Postupak je okončan donošenjem rešenja Narodne banke Srbije (NBS), kojim je data prethodna saglasnost NLB-u za sticanje direktnog kontrolnog vlasništva, koje će joj omogućiti 83,23 odsto, odnosno više od 50 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci.
Preuzimanje Komercijalne banke podrazumeva isplatu kupoprodajne cene i sprovođenje promene vlasništva nad akcijama banke na osnovu Ugovora o kupoprodaji akcija zaključenog između Republike Srbije i NLB.

Državi je već isplaćeno oko 60 miliona evra kroz dividendu, a isplata zaostalih dividendi bio je jedan od uslova za zatvaranje transakcije.

Srbija će pored 387 miliona evra za 83,2 odsto akcija u vlasništvu države do završetka preuzimanje Komercijalne banke prihodovati ukupno oko 460 miliona evra.
Od već dobijenih 60 miliona evra ili oko sedam milijardi dinara, 3,7 milijardi dinara odnosi se na ugovornu obavezu da se pola dobiti za prošlu godinu raspodeli kroz dividendu.

Privatizacija Komercijalne banke je deo sporazuma MMF-a sa Srbijom, koji ističe krajem godine.

Šta će biti sa računima građana

U suštini, teoretski i praktično, banka kupuje sva prava i obaveze. Dakle, kada jedna banka preuzme drugu, preuzima i sva prava koja ima ta banka, ali i sve njene obaveze. Ugovori koji su potpisani do tog trenutka, ne trpe nikakve izmene. U prevodu, kamate i na kredite i na štednju vam ostaju iste, kao i sva prava i obaveze koje ste prethodno potpisali.

Ono što je najvažnije jeste da klijenti banke treba da prate obaveštenja jer mogu da se promene neke tehničke stvari, ali i o tome će banka naći način da vas obavesti ukoliko do informacija ne dođete sami.

Izvor:Blic

Чланак Preuzimanje Komercijalne banke završeno се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na dnevnom redu današnje sednice Skupštine Beograda nalazi se usvajanje Plana detaljne regulacije Makiškog polja kojim će biti omogućeno da se na tom području izgradi 4,5 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora, podzemna železnica sa stanicama i depoom za metro.

„Smatramo da je ovo pitanje jedno od najvažnijih pitanja budućnosti života u gradu Beogradu i da rizik po sistem vodosnadbevanja zahteva detaljnu analizu vodećih naučno-istraživačkih institucija u ovoj oblasti u Srbiji“, stoji u pismu profesora Univerziteta u Beogradu.

Beograd je privilegovan u snabdevanju vodom

Profesori navode da je neophodno da stručno mišljenje o Planu detaljne regulacije Makiškog polja daju Rudarsko-geološki fakultet, Hemijski fakultet, Fakultet za fizičku hemiju, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Građevinski fakultet i Institut „Jaroslav Černi“.

U pismu se ističe da je grad Beograd među „privilegovanim“ gradovima u Evropi koji imaju sistem snadbevanja vodom za piće.

„Snabdevanje vodom je bazirano na podzemnim vodama iz reni bunara i zahvatanju površinske vode. Površinska voda je podložnija kontaminaciji (poplave, industrijski akcidenti), dok je podzemna voda konstantnog fizičko-hemijskog kvaliteta“, ocenili su naučni radnici Univerziteta u Beogradu.

Mora se ispitati uticaj gradnje na kvalitet vode

Oni insistiraju da se detaljno ispita uticaj eventualne gradnje na Makiškom polju na kvalitet vode za piće.

„Kako se Makiško polje smatra najvažnijim izvorištem podzemnih voda za snabdevanje grada Beograda, smatramo da bi trebalo sa svih aspekata ispitati uticaj gradnje na ovom zaštićenom delu na kvalitet vodosnabdevanja Beograda uz učešće svih relevantnih institucija iz ove oblasti. U suprotnom, isključiva odgovornost za budućnost vodosnabdevanja Beograda biće na donosiocima odluke o izmenama plana detaljne regulacije Makiškog polja“, zaključili su univerzitetski profesori, članovi Srpskog hemijskog društva.

Krucijalna odluka bez učešća javnosti

Pismo upućeno odbornicima Skupštine Beograda su potpisali: predsednik Sekcije za hemiju životne sredine Srpskog hemijskog društva prof. dr Vladimir Beškoski, prof. dr Branimir Jovančićević, prof. dr Goran Roglić, prof. dr Ivana Ivančev Tumbas, prof. dr Ljubiša Ignjatović, prof. dr Mališa Antić, prof. dr Vesna Antić, prof. dr Dragan Manojlović i prof. dr Ilija Brčeski.

Inicijativa Ne davimo Beograd sredinom decembra je upozorila da se javna rasprava o Nacrtu plana detaljne regulacije dela Makiškog polja sprovodi bez učešća javnosti, ističući da se Makiško polje, najveće vodoizvorište Beograda, žrtvuje kako bi na njemu zaradili investitori bliski vlasti.

Izvor: Beta

Чланак Apel grupe univerzitetskih profesora: Odložite plan detaljne regulacije za Makiško polje се појављује прво на Biznis i Finansije.