U celom svetu postoji samo jedna pametna rukavica koja slepim ljudima pomaže da se orijentišu u prostoru, da identifikuju boje, datum i vreme, da detektuju svetlo, ali i da prepoznaju novčanice prilikom obavljanja kupovine. Sastoji se od kamera, senzora i drugih elektronskih delova, koji se mogu skidati po potrebi, ako je rukavici potrebno pranje. Radi po principu vibracija i glasovnih upozorenja – što je korisnik bliži nekom predmetu to će ona više vibrirati, a ukoliko korisnik želi da sazna koju novčanicu je izvadio iz novčanika, rukavica će mu to saopštiti preko zvučnika. Njena baterija traje dva dana i puni se običnim punjačem.

Ovo pomagalo osmislio je i napravio tek svršeni student Elektrotehničkog fakulteta Nikola Krstić, koji je u preduzetništvo ušao još kao srednjoškolac.

„Otprilike 2016. godine došao sam na nekoliko ideja za tehnološke proizvode koji bi bili od pomoći ljudima sa određenim zdravstvenim problemima – onima koji ne vide, ne čuju ili ne mogu da se kreću samostalno. Međutim, pametna rukavica za slepe bila je najizvodljivija od svih tih ideja, pa sam se sa njom prijavio na jedno srednjoškolsko takmičenje u preduzetništvu. Odatle je sve krenulo“, počinje svoju priču Krstić. Na takmičenju je dobio mnoštvo pohvala, ali i stekao značajna poznanstva. Tu je upoznao i Igora Sužnjevića, svog budućeg mentora i poslovnog partnera.

Od HTZ opreme do pametnog uređaja

„Nisam imao slepu osobu u svom okruženju, ali sam zamišljao sa kakvim se sve izazovima one suočavaju. Tako sam došao na ideju o pametnoj rukavici. Prvi prototip smo uradili nekih godinu dana posle pomenutog takmičenja. To je bio pokazni model – zelena ‘ruka’, štampana pomoću 3D tehnologije, na koju je bila prikačena elektronika. Ali, radila je, i to dobro“, priseća se naš sagovornik.

Međutim, za ozbiljniji razvoj ovog proizvoda bio mu je potreban novac. U Srbiji se najčešće početni kapital pozajmljuje od prijatelja i rodbine, ali Krstić u tom trenutku nije mogao da računa na ovaj vid finansiranja. Zato je, kako bi prikupio dodatna sredstva, 2019. godine zajedno sa Sužnjevićem osnovao preduzeće Anoris Technology u Naučno-tehnološkom parku u Beogradu. Od tada su, kao kompanija, mogli da konkurišu za različite vidove finansijske podrške.

„Imam utisak da je bilo teže prikupiti prvih hiljadu dinara nego nešto kasnije na desetine hiljada evra“, priča Krstić kako je izgledalo obezbeđivanje sredstava. Za celokupan razvoj rukavice bilo im je potrebno oko 150.000 evra, a prikupljanje novca je teklo sporo. Međutim, situaciju je znatno popravila finansijska podrška Fonda za inovacionu delatnost u visini od 80.000 evra.

Zahvaljujući ovom novcu uspeli su da završe prvu verziju pametne rukavice napravljenu od HTZ opreme, odnosno radničke rukavice, u koju su ugradili elektronske uređaje i bateriju. Ona je pomagala slepim osobama da se orijentišu u prostoru, informišu o datumu i vremenu u toku dana, ali i da prepoznaju boje. „Kada je prva slepa osoba probala rukavicu bilo nam je jasno da smo na pravom putu. Potom smo sproveli masovno testiranje i zapisivali komentare korisnika. Tako smo dobili dodatne sugestije koje smo, naravno, uvažili, jer smo želeli da napravimo proizvod koji je zaista koristan onima kojima je namenjen“, ističe Krstić. U saradnji sa Savezom slepih Srbije saznali su koje su još funkcije potrebne budućim korisnicima ove rukavice. Jedna od njih je, na primer, dugme koje korisnik može pritisnuti ako se izgubi, kako bi poslao svoju lokaciju bližnjima.

