Svet se menja ali se Amerikanci neće dati tako lako da se svrgnu sa trona globalnih gospodara novca i tehnologije. I pored toga što je Kina na korak da preuzme titulu najveće svetske ekonomije (po nekim parametrima to već jeste), i što se u sam vrh ubrzano „guraju“ Indija ali i Indonezija, SAD još dugo neće predati tron u onome što je bitno: tehnologiji, komunikacionim delatnostima, trgovini, finansijama, farmaciji…

Prelomni trenutak bi mogao biti 2050. godine ali to je još daleko i neizvesno, jasno se vidi na dijagramu koji je sredinom prošlog meseca napravio portal „Vizual kapitalist“ (Visual Capitalist), po podacima Companiesmarketcap.com. Od šest predstavljenih oblasti američka kompanija, konglomerat ili holding, nije prva samo u jednoj. Ali i u toj su ubedljivo na drugom i trećem mestu poznata američka imena.

Informaciona tehnologija

Kao što se zna, američki „Epl“ (Apple) je inače najvrednija kompanija na svetu, gledano prema vrednosti njenih akcija na berzi. Ta tzv. tržišna kapitalizacija iznosi u slučaju proizvođača čuvenog „ajfona“ i pomalo skrajnutih „mek“ računara, 2.800 milijardi dolara.

Poređenja radi, „vrednost“ Srbije, odnosno njen celokupan bruto domaći proizvod je u 2022. godini bio 63,5 milijardi dolara, odnosno 44 puta manje.

U sektoru informacione tehnologiji iza „Epla“ slede takođe naveliko poznati „Majkrosoft“ (2.400 milijardi) a sada se tu pojavila i „Nvidija“ (1.100 milijadi dolara). Proizvođača čipova ka vrhu nosi talas sve šire upotrebe veštačke inteligencije (AI) i mašinskog učenja, a toga gotovo da nema bez njihovih poluprovodnika.

Energetika

Sledeća po veličini najvećih firmi je oblast energetike, tačnije petrohemije. To je i jedina oblast u kojoj Amerikanci, uslovno, ne vladaju svetom. Na prvom mestu tu je državna kompanija Saudijske Arabije „Saudi Aramko“, koja kao perjanica najvećeg izvoznika nafte u svetu, vredi na berzanskom tržištu 2.200 milijardi dolara.

Ali, već iza nje su američki „Ekson“ (Exon, 430 milijardi) i „Ševron“ (297 milijardi), iako dolaze iz zemlje koja nije najveći izvoznik ali jeste najveći proizvođač nafte u svetu. SAD su u 2022. proizvodile za četrdesetak odsto više nafte nego Saudijska Arabija ili Rusija.

Komunikcije

U sektoru koji predstavlja osnovu današnjeg društva u gotovo celom svetu, (onlajn) komunikacijama, Amerikanci su, što bi se reklo „bez blama“, zauzeli sva prva dva mesta. „Alfabet“ (Google) vredi 1.600 milijardi dolara a „Meta“ (Fejsbuk) 754 milijarde a.
Tek kao treći ugurao se kineski „Tencent“ (WeChat) sa 389 milijardi dolara. Ovaj proizvođač multimedijalnih sadržaja i tehnologije globalno je vodeći u segmentu video igara.

Tržišna vrednost nije baš sve

Tržišna vrednost ili tržišna kapitalizacija je jedna od načina iskazivanja vrednosti kompanije (koja je na berzi). Prednost ovog metoda je što se lako izračunava, jednostavnim množenjem broja berzanskih akcija sa njihovom trenutnom cenom. U navedenom primeru je presek bio 16.8.2023. godine.
Ali, treba imati u vidu da tržišna kapitalizacija ne uključuje neke druge bitne finansijske parametre uspešnosti ili zdravlja kompanije kao što su, na primer, nivo duga ili gotovina.

„Potrošački“giganti

Jedno od najprepoznatljivijih imena savremenog potrošačkog društva vodi na listi sektora proizvođača ili snabdevača iz domena „robe široke potrošnje“.
Svako ko je čuo za internet trgovinu svakako zna i za „Amazon“. Ovaj konglomerat, koji se doduše dans jednako uspešno bavi i IKT biznisom i klaud uslugama, vredan je na berzi 1.400 milijardi dolara.

Tek na polovini ove cifre je u svom domenu takođe jedinstvena „Tesla“.Proizvođač električnih automobila i globalni simbol e-mobilnosti vredi 715 milijardi.

Mnogo manje od kompanije Ilona Maska njega vredi carstvo njegovog redovnog konkurenta na Forbsovoj listi milijardera – Bernara Arnoa. Njegov konglomerat firmi luksuznih brendova „LVHM“ (Luj Viton) vredi “samo“ 442 milijarde dolara.

