Kada vaga pokaže težinu, svi oni zastanu u čudu pitajući se kako je moguće da stara sorta batat da primerak krompira za Ginisa, objavio je portal Agropress.

Bračni par Spasov se našao u čudu kada su vadeći zasađeni krompir naišli na jedan koji nisu mogli da iskopaju jednim potezom motike.

Odmah su shvatili da je reč o velikom krompiru, ali nisu mogli ni da pretpostave da je reč o džinovskoj krtoli. To im je, međutim, postalo jasno tek kada su sa njega razgrnuli svu zemlju.

„Da bismo ga izvadili u komadu i potpuno neoštećenog, pažljivo smo ga otkopali sa svih strana, a potom izvadili iz zemlje. Odmah smo ga stavili na vagu i kada smo videli da teži više od četiri kilograma, bili smo gotovo u šoku, s obzirom da ovu sortu već dve godine proizvodimo i nikada do sada nismo dobili krompir ovakve veličine“, kaže Slavoljub.

Seme krompira koje retko ko od proizvođača danas proizvodi Spasovi su dobili od prijatelja, a odlučili su da ga zasade zato što je veoma jednostavan za proizvodnju i zato što je otporan na bolesti.

„Pre sadnje seme krompira mora prvo da isklija, a potom se krtole prepolove i stave u vodu da puste koren. Kada se to desi treba ih zasaditi u supstrat kako bi se iz korena formirala biljka koja se početkom maja sadi na parceli nađubrenoj stajnjakom u rasponu od jednog metra“, kaže Spasov.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак U Vladičinom Hanu iskopan krompir težine 4,3 kilograma се појављује прво на Biznis i Finansije.

BDP zasnovan na metrici PPP se široko koristi za merenje razlika u ekonomskoj produktivnosti koje postoje između zemalja.

Dok su Sjedinjene Države najveća ekonomija na svetu u smislu nominalnog BDP-a, Kina zauzima prvo mesto kada se rangira po PPP-u. Ujedinjene nacije predviđaju rast svetske ekonomije od 2,3% u 2023. Očekuje se da će ekonomija Sjedinjenih Država ove godine rasti za 1,1%, za razliku od kineskog BDP-a za koji se predviđa rast od preko 5%.

Nade u ekonomski oporavak Evrope od posledica pandemije koronavirusa ostaju nejasne usred ruske invazije na Ukrajinu. Predviđa se da će evropske ekonomije u proseku ove godine rasti svega 0,9%.

Ekonomski stručnjaci su 21. vek nazvali vijekom Azije. Prema prognozama PricewaterhouseCoopers International Limited (PwC), globalni BDP će porasti 130% između 2016. i 2050. Samo Kina će imati jednu petinu udela svetskog BDP-a u smislu PPP do 2050. godine, dok se Indija smatra da će nadmašiti Sjedinjene Države i zauzeti drugo mjesto.

Uticaj mega-kompanija na ekonomije

McKinsey Global Institute je u svom izveštaju istakao uticaj koji korporacije imaju na svetsku ekonomiju. Nalazi govore da je oko 72% BDP-a u zemljama članicama OECD-a doprinio poslovni sektor. Veliki dio ovog procenta dolazi od korporacija koje imaju više od milijardu dolara godišnjeg prihoda. Javne kompanije poput Apple-a, Microsofta ili Lockhead Martina, igrale su značajnu ulogu u omogućavanju statusa Sjedinjenih Država kao globalne ekonomske sile.

Prihod kompanije Apple od 394 milijarde dolara u 2022. godini bio je veći od BDP-a mnogih zemalja svijeta. Lockheed Martin Corporation jedna je od najvećih odbrambenih kompanija na svijetu koja pruža sofisticirano tehnološko oružje vojsci širom svijeta, što pomaže ubrizgavanju novca u nacionalnu ekonomiju. Profit korporacije Microsoft u prvom tromjesečju 2023. (18,3 milijarde dolara ili 2,45 dolara po dionici) već je 9% veći u odnosu na isti period prošle godine.

Insider Monkey je objavio listu najvećih ekonomija svijeta po podacima BDP-a zasnovanog na PPP-u. Podaci su iz 2022. godine i dobijeni su iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Slijedi pregled deset zemalja koje su najveće na svetu po ovom parametru:

10. Francuska
BDP (PPP): 3,70 biliona dolara

Francuska je imala rast BDP-a od 2,6% u 2022. Veličina njene ekonomije u smislu PPP-a bila je 3,70 biliona dolara. Ove godine je vjerovatno da će privreda usporiti i biti podređena rastu cena energije.