Pametno finansiranje pametne rukavice

Da bi zaradili novac za dalji razvoj rukavice, dva preduzetnika su osnovala i preduzeće koje se bavi uslužnim projektovanjem i razvojem softvera i hardvera. Ono poseduje farmu industrijskih 3D štampača, te štampa različite predmete po narudžbini, najviše za kompanije kojima su potrebna kućišta za elektroniku i slični proizvodi. Pored toga, ima i svoje programere i poslovne konsultante.

„Moja ideja je bila da budemo od pomoći ljudima koji se nalaze u situaciji u kojoj sam i ja bio – koji imaju dobru ideju ali iz nekog razloga ne mogu da je realizuju. Zato, pored izrade prototipa i softvera, nudimo softverske, dizajnerske i usluge poslovnog savetovanja. To znači da klijent može da dođe kod nas, pokaže nam šta želi da napravi, i mi ćemo to izdizajnirati i napraviti. Ako već zna šta hoće, onda nam je posao još lakši, odmah idemo u proizvodnju“, kaže naš sagovornik.

Deo novca koji su stekli na ovaj način uložili su u razvoj dodatnih funkcija pametne rukavice. Druga verzija ovog pomagala sada je i estetski unapređena, a pored osnovnih funkcija, uskoro će biti moguće da korisnici poruče dodatne aplikacije shodno svojim potrebama. Te aplikacije će se nalaziti u „oblaku“ i imaće brojne funkcije, od toga da omogućavaju čitanje knjiga, do igranja igrica. Tako će Anoris Technology zarađivati i kada osnovni proizvod bude dostupan većini slepih osoba koje ga žele, odnosno kada se bude manje prodavao.

Ipak, novac nikada nije bio glavni motiv ovog mladog preduzetnika. Na pitanje šta ga podstiče da toliko radi na proizvodu od kojeg do sada nije zaradio ni dinara, odgovara: „Ideja da ću nekome olakšati život i učiniti svakodnevicu prijatnijom. Osim toga, želim da stavim do znanja slepim ljudima da neko misli na njih. To što oni ne čine većinu potrošača, ne znači da privreda i društvo ne treba da se bave njima“.

Takođe, to što neko ne vidi ne znači da ne treba da ima život kakav imaju svi ostali, smatra sagovornik B&F-a. „U narodu je uvreženo pogrešno mišljenje da slepe osobe nisu zainteresovane za modne ili neke druge estetske proizvode. A oni, kao i svi ostali, vole lepe stvari. Oni prate Instagram i Fejsbuk, komentarišu jedni drugima fotografije… Više puta sam čuo pitanje: zašto je slepoj osobi bitno da razaznaje boje? To može da kaže samo neko ko vidi i ko ne može da ‘uđe u tuđe cipele’. Jer, i slepe osobe žele da izgledaju lepo, da budu moderne, da uklope boje. To što one ne vide, ne znači da njih drugi ne vide”, objašnjava Krstić zašto će se rukavica praviti u različitim bojama i zašto ima funkciju raspoznavanja boja.

Dvostruko niža cena za Srbiju

Uskoro bi trebalo da započne industrijska proizvodnja Anora rukavica. Elektronski delovi za njih će se nabavljati iz Kine, kućišta će biti brizgana 3D štampačima u Krstićevom preduzeću, a rukavice, odnosno prevoje za ruke, proizvodiće jedna domaća kompanija.

Prvi kontigent pametnih rukavica trebalo bi da se nađe u rukama korisnika u Srbiji ove godine. Ne zna se tačno kada će se to desiti, ali zna se da će one biti besplatne, bar za krajnje korisnike. „Trenutno smo u pregovorima s državom koja bi trebalo da otkupi određenu količinu Anora rukavica i da ih preko zdravstvenog osiguranja ponudi slepim osobama. Koliko ja znam, preko 4.000 osoba je trenutno zainteresovano za nju”, tvrdi Krstić.

Anoris Technology vodi pregovore o plasiranju svoje robe i na češko, nemačko, špansko, austrijsko i američko tržište, ali prvo će se potruditi da rukavicu dobiju stanovnici Srbije. „Razlog je dvojak – želimo da pomognemo ljudima koji su pomogli nama da napravimo ovako koristan proizvod, ali i da dobro istestiramo svoj servis i podršku, što je lakše učiniti na domaćem tržištu”, objašnjava sagovornik B&F-a.

