Postoje određena primanja na koja mogu računati nezaposlene trudnice. Neka od njih plaća država i uslovi su isti za sve na nacionalnom nivou, dok postoje i određena plaćanja od lokalne samouprave, što se razlikuje od opštine do opštine. Koji su to uslovi koje porodilja mora da zadovolji da bi mogla da ostvari pravo na finansijsku pomoć i na koji način na koji se to pravo ostvaruje?

Finansijska pomoć koju plaća Republika Srbija zapravo predstavlja roditeljski dodatak, finansijsku pomoć koja se isplaćuje ženama za rađanje svakog od prva četiri deteta i ona je dostupna svima koji zadovoljavaju zakonom postavljene uslove, bez obzira na to u kojoj opštini u Srbiji žive i bez obzira na njihov radnopravni ili materijalni status.

S druge strane, fnansijska pomoć koja se dodeljuje od strane pojedinih opština i gradova zavisi od uslova koje propiše određena lokalna samouprava. Ti uslovi i visina davanja od strane lokalne samouprave razlikuju se od mesta do mesta. Zato je neophodno da se trudnica obrati nadležnoj službi lokalne samouprave (obično je to društvena briga o deci) i raspita se o finansijskoj pomoći koja se dodeljuje na lokalnom nivou, o uslovima za isplatu iste i dokumentaciji koju je neophodno predati.

Postoje isplate koje se daju pre porođaja i zato je već tokom trudnoće neophodno se informisati se u službi lokalne samouprave zaduženoj za dodeljivanje pomoći trudnicama i porodiljama.

Koji je iznos naknade za Beograđanke?

Primera radi, u Beogradu, nezaposlene porodilje imaju pravo na novčanu naknadu u iznosu od 25.000 dinara ako mesečna primanja u porodici po članu domaćinstva (roditelji i deca, uključujući i novorođenče) ne prelaze 10.000 dinara po članu porodice. Osim toga, svaka porodilja u Beogradu dobija 10.000 dinara mesečno bez obzira na radni status, tako da ona koja je nezaposlena, a primanja u porodici su mala, može da dobije ukupno 35.000 dinara…

Mnoge druge lokalne samouprave u Srbiji imaju različite programe novčane podrške nezaposlenim trudnicama, pa je najbolje o ovome se raspitati u opštini ili gradu prebivališta trudnice. Inače, za ostvarivanje prava kod opštine ili grada, od dokumenata uvek se zahtevaju: lična karta sa obaveznim prebivalištem na teritoriji lokalne samouprave gde trudnica, odnosno porodilja konkuriše za pomoć i dokaz da je trudnica nezaposlena. Ostala dokumentacija zavisi od postavljenih uslova.

Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta

Kada je reč o primanjima nezaposlenih porodilja nakon porođaja, zakon propisuje da ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti.

Prema tome, dva su uslova za isplatu navedene naknade nezaposlenim porodiljama: 1: da je u 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode i 2: da nije ostvarila pravo na novčanu naknadu za nezaposlena lica kod Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ). Osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta utvrđuje se srazmerno zbiru mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi, osim osnovice doprinosa za prihode koji imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode danu rođenja deteta. Zbir prhoda se deli sa 18, pa se dobijeni rezultat deli sa koeficijentom 1,5. Tako utvrđen iznos jeste iznos mesečne naknade. Realno se radi o maloj visini naknade jer najverovatnije je reč o najviše 9 meseci primanja u tom relevantnom period od 18 meseci. Zbog čega je to tako?

Zapravo, mali je broj porodilja koje ostvaruju ovu vrstu naknade u praksi, i to iz dva razloga. Prvi razlog je vezan za zabranu otkaza zaposlenoj tudnici, a drugi za to da i kada ostanu nezaposlene, često trudnice ostvare novčanu naknadu za nezaposlena lica od NSZ, čime sebe isključuju od ostvarivanja prava na ostale naknade.

Više o ovome možete pročitati na sajtu Infostuda

Milan Predojević

Foto: Hu Chen, Unsplash

Чланак Kakvu finansijsku podršku imaju nezaposlene porodilje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ivana Paunović, mlađi supervizor za posrednu kontrolu banaka u Sektoru za kontrolu poslovanja banaka, pojasnila je za eKapiju koje mere o platnim uslugama donela Narodna banka Srbija i šta one znače za građane.

Umanjenje naknada

Uzimajući u obzir da su pojedine banke u prethodnom periodu najavile i/ili donele odluku o povećanju naknada za određene platne usluge, kao i to da je u prethodnih 19 meseci veliki broj banaka povećao ove naknade, Narodna banka Srbije je preuzela čitav niz aktivnosti, donošenjem odgovarajućih propisa i dijalogom s bankama, radi zaštite standarda građana.

Ivana Paunović je istakla da je rezultat tih aktivnosti odziv svih banaka koje su povećale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine da ih umanje za 30%, odnosno do nivoa pre povećanja. Pored toga, banke su se složile da godinu dana ne povećavaju naknade za platne usluge.

Primera radi, ako je banka povećala naknadu za održavanje tekućeg računa sa 230 dinara na 350 dinara, nakon umanjenja od 30%, nova naknada će iznositi 245 dinara. Isti princip se koristi za ostale naknade koje su vezane za platni račun. Tako, na primer, kod izvršenja plaćanja, naknada povećana sa 0 na 20 dinara, nakon umanjenja od 30%, iznosiće 14 dinara.

“Narodna banka Srbije je kao ključnu meru usvojila Odluku o platnom računu sa osnovnim uslugama, kojom je definisan minimalan paket usluga u okviru računa sa osnovnim uslugama, koji obuhvata platne usluge potrebne za svakodnevne životne aktivnosti, a čija je naknada ograničena na 150 dinara”, rekla je Ivana Paunović.

Usluge koje su propisane kao obavezne su:

• otvaranje i vođenje dinarskog tekućeg računa,
• besplatno podizanje gotovine na šalteru i na bankomatima svoje banke,
• besplatna debitna kartica,
• korišćenje mobilnog i elektronskog bankarstva.

I mobilna plaćanja obuhvaćena novim merama

Pored toga, korisnicima računa sa osnovnim uslugama biće omogućeno da izvršavaju plaćanja u okviru mobilnog i elektronskog bankarstva po umanjenoj ceni za 30% u odnosu na klijente ostalih paketa računa kod kojih banka ovu uslugu naplaćuje.