Finansije/ Kapital

Kada su ulaganja u pitanju, odnosno prikupljanje novca iz celog sveta i plasiranje da napravi još novca, tu su Amerikanci neprikosnoveni u svetu. Stoga i ne čudi da i tu dva prva mesta u finansijskom sektoru, odnosno bankama i investicionim fondovima, drže firme sa sedištem u SAD.
Vrh pripada svakako „Berkšir Hataveju“, finansijskog maga Vorena Bafeta, koji vredi 774 milijarde evra. Po tome je daleko ispred svetskog pojma za banke „JP Morgan Čejs“, koja ima 437 milijardi vredne deonice.
I tek na trećem mesto se ponovo pojavljuje ime iz jedne od najbogatijih zemalja sveta. „IHC“ (International holding Co.) iz Ujedinjenih Arapskih Emirata vredi 240 milijardi dolara.

Zdravlje / Farmacija

Za one koji na sektor „zdravlje“ gledaju kao na lečenje pre nego na preventivu, svakako ne čudi što ovaj segment globalne privrede drže firme iz „zemlje lekova“. Sve tri kompanije u vrhu su i ovde iz SAD, zemlji gde se troši najviše „pilula“ po glavi stanovnika i gde postoji „tableta za sve“.

Kompanije možda nisu prepoznatljiva imena za široku javnost ali to ne smeta farmaceutskoj kompaniji „Eli Lili“ da na berzi vredi 519 milijardi dolara ili „Junajted heltu“ (United Healt) 469 milijardi.

Treću kompaniju svakako prepoznajemo, jer pored klasičnih lekova ima i proizvodnju robe široke potrošnje za domaćinstvo. Firma „Džonson i Džonson“ (J&J) vredi 448 milijardi dolara.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак SAD i dalje drže sam vrh u gotovo svim oblastima privrede се појављује прво на Biznis i Finansije.

Američka TV stanica je poredila zemlje po nominalnom bruto domaćem proizvodu iz 2019. godine, izraženom u dolarima, sa procenama BDP-a za prošlu godinu iz izveštaja MMF-a pod nazivom „Svetski ekonomski izgledi“.

Nominalni BDP procenjuje tržišnu vrednost svih gotovih proizvoda i usluga proizvedenih u jednoj ekonomiji za godinu dana, ali ne uzima u obzir kretanje inflacije i stoga može da preceni ili potceni stvarnu ekonomsku vrednost, napominje se u prilogu.

Sjedinjene Države su zadržale lidersku poziciju na listi top 10 ekonomija sveta, pri čemu se njen nominalni BDP spustio lane na 20,9 biliona dolara sa 21,4 biliona prethodne godine.

Nasuprot tome, drugoplasirana Kina beleži rast nominalne vrednosti BDP-a na 14,7 biliona dolara prošle godine sa 14,3 biliona dolara godinu dana ranije.

Japan je ostao treća najveća svetska ekonomija u 2020. sa BDP-om procenjenim na pet biliona dolara (5,1 biliona dolara u 2019.), dok je na mestu broj četiri Nemačka čija je ekonomija zadržala vrednost od 3,8 biliona dolara.

Indija, peta najveća svetska privreda u 2019, pala je prošle godine na šesto mesto iza Ujedinjenog Kraljevstva, iako uporedni podaci pokazuju da je BDP obe zemlje pao sa nivoa od 2,8 biliona dolara pre dve godine na 2,7 biliona dolara lani.

Sedmu poziciju i dalje drži Francuska sa nominalnim iznosom BDP-a od skoro 2,6 biliona dolara (2,7 biliona dolara u 2019.), a osma je Italija sa vrednošću ekonomije od približno 1,9 biliona dolara (dva biliona dolara u 2019.).

Brazil, koji je 2019. bio deveta najveća globalna ekonomija, ispao je iz vodeće desetorke ustupivši mesto Kanadi, čija je lanjski BDP procenjen na 1,6 biliona dolara (1,7 biliona dolara prethodne godine), a na rang listu je kao 10. najmoćnija privreda sveta ušla Južna Koreja sa BDP-om od 1,6 biliona dolara u 2020. godini.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Pandemija izmenila rang listu najjačih ekonomija sveta се појављује прво на Biznis i Finansije.

Global Firepower je svakoj od 139 zemalja na rang-listi izračunao specifični „Power Index“, indeks koji se računa na osnovu više od 50 faktora koji ne obuhvataju samo strogu vojnu moć, već i finansijsku situaciju, logističke kapacitete i geografske uslove, između ostalog.

Očekivano, SAD su i dalje na prvom mestu, s Power Indexom od 0.0718 (što je indeks bliži nuli, to je vojna snaga veća). Zanimljivo je, međutim, koliko malo drugoplasirana Rusija u stvari zaostaje za Amerikom. Power Index Rusije je, naime, 0.0791. Ta je razlika, međutim, postojana u odnosu na ranije godine.

