Svi ovi faktori u sinergiji postavljaju brojne izazove pred poljoprivredu, FMCG, maloprodaju i distribuciju u celom regionu.

Uobičajeni poslovni modeli su pokazali brojne slabosti, i čitave industrije su prinuđene da promene ugao gledanja i traže nove načine da opstanu i dalje se razvijaju.

Tokom dva dana konferencije Consumer Rules Summit koja se u organizaciji Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) održala u Zagrebu, privrednici iz regiona Zapadnog Balkana, jugoistočne Evrope, ali i širih tržišta Centralne i Istočne Evrope, Bliskog Istoka, Afrike i Turske ponudili su odgovore i razmenili ideje kako preživeti ovu „oluju“ promena i iz nje izaći neoštećen, ili sa minimalnim gubicima.

Jean Marc Peterschmitt, generalni direktor za korporativni sektor EBRD-a, napominje kako je EBRD prošle godine investirao 13 milijardi evra u regione u kojima posluje i dodao kako je privatni sektor taj koji može biti agent promene, jer upravo u vremenu krize ima kapacitet da reaguje brzo. „U ovom regionu vidimo mnogo primera lokalnih preduzeća koje imaju potencijal rasta i razvoja u globalne biznise, a EBRD je tu da ih podrži“, naglasio je Petterschmitt.

„Moramo biti svesni da će nas načini i instrumenti kojima rešavamo krize pratiti kao ekonomije i kao privrede, dugo u budućnosti. Upravo zbog toga je važno da načini na koje reagujemo u krizama budu u skladu s osnovnim načelima tržišne ekonomije“, istakla je tokom panela Martina Dalić, predsednica Uprave Podravke.

Panelisti su predstavili primere agilnosti kompanija iz kojih dolaze, a koje karakteriše odstupanje od tradicionalnih sistema poslovanja i stvaranje ambijenta temeljenog na agilnosti i inovativnosti, kao recept, ne samo za preživljavanje, već i razvoj u kriznim vremenima.
„Ako nečega trenutno nema i ne možete to nabaviti, bitno je da je sistem dovoljno agilan i brz da iznedri nešto drugo. Danas se iskristalisalo ko je u tome uspešan, a ko je igrač na kratke staze“, naglasio je Emil Tedeschi, predsednik Uprave Atlantic Grupe.

Govoreći o receptu za agilnost, Aleksandar Kostić, potpredsednik MK Group rekao je da je komparativna prednost te kompanije efikasnost – „uvek ispred, bolje, brže od drugih“.
Učesnici su se složili da je na kompanijama da slede evoluciju potrošača, kao i da je uslovima koji su opterećeni kontinuiranom nestabilnošću, i dalje narušenim lancima snabdevanja, usporavanjem svetske trgovine i nedostatkom radne snage, sada više nego ikada potrebna čvršća saradnja među preduzetnicima zapadnog Balkana, ne bi li se povećala otpornost ukupne privrede regiona.

„Vertikalna integracija i izlazak na nova tržišta su naš recept za borbu protiv krize. Tražimo mogućnost za širenje u Hrvatskoj“, istakao je Nebojša Šaponjić, jedan od osnivača Nelt Grupe.
Ljiljana Kunosić, CEO Bingo Group, najveće poslovne grupacije u Bosni i Hercegovini je dodala: „Nedostaje nam radne snage, ali i potrošača i time treba da se bavimo. Kako da promovišemo da je moguć uspeh u regionu i da ljudi odluče da pokušaju ovde, a ne u Nemačkoj“

U okviru panela o lancima snabdevanja govornici su se složili da su pandemija, rat u Ukrajini i energetska kriza jasno pokazali koliko su lanci snabdevanja krhki i komplikovani, te da mogu da presuše ili budu presečeni u bilo kom trenutku. Za održivi rast i konkurentnost na tržištu koje je zahtevnije nego ikada, prema mišljenju panelista, potrebno je diverzifikovati izvore snabdevanja i približiti ih mestu proizvodnje, zbog čega se sve češće govori o kraju globalizacije kakvu poznajemo.

„Ranije su kompanije bile fokusirane na kreiranje vrednosti za shareholdere, a danas se dešava velika promena – morate da kreirate vrednost za zajednicu, zaposlene, dobavljače, za sve“, istakao je Mihailo Janković, CEO kompanije MK Group.

Da li će e-commerce odsvirati kraj tradicionalnim prodavnicama, da li su big data, AI i roboti temelji budućnosti trgovine, i kako balansirati investicije u e-commerce u odnosu na dobro poznate fizičke prodavnice, bile su teme panela posvećenog digitalizaciji iskustva kupovine. Panelisti su zaključili da uprkos ubrzanom rastu online kupovine, kupci nisu spremni da u potpunosti napuste iskustvo fizičke kupovine, zbog čega rešenje treba tražiti u hibridnim maloprodajnim modelima.

Odgovarajući na pitanje šta je „sledeća velika stvar“ u biznisu i načinu na koji živimo, Marko Carević, CEO Ananas E-commerce naglasio je da koja god inovacija je u pitanju – kompanija Ananas će je prigrliti.