9. Ujedinjeno Kraljevstvo
BDP (PPP): 3,71 triliona dolara

Ujedinjeno Kraljevstvo je druga najveća evropska ekonomija. U 2022. BDP zemlje procenjen je na 3,71 bilion dolara. Trenutno, Velika Britanija prolazi kroz najgoru krizu energije i troškova života. Tekuća politička previranja koja su dovela do toga da tri premijera obavljaju funkcije od 2022. ne pomažu u stvaranju poverenja javnosti i investitora koji su vitalni sastojci za stabilizaciju ekonomije.

8. Brazil
BDP (PPP): 3,84 triliona dolara

Brazil je imao BDP zasnovan na PPP od 3,84 biliona dolara u 2022. Privreda je spremna za dalji rast u narednim godinama. PwC predviđa da će Brazil do 2050. godine biti peta najveća svetska ekonomija.

7. Indonezija
BDP (PPP): 4,04 triliona dolara

Indonezija je jedna od vodećih ekonomija u razvoju i najveća je ekonomija u jugoistočnoj Aziji. U 2022, MMF je procijenio veličinu ekonomije na preko 4 biliona dolara u PPP. PwC predviđa da će Indonezija biti četvrta najveća ekonomija na svetu do 2050. godine.

6. Rusija
BDP (PPP): 4,77 biliona dolara

Rusija je šesta najveća ekonomija na svijetu, sa BDP-om od 4,77 biliona dolara po PPP. Zbog svojih ogromnih rezervi nafte i prirodnog gasa, Rusija ostaje ekonomska sila, a prema ekonomskim projekcijama taj status će zadržati iu narednim decenijama.

5. Njemačka
BDP (PPP): 5,35 triliona dolara

Nemačka je najjača evropska ekonomija i peta po veličini ekonomija sveta. Veći deo proizvodnje od 5,35 biliona dolara u PPP u 2022. doprinio je sektor usluga. Očekuje se da će nemački BDP porasti dodatnih 0,4 odsto u 2023.

4. Japan
BDP (PPP): 6,14 biliona dolara

Japan je druga najveća ekonomija u Aziji. Ona je treća po veličini u svetu po nominalnom BDP-u, dok je četvrta po paritetu kupovne moći (PPP). Automobili i elektronska oprema su glavni izvozni proizvodi zemlje. Japanski BDP porastao 2,7% u prvom kvartalu 2023.

3. Indija
BDP (PPP): 11,86 biliona dolara

Indija je treća najveća ekonomija u svetu po paritetu kupovne moći. To je ujedno i najjača zemlja u južnoj Aziji i takmiči se s Kinom u prevlasti nad azijskim kontinentom. MMF je 2022. godine procenio veličinu indijske ekonomije na 11,86 biliona dolara. Međutim, uprkos tome što je ekonomska sila, Indija je nisko rangirana po BDP-u po glavi stanovnika, sa milionima njenih građana koji žive u krajnjem siromaštvu.

2. Sjedinjene Američke Države
BDP (PPP): 25,47 biliona dolara

Sjedinjene Američke Države su najveća ekonomija na svetu u smislu nominalnog BDP-a, ali se rangiraju ispod Kine kada je reč o PPP. Uprkos tome, SAD trenutno dominiraju globalnim ekonomskim poretkom i ostaju najuticajnija sila u svijetu. Američki dolar je najmoćnija valuta na svetu, na koju otpada skoro 85% ukupne dnevne devizne trgovine. Uz to, 59% svih deviznih rezervi u centralnim bankama širom svijeta održava se u dolarima.

1. Kina
BDP (PPP): 30,21 triliona dolara

Kina je najveća ekonomija na svetu po PPP. MMF je 2022. izmjerio veličinu kineske ekonomije iznad 30 biliona dolara. Uspon Kine u posljednje tri decenije bio je izuzetna priča. Ova zemlja predstavlja direktan izazov globalnoj političkoj i ekonomskoj hegemoniji Sjedinjenih Država. Očekuje se da će kineski BDP porasti dodatnih 5,3% u 2023.

Izvor:Investitor.me
Foto: Pixabay

Чланак 10 najvećih ekonomija sveta, po čemu se razlikuju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći bik na 90. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu, a time i nezvanično u Srbiji (a moguće i na čitavom Balkanu), je Jablan – „mladić“ od dve godine i 1.110 kilograma.