Paunović je pojasnila da građanima koji ipak budu želeli da imaju dodatne usluge (kao što je kreditna kartica, devizni račun, dozvoljeni minus ili izdavanje čekova) to će biti omogućeno, iako se odluče da pređu na račun sa osnovnim uslugama.

Ona je navela da je Odlukom o platnom računu sa osnovnim uslugama definisano da će korisnici osnovnog računa moći da nadograde definisan paket usluga bez potrebe prelaska na skuplji paket računa, dok je naknada koja bi im bila naplaćena za ove usluge ograničena tako da ih ne dovede u lošiji položaj nego kada bi prešli na skuplji paket.

Izvor: eKapija

Foto: Pixabay

Чланак Šta je tačno NBS uradila po pitanju bankarskih naknada? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Umesto plaćenog servisa koji pomaže da lakše, efikasnije i uz razumnu naknadu raspolažu sopstvenim novcem, banke se neretko doživljavaju kao nedodirljive i pohlepne institucije koje koriste svaku priliku da od svojih klijenata izvuku što više novca.

Naplata troškova obrade prilikom podizanja najčešće stambenih kredita postala je mesto višegodišnjeg sukoba banaka i građana, pa je i Vrhovni kasacioni sud, pod plaštom dopune, usvojio potpuno suprotni stav po pitanju zakonitosti ovih naknada, o čemu se dužnici i dalje spore sa bankama.

Šta se promenilo

Deo svoje zarade, banke ostvaruju kroz izuzetno lukrativne naknade na transakcijama, koje se često menjaju i to po pravilu bez valjanog objašnjenja. Tako su i ove godine najavljene nove, veće cene usluga poput održavanja računa, podizanja čekova, provizije za mobilno i elektronsko bankarstvo. Ipak ovog puta, banke su bile dodatno kreativne, pa su počele da naplaćuju i neke nove naknade.

Banke u Srbiji očigledno žele da na taj način povećaju zaradu od naknada i provizija koje su tokom 2021. godine iznosile 55,7 milijardi dinara, što preračunato po zvaničnom kursu, iznosi oko 474 miliona evra. To je 17 milijardi dinara više nego 2020. godine, odnosno 13,6 milijardi dinara više nego što je po istom osnovu neto prihodovano u 2019. godini, kada je poslovalo više banaka nego danas.

Spoj stalnog podizanja cena i smišljanja novih nameta je ono što mnoge građane čini nezadovoljnim, ali i po sopstvenom priznanju nemoćnim, pa se posle novog talasa poskupljenja, pojavilo pitanje da li je moguće izbeći banke.

“Osećam se prevareno, nemoćno, izigrano i to već traje godinama. S jedne strane destimulisali su nas da idemo u banke, jer je broj šaltera znatno smanjen, a s druge strane nameti samo rastu bez ikakvog reda i opravdanja. Ne pomaže ni promena banke, jer kad se sve sabere, posle mnogo muka sa administracijom, dođe mu na isto. Pomisilio sam da se prestanem da koristim usluge banaka ali ne znam kako da to izvedem, jer gde god da krenem upućuju me na banke”, kaže Uroš Đurović iz Beograda.

Iako nijedan propis ne obavezuje građane da platu primaju preko banaka, sagovornici N1 se slažu da je izbeći banke u današnjem svetu veoma ograničeno, teško, gotovo nemoguće.

„Jako je teško izbeći banke. Svi imamo račune da platimo, a primera radi e-banking je i dalje najpovoljniji način umesto troška vremena. Neko ko ima više vremena može da plaća od ustanove do ustanove poput EPS, Stambeno. Ono što se može, je svesti na razumniju meru. Jedna porodica može da otvori jedan račun i da preko tog računa obavlja sve transkacije“, kaže Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja građana za zaštitu potrošača Efektiva.

Prema njegovim rečima ni to nije lako. Ljudi su se navikli na određeni komfor, iako je on često kako kaže, lažan i nepotreban.

Misterija održavanja računa

Do danas nije poznato šta se dobija za naknadu za održavanje računa koje sada izosi najčešće 500 dinara, odnosno malo više od četiri evra mesečno.

„Ako izdvajam 500 dinara za održavanje računa, postavlja se pitanje šta sam dobio za to? Pisao sam banci da prestanu da mi održavaju račun. Rekli su da to nije moguće, a kad sam pitao šta znači održavanje računa u dva navrata nisam dobio odgovor. Rekli su mi da uputim žalbu NBS. Pisao sam NBS i do dan danas nisam dobio odgovor“, navodi Gavrilović svoja iskustva.

I Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu smatra da građani teško da mogu da izbegnu većinu nameta u banakama.

„Ako nemate dozvoljeni minus po tekućem računu, nećete plaćati tu kamatu, ali generalno veliki broj građana ga ima. U savremenom svetu gotovo je nemoguće zamisliti svakodnevni život bez banaka“, ocenio je on.

Pokušaj da se pojedinac liši usluga banaka dodatno je otežavajući jer je cilj svake današnje države – ekonomija bez keša, kako bi se na taj način lakše izborila sa sivom ekonomijom, odnosno kontrolisala tržište novca.

Opravdanost poskupljenja

Svako poskupljenje najčešće ima svoje obrazloženje. U ovom slučaju pojašnjenja nema. Ono što se može zaključiti jeste da promene nekih parametara koji mogu direktno da utiču na povećanja bankarskih naknada nisu u srazmeri s novim cenovnicima.

Tako, na primer, inflacija koja iako na rekordnom nivou kada se pogleda nekoliko godina unazad, daleko je manja od nivoa poskupljenja. Ovim poskupljenjima nisu obuhvaćeni nikakvi novi proizvodi banke potput nova softverska rešenja i usluge, već se počelo sa naplatom usuga koje su bile besplatne. Takođe, ova poksupljenja ne zahtevaju angažovanje novih radnika odnosno povećavanje troškova po tom osnovu.

Sa druge strane, godinama unazad smanjuje se broj banaka u Srbiji. U odnosu na 2019. godinu, poslovanje u Srbiji prekinule su tri banke. Ovo smanjivanje bila je i najava da će usluge biti jeftinije jer banke dobijaju nove klijente i samim time veće prihode, ali do toga ne dolazi, već se dešava suprotno.