SAD su sa svojim gigantskim, iako delimično prenaduvanim vojnim budžetom, opsežnom infrastrukturom, ogromnim ljudstvom u vojsci, mornarici, vazduhoplovstvu i marincima, te velikim bazenom potencijalnih regruta, uspešno zadovoljile kriterijume moderne vojne sile, piše američki list „National Interest“.

Američka nadmoć u vazduhu

SAD ubedljivo vode u vazdušnim snagama, s ukupno 12.233 vojne letelice naspram 4.144 ruske – više nego trostruko. SAD imaju i prednost u borbenim lovcima – 1.956 prema 789 ruskih, kao i u vojnim helikopterima – 5.436 prema 1.540 ruskih, prenosi portal Indeks.

Međutim, ruski nevidljivi lovac pete generacije Su-57 predstavlja vrlo konkretno sredstvo odvraćanja za eventualne američke vazdušne akcije, dok SAD i dalje imaju ozbiljnih problema sa svojim (pre)skupim nevidljivim lovcem pete generacije F-35, za koji je načelnik američkog vazduhoplovstva general Čarls Braun indirektno priznao da je bio neuspeli projekat te da će biti potrebno razviti novog, jeftinijeg lovca koji bi zamenio zastarele F-16, lovce četvrte generacije. F-35 ima visoko sofisticirane senzore i oružje, ali košta oko 100 miliona dolara po komadu, sklon je kvarovima i nepouzdan. Štaviše, 2018. je čitava američka flota F-35 bila prizemljena zbog pada jednog takvog lovca u Južnoj Karolini.
Rusija ima više tenkova i brodova od SAD

Rusija i dalje ima veliku prednost u broju tenkova

Ipak, SAD, koje imaju više nego dvostruko više stanovnika nego Ruska Federacija, nema ni približno toliku prednost u ukupnom broju aktivnih pripadnika oružanih snaga – 1,4 miliona u odnosu na milion ruskih. Štaviše, Rusija je u prednosti u pogledu broja rezervista – 2 miliona u odnosu na samo 845 hiljada američkih. Rusija uz to ima i pola miliona paravojnih snaga, a SAD nula, iako ova evidencija ne računa privatne kooperante, odnosno plaćenike iz firmi poput kontroverznog Blackwatera koji često deluju uz američke vojnike u vojnim konfliktima.

Nadalje, Rusija i dalje ima veliku prednost u broju tenkova – 13 hiljada naspram 6.100 američkih. U ukupnom broju oklopnih vozila SAD ipak stoje bolje, s 40 hiljada naspram 27.100 ruskih. Iako Rusija ima veći ukupni broj ratnih brodova – 603 prema 490 američkih, SAD imaju čak 11 nosača aviona, što je krucijalni element njene mornarice, dok Rusija ima samo jedan – koji je trenutno neaktivan jer je na popravci.

Rusija se oporavila od svog post-sovjetskog ekonomskog i vojnog kolapsa i pokrenula niz projekata modernizacijeu svojim oružanim snagama, prvenstveno u vazduhoplovstvu i mornarici, ali i balističkim projektilima s nuklearnim kapacitetom. Nova generacija ruskih podmornica sa strateškim (dakle, nuklearnim) i krstarećim projektilima dodatno smanjuje kvalitativnu prednost koju SAD ima na tom polju. Takođe, rastući broj ruskih modernizovanih korveta i drugih manjih brodova odražava njihov fokus na obalne obrambene snage.

SAD i dalje imaju daleko veći vojni budžet od Rusije i Kine

U svakom slučaju, najveća razlika između SAD i Rusije i dalje je vidljiva u možda i najvažnijoj stavci – budžetu za odbranu, koji u SAD-u iznosi 740,5 milijardi dolara, a u Rusiji samo 42 milijarde dolara.

Treća najjača vojna sila na svetu, Kina, ima Power Index od 0.0854, koji ne zaostaje previše za Amerikom i Rusijom. Njen je vojni budžet, u iznosu od 178 milijardi dolara, manji od američkog, ali znatno veći od ruskog. Takođe, s čak 2,185 milijuna aktivnih pripadnika oružanih snaga, ova ogromna zemlja ima prednost i nad SAD i nad Rusijom, s kojom je u mnogo prijateljskijem odnosu nego s Amerikom, ali s kojom deli golemu kopnenu granicu.