U lancima vrednosti zahteva se ispunjenje ESG standarda, odnosno sledljivost porekla proizvoda, smanjenje emisije štetnih gasova, korišćenje sredstava s neutralnim uticajem na klimu i zelena energija, a potrošači sve više zahtevaju zelene proizvode. Da li je Green deal samo mantra, ili ključni faktor za donošenje odluka kod potrošača?

„Prošla godina je bila klimatski teška i izazovna, ali primena savremene tehnologije omogućila nam je iste prihode kao i pre 15 ili 20 godina“. Nastavićemo da prilagođavamo naše poslovanje potrebama budućnosti“, rekao je Dušan Radičević, CEO kompanije Al Dahra.

Panel posvećen porodičnim biznisima bavio se pitanjem kako postići neophodan balans između dva ključna stuba – porodice i samog biznisa – u izazovom poslovnom ambijentu u kom se region, a i svet, trenutno nalaze.

„Generacijska tranzicija je utkana u način na koji Atlantic Grupa posluje i izuzetno smo posvećeni ulaganju u naslednike koje vidimo kao buduće lidere. Smatramo da je to ključno“ – preneo je Neven Vranković, potpredsednik Atlantic Grupe.

Sa više od 150 posetilaca, Consumer Rules Summit je i u svom drugom izdanju potvrdio epitet platforme za diskusiju, razmenu ideja i saradnju svih ključnih činilaca sektora maloprodaje, poljoprivrede, robe široke potrošnje i distribucije u širem regionu.

Чланак Deglobalizacija lanaca snabdevanja, hibridni modeli maloprodaje, „zeleni“ proizvodi – kao nova realnost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Deloitte takođe predviđa da će trgovina preko interneta zabeležiti rast od 11% do 15% tokom praznične sezone 2021/2022. u odnosu na prethodnu godinu, što znači da će elektronska trgovina ostvariti ukupan promet od 210 do 218 milijardi dolara ove sezone.

“Očekujemo intenzivnu ličnu potrošnju tokom predstojeće praznične sezone. Kako raste broj vakcinisanih građana i svi sa više samopouzdanja provode vreme van svojih domova, vrlo verovatno će doći i do povećanja potrošnje u oblasti usluga, uključujući ugostiteljske i turističke usluge, dok će potrošnja dobara ostati stabilna. Ujednačeno opadanje štednje do nivoa iz perioda pre pandemije podržaće ličnu potrošnju i na taj način doprineti visokom obimu maloprodaje tokom ove praznične sezone,” rekla je Verica Najdanović, direktorka u Sektoru revizije. “Takođe, nastaviće se rast prodaje putem interneta jer se potrošači kontinuirano sve više opredeljuju za kupovinu preko interneta u svim kategorijama.”

Rast prodaje tokom praznične sezone 2021. godine jeste odraz kontinuiranog rasta. Prodaja tokom praznika prošle godine zabeležila je stopu rasta veću od očekivane, od 5.8%. Prognoza za kraj 2021. godine predviđa visoku stopu rasta u kontekstu već postojećeg uvećanja obima maloprodaje i rasta ličnog raspoloživog dohotka koji verovatno neće dalje rasti tokom sezone praznika. Međutim, širenje novih sojeva virusa i stalna neizvesnost usled pandemije mogu podstaći veću potrošnju dobara.

“Trgovci na malo treba da očekuju uspešnu prazničnu sezonu na svim kanalima prodaje jer će nivo lične potrošnje ostati visok prema našim projekcijama,” kaže Verica. “Dok je s jedne strane popustila zabrinutost potrošača za zdravlje i bezbednost od prošlogodišnje praznične sezone, navike i ponašanje pri kupovini izazvani pandemijom se nastavljaju. Trgovci koji su fleksibilni u odnosu na promenljiva ponašanja potrošača, nude pogodne mogućnosti za elektronsku i kupovinu u prodavnicama, i ispunjavaju narudžbine, ostvariće rast prodaje tokom ove praznične sezone a i u novoj godini.”

Чланак Rast maloprodaje od 7% do 9% tokom praznika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedavno je Fed objavio moguću prognozu smanjenja otkupa obveznica u novembru, što je u vrlo kratkom razdoblju podiglo prinose na američke desetogodišnje obveznice iznad nivoa od 1,5 posto. Istorijski gledano, to je još uvijek vrlo nizak nivo, ali mnogo veći od 0,51 posto, budući da su prinosi na američke desetogodišnje obveznice bili u aprilu 2020. Fed trenutno najavljuje da će otpisi obveznica potpuno prestati sredinom 2022. godine, što znači da prinosi na 10-godišnje američke obveznice počet će gravitirati prema tri posto.