Da li su banke u povlašćenom položaju

Ovakvo ponašanje banaka nije logično i postavlje se pitanje da li su banke u povlašćenom položaju. Zbog nezadovoljstva javnosti Narodna banka Srbije (NBS) je najavila da će 11. avgusta usvojiti mere koje će biti obavezujuće za banke.

Radosavljević smatra da politika borbe protiv gotovog novca radi suzbijanja sive ekonomije, paradoksalno daje mogućnost bankama i drugim finansijskim institucijama da zloupotrebljavaju svoj položaj.

„Daću vam jedan drugi primer. Osiguravajuća društva su od 1. avgusta istovremeno podigla cenu obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, a to nikom nije bilo sumnjivo. Komisija za zaštitu konkurencije bi morala da ispita ovakvo ponašanje. Slično je i sa bankama. Istina, NBS je najavila neke „mere“, ali nisam video do sada da se nešto konkretno desilo. Dakle, teško je izbeći banke, a da vas to dodatno ne košta. Zato one koriste taj položaj i u nedostatku prave konkurencije, podižu cene kako im se prohte“, navodi Radosavljević.

Promena banke

U takvoj situaciji, promena banke bi bilo logično rešenje, na šta često ukazuje i NBS, koja je regulator bankarskog tržišta. Međutim, to se dešava veoma retko, nedovoljno da bi se zabrinula i jedna banka. Ova nelogičnost objašnjava se kartelizacijom banaka.

“Opet se svede na isto. Gde god da odem trošim vreme i energiju. Neke naknade su jeftinije, neke skuplje, a na kraju se sve svede više manje na isto. Nalazio sam neke dobre pakete ranije, ali po pravilu su se menjali jako brzo, u periodu od nekoliko meseci“, kaže Uroš Đurović.

Dušan Uzelac, urednik sajta Kamatica, kaže da građani koji imaju dublju saradnju sa bankom, kreditni proizvod poput kartice ili stambenog kredita su zaključani za banku tzv. Vendor lock-in. Klijenti se obavezuju drugim uslugama kako bi ostali u banci što duže. Banke imaju razvijene strategije i taktike kako bi ljudima maksimalno otežali odlazak.

„Ljudima je prelazak agonija, jer znaju da nema sistemske stvari da ih podrži u toj priči. Negde sam u šali čuo da se pre promeni muž ili žena nego banka. Što i nije nemoguće“, kaže Uzelac.

Navodi i razlike u mentalitetu i praksi.

„Kod nas opsuju na nove cenovnike ali ne idu iz banke. A neko sa zapada ne opsuje nego samo ugasi račun, pa makar ga prevarili za jedan evro. Banka menja svoje uslove tek kad vidi da klijenti odlaze. Ne libe se da poskupi ako vidi da klijenti ne odlaze. Istrpeće primera radi pisanje medija ali imaće 30 odsto veći prihod“, ocenjuje on.
S druge strane smatra da smo mi u lošem položaju jer nas niko nije učio upravljanju novcem kao to rade na zapadu.

Banke nisu servis za pomoć već industrija koja ima za cilj da zaradi

„Fali nam finansijsko obrazovanje jer banke nisu servis za pomoć već industrija koja ima za cilj da zaradi. Sve košta koliko je kupac spreman da plati. To je uveženo od kapitalizma i nespremno dočekano ovde. Kapitalizam se doduše ‘pokvario’ kada su počeli da razmišljaju više o tome koliko para mogu da nam uzmu, a ne koliko njih to košta. To su sada marketinški trikovi i manipulacije kako bi vas privoleli da platite, a vrednost niko ne procenjuje“, navodi Uzelac.

Da promena banke nema smisla bez garancija da se promena cenovnika neće dešavati svako malo, smatra i Gavrilović.

„Imamo ugovore koji važe samo u trenutku potpisivanja. Toliko traje garancija. Hipotetički za dan. NBS treba da obaveže banke da ponude potrošačima ugovor koji će imati neki minimalni rok trajanja pa neka se onda pravi tržišna trka. Ročnost i cenovna garancija“, ističe Gavrilović.

Ovako dolazimo do situacije da imamo garanciju samo jedne strane, to je klijent koji izvršava svoje obaveze. Nedavno se desilo da jedna banka nije radila dva – tri dana odnosno nje izvršavala svoje obaveze.

„Ako ja za pogrešno ukucan pin dobijem kaznu, gde je kazna za banku koja nije radila dva-tri dana, a bila mi je potrebna da platim, kupim“, pita se Gavrilović.

On smatra da se time narušava „slobodna tržišna utakmica“ na kojoj je bazirana današnja ekonomija.

„Banke mogu da se takmiče i u okviru nekog limita. Ako bi NBS rekla bankama da se ne naplaćuju fantomske naknade. Da ja kao klijent ne moram da čitam cenovnik na 100 strana i da razmišljam šta sutra može da me snađe. Već da se naplaćuju usluge. To kaže Zakon o obilgacionim odnosima i Zakon o zaštiti korsnika finansijskih usluga. Održavanje računa to nije. Ako inicram da mi banka nešto uradi, neka mi naplati po razumnoj ceni. Ne mora ni da se ograničava rast cena, ali nema nikakve logike da održavanje račune ide gore za 300 odsto? Ide se planski na obešmišljavanje cele priče da ljudi kažu da je sve jedno. Kažnjavanje je izum domaćih banaka zbog nedostatka regulative i nedelovanja sudstva“, smatra on.

Da li građani snose rizik potencijalnih kreditnih gubitaka banaka?

U nedostaku direktnih pokazatelja jedna od teorija zašto je ponovo došlo do povećanja nameta banaka jeste i ona da se zbog rata u Ukrajini, povećane inflacije i kamatnih stopa te opšte nestabilnosti očekuje smanjeni priliv od novih kredita.

Zbog toga banke se okreću sigurnom prilivu, a to su veći nameti, rekao je Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. Takvu mogućnost ne odbacuje ni Goran Radosavljević.

„Nije nemoguće da je to jedan od razloga. Banke su izuzetno izložene prema građanima u delu potrošačkih i gotovinskih kredita, minusa po tekućim računima i kreditnih kartica. Ukoliko dođe do neke veće krize, rasta cene novca i gubitka poslova, biće veliki problem te kredite vraćati. Svakako će na kraju dobar deo tog gubitka biti prevaljen na građane, što je već postala praksa“, navodi on.

