Od 1. januara neoporezivi iznos zarade sa sadašnjih 18.300 dinara biće uvećan na 19.300 dinara.
Istovremeno, smanjenja je stopa doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5 odsto i tom merom smanjuje se poresko opterećenje prosečne neto zarade za oko jedan procentni poen, a to je za privredu ukupna ušteda od oko 17,2 milijarde dinara jer se država odrekla prihoda, kažu iz Ministarstva finansija.

Poreske olakšice za podsticanje zapošljavanja

Radi podsticanja zapošljavanja, uvode se dve nove poreske olakšice, kao i produženje perioda primene postojećih poreskih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija lica.

Prva olakšica odnosi se na poslodavca koji zasniva radni odnos sa novim licem, koje u periodu od 1. januara 2019. godine do 28. februara 2022. godine nije bilo osiguranik kao zaposleni/preduzetnik/osnivač ili zaposlen u sopstvenom privrednom društvu. Poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja 70 odsto obračunatog i obustavljenog poreza na zarade tog lica koja je veća od 76.500 dinara mesečno, za zaradu isplaćenu zaključno sa 31. decembrom 2024. godine.

Druga olakšica se odnosi na poslodavce – pravna lica koji u okviru svoje delatnosti na teritoriji Srbije obavljaju istraživanje i razvoj, u vidu oslobođenja od plaćanja 70 odsto obračunatog i obustavljenog poreza na zarade lica koja su neposredno angažovana na poslovima istraživanja i razvoja.

Produženje poreskih olakšica

Produženje perioda primene postojećih poreskih olakšica određeno je za zapošljavanje novih lica u vidu prava na povraćaj dela plaćenog poreza po osnovu zarade novozaposlenog lica, u procentu od 65 odsto do 75 odsto, sa 31. decembra 2021. na 31. decembar 2022. godine.

Takođe, produženje važenja olakšice za poslodavce koji zasnuju radni odnos sa kvalifikovanim novozaposlenim licem, u vidu oslobođenja od obaveze plaćanja poreza po osnovu zarade tih lica, kao i preciziranje dodatnih uslova za produženje ostvarivanja prava na oslobođenje po osnovu zarade kvalifikovanog novozaposlenog lica do 2025. godine.
Poslodavac se oslobađa obaveze plaćanja poreza na zaradu u 2023. godini za 50 odsto, u 2024 godini za 40 odsto i u 2025. godini za 30 odsto.

Pravo na produženje primene olakšice može da ostvari poslodavac koji je na dan 31. decembra 2020. godine imao najviše do 30 zaposlenih. U cilju povećanja podsticaja za inovacione delatnosti, u okviru poreskog oslobođenja za poslodavce, po osnovu poreza na zarade osnivača koji su zaposleni u novoosnovanom privrednom društvu koje obavlja inovacionu delatnost, predloženo je brisanje uslova za korišćenje olakšice koji se odnosi na period u kome je osnovan poslodavac, sa ciljem da poresko oslobođenje postane trajna mera.

Frilenseri po starom

U cilju omogućavanja dodatnog roka za potpuno uređenje statusa lica koja samostalno obavljaju nestandardne oblike rada (radnici na internetu, frilenseri), postojeći model oporezivanja nastaviće da se primenjuje do stupanja na snagu novih pravila.

Dakle, predlaže se produženje perioda u okviru koga ostvareni prihodi po osnovu ugovorene naknade od autorskih i srodnih prava i ugovorene naknade za izvršeni rad, na koje se porez plaća samooporezivanjem, imaju poreski tretman prihoda za koje se poreska obaveza utvrđuje rešenjem poreskog organa.

Porez se ne plaća na prihode ostvarene u kalendarskoj godini u visini do 384.000 dinara godišnje, uz priznavanje normiranih troškova u visini 50 odsto od ostvarenih prihoda.

Na takav način oporezuju se prihodi ostvareni zaključno sa 31. decembrom 2022. godine.
Prema važećoj odredbi, pravo na poresko oslobođenje može da ostvari poslodavac koji je osnovan zaključno sa 31. decembrom 2021. godine.

Takođe, od 1. januara biće oslobođenja od poreza na kapitalni dobitak po osnovu unosa autorskog i srodnih prava i prava industrijske svojine u celosti kao nenovčani ulog u kapital privrednog društva rezidenta Srbije.

Od iduće godine izuzimaju se od oporezivanja naknade koje ostvaruju studenti koji obavljaju učenje kroz rad kao materijalno i finansijsko obezbeđenje saglasno zakonu kojim se uređuje dualni model studija.
Narodna skupština Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana na sednici održanoj 26. novembra 2021. godine.

Izvor: Dnevnik.rs

Foto: Pixabay

Чланак Manji porez na plate i doprinos za PIO, a olakšice za zapošljavanje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovi podaci proističu iz istraživanja koje je realizovala Unija poslodavaca Srbije, uz podršku Međunarodne organizacije rada.
Anketa, sprovedena među više od 400 preduzeća, potvrdila je da kriza, izazvana virusom COVID-19 i merama za sprečavanje širenja pandemije, nije poštedela nijedan sektor, ali da postoji bitna razlika u položaju određenih privrednih grana. U sektoru HORECA trećina anketiranih firmi prijavila je pad prihoda veći od 80%, dok je među nisko tehnološkim preduzećima 83% firmi zabeležilo pad prihoda.

Mere Vlade Srbije privreda ocenjuje kao izuzetno snažne (po udelu u BDP) i kao nesumnjivu pomoć. Međutim, anketa pokazuje da podrška nije bila prilagođena potrebama pojedinih sektora. Većina ugroženih preduzeća nije dobila dovoljno pomoći i očigledna je potreba za ciljanim merama, kako bi se delotvornije koristila raspoloživa sredstva. Za 37% preduzeća mere Vlade Srbije su bile adekvatne, a 8% kaže da su spasile njihova preduzeća. Za 10% ispitanih mere Vlade su potpuno neadekvatne ili nedovoljne, a četvrtina kaže da su mogle biti bolje.

70% preduzetnika najavljuje da neće smanjivati broj zaposlenih

Mera podrške koja je najviše iskorišćena je minimalna zarada za zaposlene, a najmanje preduzeća koristilo je kredite Fonda za razvoj ili iz Garantne šeme. Više od pola firmi nedostatak finansijskih sredstava pokrivalo je iz svojih rezervi (55%), moratorijum na kredite koristila je trećina preduzeća, a kredite banaka, ili Fonda za razvoj/Garantne šeme po 17%. Probleme sa finansijama nije imalo 17% privrednih subjekata.

Ohrabrujuće deluje da skoro 70% preduzetnika najavljuje da neće smanjivati broj zaposlenih. Otpuštanja su verovatna kod 15% anketiranih, ali taj nedostatak radnih mesta trebalo bi da nadoknadi onih 16% preduzeća koja veruju da će u narednom periodu imati novo zapošljavanje. Kod velikih firmi čak trećina veruje u takav optimistički scenario.

Kad je reč o budućnosti, skoro 30% preduzeća smatra će im biti potrebna dodatna podrška kako bi postali ili ostali održivi u svom poslovanju. Ovaj procenat je najveći kod mikro preduzeća (34%), a daleko najmanji kod velikih firmi (samo 6%). Ovi procenti potvrđuju opšti zaključak da je kriza najviše pogodila mikro i mala preduzeća, a da su velike kompanije potvrdile daleko veću otpornost na udar krize.

Foto: Pixabay

Чланак 70% preduzeća u Srbiji imalo je niže prihode nego godinu dana ranije се појављује прво на Biznis i Finansije.