Posle toga, kompanija će prodavati svoju pametnu rukavicu i u inostranstvu, gde postoji značajno interesovanje za ovakve proizvode. Ali, gde ima interesovanja, tu ima i konkurencije. Međutim, Krstić tvrdi da nijedna od kompanija koje prave pomagala za slepe ljude ne može cenovno da parira Anorisu. Primera radi, pomagala poput dodataka za naočare koštaju po nekoliko hiljada dolara po komadu, a Anora pametna rukavica će stajati do 1.000 dolara u inostranstvu i oko 400 evra u Srbiji.

Marija Dukić

Biznis & finansije 202, oktobar 2022. 

Чланак Anora, pametna rukavica za slepe: Iz Srbije s ljubavlju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Više od 50 studenata radilo je u sjajnoj atmosferi, u inspirativnom okruženju NTP Beograd, na razvoju svojih inovativnih ideja, kroz interaktivna predavanja i radionice i podršku iskusnih eksperata i mentora u oblasti razvoja biznisa.

Poslednjeg dana, studenti su pred stručnim žirijem predstavili inovativne ideje do kojih su došli na kampu – od inovativnih rešenja u oblasti poljoprivrede, medicine i sporta, do blockchain rešenja za muzičku industriju i zaštite dece na internetu. Nagradu za najbolju ideju poneo je tim ResiDetect za razvoj nove metode za detekciju bakterija koje ne reaguju na antibiotike, u formi PCR testa.

ParkUP! je prvi studentski startap program u Srbiji, kreiran sa ciljem da ohrabri mlade da zakorače u startap svet i steknu znanja i veštine za razvoj uspešnih startapa.

– ParkUP! nam je doneo neverovatna znanja da kroz konkretne korake sagledamo određeni problem na tržištu i dođemo do rešenja i finalnih proizvoda. Sada znam kako razvijati inovativnu ideju, razviti biznis plan, istražiti tržište, konkurenicju… Upoznao sam ambiciozne, mlade ljude, družili smo se i radili u veoma dinamičnoj atmosferi sa predavačima i mentorima koji su se trudili da nam prenesu svoje znanje i pomognu nam u razvoju naših ideja. Bila je ovo zaista jedna neponovljiva avantura u svet startapa, koju bih preporučio svim mladim ljudima – rekao je Vlastimir Arsenijević, student Fakulteta organizacionih nauka, o svojim utiscima sa kampa.

Studenstki startap kamp ParkUP! NTP Beograd organizuje uz podršku Vlade Švajcarske u okviru projekta “Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje iznova kroz razvoj tehnoloških parkova”. Od 2018. godine, kroz ovaj program, u razvoju inovativnih ideja i simulaciji razvoja startapa, učestvovalo je više od 400 studenta.

Чланак Više od 10 novih startap ideja na studentskom kampu u NTP Beograd се појављује прво на Biznis i Finansije.

Memorandum su potpisali ministar za naučno-tehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske, Srđan Rajčević i v.d direktora Naučno-tehnološkog parka Beograd, Gordana Danilović Grković. Sastanku i potpisivanju prisustvovali su državni sekretari u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, prof. dr Marijana Dukić Mijatović i prof. dr Ivica Radović.

Potpisanim Memorandumom predviđeno je da NTP Beograd pruži savetodavnu stručnu podršku Ministarstvu za naučno-tehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske, kako bi se ubrzalo osnivanje naučno-tehnološkog parka u Banja Luci, u skladu sa dobrim primerima međunarodne prakse, kao instrumenta sposobnog da pospeši regionalni razvoj zasnovan na inovacijama i ubrza osnivanje i razvoj startap kompanija u Republici Srpskoj.

Ministarstvo će u saradnji sa NTP Beograd, intenzivno raditi na podizanju svesti o značaju tehnološkog preduzetništa i kulture inovacija, kao i ohrabrivanju mladih da započnu sopstveni biznis.