Da li se može govoriti o nepoštenoj poslovnoj praksi prema Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga?

„To je sada na NBS da proceni da li su odrednice tog zakona prekršene, ali ja bih se iznenadio da se to desi“, kaže Radosavljević.

U Nemačkoj jeftinije

Iako živimo makar nominalno u istom sistemu, praksa pokazuje da postoje velike razlike kada se uporedi Srbija sa ostatkom Evrope, pre svega Zapadne. Tamo su naknade standardizovane i korisnici finansijskih usluga ne moraju da razmišljaju o tome koliko će kreativni biti u banci kada su u pitanju naknade.

Ivan Minić, koji duže od 10 godine živi i radi u Berlinu kaže da je do sada promenio dve banke, Commerzbank i DKB.

„U banci u kojoj imam račun su uveli mesečnu naknadu prošle godine, dotle je sve bilo besplatno. Sada plaćam 4,90 evra i u to su uračunate sve aktivnosti na računu“, navodi on.

Kako kaže, naplaćivanja transkacija nema, niti ovdašnjih „izuma“ poput kazni za unošenje pogrešnog pin koda ili naknade za proveru stanja.

Tako građani Srbije dolaze u situaciju da plaćaju više nego u Nemačkoj gde je standard daleko viši. Problem je širi od bankarskog sektora i proteže se na sudstvo koje je, ne jednom podržavalo neke neobične bankarske prakse.

„Kad u zemlji funkcioniše pravni sistem onda nema potrebe da se centralna banka preterano meša. Bankama ne bi padalo na pamet da rade to što rade, jer bi rizikovale veliki broj sporova koje bi morali da plate. Ovako banke znaju da sudstvo ne radi kako treba svoj posao, odnosno indirektno potpomažu nezakonit rad banaka, NBS ćuti, ostaje brisani prostor da banke rade šta žele“, smatra Gavrilović.

Prema Radosavljeviću ključni problem je nepostojanje stvarne konkurencije i institucija koje tu konkurenciji štite, pre svega NBS.

„U Grčkoj, na primer, u Solunu, naći ćete nekoliko benzinskih stanica koje imaju različite cene derivata. Različita cena rezultat je tržištnih uslova i konkurencije. Kod nas su sve cene uvek iste ili ređe skoro iste, jer stvarne konkurencije i nema. Konkurencija, kada je prava, dovodi do niže cene i boljih usluga. Slično je i u finansijskom sektoru, tako da u bilo koju banku da odete, situacija vam je ista. Usluga uglavnom prosečna i skupa“, ističe on.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Izbeći banke u današnjem svetu gotovo da je nemoguće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Po Zakonu o finansijskoj podršci porodici s decom, važećem propisu koji reguliše isplate naknada porodiljama, tretman zaposlenih sa jedne strane i svih ostalih porodilja nije isti. Majke u radnom odnosu ostvaruju pravo na naknadu zarade, a ostale žene, radno angažovane van radnog odnosa ostvaruju naknade koje zakon naziva „ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta“.

Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, za dete rođeno 1. jula 2018. godine i kasnije, može ostvariti majka koja je u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu samostalnog obavljanja delatnosti; po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova; po osnovu ugovora o delu; po osnovu autorskog ugovora; po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora van radnog odnosa. Ostale naknade ostvaruje i majka koja je u poslednjih 18 meseci pre rođenja deteta ostvarivala prihode po osnovu rada, a u momentu rođenja deteta je nezaposlena i nije ostvarila pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Isto pravo ostvaruje i majka koja je unavedenom periodu bila poljoprivredni osiguranik.

U čemu se razlikuju ostale naknade?

Najpre u iznosu: osnovica za naknadu zarade je veća u odnosu na osnovicu za isplatu ostalih naknada. Zaposlenim mamama se iznos naknade na porodiljskom odsustvu računa tako što se saberu sve plate koje su ostvarile u 18 meseci pre porođaja (bez obzira da li je radila jedan, pet ili svih 18 meseci) i podele sa 18 da bi se dobio prosek. Tako dobijena prosečna zarada isplaćuje se u visini od 100%.

Preduzetnicama se takođe saberu sve osnovice na koje su platile doprinose u 18 meseci pre porođaja i podeli se sa 18 da bi se dobila prosečna osnovica. Međutim,mesečna naknada se ne plaća u visini od 100% tako dobijene prosečne mesečne osnovice,već se prosečna mesečna osnovica deli sa koeficijentom 1,5 i tek tako dobijeni iznos se plaća u visini 100%. Drugim rečima, zaposlene porodilje dobijaju 100% prosečne plate, a ostale porodilje iznos koji se dobije kada se prosečna osnovica na koju su platile doprinose podeli sa 1,5, odnosno ne dobijaju pun iznos prosečnog primanja koje su ostvarile u poslednjih 18 meseci. To znači da preduzetnici sleduje manji iznos naknade nego da je zaposlena.

Dalje, položaj porodilja koje primaju ostale naknade (samim tim i preduzetnica) je lošiji jer im se tokom trajanja isplate ne plaćaju doprinosi za socijalno osiguranje kao zaposlenim majkama, odnosno ne teče im penzijski staž, sem ako ga same ne uplaćuju.

Takođe, ako rodi treće i četvrto dete, mama-preduzetnica (kao i svaka druga majka koja nije u radnom odnosu već je angažovana na drugačiji način) neće imati pravo na dve godine odsustva, već samo na jednu, za razliku od zaposlenih mama.

Šta su preduzetnicama donele poslednje izmene zakona?

Ni ove izmene ne popravljaju tretman porodilja koje rade izvan radnog odnosa (sem donekle poljoprivrednih osiguranica), već se dalje uvećava razlika u položaju preduzetnica i ostalih majki koji rade van radnog odnosa s jedne strane u odnosu na zaposlene porodilje.

Doduše, mesečna osnovica za ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta ne može biti veća od tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji, a za prava ostvarena od 1. januara 2022. godine ne može biti veća od pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike na dan početka ostvarivanja prava. Dakle, u ovom pogledu položaj je isti u odnosu na zaposlene.

