Privrednike Srbije iznenadio je predlog Vlade da već od 1. oktobra za 8% budu uvećani specifični iznosi akcize, što će im biti još jedan u nizu troškova u vreme otežanih uslova poslovanja, kako bi se obezbedili dodatni prihodi ovogodišnjeg budžeta. Predlog rebalansa budžeta za 2023. godinu i Predlog izmena Zakona o akcizama Vlada je usvojila istovremeno 3. septembra, a Skupština je, dva dana kasnije, usvojila oba predloga zakona, bez rasprave.

Zakon o rebalansu budžeta previđa brojne rashode. Od 1. septembra povećavaju se plate 5,5% za zaposlene u prosveti, negovateljice u ustanovama socijalne zaštite, medicinske sestre i tehničare. Biće povećane i penzije, takođe za 5,5%, a za roditelje dece do 16 godina obezbeđena je pomoć od po 10.000 dinara.

U rebalansom budžet uračunato je i dodatnih 23 milijarde dinara za kapitalne investicije, 34 milijarde dinara namenjeno je uvećanju subvencija u poljoprivredi, a više novca, 3,9 milijardi dinara, izdvojeno je i za retke bolesti i lečenje u inostranstvu.

Iako je prihod budžeta bio veći 60 milijardi od planiranog, u državnoj kasi očigledno nije bilo dovoljno para za iznenadno povećanje svih tih rashoda. Stoga je bio neophodan novi izvor prihoda, a izbor je pao na uvećanje akcize na naftne derivate, duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta.

Od povećanja akciza, pre svega, na derivate nafte i cigarete očekuje se prihod od oko četiri milijarde dinara, samo do kraja 2023. godine.

Ministar finansija Siniša Mali je rebalans obrazložio kao „nastavak politike daljeg ekonomskog osnaživanja zemlje, podrške građanima i privredi“. Privrednici tu „podršku“ vide kao rasplamsavanje troškova i poslovanje na ivici „žileta“, a nisu isključili ni gašenje firmi jer su, kako tvrde, već „preoporezovani“ fiskalnim i parafiskalnim nametima.

Vlasnici kamiona već kukaju

Vlasnik kompanije Point Group Int Zoran Drakulić izračunao je da će povećanje akciza dvostruko loše uticati na privredu, direktno i indirektno. „Izračunali smo da će našu kompaniju povećanje akciza za 8% na gorivo godišnje koštati 12.000 evra, bez dodatnih troškova zbog stravičnog rasta cena goriva koje je, osim u Grčkoj, jeftinije u svim zemljama iz okruženja“, kaže Drakulić za B&F.

Posredan negativan uticaj na poslovanje biće, kako je ocenio, skuplje usluge prevoza robe. „U moju kompaniju godišnje uđe i izađe 15.000 kamiona i vlasnici već kukaju i traže povećanje cene transporta. Pokušaćemo da to odložimo koliko je maksimalno moguće“, izjavljuje Drakulić.

Okvirno, taj trošak bi godišnje, prema njegovim rečima, mogao da iznosi 200.000 evra, ali to nije sve jer je najavljeno poskupljenje električne energije, iako je cena u poslednjih 20 meseci tri puta povećavana. Drakulić navodi da magavatsat plaća 138,80 evra, a ako se cena struje podigne za još 10% megavat će koštati skoro 150 evra, bez poreza na dodatu vrednost, što je cena na „evropskom nivou“.

Zašto privreda skupo plaća i prljavu energiju?

Druga nelogičnost sa cenom električne energije je da će biti izjednačena cene struje, dobijene iz prljavih, fosilnih goriva i iz obnovljivih izvora po fid-in tarifi, koju Point Group Int naplaćuje po 150,05 evra po megavatu. To, prema Drakulićevim rečima, nije normalno.

„Razumem da privreda plaća skupu zelenu energiju, ali ne razumem da toliko skupo plaćamo prljavu energiju zbog koje će se plaćati taksa zbog emitovanja ugljen-dioksida. Neka ministarka rudarstva i energetike objavi cenu struje, ja tvrdim da proizvedena iz uglja i hidrocentrale Đerdap ne može da košta više od 35 evra po megavatu. Neka kažu koliki je profit Elektroprivrede Srbije za poslednjih šest meseci“, poručuje Drakulić.

