Rusiji je potreban novac, tako da ni firme kao što su Folksvagen, Unikredit ili Rajfajzen banka koje žele da izađu sa njenog tržišta neće biti pošteđene, prenosi Blumberg.
Moskva je uvela porez u visini od 10 odsto za ekstraprofit koji je ostvaren 2021. i 2022. godine, u poređenju sa 2019. i 2020. godinom.

Ovaj porez moraju da plate sve kompanije koje posluju u Rusiji čiji je godišnji profit veći od 11,2 miliona evra.

Novi zakon će stupiti na snagu 2024. godine, ali kompanije imaju mogućnost da ga plate ove godine i dobiju popust od 50 odsto.

Rusija očekuje da će ovim porezom ostvariti dodatni prihod od 3,38 milijardi evra.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Porez na ekstraprofit moraće da plate kompanije koje napuste rusko tržište се појављује прво на Biznis i Finansije.

Istovremeno se u finansijskim transakcijama sve više okreću upotrebi drugih valuta, posebno kineskog juana. Ako se do pre dve, tri godine ovakva praksa mogla, i to ne baš prečesto, viđati pre svega u nastojanjima Rusije i Kine da se za međusobnu trgovinu koriste domicilnim valutama, danas je zaobilaženje dolara globalna pojava, pri čemu čak ni politički prijatelji SAD ne odolevaju novom trendu.

Iznenađenje iz Pariza

Tako je pre neki dan u Parizu objavljeno da je Francuska nacionalna naftna kompanija „Total“ preko Šangajske berze kineskom kupcu prodala 65.000 tona tečnog naftnog gasa nabavljenog u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Poenta je da je naplata robe obavljena u juanima.

U aktuelnom svetskom grupisanju u vezi sa ratom na istoku Evgrope, Pariz se svrstao uz SAD i aktivno pomaže Ukrajinu. Ipak, kada je reč o poslovanju, Francuzi kada god je moguće gledaju sopstvene interese. I po cenu da se stariji brat sa druge strane Atlantika namršti.

Nije prošao ni dan, a iz Džakarte su poručili da članice ASEAN-a, deset država sa Jugoistoka Azije čiji je zbirni broj stanovnika oko 700 miliona, razmatraju mogućnost da se u međusobnoj trgovini koriste lokalnim valutama. Pri tome ne samo da su kritikovali političku upotrebu dolara kao „rezervne svetske valute“, već su ustvrdili da bi i upotreba evra, funte ili jena u ovom trenutku bila previše rizična.

Razlog je isti odnos Evropske unije, Velike Britanije i Japana, emitera ovih valuta, prema političkoj (zlo)upotrebi novca kakav ispoljavaju SAD. Uočljivo je da kineski juan nije svrstan u istu kategoriju i na njegovu frekfentniju upotrebu jugostočni region Azije itekako računa.

Bezbrižno štampanje novca

Nije prošlo ni 24 časa iz Rio de Žaneria su poručili da najveća zemlje Latinske Amerika namerava da se već od leta sve češće koristi domicilnim valutama. Skupa sa Argentincima planiraju i da izgrade zajedničku valutu, prihvatljivu i za ostale južnoameričke države.

Zajedničko za sve poruke, vanredno učestale poslednjih meseci, jeste izbegavanje dolara. Nakon Druogog svetskog rata, američka valuta je dugo vremena zadržala fiksni odnos porema zlatu i na osnovu toga je stekla status svetske rezervne valute. No, globalna upotreba dolara je svake godine rasla velikom brzinom, pa je danas u svakom trenutku oko dve trećine američke valute izvan SAD.

Ovakva pozicija omogućava Beloj kući da u popriličnoj meri štampa novac a da pri tome ne izazove inflaciju na domaćem terenu. Takođe, može i da krajnje komotno prekoračuje sopstveni budžet i ulazi u velika zaduženja. Poenta je da učestala globalna upotreba dolara dovodi i do velike svote američke valuta u kasama drugih država.

Ovim novcem sve države sveta kupuju američke blagajničke zapise čijim emitovanjem vlada u Vašingtonu dolazi do one količine novca za koliko trošak SAD nadmaši budžet. Stoga sve američke vlade se olako zadužuju iako je javni dug SAD sa 7.500 milijardi pre dve decenije porastao na 32.000 milijardi, što je oko 115 odsto nacionalnog BDP. Gotovo koliko i kod prezadužene Grčke.

Zlato u deviznim rezervama

Dominatna upotreba dolara u svetskoj trgovini omogućava SAD da kontroliše svetske finansijske tokove, ali i da samostalno, bez odluke drugih, uvede sankcije bilo kojoj zemlji na svetu. Primer Irana iz 2018. godine je ilustrativan: Ameri su, ljutiti zbog ambicioznih naučnih istraživanja u Teheranu, raskinuli nuklearni dogovor i uveli sankcije prema ovoj državi. To što se dolar koristio u čak 93 odsto iranskih spoljnotrgovinskih aranžmana olakšalo je nametanje sankcija i zemlja je za manje od šest meseci potpuno izolovana od razmene sa svetom.