– Memorandum koji smo danas potpisali znači, pre svega, jednu veliku pomoć koju će nam pružiti naučno-tehnološki park u Beogradu u projektu osnivanja naučno-tehnološkog parka u Banja Luci. Današnji dan je i početak zasnivanja jednog potpuno drugog inovativnog ekosistema u Republici Srpskoj u kojem će svakako primarni savetnik biti institucije Republike Srbije, počevši od resornog ministarstva, ali isto tako i mreže naučno-tehnoloških parkova u Srbiji. Nadamo se da ćemo kroz ekspertizu, kroz „know-how“ i iskustvo NTP Beograd u dogledno vreme doći do izgradnje NTP u Banja Luci u okviru kampusa Univerziteta, i da će nam njihova ekspertiza pomoći da on ostvari svoju punu funkciju, a to je da zadržimo naše mlade, visokoobrazovane ljude i talente u Republici Srpskoj i da svoje inovacije i ideje pretvore u biznis – rekao je ministar za naučno-tehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Republike Srpske, Srđan Rajčević.

Saradnja u nauci i podrška inovacijama od velikog su značaja za razvoj celog društva.

– Vlada Srbije, svesna potencijala koji nauka i inovacije imaju za razvoj našeg društva, snažno podržava naučni rad i inovacije. S jedne strane obezbeđuje sredstva za finansiranje naučnih i inovacionih projekata, a s druge strane razvija neophodnu infrastrukuturu. Naučno tehnološki parkovi su deo te infrastrukture. Srbija ih ima četiri, a u njihovu izgradnju i opremanje uložili smo više od 53,7 miliona evra. Rezultat tih ulaganja su 128 inovativnih preduzeća koja posluju u naučno-tehnološkim parkovima u Beogradu, Novom Sadu, Čačku i Nišu, od toga 72 startap i 56 tehnološko razvojnih, koja ukupno imaju 1785 zaposlenih. Rezultat tih ulaganja su inovativni proizvodi ovih preduzeća koji nalaze svoje mesto na tržištu i svakodnevnom životu ljudi. U tom smeru nastavljamo. Usvojena je i Strategija razvoja startap ekosistema, a pripremljen je i novi Zakon o inovacionoj delatnosti, koji će inovacionoj oblasti dati novi podsticaj– istakla je državna sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije prof. dr Marijana Dukić Mijatović.

NTP Beograd, kao prvi naučno-tehnološki park u Srbiji, koji je svojim eksponencijalnom rastom pokazao značaj inovacija za razvoj zemlje, u poslednje dve godine aktivno radi i na pospešivanju regionalnog razvoja u Srbiji zasnovanog na inovacijama, kroz podršku uspostavljanju i razvoju naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Čačku.

– Mi smo ovde pokrenuli prvi naučno-tehnološki park sa ciljem da razvijemo jaku organizaciju za podršku inovacijama koja može pospešiti tehnološki razvoj zemlje. Razvojem našeg naučno-tehnološkog parka, razvili smo i specifičan eko sistem u malom, sposoban da svake godine stvara sve više i više startap kompanija, da ekponencijalno rastu zapošljavanje i izvoz, i taj ključ razvoja inovacionog eko sistema želimo da podelimo sa Ministarstvom u Republici Srpskoj – navela je Gordana Danilović Grković, v.d. direktora NTP Beograd.

Чланак NTP Beograd pomaže uspostavljanje NTP Banja Luka се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako se po jutru dan poznaje, onda će zaposlenima u Naučno-tehnološkom parku (NTP) Beograd koji su zaduženi za realizaciju novog programa „Raising Starts“, radni dan trajati kao polarni dani na severu Evrope, gde sunce ne zalazi ni po šest meseci. Naime, na prvi od nekoliko planiranih javnih poziva za ovaj program koji je pokrenut s ciljem da pruži stručnu i finansijsku podršku za razvoj oko 100 novih startap kompanija, već je stiglo više od 180 prijava.