Naš sagovornik ističe da privreda u takvim uslovima teško posluje i da ukoliko marža nije bar 20%, „stvar je propala“. Drakulić navodi da njegova kompanija posluje sa profitom ispod 10%, cena peleta je u odnosu na prošlu godinu pala sa 290 evra po toni na 225 evra, odnosno 20%, a izgubljen je i deo inostranog tržišta zbog toga što je država prošle godine zabranila izvoz. Point Group Int je izvozio 15% peleta, a sada samo tri-četiri odsto, jer su ta tržišta našla nove dobavljače.

Osim toga, dodaje Drakulić, dosta peleta je sa falsifikovanom dokumentacijom, ta roba dolazi iz Belorusije i Rusije preko Turske sa turskom dokumentacijom, pa je velik pritisak crnog tržišta na legalno poslovanje. „Srbijašume nam ne isporučuju ugovorenu količinu drvne mase, pa radimo sa kapacitetom od 65%, a tada su troškovi veći. Sa svim tim problemima mogli smo da preživimo, ali sada se na to nadovezuju dodatni troškovi, povećane akcize, troškovi prevoza, poskupljenje naftnih derivata, struje. Sve će to uticati na cene naših proizvoda i pitanje je ko će od firmi preživeti, verovatno neke neće“, predviđa Drakulić.

Postajemo socijalna ustanova

Vlasnik špediterske firme Union šped Vladan Stojković kaže za B&F da će od povećanja akcize, što je ipak predvidiv trošak za poslovanje, veći udarac na finansije biti povećanje zarada. Iako njegovo preduzeće tri puta godišnje povećava plate, Stojković se žali da i pored toga ne može da zadrži radnike, a troškovi poslovanja su iz meseca u mesec sve veći.

„Povećanje akciza, koje nisu usklađivane prošle godine, realno nije veliki trošak, nerealne su cene rada. Narod sluša da prosečne plate rastu na 300 evra, 600 evra, 800 evra, 1.000 evra … i traži tolike pare“, priča Stojković za B&F. Prema njegovom mišljenju, nedostatak radne snage i nepredvidivost cene rada su najveći problem koji će se prevaliti na cenu robe ili usluge, što će „nekima biti skupo“.

Prosečna zarada u Union špedu je oko 80.000 dinara, ali i pored toga nedostaju radnici svih zanimanja, menadžeri, operativci, radnici u skladištima… „Ovih dana je došao radnik, hoće platu od 70.000 dinara, a kada ga pitamo šta zna, ništa ne zna. Postajemo socijalna ustanova, ne isplaćujemo zaradu, već onoliko koliko je potrebno da radnik živi“, žali se Stojković.

Union šped, prema njegovim rečima, još pozitivno posluje, uprkos raznim teškoćama. „U poslovanju ne smemo da budemo ni na nuli, ako dođemo na nulu moramo da smanjujemo troškove. Iako globalne okolnosti značajno diktiraju uslove poslovanja, nadam se da će firma preživeti, mada bi država mogla da bude malo fleksibilnija prema domaćim privrednicima“, ističe Stojković.

Pritisak na privredu će biti sve veći

Vlasnik firme Hemotehna za proizvodnju ambalaže Radovan Mijatović kaže za B&F da država umesto da smanjuje namete, svaki dan uvodi nove. Ističe da energenti stalno poskupljuju, cena nafte raste, poskupeo je gas i najavljeno povećanje cene električne energije, a da je sada na sve to povećana i akciza, što govori da stanje u budžetu nije dobro i da će pritisak na privredu biti sve veći. „Uslovi poslovanja postaju katastrofalni. Mislim da će se gasiti firme“, prognozira Mijatović.

Povećanje akcize podićiće, kako je rekao, troškove transporta, a poskupljenje električne energije, koju njegovo preduzeće troši u velikoj količini za proizvodnju, moglo bi da ga prisili da poveća cene njegovih proizvoda.