Međutim, možda i najvažnija izmena, koja se tiče garancije da naknada zarade za period do navršetka tri meseca od dana rođenje deteta ne može biti manja od minimalne zarade, ne primenjuje se na porodilje koje su u radnom odnosu. Prema tome, preduzetnice, ali i ostale porodilje koje zarađuju angažovanjem van radnog odnosa , nemaju garanciju da će njihova naknada biti makar na nivou minimalne zarade za prva tri meseca, kao što se obezbeđuje zaposlenim porodiljama.

Milan Predojević

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Infostud

Foto: Pixabay

Чланак Razlika u položaju zaposlenih i porodilja koje su preduzetnice се појављује прво на Biznis i Finansije.

To je trideset puta više naplaćenog novca od tarifa preko domaćeg kartičnog sistema iako je promet preko stranih kartica bio svega tri puta veći. Novim zakonom o platnim institucijama konkurencija transferima novca je povećana, a cene su snižene.

Preznojavanje na granicama prilikom svakog prelaska sa velikom sumom novca ili preskupe tarife međunarodnih kompanija za prenos novca. To su bile najčešće opcije za prenos većih iznosa deviza u Srbiju ili iz nje. Stresno i skupo ali u najboljim godinama novčani prilivi iz dijaspore dostizali su i pet milijardi evra.

Transfer novca omogućen je digitalnim kanalima

Novim zakonom o platnim institucijama transfer novca omogućen je digitalnim kanalima što je dragoceno i stranim radnicima koji rade u Srbiji ili zapošljavaju naše radnike u inostranstvu.

„Oni su deo tih transfera koji su vršeni u gotovom novcu, koji su upućivani korisnicima ovde u zemlji sada su prešli potpuno u platni promet preko elektronskog bankarstva gde oni svoje plate dobijaju na račun i može se reći da je jedan deo tih sivih tokova prešao u regularne tokove“, navela je za RTS Ivana Matić iz agencija „Buklab“.

Tarife koje važe za transfere novca ka zapadnim zemljaljama se kreću od 0,2 do 0,8 odsto uz naknadu od nekoliko stotina do nekoliko desetina hiljada dinara za transakciju. Tu treba dodati i troškove koje naplaćuju prihvatne banke u inostranstvu.

Prilikom transfera jer se koristi srednji kurs

Poštanska štedionica je uključila svoju digitalnu platformu za transfere novca iz inostranstva i očekuju dobar prijem, posebno u Austriji.

Jelena Sekulović, direktorka sektora Poštanske štedionice, navodi da je iznos koji se najčešće šalje iz inostranstva u Srbiju 30.000 u dinarskoj protivrednosti.

„To je preko 30 do 35 odsto niži trošak u odnosu na ostale trasfere koji se koriste u zemlji i ovaj iznos naknade koji pominjem. To nije jedini benefit Cenovno prilikom transfera jer se koristi srednji kurs“, napomenula je.

Nove usluge su se posebno dokazale u vreme pandemije u digitalnom trgovanju. Takođe izdavanjem kredita i plaćanja preko mobilnih aplikacija.

Srbija ima rekordne devizne rezerve

„Vi nećete trpeti posledice zato što vam je radnja zatvorena u slučaju vanrednih okolnosti, ali ćete 24 časa imati mogućnost da prodajete svoju robu. Naravno, u slučaju platnih kartica i na takozvanim virtuelnim prodajnim mestima i broj prodajnih mesta sa 680 u 2019. godini porastao je na preko 2.100 u 2020. godini i taj broj transakcija u proseku je porastao 65 odsto, a ako uzmemo samo dinare 105 odsto“, rekao je sekretar Udruženje banaka Srbije Vladimir Vasić.

Banke sve više postaju digitalne i informatičke institucije, a sve manje klasične institucije koje samo prodaju kredite. Nove investicije u početku koštaju ali tokom vremena konkurencija čini svoje pa će se transferi novca sve češće obavljati preko mobilnih aplikacija i pametnih telefona, umesto čekanjem na šalterima.

Izvor: RTS/B92

Foto: Pixabay

Чланак Novim zakonom transfer novca omogućen je digitalnim kanalima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poslednjih godina imamo pad kamatnih stopa na kredite uzrokovan što smanjenjem referentne kamatne stope Narodne banke, što referentnih kamatnih stopa za evro, poput euribora. Za banke ovo znači smanjenje prihoda, a da bi zadržali profitabilnost bankari su se dosetili da povećaju naknade i provizije, pa čak i da uvedu neke nove.

Od početka godine ne prođe mesec da se klijenti neke banke ne požale kako je poskupela ili je počela da se naplaćuje neka od bankarskih usluga koja je do tada bila besplatna. Osim poskupljenja održavanja tekućih računa za u nekim slučajevima i 100 odsto, imamo naplatu provere stanja na bankomatu, pa naplatu SMS obaveštenja, naplatu slanja opomena.

Šta sve banke naplaćuju

Pa su onda banke masovno počele da naplaćuju provizije za plaćanje preko mobilnog bankarstva, nešto što su gorljivo promovisale prethodnih godina i reklamirale kao besplatno i jednostavno. I kada su dočekali da se broj korisnika mobilnog bankarstva višestruko uveća neke do njih počele su da naplaćuju provizije, od 15 do 20 dinara po transakciji, mada ruku na srce neke su zadržale politiku nenaplaćivanja ove usluge.

Broj korisnika elektronskog i mobilnog bankarstva stalno raste. Prema podacima Narodne banke Srbije, u prvom tromesečju ove godine 2,9 miliona građana imalo je otvorene naloge za elektronsko bankarstvo, a 2,2 miliona za mobilno bankarstvo. U istom periodu 300.000 firmi ili preduzetnika imalo je elektronsko bankarstvo, a 48.000 mobilno.

Građani se žale i da su neke banke počele da naplaćuju klijentima nevažeće reklamacije, pa onda se ovih dana čuju žalbe da neke banke naplaćuju pogrešno popunjene uplatnice. Neke banke naplaćuju promenu PIN-a na bankomatu.

Onda se uredno naplaćuje preuzimanje platne kartice u banci, a kod beskamatnih kredita kod plaćanja kreditnom karticom se naplaćuje fiksna naknada. Jedna od najvećih banaka na tržištu je objavila tarife naknada koje stupaju na snagu od oktobra prema kojima će početi da naplaćuju provizije za priliv penzija iz inostranstva koji je do sada bio besplatan.

