, dobićete sumu u četiri cifre
Novine u Srbiji su bile pune protivurečnih vesti o tragediji koja je zadesila „Titanik“ i zato što neki novinari nisu znali dobro strane jezike, pa su pogrešno prevodili ono što je pisalo u telegramima. U želji da se nadmaši konkurencija, nije nedostajalo priča o tome da je brod bio uklet, pa ni tvrdnji da je informacije zadržavao „jedan zločinački nitkov“, direktor Markonijevog društva za bežičnu telegrafiju u Njujorku, da bi ih prvi prodao novinarima.

Чланак Biznis & finansije 208: Šta znači razmišljati digitalno – Poslovanje „izvan kutije“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zašto je to tako i koji su problemi, a koje predrasude sa kojima se moleri svakodnevno susreću, u razgovoru za sajt Poslovi.infostud govore dvojica Zemunaca, Steva i David, koji se više decenija bave ovim poslom.

Steva Petrović naglašava da ljudi gotovo nisu ni svesni koliko je zanat kojim se on bavi zahtevan i težak. Takođe tvrdi i da je velika zabluda kako svako može „da pređe dve ruke po zidu“.

Početna dnevnica 2.000 dinara i majstorima se ide po doručak

Isti sagovornik objašnjava da za pravi moleraj treba imati „kilometre pređene četkom“, a da je za „završetak nižih razreda osnovne škole“ ovog zanata potrebno do tri meseca.

“Da ne ulazimo u neke finese , ali ljudi često ne znaju da drugačije četke i valjci idu na različite vrste podloga. Recimo, događa nam se da na gradilištima, u privatnim stanovima ili poslovnim objektima , imamo molere koji su došli na plaćenu praksu, a stav im je kao da znaju sve. Oni se posle dva dana svima nama izvinjavaju, jer shvate da je posao mnogo teži nego što su mislili. Osnovne stvari, ali baš one bazične, mogu da se savladaju za dva i po do tri meseca intenzivnog rada, dok im je ta početna plata oko 2.000 dinara. I da, za nju moraju i nama majstorima da kupe doručak. Mi plaćamo, ali oni idu po njega”, tvrdi on.

Ali, kako kaže David, jedan od problema moleraja i jeste taj što je poput rokenrola „pa ga svako svira“ zbog čega je danas teško naći pravog majstora.

“Nekada, pre deceniju i po, pa i više od toga, sedeo sam kod kuće, čovek me pozove i ja odem da krečim. Danas im zakazujem kao da radim magnetnu rezonancu, tri meseca unapred. Jer jednostavno, toliko je malo kvalitetnih molera na tržištu da je obim posla ogroman. Zato se i uklapamo, uzmemo dva klijenta koji su u blizini, pa dok se jednom suši ono što smo uradili, mi odemo kod drugog i obrnuto. Moramo tako. Evo, bacite samo pogled na oglase po banderama. Sve je više ponuda za odlazak u inostranstvo, gde su plate 3-4 puta veće nego ovde”, ističe David.

Sagovornici sajta Poslovi.Infostud ističu da je krečenje stana od 100 kvadrata u proseku potrebno oko 1.000 evra, sve zajedno sa materijalom i „rukama majstora“, čija je cena od jednog do dva evra po metru kvadratnom.

Konstantin Radulović

Izvor: Infostud blog

Foto: Kenny Eliason, Unsplash

Чланак Dobar moler se čeka i do tri meseca, a zarađuje od dva evra po kvadratu pa naviše се појављује прво на Biznis i Finansije.

Velika plata nije uvek presudna kada je u pitanju odabir zanimanja kod mladih, s obzirom na to da oni ne žele da rade majstorske, zanatske poslove. Iako se ona za glavne majstore kreće i do 2.000 evra, šegrti, ipak, imaju znatno niže plate.
Pomoćnicima se, kako je saznala televizija Prva, plata kreće od 35.000 do 40.000 dinara. Fakultet za ovaj posao nije potreban, ali obuka bi trebalo da traje najmanje pet godina.

Iako zvuči paradoksalno, radnici kažu da stari liftovi rade bolje nego novi, jer su jednostavniji, dok za modernu elektroniku treba više znanja.

Izvor: Prva/ B92

Foto; Pixabay

Чланак Sve je manje majstora u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.