Za prevaljivanjem povećanih troškova na cene njihovih roba i usluga posegnuće verovatno većina privrednika, pa će se ispostaviti da Vlada nekim merama suzbija inflaciju, a drugima je podstiče.

Snažan pad inflacije tokom juna i jula nagoveštavao je, po oceni Fiskalnog saveta, mogućnost da inflacija do kraja ove godine bude spuštena na prosečnu međugodišnju vrednost od 12,5%, kako je predviđeno rebalansom budžeta. Povećanje akciza, poskupljenje gasa od 1. novembra i najavljeno poskupljenje električne energije usporiće njen pad i dostizanje tog zacrtanog nivoa, pa je realnije da će prosečna međugodišnja inflacija tokom 2023. biti bliža 13%, navode u Fiskalnom savetu.

Marica Vuković

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: WernerB, Pixabay

Чланак Privrednici o rebalansu republičkog budžeta: Ubi nas podrška države се појављује прво на Biznis i Finansije.

Računi za struju i gas za domaćinstva u EU mogu porasti na čak dve hiljade milijardi evra početkom sledeće godine, i tako dostići 15% evropskog bruto domaćeg proizvoda. Iako su evropski čelnici usvojili najnovije, hitne mere za ublažavanje posledica energetske krize, uključujući i namet solidarnosti, Međunarodna agencija za energiju je upozorila da Evropskoj uniji ove zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko ne zaustavi „dalji rast cena energenata, ali i društvenog gneva“.

Ministri energetike država članica Evropske unije postigli su krajem septembra dogovor o usvajanju hitnih mera za ublažavanje posledica energetske krize pred zimu koja dolazi. Prva od tih mera neće oduševiti potrošače, jer predviđa da se tokom zime ukupna potrošnja energije smanji za 10%, a obavezno za 5% u vreme najveće potrošnje.

Nemaju mnogo čemu da se raduju ni proizvođači energije iz obnovljivih izvora i nuklearki, jer će njihovi prihodi biti ograničeni na 180 evra po megavat satu (MW h). U obrazloženju za ovakvu odluku se navodi da vetroelektrane, solarne i nuklearne elektrane i dalje prodaju svoju električnu energiju po visokim cenama, daleko iznad realnih troškova proizvodnje.

Mere predviđaju i da se viška novca „oslobode“ kompanije koje su ostvarile enormne zarade prodajom fosilnih goriva po rekordnim cenama. Takozvani „namet solidarnosti“ primeniće se na kompanije koje posluju u sektoru sirove nafte, prirodnog gasa, uglja, kao i na rafinerije. Namet bi bio utvrđen prema odgovarajućem važećem nacionalnom porezu na profit, a naplaćivao bi se ako je stopa profita 20% veća od oporezivih zarada ostvarenih posle 2018. godine. Pojedine države kao što su Italija i Grčka već su uvele porez na vanrednu dobit u energetskim kompanijama i zato mogu da zadrže svoje mere, umesto da uvode porez koji je sada izglasan na nivou EU.

Svađa oko cene gasa

Proizvođači i trgovci električnom energijom, biće obavezni da se od decembra ove do juna naredne godine odreknu viška svojih prihoda, koje će vlade u zemljama članicama iskoristiti za podršku građanima i privredi, kako bi se ublažile posledice zbog ogromnog rasta računa za energiju. Evropska komisija procenjuje da bi se ovim merama obezbedilo dodatnih 140 milijardi evra pomoći krajnjim potrošačima.

Dogovoreno je i da članice EU mogu privremeno da odrede cenu snabdevanja strujom malih i srednjih preduzeća koja su u opasnosti da zbog visokih cena energije stave ključ u bravu, a koja u izuzetnim situacijama može biti ispod realne.