Jablan dolazi sa poznate adrese sa koje na Sajam decenijama dolaze šampioni – Poljoprivrednog gazdinstva „Braća Jeremić“ iz Salaša Crnobarskog u Mačvi.

Šta je potrebno da se naprave šampioni, redakcija 24sedam je razgovarala sa jednim od Jablanovih ovih vlasnika, Radenkom Jeremićem.

– Evo vidite, nema konkurencije. Skup je ovo sport, kao i svaki drugi lep je da se voli ali nije baš lako da se vodi. A koliko nas košta, ne smemo ni da računamo. Seljak ne uzima olovku u ruke jer kad bi uzeo i sračunao koliko ga šta košta ništa ne bi ni radio – kaže nam Radenko.

Može da bude i dvaput veći

Radenko je na Sajam poljoprivrede iz svoje šampionske „ergele“, iz koje su potekli i raniji šampioni teški i više od 1.700 kilograma „žive vage“, ovoga puta doveo mlade, tek dvogodišnje bikove Jablana od 1.110 kilograma i Belišu od 1.020.

Do svoje šeste godine, oni bi mogli da doteraju i do dve tone.

– Može Jablan da dogura i do dve hiljade kilograma, ako ga zdravlje posluži. Sledeće godine dobijaće 1.200 do 1.300 grama dnevno, one tamo godine nešto ispod kile, pa još malo sledeće i tako. Prošlogodišnji šampion Mališa je imao 1.700 kilograma u četvrtoj godini ali nešto mu nije bilo dobro i morao je u klanicu – objašnjava Radenko.

Pitali smo odgajivača šampiona, koliko treba da pojede jedan takav atleta dnevno da bi dobio toliku „masu“, i koliko to uopšte košta.

– On pojede 10 do 12 kilograma koncentrovane hrane dnevno, uz silažu i seno. Koliko to košta kroz godine nismo ni vodili računicu. Kada bi tako radili ne bi ni uzgajali i dovodili na Sajam. Skupa je hrana generalno za stoku, zato nas i ima sve manje. Kada za kilo bika dobijete tri evra a kilogram kukuruza košta 40 dinara kao prošle godine nije to nikakva računica. Sad je kukuruz 28 dinar ali i dalje tu nema zarade. Bik se proda sa 850 kilograma a pojede dve i po tone koncentrovane hrane, pa vidite gde smo. Zato i nema drugih na sajmu da dovode velike bikove a i samih uzgajivača je sve manje – napominje Radenko.

Nema tu računice

Braća Jeremić na svojoj porodičnoj farmi uzgajaju konstantno između 350 i 400 bikova. Prodaja nije problem, tačnije…

– Nije problem prodati, problem je cena. Kažu sad je dobra cena, ali to je sad, a bikovi nisu pilad gde se pare brzo okreću. Zbog toga ostaju samo veliki uzgajivači goveda, oni sa desetak komada, moraju da zatvore. Subvencije pomažu, bez tih 15.000 dinara se ne bi moglo ali kasne i nisu se povećavale godinama – napominje Jeremić.

Uz takav odnos troškova i prihoda, Jeremić ne vidi svetlu budućnost srpskog govedarstva, iako se kod njega na farmi bikovima bavi i sinovi, suprotno očevom savetu, a polako stasaju i unuci.
– Ovo će ovamo moći dok ima nas matorih koji su navikli da rade. Mladi imaju više izbora i neće da rade bez računice, tako da… – zaključuje Radenko Jeremić za 24sedam.

Izvor: 24sedam

Foto: Pixabay

Чланак Titulu najvećeg bika poneo je Jablan težak 1.110 kilograma се појављује прво на Biznis i Finansije.

Na ovom spisku je ukupno 311 aktivnih subjekata čija su dugovanja na dan 31. jul ove godine pojedinačno bila veća od 20 miliona dinara.

U vrhu liste su Termol Leštane sa dugom od 865 miliona dinara i Prodexim sa Novog Beograda sa dugom od 851 milion dinara.

Kao bitnu napomenu Poreska uprava navela je postupke prinudne naplate.

Spisak najvećih dužnika – pravnih lica u stečaju predvode Beobanka AD sa dugom od 34,17 milijardi dinara, a u vrhu su Astra banka – 21,20 milijardi dinara duga, te Beogradska banka sa 18,40 milijardi.