Na elektronsku adresu Parka u Zvezdarskoj šumi, pod čijim krovom trenutno posluje preko 70 kompanija sa više od 800 inženjera, tokom nepunih mesec i po dana koliko je trajao rok za prijave, „isporučene“ su nove ideje koje traže put do tržišta iz mnoštva oblasti: informaciono-komunikacionih tehnologija, hrane budućnosti, kreativne industrije, inovativnih mašinskih procesa, energetski efikasnih i pametnih ekoloških rešenja, inovacija u prerađivačkoj industriji, medicini, biotehnologiji, edukaciji…

A to je tek početak, jer je planirano da program „Raising Starts“ za podršku razvoju inovacija u ranoj fazi traje tri godine, i da pored Beograda obuhvati i naučno-tehnološke parkove u Nišu i Čačku. Program nudi mikro preduzećima i timovima koji dokažu da su upravo njihove ideje tržišno najperspektivnije i izvodljive, stručno vođstvo odabranih domaćih i stranih mentora i finansijsku podršku. Ona iznosi do 10.000 švajcarskih franaka za razvoj inovativnih softvera, odnosno do 15.000 švajcarskih franaka za razvoj inovativnih proizvoda.

Rano prepoznavanje

Iznosi su u švajcarskim francima jer je program „Raising Starts“ pokrenut u okviru projekta „Tehnopark Srbija 2 – Podsticanje izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova”, koji u ime švajcarske vlade finansira Državni sekretarijat za ekonomske poslove (SECO), a sprovodi NTP Beograd. Druga faza pomenutog projekta je nova, ali ovo partnerstvo već ima iza sebe deceniju iskustva.

Počelo je u vreme kada su se nove tehnologije u Srbiji doživljavale kao „veliki potencijal u povoju“ koji se, međutim, mahom iseljavao u razvijenije zemlje, a naučno-tehnološki park u Zvezdarskoj šumi takođe bio samo „entuzijazam u perspektivi“.

Stoga je prva saradnja pokrenuta sa Poslovno tehnološkim inkubatorom tehničkih fakulteta Beograd (BITF), koji je švajcarska vlada prepoznala kao zametak budućih izvoznih poslova sa visokom dodatom vrednošću, podseća Derek Džordž, zamenik direktora Švajcarske kancelarije za saradnju u Ambasadi Švajcarske.

„Rano smo prepoznali veliki potencijal u oblasti visokih tehnoloških inovacija, uglavnom u IT i sektoru medicinskih tehnologija i biotehnologije i odlučili smo da podržimo razvoj tri održive izvozne platforme u BITF-u, koje su olakšale prenos znanja i delotvornije promovisale srpske visokokvalitetne proizvode i usluge u ovim oblastima“, kaže naš sagovornik.

Ispostavilo se da su kompanije „stanari“ u BITF-u za samo tri godine uspele da uvećaju izvoz koji im je obezbeđivao 75% ukupnih prihoda, a više desetina inženjera se vratilo iz inostranstva, kako bi ovde razvijalo svoje kompanije.

Podrška malog obima može imati veliki uticaj

Potom je BITF svoj model ugradio u Naučno-tehnološki park Beograd, koji je osnovan 2015. godine i čiji je razvoj, ponovo, podržala švajcarska vlada. Šta je rezultat za nepunih šest godina? Danas je ova institucija postala prepoznatljiva ne samo u Srbiji već u celom regionu po svom modelu podrške za osnivanje tehnološki inovativnih preduzeća, ocenjuje Derek Džordž. NTP Beograd je privukao mnoštvo mladih preduzetnika iz zemlje i inostranstva, uljučujući i dijasporu iz Švajcarske.

Razvio je saradnju sa istraživačkim institutima, fakultetima, gradskom upravom i nadležnim republičkim ministarstvima, i partnerstvo sa međunarodnim privatnim investitorima, korporacijama i drugim izvorima podrške, nabraja naš sagovornik i dodaje: „Tokom prethodnog projekta, kompanije članice NTP Beograd otvorile su više stotina novih radnih mesta, a ukupna vrednost dosadašnjeg izvoza ovih kompanija u preko 40 zemalja iznosi 20 miliona evra“.

Stoga je za drugu fazu projekta namenjenog daljem podsticanju izvoza kroz razvoj tehnoloških parkova, švajcarska vlada izdvojila 3,90 miliona evra, dok ukupna sredstva koja uključuju i prethodnu, prvu fazu, iznose 4,97 miliona evra. Veliki deo budžeta za realizaciju druge faze, 1,20 miliona švajcarskih franaka, opredeljen je za podršku startapima u ranoj fazi razvoja. To znači da NTP Beograd, pored dosadašnjih usluga u oblasti podučavanja, mentorstva i umrežavanja, može mladim preduzetnicima sa najboljim inovativnim idejama da obezbedi i početna sredstva.