Mere koje se odnose na smanjenje potrošnje električne energije primenjivaće se do kraja marta sledeće godine, kako bi se osiguralo da članice EU imaju dovoljno struje da izdrže hladne mesece. Zalihe gasa su, kako je saopšteno na ministarskom sastanku, trenutno popunjene sa 88%, što je premašilo prvobitna očekivanja, ali je loša vest da je izbila svađa u evropskoj porodici oko toga da li bi trebalo odrediti gornju cenu gasa koja bi važila na nivou cele EU. Za ovakav predlog zalaže se više od polovine članica, na čelu sa Francuskom, Italijom i Poljskom, dok su najveći protivnici Nemačka i Holandija, koje upozoravaju da bi to proizvođače gasa okrenulo drugim tržištima, piše magazin Biznis i finansije.

Strujni udar za domaćinstva

Mada zima još nije ni počela, već stižu procene koliko je energetska kriza do sada koštala Evropsku uniju. Prema analizi istraživačkog centra Brugel, EU je do sada za ublažavanje posledica izazvanih potresima na energetskom tržištu izdvojila oko 314 milijardi evra, a Velika Britanija 178 milijardi, što je zajedno skoro 500 milijardi evra. Među članicama EU prednjači Nemačka sa 100,2 milijarde evra, a slede Francuska i Italija, sa 53,6, odnosno 59,2 milijarde evra. Ovaj novac je do sada uglavnom upotrebljen za podršku domaćinstvima i privredi da prežive energetski šok.

Ako je verovati analitičarima američke investicione banke Goldman Saks, računi za struju i gas za domaćinstva u EU će proizvesti strujni udar, jer će porasti na čak dve hiljade milijardi evra početkom sledeće godine i time dostići oko 15% ukupnog bruto domaćeg proizvoda na nivou Unije. Prosečno domaćinstvo bi sledeće godine moglo da troši čak 500 evra mesečno na račune za energiju, što je preko tri puta više u poređenju sa 2021. godinom, kada su prosečni računi za ove namene iznosili 160 evra.

Ovaj scenario je još i optimističan, jer se zasniva na predviđanju da će se dotok ruskog gasa u Evropu smanjiti, ali da neće biti zaustavljen. Ali ako se on potpuno obustavi, domaćinstva bi na mesečne račune za energiju mogla da troše i 600 evra, prognoziraju u Goldman Saksu.

Evropski dobavljači energije na ivici kolapsa

S druge strane, analitičari upozoravaju da bi problemi koje ima EU u nabavci nafte i gasa ove zime mogli da se pogoršaju, usled nove krize na ionako usijanom energetskom tržištu – krize likvidnosti. Zvaničnici EU su zakasnili sa odlukama da ponude finansijsku podršku dobavljačima energenata na ivici kolapsa, što je dovelo do novih potresa na energetskim berzama.

Evropske vlade su se uključile u pomoć energetskim kompanijama tek od kraja avgusta. Tako je nemačka vlada krenula u akciju spašavanja Unipera sa 15 milijardi evra pomoći, nakon što je ključni dobavljač gasa u ovoj državi i jedno od najvećih komunalnih preduzeća u Evropi postalo žrtva rusko-ukrajinskog rata. U okviru paketa pomoći, najvećeg u nemačkoj korporativnoj istoriji, nemačka vlada je prihvatila da preuzme oko 30% vlasništva u Uniperu.

Druga ključna članica Evropske unije, Francuska, najavila j nacionalizaciju energetske kompanije EDF SA u sporazumu vrednom 9,8 milijardi dolara. EDF, najveći svetski vlasnik nuklearnih elektrana, od vitalnog je značaja za Evropu u snabdevanju energijom, ali se već nekoliko godina nalazi u problemima.

Norveška državna firma Ekvinor, najveći evropski trgovac gasom, nedavno je saopštila da je evropskim dobavljačima energije, ako se izuzme Britanija, potrebno najmanje 1,5 hiljada milijardi evra da pokriju troškove nastale zbog rasta cena gasa, što je uporedivo sa iznosom hipotekarnih kredita koji su izazvali finansijski slom u svetu 2008. godine. Međutim, s obzirom da zimski skokovi cena tek predstoje, nema naznaka da li i koliko brzo vlade i EU mogu da podrže dobavljače energije, ali i banke koje se takođe pribojavaju posledica usled pada likvidnosti na energetskom tržištu.