Čini se da je došlo takvo vreme da klijenti banke moraju dobro da prouče tarife naknada svake banke, dokument koji je uglavnom zavučen negde u dubine internet sajtova banaka.

Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača, ističe da ovo izgleda kao sumrak prava potrošača.

Koja su prava potrošača?

“Imali smo situaciju da prava potrošača napreduju, a sada kao da se vraćamo u srednji vek. Pisali smo dva puta Narodnoj banci i pozvali je da reaguje”, rezigniran je Nikolić, koji je i predsednik Udruženja potrošača iz Kragujevca.

“Određene banke su počele da naplaćuju naknade za nevažeće reklamacije. Potrošači se ne razumeju i ne moraju da znaju sve propise, ali je osnovno pravo, pravo na prigovor. Ako im to banke naplaćuju to je onda skandalozno”, smatra Nikolić.

Takođe, banke uvode faktički kvazikamatu na zvanično beskamatni kredit. Kako Nikolić objašnjava ukoliko plaćate kreditnom karticom i imate mogućnost odloženog plaćanja bez kamate, banka sada naplaćuje 50 dinara po jednoj rati.

“Ako ste nešto platili 3.000 dinara na šest meseci, navodno beskamatno, morate da platite 300 dinara tu fiksnu naknadu koja nije kamata. Faktički vi platite 10 odsto više. Da sam to znao, da li bih uopšte kupio tu robu”, pita se Nikolić.

Ide preko leđa potrošača

On ističe da banke pokušavaju da sve svoje gubitke ili profite manje od planiranih prevale na leđa potrošača. “Posledica može biti da ljudi manje kupuju zbog toga”, napominje on dodajući da se čini da se radi o malim iznosima, ali kada se saberu na kraju godine to i nije tako malo.

U 2020. godini ukupno banke u Srbiji ostvarile su dobit pre poreza od oko 380 miliona evra, što je za oko 200 miliona manje nego 2019. godine. Dakle i banke su očigledno podnele deo tereta pandemije.

Neto prihodi od kamata su im smanjeni za 7,5 milijardi dinara u prošloj u odnosu na pretprošlu godinu, a neto prihodi od provizija i naknada za oko 3,5 milijarde dinara. Ukupni neto prihodi od naknada iznosili su 329 miliona evra. S obzirom da kamate ne mogu da podižu u uslovima veoma niskih kamatnih stopa i Narodne banke Srbije i Evropske centralne banke, odlučile su da na drugi način zavuku ruku u džep klijenata. Povećanjem naknada.

U prvih šest meseci ove godine bankarski sektor je u neto iznosu zaradio od naknada i provizija 20,9 milijardi dinara ili oko 178 miliona evra. To je za osam miliona evra više nego u prvoj polovini pretkrizne 2019. godine. U poređenju sa tom pretkriznom godinom, povećanje prihoda od naknada je u potpunosti nadomestilo smanjenje prihoda od kamata.

Nikolić napominje da ako banke imaju pravo da naplaćuju naknade, onda i klijenti imaju pravo da promene banku.

Da li se banke dodgovaraju?

“Ali gde da odu, kada sve izgleda imaju sličnu politiku. Deluje da kao potrošači imamo ozbiljno smanjenje izbora”, primećuje on.

Osim smanjenih prihoda od kamata, neki smatraju da banke uvode nove takse i povećavaju stare i kako bi nadoknadili eventualne odlive po osnovu tužbi za nezakonito naplaćene provizije za obradu kredita, koje bi na nivou celog sektora mogle da iznose i više od 100 miliona evra.

Narodna banka sa svoje strane u javnosti stalno navodi da ne može da utiče na visinu naknada sve dok ih banke uvode u skaldu sa zakonom, ali ih je propisima obavezala da moraju da obaveste klijente prilikom promene visine naknada.

Narodna banka takođe na svom sajtu ima i pregled naknada banaka i drugih pružalaca platnih usluga koji može biti od pomoći prilikom izbora banke. Međutim, ono što zbunjuje i dovodi potrošače u nezavisnu situaciju je što većina banka pre ili kasnije poskupljuje naknade, ali različite pa je teško utvrditi koja je povoljnija.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Odnos klijenata i banaka sve lošiji, provizije i naknade sve veće се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ogroman broj tužbi zbog bankarskih naknada, odnosno troškova za obradu kredita je maltene blokirao rad sudova. Sudije građanskih odeljenja imaju, zbog ovih tužbi, čak i do hiljadu predmeta po sudiji, a sudije krivičnih odeljenja prosečno nešto manje od sto predmeta po sudiji, pa se čak razmišlja i o zakonskim izmenama kako bi se rasteretili sudovi u Beogradu.

Da bismo lakše objasnili nesporazume koji nastaju oko bankarske naknade, odnosno troška za obradu kredita, pokušajmo da ovu problematiku predstavimo na pojednostavljen način kroz neku drugu delatnost, na primer prodaju kroasana.

Zamislite da ste tokom boravka u Parizu sklopili odličan posao za uvoz kroasana u Srbiju. Otvarate pekaru u Beogradu i krećete s prodajom. Sve ide kako treba i poslujete u skladu sa svim domaćim propisima. Uprkos tome, jednog dana stiže vam tužba koju je podneo jedan od vaših kupaca. On traži povraćaj dela novca, jer niste jasno iskazali koliko u ukupnoj ceni proizvoda učestvuju troškovi kvasca, a koliko džema kojim je napunjen kroasan.

U početku se ne uzrujavate mnogo zbog podnete tužbe, jer verujete da je ovakvo ponašanje mušterije zloupotreba potrošačkih prava. Ali onda stiže „objašnjenje“ Ministarstva trgovine u kome se kaže kako ne morate da iskazujete cenu svih sastojaka u kroasanu, ali da biste možda i mogli. Sada već počinjete ozbiljno da se brinete, ali se uzdate u pravosuđe.

Međutim, najviša sudska instanca u državi daje tumačenje da tužba koju ste dobili ima osnova u nekim slučajevima. Samo nije baš najjasnije u kojim. Posle ovakvih stavova nadležnih, kreću sa tužbama za povraćaj dela novca svi vaši kupci, ali i kupci svih ostalih prodavaca kroasana. Sudovi su zatrpani, a vi se pitate da li imate noćnu moru i sanjate Kafku, ili se to stvarno događa?

Pređimo sa kroasana na kredite.