Odluku da podrže ovakav akceleratorski program u NTP Beograd, Derek Džordž objašnjava ovako: „Početnicima u preduzetništvu je uvek teško da pokriju niz troškova, počev od razvoja ideje, izrade prototipa i zaštite intelektualne svojine, do testiranja sa prvim kupcima. Po pravilu, moraju da se oslanjaju na sopstvenu ušteđevinu i takozvane „3F“ izvore finansiranja – prijatelje, porodicu i ’čudake’. Zato podrška malog obima može da ima veliki uticaj na premošćavanje tog jaza koji deli ideju od potencijalnih ulagača i uspeha na tržištu“.

Inovaciona kičma duž cele Srbije

To i te kako dobro znaju mnogi uspešni mladi ljudi koji su svoje prve preduzetničke korake započeli pod krovom NTP Beograd, a koji će svojim savetima, pored stručnjaka u ulozi mentora, takođe pomoći početnicima koji prođu selekciju u programu „Raising Starts“, ističe Gordana Danilović Grković, v.d. direktora NTP Beograd. Ona podseća da je i nedavno istraživanje Startup Genome u Srbiji, pored veoma ohrabrujućih ocena da je srpska startap zajednica sve prepoznatljivija na svetskoj mapi, utvrdilo kao najveću slabost tog sistema upravo nedostatak sredstava u najranijoj fazi razvoja.

„Naše dugogodišnje iskustvo pokazuje da u našim uslovima, u toj početnoj fazi čak i jako mala sredstva, na primer 3.000 do 5.000 evra, mogu biti značajna i napraviti veliku razliku. Uz podršku švajcarske vlade našli smo rešenje da to ulaganje bude do 15 hiljada franaka. Ali nije samo iznos bitan“, napominje naša sagovornica, „često je važnija namena tih sredstava. Ako neko početničkoj kompaniji odmah omogući mnogo novca da angažuje skupog međunarodnog konsultanta, a ona nema mogućnosti da plati dva inženjera koja će završiti razvoj prototipa – onda je to bačen novac. Zato smo zahvalni donatoru što je omogućio da korisnici granta mogu jedan njegov deo da upotrebe i za angažovanje razvojnih inženjera, kao i za sertifikaciju, nabavku opreme i slično“.

Važno je, dodaje Gordana Danilović Grković, i što je napravljena razlika između troškova startapa koji razvijaju hardver i onih koji prave softver, jer će to uz korišćenje laboratorije u NTP Beograd koja je dobro opremljena zahvaljujući donaciji republičke vlade, pospešiti razvoj većeg broja novih proizvoda u Srbiji.

Cilj je da se stvori „kritična masa“ uspešnih mladih inovatora koja će u većoj meri privući investitore u Srbiju, a da bi se to postiglo jedan od uslova je da oni postanu prepoznatljiviji i van Beograda i Novog Sada, koji su se već uspešno pozicionirali na globalnoj startap sceni.

„Zato je ideja našeg projekta da iniciramo regionalni razvoj zasnovan na inovacijama. To ne može dugoročno da uradi jedan tehnološki park, već je potrebno da se izgradi inovaciona ’kičma’ od severa do juga zemlje, u svim univerzitetskim centrima“, ističe Gordana Danilović Grković i dodaje: „Vlada Srbije je izgradila infrastrukturu u svim ovim gradovima, a mi smo se koncentrisali da kroz ovaj projekat, uz podršku Vlade Švajcarske, pomognemo da naučno-tehnološki parkovi u Nišu i Čačku ubrzano razviju svoje kapacitete. Delimo sa njima domaće i međunarodno znanje i uporedo radimo sa upravljačkim timovima i sa samim kompanijama na razvoju inovacija“.

Zorica Žarković

broj 183, mart 2021. 

Чланак NTP Beograd: Nove zvezde u Zvezdarskoj šumi се појављује прво на Biznis i Finansije.