S druge strane, Evropska centralna banka je u više navrata ponovila da ne vidi sistemski rizik koji bi mogao da destabilizuje banke. Ipak, predsednica ECB Kristin Lagard je nedavno najavila da je centralna banka spremna da pruži bankarima pomoć ako dođe do problema sa likvidnošću. U međuvremenu, britansko ministarstvo finansija i Banka Engleske su najavili finansijski paket pomoći vredan 46 milijardi funti za podršku veletrgovcima energijom u premošćavanju problema sa likvidnošću.

Nemačka diverzija grejalicama

I pored toga što države u Evropi izdvajaju milijarde evra za ublažavanje energetske krize, Međunarodna agencija za energiju (IEA) je upozorila da Evropskoj uniji ove zime preti energetski „Divlji zapad” ukoliko hitno ne preduzme zajedničke mere za sprečavanje „daljeg rasta cena energenata, ali i društvenog gneva”. IEA je početkom oktobra istakla da se EU suočava s rizicima bez presedana u pogledu snabdevanja gasom predstojeće zime, posebno u situaciji kada raste potražnja za gasom u Kini, ali i u celoj Aziji.

Stvari idu dotle da je najnoviju lavinu optužbi pojedinih članica EU na račun Nemačke izazvao podatak da su Nemci pokupovali 650.000 novih grejalica, 71% više nego lane, pa se postavlja pitanje šta će biti sa evropskom energetskom mrežom i solidarnošću kada se sve te grejalice prikače na zajednički energetski sistem?
Dok sve veći broj analitičara iznosi sumorne prognoze za evropsku ekonomiju i upozorava da će EU ući u ozbiljnu recesiju naredne godine, berzanski časopis „Siti žurnal“ iz Njujorka je u svom komentaru već proglasio da je Evropa izgubila energetski rat sa Rusijom. List zaključuje da su ekonomske posledice po energetski intenzivne industrije u zemljama EU i Velikoj Britaniji tolike, da će pitanje njihove revitalizacije biti aktuelno cele naredne decenije.

Lažne poruke o popustu za struju

Energetski horor su rešili da uveličaju i hakeri. Britanski energetski regulator Ofgem je upozorio građane na maliciozne mejlove u kojima se u njihovo ime korisnicima nude pospusti na račune za struju. Ovakve prevare su započele nakon što je britanski energetski regulator objavio popust od 400 funti na račune za struju za sva domaćinstva. Međutim, legitimni popust će se sprovoditi automatski i potrošači ne moraju da daju lične podatke da bi se prijavili za ovu olakšicu. Nasuprot tome, u lažnim porukama koje stižu Britancima preko interneta se poručuje da su identifikovani kao potrošači koji su se kvalifikovali za ovaj popust, ta da je potrebno da se prijave putem linka koji je naznačen u tekstu. Link vodi na lažnu stranicu Ofgema, na kojoj se od građana traži da dostave lične i podatke o bankovnom računu, kako bi se prijavili za popust.

Izvor: Magazin Biznis i finansije broj 202, oktobar

Foto: Pixabay

Чланак EU pred energetskim usijanjem: Namet solidarnosti i Divlji zapad u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Takse, naknade i druge dažbine propisane su kroz više od 500 zakona i podzakonskih akata. Uvođenje registra imalo bi veliku praktičnu korist jer bi građani i privreda na jednom mestu imali jasan uvid šta plaćaju, kojoj instituciji i u koju svrhu, iznose dažbina, brojeve računa za uplatu i druge korisne informacije, a do kojih danas teško dolaze. Organi i institucije koji propisuju neporesku dažbinu bi bili zaduženi za inicijalni unos i kasnije izmene bilo kog elementa dažbine, što bi obezbedilo punu ažurnost registra, dok bi Ministarstvo finansija imalo kontrolnu funkciju.