Danas su geopolitičke prilike maksimalno zaoštrene. Uvođenje totalnih sankcija prema Rusiji i učestalo zabranjivanje pristupa Kini najbitnijim tehnološkim novinama, izrodilo je napete odnose dva bloka. Plenidba 300 milijardi evra ruskih deviznih rezervi ilustruje kolika je moć onoga ko je svoju valutu nametnuo za svetsku, potom zloupotrebljava nadmoćnu poziciju.

Iz tog razloga su Kina i Rusija odlučili da se udalje od dolara. Ako ništa drugo onda dvodecenijsko intenzivno uvećanja udela zlata u deviznim rezervama obe države, sve na račun američkog novca, pokazuje kako i Peking i Moskva beže od dolara. Izgrađuju i sopstvene sisteme za platni promet kako bi izbegle SVIFT kojim dominira američka valuta.
Rusija podstiče juan

Prilikom nedavne posete kineskog predsednika Sija Moskvi, Rusija je svetsku javnost obavestila i da će „ubuduće u poslovanju sa zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike pospešivati plaćanje u juanima“. Da bude jasnije, Moskva neće insistirati na plaćanju u rubljama, može i u juanima. Ovim najveći izvoznik energije na svetu podržava širenje upotrebe kineskog novca kao nove rezervne globalne valute. Nije teško uočiti da se time podriva svetska upotreba „zelembaća“.

Teško da SAD imaju nešto što ima daje veću moć od dolara – njegova globalna rasprostranjenost je ono na čemu izrasta američka snaga. Vrhunsko i tehnološki superiorono naoružanje prvenstveno je u službi pružanja podloge nacionalnoj, ujedno i globalnoj, valuti. Ukoliko se ugrozi takav status dolara, urušava se i lagodna pozicija države emitera ovog novca.

Povećavanje likvidnosti

Prednost dolara je izuzetna likvidnost, može se prodati i kupiti u svakom trenutku. Juan, međutim, poslednjih godina ubrzano povećava likvidnost, ostaje mu slabost da još uvek nije konvertibilna valuta. Širenje upotrebe kineskog novca ne samo pri trgovini najbrojnije zemlje na svetu, već i u trgovini najvećeg izvoznika energije svakako će snažno povećati i likvidnost juana.

Isti proces podupire i spremnost Saudijske Arabije da naftu i gas prodaje za kinesku valutu, kao i sve izraženija spremnost zemalja izvan „Zapadnog bloka“ da u spoljnoj trgovini napuste dolar. Ostaje da se vidi hoće li aktuelni trend biti dovoljan da naruši dolar, sa njime i temelj američke svemoći.

Izvor: 021.rs

Foto; Pixabay

Чланак Da li će aktuelni trend biti dovoljan da naruši dolar i temelje američke svemoći се појављује прво на Biznis i Finansije.

Najnovije istraživanje renomiranih profesora Simon Evenett-a iz univerziteta St Gallen i Niccolo Pisani-ja iz IMD Business School bacaju jasno svetlo na ono što svi privrednici znaju. Studija je identifikovala 1.404 firme koje su iz Evropske Unije ili G7 zemalja i jasno je demonstrirala da se samo 120, ili 8,5 odsto, povuklo za ruskog tržišta.
Ove informacije su zaključno sa krajem novembra ali i u ova dva meseca se ništa nije promenilo. Zapadne firme rade, prabacuju novac u svoje matične zemlje i svakodnevno uvoze svoju robu u Rusiju.

Čak i ona zvučna imena kao što su McDonalds ili Nissan nisu baš otišle za sva vremena jer su se postarali da u ugovorima o izlasku stave i klauzulu o buy-back opciji. Tako je Nissan prodao svoj kapital za $1 dolar ruskoj državnoj firmi ali sa opcijom da sve to kupe nazad, takođe za $1, u sledećih 6 godina.

Emotivne reakcije  poklopljene sumornim analizama

Bitno je istaći da na stotine firmi koje su pompezno najavile napuštanje ruskog tržišta to nisu uradile. Mediji su brljivo potrčali da broje one koji su najavili odlazak ali su „slučajno“ zaboravili da provere da li su to stvarno i uradili. Prvobitne emotivne reakcije su jasno poklopljene sumornim analizama šta bi bilo sa tim firmama da su stvarno napustile ovo ogromno tržište.

Globalizacija je davno odradila svoje i firme idu tamo gde je njihovo poslovanje racionalno, to jest profitabilno. Čak su svi ostali gluvi na pozive Janet Yellen, koja vodi američki trezor, da biznisi moraju da budu svesni geopolitičkih pomeranja i na osnovu toga promene svoju strategiju.

Ova izjava bi bila smešna da se ne graniči sa glupošću. Amerika, koja je bila lider globalizacije od završetka Drugog Svetskog Rata do skoro, se sada odaje protecionističkim refleksima koji samo mogu da smanje globalni BDP, povećaju cene robe i usluga i samim tim vrate ekonomski sat unazad, piše između ostalog Vladimir Đukanović.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Đukanović: Ni 10 odsto kompanija nije napustilo Rusiju се појављује прво на Biznis i Finansije.