Ukratko, SAD ulazi u razdoblje rastućih prinosa na dužničke vrednosne papire, što će povećati troškove finansiranja dugova kompanija u dolarima i dodatno će ojačati valutu. Povećanjem prinosa na državne obveznice povećava se oportunitetni trošak svih ostalih vrednosnih papira na tržištu, što ih čini jeftinijima. Posebno danas, skuplji sektori na tržištu deonica, za koje očekujemo visoku dobit u budućnosti, poput tehnološkog sektora, biće mnogo više pod pritiskom s rastom prinosa obveznica nego tradicionalniji sektori.

Pritisci cena i dalje su prisutni u evrozoni

Pritisci cena i dalje su prisutni u evrozoni i verovatno neće prestati vrlo brzo zbog visokih cena energije. Uprkos stagnaciji u lancima snabdevanja, ekonomija evrozone približava se veličini od pre pandemije, no septembarski PMI indeksi pokazali su da se tempo oporavka dodatno usporio krajem trećeg tromesečja. Usporavanje oporavka primećeno je i u industrijskom i u uslužnom sektoru.

Na oboje je uticalo produženo vreme isporuke, a uslužni sektor trpio je danje negativne posledice zbog delta soja koronavirusa. Naravno, očekuje se rast BDP-a za evropodručje u trećem tromesečju (u odnosu na drugo tromesečje), a pokazatelji PMI-a ukazuju na rast inflacije u narednim mesecima, koja će verovatno biti uvelike prolazna.

Evropsko tržište rada takođe ukazuje na nastavak oporavka. Prema desezoniranim podacima, stopa nezaposlenosti u evrozoni u avgustu je iznosila 7,5%. To je 0,1 postotni bod manje u odnosu na jul i 1,1 postotni bod manje nego u avgustu prošle godine.

Problemi s lancima snabdevanja verovatno će se povući u sedeću godinu. Nemački proizvođač automobila Opel zatvoriće jednu od svojih fabrika u Nemačkoj do početka 2022. godine. Razlog je globalna nestašica čipsa, što onemogućuje proizvodnju. U slučaju zagušenja opskrbnog lanca, videt ćemo i veće cene prirodnog gasa i uglja, na što se Nemačka posebno oslanja u evrozoni zbog snažnog industrijskog sektora. Stoga možemo očekivati da će problemi u nemačkom industrijskom sektoru dodatno otežati oporavak.

Izvor: SEEbiz

Foto: Pixabay

Чланак Rastuća inflacija, usporavanja globalnog rasta i nedostatka električne energije sve veći problemi u svetu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Globalna snaga maloprodaje – 250 najuspešnijih

Udeo prvih 10 maloprodajnih lanaca u sveukupnom prihodu najuspešnijih 250 ponovo se povećao, i to na 32,7%, u odnosu na 32,2% u prethodnoj godini. Rast prihoda od maloprodaje opao je u poslovnoj 2019. godini za prvih 10 lanaca za 1,9 procentnih poena od prošle godine – na 4,4%, isto kao i među najuspešnijih 250 lanaca, na osnovu ukupnog prosečno ponderisanog iznosa prihoda korigovanog za kursne razlike. Među 10 vodećih maloprodajnih lanaca na svetu i dalje su najzastupljenije američke kompanije: sedište sedam od deset najuspešnijih svetskih lanaca nalazi se u SAD.

Minimalni prihod potreban za ulazak kompanije među 250 vodećih maloprodajnih lanaca je 4 milijarde dolara, u odnosu na 3,9 milijardi dolara prethodne godine, dok je prosečan prihod kompanije 19,4 milijarde dolara.

Sa najvećim brojem kompanija (135) na listi najuspešnijih 250, sektor robe široke potrošnje (FMCG) ostvario je 66% prihoda u poslovnoj 2019. godini. Trgovci na malo u ovom sektoru imaju najveći prosečan maloprodajni prihod (23,7 milijarde dolara), ali to je sektor sa niskom maržom i najnižom neto profitnom maržom među svim sektorima (2%).

Najveći broj maloprodajnih lanaca sa liste najuspešnijih 250 nalazi se u Evropi, sa 87 kompanija smeštenih u ovom regionu. Severnoamerički maloprodajni lanci su ostvarili skoro polovinu ukupnog prihoda kompanija sa ove liste u poslovnoj 2019. godini i imaju najveći prosečan prihod od maloprodaje, 28,6 milijardi američkih dolara, što je mnogo više od prosečnog prihoda kompanija sa liste vodećih 250, koji iznosi 19,4 milijarde dolara.

O izveštaju „Globalna snaga maloprodaje“

U ovom izveštaju je predstavljeno vodećih 250 maloprodajnih lanaca, na osnovu javno dostupnih podataka za finansijsku 2019. godinu (fiskalna godina koja se završila 30. juna 2020.). Analizirali smo njihovu uspešnost u različitim državama i proizvodnim sektorima. Izveštaj takođe sadrži pregled ekonomskih izgleda na globalnom nivou, pregled 50 najbrže rastućih, kao i pregled maloprodajnih lanaca koji su se po prvi put našli među vodećih 250.

Чланак Prosečan prihod kompanija na listi 250 najvećih maloprodajnih lanaca porastao na 19,4 milijarde američkih dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.