– Verujem da smo napravili dobru osnovu na kojoj možemo dalje da radimo i rezultat bi trebalo da bude novi zakonski okvir u ovoj oblasti. To znači i veliku odgovornost Ministarstva finansija da registar bude funkcionalan i dobar alat za građane, privredu i ministarstvo – izjavila je državna sekretarka Ministarstva finansija Slavica Savičić.

Na skupu je istaknuto da bi reforma neporeskih prihoda i uspostavljanje registra kao javne evidencije mogla da se realizuje fazno tako što bi se u registru prvo našle sve takse, a potom i ostale dažbine. Registar bi funkcionisao uz poštovanje principa da nijedna neporeska dažbina, propisana zakonom ili podzakonskim aktom, ne može da bude naplaćena ako nije uneta u registar.

Netransparentnost neporeskih dažbina

Milica Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG, istakla je da je netransparentnost neporeskih dažbina ključni problem koji treba rešiti, kao i pitanje parafiskalnih nameta. To su dažbine gde se za istu uslugu, sproveden postupak ili radnju naplaćuju različiti iznosi ili se plaća duplirani namet, a čest je slučaj i da se pod nazivom taksa ili naknada zapravo plaća porez (parafiskal). Reklasifikovanje, spajanje srodnih nameta ili ukidanje parafiskala važan je korak ka uspostavljanju transparetnog sistema.

– Osim što ih je teško prebrojati i nije izvesno šta sve treba da se plati i kome, problem s neporeskim nametima je i to što je nepoznato koliko ukupno koštaju građane i privredu. Tokom projekta smo popisali čak 1.200 dažbina na republičkom nivou za koje je u jednoj godini naplaćeno oko 160 milijardi dinara. Iako su takse najbrojnije i čine dve trećine ukupnog broja nameta na republičkom nivou, najviše novca je izdvojeno za dažbine koje su po svojoj prirodi porezi, čak 62 milijarde, kao i za naknade – 56,5 milijardi – dok su takse bile najmanje izdašne – rekla je Bisić.

Takse imaju još manji značaj za gradove i opštine jer u proseku donose svega 0,2% prihoda lokalnih budžeta, a predstavljaju veliko administrativno opterećenje kako za građane i privredu tako i za same lokalne samouprave. Zato je drugo važno postignuće projekta izrada modela po kojem bi sve lokalne samouprave uskladile nazive taksa koje naplaćuju i grupisale ih u odgovarajuće oblasti. Osim što bi lakše upravljali naplatom, gradovi i opštine bi olakšali život privrednicima, naročito onim koji posluju u više opština.

Чланак Više od 2.000 nameta u onlajn registru neporeskih dažbina се појављује прво на Biznis i Finansije.

Početnici u biznisu, ali i oni iskusni, jako bi voleli da lako mogu da dođu do računice koliko bi iznosili mesečni ili godišnji troškovi njihovog poslovanja u svakoj od lokalnih samouprava u Srbiji, ali to ne mogu da dobiju.
Iako predstavnici gradova i opština tvrde da su u stalnom takmičenju ko će privući veći broj preduzetnika i investitora, niko od njih nije spreman da im predoči sve obaveze i namete koje će morati da plaćaju, verovatno u strahu da će biti uplašeni dužinom tog spiska.

Šta je pametnije za popunu budžeta?

Upravo taj spisak daje odgovor na pitanje zašto je u nekoj lokalnoj samoupravi otvoreno više firmi i preduzetničkih radnji nego u drugoj i zašto je neko ko živi u Beogradu registrovao poslovanje u Crnoj Travi ili Brusu. Očekuje se da će ove godine biti sve više „seljenja biznisa“, jer će se gradovi i opštine dovijati kako da nadomeste pad prihoda usled krize izazvane pandemijom korona virusa i smanjene transfere iz republičkog budžeta.

Već je u toku priprema lokalnih budžeta preračunavano da li je pametnije da se smanje administrativne i komunalne takse, cene gasa, struje, vode i brojne naknade, kako bi se manjim troškovima poslovanja zadržali postojeći i privukli novi privrednici, ili da se poskupljenjima smanji gubitak prihoda usled smanjenja obima posla i gašenja velikog broja firmi i ukidanja radnih mesta.