Na ovom spisku je ukupno 560 pravnih lica u stečaju sa dugom većim od 20 miliona dinara.
Poreska je objavila i spisak dužnika, pravnih lica sa oduzetim PIB – om, na čijem je vrhu novosadski Impuls Petrol sa 5,45 milijardi dinara.

U vrhu su i novosadski Požarevac-promet sa 1,55 milijardi, i Redwood iz Niške Banje sa 912 miliona dinara duga.

Na ovom spisku je ukupno 351 pravno lice sa oduzetim PIB-om čiji su dugovi veći od 20 miliona dinara.

Kod dužnika preduzetnika je na spisku 3.354 subjekta koji su dužni po preko pet miliona dinara.

Niška radnja za klanje Biftek dužna je 400 miliona dinara, a u vrhu su i obrenovačka PR Agencija Maxicode sa dugom od 207 miliona, a sledi subotička SZR Edex sa 193 miliona dinara duga.

Izvor: Tanjug

Foto; Pixabay

Чланак Poreska uprava objavila spisak najvećih dužnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najveći izvoznici su tri kineske kompanije – Ziđin majning iz Brestovca, koji je vlasnik rudnika Čukaru Peki u okolini Bora (276,8 miliona evra), vlasnik smederevske železare HBIS grupa (234,7 miliona evra) i Ziđin Bor koper (210 miliona evra), objavilo je danas Ministarstvo finansija.

Naftna industrija Srbije (NIS) sa izvozom od 147,5 miliona evra je na četvrtom mestu, a na petom pirotski Tigar tajers čiji je izvoz bio 131,2 milion evra.
Na listi najvećih izvoznika su i Henkel Srbija sa izvozom od 112,7 miliona evra, Leoni iz Prokuplja sa izvozom 97 miliona evra, ZF Srbija iz Pančeva sa 80,9 miliona evra.

Slede Jura iz Rače sa 77,3 miliona evra, Petrohemija iz Pančeva čiji je izvoz bio 76,9 miliona evra, Robert Boš sa 72,5 miliona evra, Impol seval iz Sevojna sa 67,7 miliona evra, Hemofarm iz Vršca sa 67,1 milion evra, Grundfos iz Inđije sa 64,8 miliona evra i Filip Moris iz Niša sa 50,7 miliona evra.

Foto: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji najveći izvoznici su tri kineske kompanije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ukupna vrednost izvoza 15 najvećih izvoznika iznosila je 5,5 milijardi evra, objavilo je Ministarstvo finansija.

Kineska HBIS grupa u Smederevu realizovala je prošle godine najveći izvoz vredan 752,7 miliona evra, a zatim sledi, takođe kineska kompanija, Srbija Ziđin Bor Koper sa izvozom od 750,3 miliona evra i NIS koji je imao izvoz od 481,9 miliona.
Slede Tigar tajers u Pirotu sa izvozom od 430,3 miliona evra, Srbija Ziđin Majning iz Brestovca u čijem je vlasništvu rudnik Čukaru Peki kod Bora sa izvozom od 392 miliona evra, Henkel Srbija sa izvozom od 369,9 miliona evra, Leoni iz Prokuplja – 349,5 miliona evra, Jura iz Rače – 301,4 miliona evra, Fijat Krajsler Srbija – 285,5 miliona evra, Grundfos iz Inđije 238,1 miliona evra i Robert Boš u Beogradu – 236,7 miliona evra.

Među najvećim izvoznicima su i HIP Petrohemija Pančevo sa izvozom od 235 miliona evra, Hemofarm iz Vršca – 219,6 miliona evra, ZF Srbija u Pančevu – 215,6 miliona evra i Filip Moris operejšns u Nišu sa izvozom vrednim 206,4 miliona evra.

Izvor: Tanjug

Foto; Pixabay

Чланак Ko su najveći izvoznici u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

To praktično znači da se odnos snaga na srpskim oranicama izmenio, a razlog za ovakvu rotaciju krije se u činjenici što su neki od njih, poput MK grupe, odlučili da deo svog zemljišta prodaju i novac ulože u modernizaciju proizvodnje.

Za razliku od njega, Pančevac Miroslav Aleksa odlučio je da zemlju kupuje, pa je zbog takve poslovne politike ušao u sam vrh srpskih veleposednika. Doduše, on još uvek sa 20.000 hektara ne može da parira Petru Matijeviću, koji nakon nedavne kupovine većinskog paketa “Mirotin grupe” iz Vrbasa, sada obrađuje 40.000 hektara od kojih je čak 33.000 u njegovom vlasništvu.