Banke pri odobravanju kredita obračunavaju nominalnu kamatnu stopu, kao i druge elemente ukupne cene koštanja kredita. U te druge elemente ulazi i naknada, odnosno trošak obrade kredita. Ukupna cena koštanja kredita naziva se efektivna kamatna stopa. Sve pomenuto (nominalna i efektivna kamatna stopa, naknada, odnosno trošak obrade kredita) čini sastavni deo ugovora o kreditu.

Ako bismo se vratili na kroasane, kredit bi bio kroasan, nominalna kamatna stopa kvasac, a naknada za obradu kredita džem. Cena kroasana istaknuta u vitrini je efektivna kamatna stopa.

Naknada i trošak nisu isto

Pitate se, naravno, koji su onda osnovi tužbenih zahteva sa početka teksta? Zdrav razum kaže da ne bi trebalo da ima osnova, ali pravo u privredama kojima tržišni principi nisu jača strana često nije u korelaciji sa zdravim razumom.

Tužioci banaka ističu vrlo kreativne razloge za ništavost odredbe ugovora o kreditu koji predviđa plaćanje naknade, odnosno troška, za obradu kredita. Dva su glavna:

1. suprotnost sa Zakonom o obligacionim odnosima koji propisuje da korisnik za kredit plaća ugovorenu kamatu;
2. element naknade, odnosno troška, za obradu kredita ne opravdava stvarne troškove koje je banka imala prilikom odobrenja predmetnog kredita.

Prvi od dva najčešća osnova već smo objasnili. Korisnik kredita banci plaća ukupnu cenu koštanja kredita izraženu u efektivnoj kamatnoj stopi. Dakle, korisnik plaća ugovorenu kamatu. To što efektivnu kamatnu stopu čine različiti elementi (nominalna kamatna stopa, naknada za obradu, itd.) predviđeno je brojnim pozitivnim propisima u Srbiji i nije protivno članu 1065 Zakona o obligacionim odnosima.

Drugi osnov je nešto interesantniji. Banke na našem tržištu su isti element ugovora o kreditu različito nazivale – jedne kao naknadu a druge kao trošak obrade kredita. Ova terminološka razlika ima značajne posledice.

Naknada je plaćanje, najčešće u nоvcu, za izvršen rad, uslugu ili činidbu. U pitanju je termin izuzetnо rasprоstranjen u našem pravu.

Trоšak je utrоšak ili iskоrišćavanje resursa prilikоm оbavljanja оdređenоg pоsla. Mоže se definisati i kaо nоvčana pоtrоšnja sredstava u prоcesu rada, a dо kоje dоlazi usled stvaranja nоve vrednоsti. Trоškоvi mоgu biti različiti: radna snaga, materijal, kamata, zakup, reklame, i mnоgi drugi.

U računоvоdstvenоm smislu naknada je prihоd, trоšak je rashоd.

Očigledno je da se između naknade i troška ne može staviti znak jednakоsti. Naime, kada se gоvоri о trоšku banke, pоdrazumeva se umanjenje njene imоvine. Кada se gоvоri о naknadi banke, u pitanju je uvećanje njene imоvine.

Sa aspekta klijenta, i trоšak i naknada banke za njega su umanjenje imоvine. Ipak, u slučaju trоška reč je о pоdnetоm rashоdu banke kоji se prevaljuje na klijenta sa ciljem da banka оstane u neutralnоj pоziciji nakоn plaćanja (nadоknade) istоg оd strane klijenta. U slučaju naknade radi se о plaćanju cene za kоnkretnu uslugu kоju je banka pružila.

Оvde je kоrisnо napraviti poređenje sa bilо kоjоm drugоm prоfesijоm gde se uоbičajenо plaća naknada za pružene usluge. Takо, kada оdete kоd advоkata, autоmehaničara ili lekara u privatnоj klinici plaćate naknadu za pruženu uslugu. Ona uključuje i redоvne trоškоve pоslоvanja (tоner, štampač, amоrtizacija оpreme za rad, i drugо). U situacijama kada se, tоkоm realizacije usluge, neštо eksternо plaća (nоvi deо, оvereni prevоd, nоtar, akt državnоg оrgana, i drugо), taj trоšak se prikazuje izdvojeno оd specifikacije usluga i fakturiše klijentu.

Zašto je edukacija društva važna za ukupni privredni rast?

U hipоtetičkоj, mada pravnо neutemeljenоj situaciji, pоstizanja pune saglasnоsti о zabrani pоstоjanja elementa naknade za оbradu u ugоvоru о kreditu, pоstavlja se pitanje šta bi pоtоm usledilо? Оdgоvоr je jednоstavan – banke bi оvaj prihоd nadоknadile pоdizanjem nоminalne kamatne stоpe.

Dakle, ne bi se umanjila ukupna cena kredita, već bi se samo promenila njegova struktura. Cena kredita bi ostala ista, a verovatnije bi bila i viša, zato što se naknada naplaćuje jednоkratnо, a kamata tоkоm celоg periоda trajanja kredita, pa različito utiču na novčane tоkоve.

Iz svega navedenog proizilazi zaključak da nema osnova za tužbe protiv banaka koje su korisnicima naplaćivale naknadu za obradu kredita.

Što se tiče banaka koje su klijentima naplaćivale trošak za obradu kredita, situacija je nešto drugačija. Prema stavu Vrhovnog kasacionog suda, banka ima pravо na naplatu trоškоva bankarskih usluga, ali pоd uslоvоm da je pоnuda banke sadržala jasne i nedvоsmislene pоdatke о trоškоvima kredita.

Dakle, ovde se ostavlja određen prostor za pravno valjan osnov tužbe, ali bi svaki slučaj trebalo detaljno ispitati i ne dozvoliti da se presude donose po automatizmu. Time bi se obeshrabrilo ubrzano gomilanje tužbi i oslobodio prostor za efikasniji rad sudova i na mnogim drugim predmetima.

Ova problematika jasno pokazuje da na privredni rast u Srbiji, pored ekonomskih, utiču i brojni društveni faktori. Jedan od najvažnijih je efikasan sudski sistem u zaštiti prava, ali je očigledno veoma važna i edukacija države i njenih građana kako funkcionišu moderna tržišna društva kojima stremimo.