Privrednici procenjuju da takve odluke lokalne vlasti ne mogu lako da donesu jer je i dalje velika neizvesnost oko toga koliko će trajati pandemija i izlazak iz velike krize koju je prouzrokovala.

Jedni smanjuju namete, drugi poskupljuju

Tokom prošle godine veći broj lokalnih samouprava je pokušavao da pomogne privrednicima umanjivanjem zakupa poslovnog prostora, omogućavanjem plaćanja na rate i odlaganjem plaćanja nekih nameta. Tako su, na primer, borski privrednici oslobođeni lokalnih komunalnih taksi za decembar za čak 99 odsto, a najavljeno je da se isto umanjenje može očekivati i ove godine, posle usvajanja budžeta.

Istovremeno su neke opštine povećale porez na imovinu i parafiskalne namete kao što su takse za navodnjavanje, ali i cene komunalnih usluga i parkinga. Bilo je slučajeva da su u nekim opštinama prvi put uvedene takse za ekologiju, pa su je plaćali i oni koji ni na koji način ne mogu da zagađuju životnu sredinu.

Najveća razlika u visini paušalnog poreza

Preduzeća plaćaju oko 500 različitih dažbina na republičkom i lokalnom nivou, među kojima je skoro 400 neporeskih nameta, od čega oko 250 parafiskalnih. Najveći nameti su u najvećim i najrazvijenim lokalnim samoupravama, gde je do izbijanja epidemije i otvaran najveći broj firmi, a bilo je sve više preduzetnika i biznismena koji su „bežali“ iz takvih sredina upravo zbog troškova poslovanja. Najveća razlika je u plaćanju paušalnog poreza, koji u ekstra zonama može da bude više nego duplo veći nego u nerazvijenim mestima.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže za „Biznis i finansije“ da razlike u troškovima poslovanja zavise od toga u koju kategoriju razvijenosti spada opština na kojoj je malo ili srednje preduzeće ili preduzetnik prijavljen.

„Na mesečnom nivou poresko opterećenje preduzetnika zavisi od delatnosti za koju je preduzetnik registrovan i od opštine na kojoj je registrovan. Tako, ako neko, recimo, prijavi delatnost male izdavačke agencije ili agencije za prevodilačke usluge u nerazvijenim opštinama na jugu ili istoku zemlje, koje spadaju u četvrtu ili petu zonu razvijenosti, njegov mesečni paušal za poreze i doprinose će biti između 17.000 i 23.000 dinara. Ako to uradi na nekoj od centralnih beogradskih ili novosadskih opština, paušal će mu biti od 28.000 do 47.000 dinara. Razlika je drastična, zato mi često početnike u biznisu koji nas zovu i pitaju za savete, a imaju veoma skroman ili nikakav kapital sa kojim počinju rad, savetujemo da, ukoliko mogu, svoje poslovanje prijave prvo na nekoj manje razvijenoj opštini, kako bi imali što manje opterećenje u početku, dok ne razrade svoje mali biznis“, objašnjava Rajić.

Nisu svi frilenseri dobro plaćeni IT stručnjaci

On ističe da se te razlike u nametima na rad posebno osete i u oblasti koja je sada aktuelna – rad frilensera.
„Nisu svi frilenseri IT stručnjaci koji su dobro plaćeni iz inostranstva. Ima ih puno i u drugim oblastima. Na primer, karikaturisti, vajari, grafički dizajneri, projekt-administratori… I ovde je ključno dopustiti nesmetan rad hiljadama ovih ljudi koji su se samostalno snašli da donesu devizne prilive sebi i Srbiji u kojoj žive i troše taj novac, a oporezivanje treba uspostaviti prema njihovim realnim prihodima“, predlaže Rajić.

Preduzetnici preoporezovani

Problem Srbije je i dalje to što su preduzetnici preoporezovani u odnosu na visinu zarada koje primaju i na životni standard.