Interesantno je i da su pored Alekse i još neki manje poznati biznismeni odlučili da svoj novac ulažu u zemljište, pa su se našli u samom vrhu po hektarima koje poseduju i obrađuju, ali oni još uvek ne mogu da pariraju “starim” ali i “novim” igračima.

Tabela

Prvo mesto pripada Matijeviću. On je do skoro obrađivao nešto više od 35.000 hektara poljoprivrednog zemljišta od toga je u njegovom vlasništvu bilo 29.000 hektara. Nakon kupovine “Mirotin grupe” iz Vrbasa, došao je u posed i poljoprivrednog gazdinstva “Sava Kovačević”, pa je postojeće površine uvećao za dodatnih 4.000 hektara. Tako sada obrađuje 40.000 hektara od kojih je 33.000 u njegovom vlasništvu.

Drugo mesto zauzeo je Miroslav Aleksa, osnivač i vlasnik kompanije Almeks iz Pančeva. Prema podacima Agrosmarta, Aleksa obrađuje oko 20.000 hektara, polovinu zakupljuje, a polovine je vlasnik. Iz podataka koji su objavljeni na sajtu ove kompanije on poseduje sedam imanja u Vojvodini sa osam farmi.

Treće mesto po broju hektara koje obrađuje je pripalo Al Dahri koja je 2018. godine kupila imovinu Poljoprivredne korporacije Beograd (PKB) i u tom paketu i blizu 17.000 hektara oranica. Ako bi se gledali hektari koji su u vlasništvu, Al Dahra, čije je sedište u Abu Dabiju, bila bi na drugom mestu a ako je parametar površina koja se obrađuje, onda su na trećem.

Na četvrtom mestu je, prema podacima Agrosmarta, vlasnik Delte, Miroslav Mišković sa oko 13.000 hektara koliko ukupno obrađuje, a od čega gazduje na oko 10.000. On je u ovoj novoj preraspodeli pao za jedno mesto.

Na petom mestu, danas je MK grupa, koji je izgubila drugu poziciju nakon što je prodala nekoliko svojih poseda od kojih neka i prvoplasiranom Matijeviću. Zbog toga sada obrađuje umesto nekadašnjih 19.000 hektara 12.500.

Šestu poziciju, drži takođe ne baš mnogo poznat javnosti, Krsta Ćorić, vlasnik Ćorić agrara iz Bašaida. On ima oko 12.000 hektara, od toga pola ima u zakupu. Ova firma se ranije bavila prodajom poljoprivredne mehanizacije, ali godinama unazad razvija stočarsku proizvodnju.

Izvor: Blic

Foto: Pixbay

Чланак Ko su najveći zemljoposednici u Srbiji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Emisije sumpor-dioksida iz postrojenja u Srbiji prevazišle su ukupne emisije iz svih 221 postrojenja u Evropskoj uniji u 2020. godini.

Podaci su navedeni u Izveštaju pod nazivom „Kako postrojenja na ugalj na Zapadnom Balkanu krše propise i zagađenju vazduha, dovode do smrtnim slučajevima, i šta Vlade moraju da urade povodom toga“ koji su objavili CEE Bankwatch Network i Centar za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA).

Emisije u Srbiji daleko su iznad granice postavljenje NERP-om za 2020. godinu. Najveći problem ostaju emisije sumpor-dioksida koje su bile 6,1 puta više od granice koja je postavljena na nacionalnom nivou.

Najveći zagađivač u Srbiji je Kosotlac B, pa je tako ova termoelektrana sama emitovala 1,74 više sumpor-dioksida od dozvoljenih vrednosti, a preko 95.000 tona. Slede termoelektrane Nikola Tesla B1 i B2 sa 85.765,9 tona.

U izveštaju piše da je čitav proces usvajanja NERP-a u Srbiji bio obeležen kontradikcijama i nedostatkom transparentnosti te da je za usvajanje bilo potrebno da Sekretarijat energetske zajednice pokrene postupak protiv Srbije.
Kako se procenjuje u Izveštaju, u 2020. godini bilo je 847 prijema u bolnice u Srbiji zbog kardiovaskularnih problema nastalih zbog PM 2.5 čestica. To je i Srbiju, ali i druge zemlje, koštalo 1,12 miliona evra.

Među uticajima koje su emisije imale na zdravlje, navodi se podatak da je u 2020. zbog PM 10 čestica bilo oko 42.752 dana simptoma astme kod dece sa asmatičnim oboljenjem. Procena je i da je bilo oko 4.077 slučajeva bronhitisa kod dece, zbog istog zagađivača.