Borbena snaga kineske mornarice utrostručila

Kina ima i 3.260 vojnih letjelica, od čega 1.200 borbenih lovaca, zatim 35 hiljde oklopnih vozila, od čega 3.205 tenkova te 777 ratnih brodova, od čega dva nosača aviona. Kina, piše National Interest, nastavlja sa znatnim, dugoročnim ulaganjima u sve svoje vojne grane, a odlikuje je potencijal za eksplozivni rast vojnih kapaciteta u relativno kratkom roku. Osim sopstvenih borbenih grupa s nosačima aviona, Kina razvija i šestu generaciju bombardera i lovaca, a CNN je ovih dana objavio veliku analizu sa zaključkom da je ova zemlja izgradila najveću mornaricu na svetu.

„Borbena snaga kineske mornarice utrostručila se u samo 20 godina. Iako već ima najveću svetsku ratnu mornaricu, Kina alarmantnom brzinom gradi moderne površinske brodove, podmornice, nosače aviona, borbene avione, amfibijska plovila, podmornice s balističkim nuklearnim raketama, velike brodove obalne straže i ledolomce“, stoji u izveštaju američke mornarice iz decembra prošle godine. Poseban razlog za zabrinutost Pentagona je činjenica da će neki od tih brodova biti jednaki ili bolji od svega što SAD ili druge pomorske sile mogu poslati u akciju.

Iduće zemlje na ovoj rang-listi poprilično zaostaju za najvećim vojnim silama svijeta. Na četvrtom mestu je Indija (Power Index 0.1207), a slede Japan (0.1599), Južna Koreja (0.1612), Francuska (0.1681), Velika Britanija (0.1997), Brazil (0.2026). Na deseto mjesto se popeo Pakistan (0.2073). Nemačka je, s druge strane, pala na 15. mesto, s Power Indexom od 0.2519.

Hrvatska se popela, ali je Srbija ispred nje

Hrvatska se međutim popela na 63. mesto s Power Indexom od 1.0331 dok je 2017. bila na 68. mestu, a 2019. na 70. mjestu. Tako se nalazi ispred Slovenije (88. mesto, 2.0782) ili Bosne i Hercegovine (121. mesto, 4.0474), ali iza Srbije (61. mesto, 1.0063) i Mađarske (55. mesto, 0.9187). Srbija je postigla ozbiljan napredak od 2017, kad je bila na 89. mestu.

Oružane snage Hrvatske i Srbije često su tema poređenja i nadmetanja, a evo kako to izgleda prema Global Firepoweru.

Srbija ima dvostruko više aktivnih pripadnika oružanih snaga (30.000) od Hrvatske (15.500) i više nego dvostruko veći broj rezervista – 50.000 prema samo 20.000 u Hrvatskoj.

Takođe, srpski vojni budžet veći je od hrvatskog – 1,14 milijarde dolara prema 880 miliona dolara. Dok Hrvatska ima 75 vojnih letelica, od čega samo 12 borbenih lovaca i 37 helikoptera, Srbija ima 113 vojnih letjelica, samo 6 borbenih lovaca, ali 51 vojni helikopter.

Dok Srbija ima čak 304 tenka, Hrvatska ih ima 72. Srbija ima ukupno 1.200 oklopnih vozila, a Hrvatska 650. Hrvatska, logično, ima jaču mornaricu, s 28 brodova prema 19 srpskih.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Rang-lista nacionalnih oružanih snaga, od najjačih do najslabijih се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njihovo istraživanje jačinu pasoša meri prema tome u koliko zemalja sveta njeni vlasnici mogu putovati bez vize.

Srpski pasoš nalazi se na 40. mestu pa se sa srpskim pasošem može putovati u 134 zemlje. Hrvatski pasoš je na 19. mestu, a bosanskohercegovački na 52. mestu, prenosi Manager.ba.

S hrvatskim pasošem bez vize se tako može putovati u 170 zemalja, dok s bh. pasošem možete u 117 zemalja.

Podsetimo, srpski pasoš se na 40. mestu nalazi već dve godine, dok je 2018. on bio na 31. mestu.

Najjači pasoš na svetu u ovom trenutku je japanski čiji vlasnici mogu slobodno putovati u 191 zemlju sveta, sledi singapurski (190 destinacija), dok treće mesto dele južnokorejski i nemački (189).

Na četvrtom mestu su Italija, Finska, Španija i Luksemburg sa 188 destinacija za putovanje bez ograničenja, a na petom mestu su danski i austrijski pasoš (187).

Šesti po jačini su švedski, francuski, portugalski, holandski i irski pasoš sa 186 zemalja u koje je moguće putovati bez vize, a potom sedmo mesto dele švajcarski, američki, britanski, norveški i belgijski (185).

Na osmom mestu su grčki, novozelandski, malteški i češki pasoš(184), na devetom mestu su kanadski i australijski (183), a usamljen na desetom mestu nalazi se mađarski pasoš (181) koja zaokružuje deset najjačih na svetu.

Izvor: Menager.ba-Bizlife

Чланак Koji su najjači pasoši na svetu? се појављује прво на Biznis i Finansije.