„Minimalna zarada je svuda u Evropi neoporeziva, privremena mera i kada pojedinac nema dovoljno prihoda da obezbedi svoju i egzistenciju svoje porodice on se ne oporezuje. U Srbiji to nije slučaj i zato uvek veliki broj pojedinaca izbegava da se zvanično registruje, ne zato što su kriminalci i žele namerno da vrše poresku utaju, nego zato što teškom mukom prihoduju novac i što su i ta primanja obično po pogođenom projektu i neredovna, a država nema sluha da ih izuzme od oporezivanja do trenutka dok njihovi mali biznisi ne ojačaju. Jer na kraju, bolje je da ti ljudi prihoduju i donose novac iz inostranstva, nego da budu socijalni slučajevi ili napuste zemlju. Nažalost, politika u kojoj svoje najsposobnije pojedince teramo iz zemlje se nastavlja i ona vodi jedino u dugoročno siromaštvo, zatucanost i zaostalost“, upozorava Rajić.

Nadmetanje gradova i opština

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Republički sekretarijat za javne politike, pod pokroviteljstvom Srbije i uz podršku projekta nemačke razvojne saradnje „Reforma javnih finansija – Agenda 2030“ koji sprovodi GIZ, organizuju takmičenje gradova i opština „Šampioni preduzetništva“, kako bi podstakli lokalne samouprave da se aktivno uključe u stimulisanje preduzetništva u svojim sredinama.
Na rang listi urađenoj za prvu polovinu prošle godine u kategoriji velikih lokalnih samouprava na prvom mestu je Loznica, slede beogradska opština Strari grad, Trstenik, beogradski Vračar i Novi Sad. U kategoriji srednjih među prvih pet su Savski venac, Raška, Krupanj, Priboj i Aleksandrovac, od malih opština najuspešnije su Crna Trava, Brus, Mali Zvornik, Nova Varoš i Blace.

Digitalni „nomadi“ u Crnoj Travi

Kad su objavljeni ti podaci, opštinska vlast u Crnoj Travi se pohvalila da nudi bolje uslove preduzetnicima i od većih gradova i da se zato mnogi odlučuju da firmu registruju baš u toj maloj sredini. Naveli su da su novootvoreni biznisi, i to uglavnom iz sektora IT usluga, 98 odsto iz drugih gradova, a najviše iz Vlasotinca i Leskovca, a ima ih i iz Beograda.

U opštini Trstenik su naveli da su privukli najveći broj preduzetnika subvencijama kamata na kredite do 12 meseci, a da najveće interesovanje postoji za subvencionisanje nabavke opreme i mašina i za adaptaciju prostora.
Sertifikacija opština

NALED i Regionalni savet za povoljno poslovno okruženje u jugoistočnoj Evropi imaju program sertifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi.
Od 2007. godine 64 lokalne samouprave u Srbiji (37 odsto ukupnog broja) su učestvovale u procesu sertifikacije od čega 36 po nacionalnom (BFC), 14 po međunarodnom (BFC SEE), a 14 i po međunaronodnom i nacionalnom (BFC i BFC SEE) standardu.

U ovom trenutku sedam lokalnih samouprava poseduje validan BFC SEE sertifikat (Stara Pazova, Požarevac, Šabac, Ćuprija, Pećinci, Novi Sad i Leskovac), dok su ostali u procesu resertifikacije, odnosno ponovnog sticanja sertifikata.

Putokaz za investitore

Sertifikacija jedne opštine ili grada podrazumeva ispunjenje određenih standarda, tj. svojevrsnu garanciju da će postojeći privrednici, kao i potencijalni investitori, dobiti usluge i informacije na način koji olakšava poslovanje, kazali su u NALED-u za „Biznis i finansije“.
Za privredu i investitore koji žele da presele ili prošire svoje poslovanje u jugoistočnu Evropu, kako ističu u toj organitaciji, BFC SEE pomaže u identifikovanju opština i gradova koji nude najbolje uslove za ulaganje i imaju najveći potencijal za razvoj.

Broj 180/181, decembar 2020/januar 2021

Foto: Pixabay

Чланак Razlike u troškovima poslovanja: Počinje takmičenje „vezanih nogu“ се појављује прво на Biznis i Finansije.