Pоznati američki sudija i utemeljivač škоle ekоnоmske analize prava, Ričard Pоzner je odlazeći u penziju poručio sledeće: „Кada se suоčim sa pravnim prоblemоm, prvо оstavim pravо pо strani i sebi postavim pitanje – šta je racionalno i odgovorno rešenje оvоg spоra?“

Veliko je pitanje da li bi Pozner sa takvim stavom u Srbiji dočekao penziju kao sudija, ili bi bio primoran da se mnogo pre penzionisanja oproba u poslu s kroasanima.

Miloš Velimirović, partner u advokatskoj kancelariji Samardžić, Oreški&Grbović, SOG

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Foto: Pixabay

Чланак Gomilanje tužbi zbog naknada, odnosno troškova obrade kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cilj ovog projekta, koji podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), jeste da se smanji parafiskalno opterećenje i poveća transparentnost i predvidivost svih neporeskih dažbina za privredu i građane. Koncept predložene reforme predstavljen je resornom Ministarstvu finansija.

Izrada javno dostupnog elektronskog registra svih neporeskih nameta

Potpredsednik Saveza za fer konkurenciju u NALED-u i partner u kompaniji KPMG Igor Lončarević kaže da od 1.189 taksi, naknada i drugih nameta koji su propisani u više od 200 zakona i 270 podzakonskih akata, više od četvrtine, odnosno 331, ne prolazi kroz sistem trezora.

„To znači da ni Ministarstvo finansija nema potpune i tačne izveštaje o iznosima koji se naplaćuju. Želimo da kroz projekat podržimo Ministarstvo finansija i da zajedno uredimo ovu oblast u korist svih, i građana i privrede i države“, kaže Lončarević.

Prema njegovim rečima, osim neporeskih nameta na republičkom nivou, paralelno se radi i popis neporeskih dažbina koje građanima i privredi naplaćuju javna preduzeća, gradovi i opštine.

Lončarević navodi da je jedan od ključnih problema sa neporeskim nametima to što podaci o njima nisu lako dostupni i ažurni.

„Zato je jedan od glavnih predloga reforme na kojem NALED insistira godinama unazad izrada javno dostupnog elektronskog registra svih neporeskih nameta. U tom registru bi bile evidentirane sve takse, naknade i druge neporeske dažbine koje privreda i građani moraju da plate, a za njegovu ažurnost bila bi odgovorna država“, objašnjava on.

Dodaje da je jedna od ideja NALED-a da direktni i indirektni korisnici budžeta, javna preduzeća, javne agencije i sve druge organizacije, koje su korisnici javnih sredstava, ne mogu da naplaćuju namete koji nisu evidentirani u registru, koji bi bio u nadležnosti Ministarstva finansija.

Izvor: Tanjug

Чланак Građani i privreda plaćaju skoro 1.200 republičkih taksi се појављује прво на Biznis i Finansije.

U prijavi je potrebno navesti period i godinu na koje se prijava odnosi, tačan iznos godišnjeg prihoda iz prethodne godine, a zatim se u polje „jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji obavlja pretežnu delatnost“ unosi ukupan broj jedinica lokalnih samouprave, odnosno gradskih opština u kojima obveznik naknade obavlja pretežnu delatnost.

Do 31. jula 2020. godine ističe rok za podnošenje prijave na Obrascu 1 za 2020. godinu.

Da podsetimo, ovu finansijsku obavezu plaćaju svi preduzetnici i pravna lica koji obavljaju određene aktivnosti koje utiču na životnu sredinu. U njih spadaju i preduzetnici, preduzetnici paušalci, uzgajivači svinja i živine, ali i konsultanti, knjigovođe, advokati…

Privrednici su u obavezi da plate ovu taksu, a o načinu trošenja tog novca mogu se informisati, između ostalog, i klikom na ovaj link.

Foto: Pixabay

Чланак Elektronsko podnošenje prijava za naknadu za zaštitu i unapređivanje životne sredine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naknade se moraju plaćati i prilikom podizanja novca s bankomata u inostranstvu. Iznos tih naknada znatno se razlikuje, pokazuje istraživanje Bečke radničke komore (AK), sprovedeno u septembru i oktobru prošle godine, izveštava bečki Standard. U istraživanju je prikupljeno 249 pritužbi iz 13 zemalja. Naknade su vrlo različite.

Podizanje novca u Nemačkoj može biti najskuplje. Kupcima se naplaćuje između 1,95 i 6,50 evra. Na Malti i u Holandiji naknada je pet evra, a u Sloveniji četiri evra.

Austrija je na sredini lestvice s naknadama između dva i četiri evra. Najjeftinije naknade bile su u Španiji 1,25 evra – ali i one bi mogle biti povećane do četiri evra.

Ovo je bila prilika da Radnička komora pozove na ukidanje naknada za bankomate. “Pristup vlastitom novcu mora biti besplatan”, kaže zagovornica potrošača Gabriele Zgubić.

Uostalom, ionako plaćate dovoljno za račun. Naknade za bankomate obuhvaćene su, zavisno o paketu tekućeg računa, tromesečnom naknadom za upravljanje računom.

U svakom slučaju, Komora rada savetuje da budite pažljivi kada je reč o troškovima na ekranu bankomata u inostranstvu i da po potrebi otkažete transakciju. Moglo bi biti vredno pokušati ponovno na drugoj mašini jer su tamo troškovi niži.

Podizanje novca sa bankomata izvan eurozone ima posebne naknade: prema AK-u, to je obično 0,75 posto povučenog iznosa uvećano za fiksnu naknadu od 1,82 evra. Na 400 evra, to je 4,82 evra. “Izvan evrozone možda će biti jeftinije podići novac na bankomatima nego u evrozoni”, rezimira Zgubić.

Naknada za bankomate već su bile slučaj u Ustavnom sudu u Austriji. U jesen 2018. sud je odlučio da je naplaćivanje naknada za povlačenje trećih strana (poput Euroneta) bankama neustavno. Odgovarajuća zakonska odredba je ukinuta. Međutim, ovde se mora napraviti razlika: bankama se i dalje dopušta da “detaljno” pregovaraju o naknadama za podizanje novca sa bankomata. Banke stoga mogu i dalje naplaćivati ​​naknade, no više ne moraju plaćati naknade za pružatelje drugih usluga poput Euroneta.

Izvor: Indikator.ba

Чланак Pristup vlastitom novcu mora biti besplatan се појављује прво на Biznis i Finansije.