2.326 smrti su izazvane zbog prekoračenja u emisijama

Postrojenja u Srbiji i emisije iz njih povezana su sa preko 3,3 miliona dana sa ograničenim aktivnostima i izgubljenih dana. To je u 2020. godini ekonomije Srbije i drugih zemalja koštalo 135,8 miliona evra.

U izveštaju se navodi da 2.326 smrti koje su izazvane zbog prekoračenja u emisijama, koštaju pet milijardi evra, a da incidencije bronhitisa kod odraslih koštaju 59,7 miliona evra.
Emisije iz termoelektrana na ugalj u regionu Zapadnog Balkana i dalje flagrantno prelaze dozvoljene granice, navodi se.

Iako je u 2020. godini očekivan pad u emisijama zbog smanjenje ekonomske aktivnosti izazvane koronavirusom, to se nije desilo.

U termoelektranama u Bosni i Hercegovini, Kosovu, Srbiji, Severnoj Makedoniji emisije sumpor-dioksida su bile su u 2020. godini 6,4 odsto više od dozvoljene vrednosti.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Emisije sumpor-dioksida iz postrojenja u Srbiji najveća na Zapadnom Balkanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Sledeće na Balkanu bile su Grčka, sa nešto manje od 57 milijardi, i Rumunija sa 46 milijardi dolara bruto društvenog proizvoda. Daleko iza, na četvrtom mestu našla se Bugarska, sa 19,84 milijardi dolara.

Grčka je 1987. godine dostigla, a zatim i prestigla Jugoslaviju po vrednosti BDP-a, da bi 1989. krenuo nagli pad privrede SFRJ. Već 1990. na listi se pojavljuje prva bivša jugoslovenska republika – Slovenija, sa vrednošću BDP-a od 17 milijardi dolara, na četvrtom mestu.

Osim Grčke, sve ostale balkanske privrede su u narednom periodu uglavnom stagnirale, a Rumunija se izdvojila na drugom mestu, znatno iznad Bugarske, Albanije i država nastalih raspadom SFRJ.

Od 2016. godine Rumuni su na prvom mestu po vrednosti BDP-a među balkanskim državama.

Izvor: Blic

Чланак Jugoslavija je bila država sa najvećom vrednošću BDP-a među balkanskim zemljama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Regionalna analitička kuća SeeNews objavila je izveštaj TOP 100 SEE, u kojem je rangirano 100 najvećih kompanija u regionu Jugoistočne Evrope prema ukupnim prihodima. U izveštaju su posebno predstavljene liste 10 najvećih kompanija u svakoj od zemalja bivše Jugoslavije.

Vidljivo je da su to uglavnom kompanije koje posluju u oblastima trgovine, proizvodnje struje i nafte, telekomunikacija, te maloprodajni lanci.

Deset najvećih u Srbiji

U Srbiji, na prvom mestu je Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), sa oko 2,5 milijardi evra godišnjih prihoda, a na drugom mestu je Naftna industrija Srbije (NIS), sa prihodima nešto većim od 2.1 milijarde evra. U prvih pet se nalaze i Deleze Srbija, Tigar Tajers i JP Srbijagas. Od šestog do desetog mesta, prema ukupnim prihodima, nalaze se: Telekom Srbija, EPS Distribucija, Merkator-S, Nelt i  Infrastructure Development and Construction (IDC).

Ostale zemlje regiona

U Sloveniji je najveća kompanija naftni i gasni gigant Petrol sa ukupnim prihodima od 3,6 milijardi evra, dok je u Hrvatskoj najvaća kompanija INA sa 2,9 milijardi evra ukupnih prihoda.

Prvoplasirana u Bosni i Hecegovini je kompanija za prodaju nafte i naftnih derivata Holdina, sa oko 672 miliona evra prihoda, a u Crnoj Gori na prvom mestu se nalazi Elektroprivreda Crne Gore sa 337 miliona evra prihoda.

U Severnoj Makedoniji je najveća firma Johnson Matthey DOOEL sa oko 1,9 milijardi evra prihoda, koja je deo britanske firme, vodećeg svetskog proizvođača katalizatora za kontrolu emisija izduvnih gasova iz vozila.

Izvor: BiznisInfo.ba

Foto: Pixabay

Чланак Deset najvećih kompanija u našem regionu се појављује прво на Biznis i Finansije.