U vreme dok je studirao FTN u Novom Sadu 2015. godine, Lazar Jovanović osim o ispitima razmišljao je o lešnicima na dedinom imanju u Malom Zvorniku.

Nije mogao često da odlazi, a želeo je da prati zasad. Tražio je odgovarajući alat za rad „na daljinu“. Nije pronalazio ništa adekvatno pa je rešio sam da napravi. Uz pomoć cimera Zorana Đukića, tada studenta PMF-a, osmislili su pametno rešenje – daljinski sistem za navodnjavanje i prihranu.

Ovaj sistem poljoprivrednicima daje slobodu da ne moraju uvek fizički biti na parceli, tokom trajanja navodnjavanja, već vreme mogu da koriste na duge poslove u voćnjaku , druge obaveze ili odmor. Istovremeno sigurni su da biljke uvek dobijaju vode koliko je potrebno.

Od startapa do kompanije Smart Watering Solutions

Od studentskog prototipa, za nekoliko godina razvili su agro smart rešenje i pokrenuli kompaniju Smart Watering Solutions. Trenutno ih je u timu sedmoro i, osim kolege agronoma sa fakulteta iz Tuzle, svi su novosadski diplomci.

Imaju mrežu od 100 klijenata, najviše proizvođača voća i u neznatnom procentu povrtara iz Srbije koji koriste inovativno rešenje za praćenje i automatizaciju sistema za navodnjavanje „kap po kap“.

Nekoliko uređaja su prodali u zemljama regiona: Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Mali tim Smart Watering Solutions planira pilot projekat za izlazak na evropsko, a potom globalno tržište.

Vetar u leđa dobili su osvajanjem drugog mesta na regionalom konkursu Okvir podrške koji je organizovala NBL Grupa za šest tržišta na kojima ova bankarska grupacija posluje.

Smart Watering Solution je najpre ušao u nacionalno finale Srbije, za čiju je selekciju bila zadužena NLB Komercijalna banka, a potom je stručna regionalna komisija odlučivala o tri najbolja poslovna rešenja koja doprinose održivom razvoju i nudi zeleni odgovor za izazove modernog sveta. Smart agro alatu mladih inovatora iz Novog Sada pripalo je drugo mesto.

Inženjeri morali da uče o navodnjavanju

Mladi inženjeri najmanje vremena utrošili su da naprave prototip, za to im je bilo potrebno samo nekoliko meseci. Ostalo vreme učili su kako da proizvod poboljšaju i plasiraju na tržište.

Prve kupace privukli su sredinom 2017. i to su bili, kažu – poljoprivrednici entuzijasti i inovatori. Još dve godine trebalo je da nađu prve investitore. Lazar je 2019. godine dao otkaz u velikoj kompaniji i posvetio se razvoju Smart Watering aplikacije.

“Kada ste startup, u onolikom obimu koliko shvatite, prihvatite da ne znate neke stvari i koliko drugi ljudi mogu da vam pomognu, da je neophodno tražiti savete i sticati nova znanja, utoliko ćete imati manje troškove i toliko ćete se brže razvijati. Mi o agraru nismo znali ništa zato smo puno razgovarali sa poljoprivrednicima i učili od njih. Kao inženjere na fakultetu niko nas nije učio poslovnim veštinama, prodaji, marketingu, strateskom planiranju. Išli smo na obuke i programe koje organizuju Inicijativa Digitalna Srbija, Impact Hub u Beogradu i druge evropske i lokalne biznis akceleratore”, kaže Lazar.

Izvor: Biznis u regionu

Foto: Smart watering solutions

Чланак Poljoprivreda: Domaći stručnjaci osmislili sistem za navodnjavanje na daljinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Evropski metereolozi su potvrdili da je leto koje ističe bilo najtoplije unazad 70 godina, detaljnija analiza pokazaće je li ovogodišnja suša bila i najveća na Starom kontinentu unazad pet vekova. Za sada naučnici potvrđuju da je među pet najvećih, pri čemu je čak 47 odsto evropske teritorije na metereološkoj mapi bilo obojeno crvenom bojom, što znači da je vladao deficit vode.

Ružičasta boja na dodatnih 17 odsto ukazuje na sušu. Mada je jara poslednjih decenija postala češća, u Srbiji je prvi put zabeležena suša u dve uzastopne godine.

Pakao nije iznenađenje

Teško bi se, međutim, moglo reći da je ovoletnji pakao iznenađenje. Kao izrazite suše vode se 2017. i 2012. godine, dok je u međuvremenu bilo i pet sezona sa tek nešto manje prekomerne toplote. Statistička analiza metereoloških podataka za period 1951-2011. godine jasno pokazuje da je prosečna temperatura u stalnom i ne baš malom porastu. Tokom letnjih meseci (jun, juli, avgust) porast maksimalne dnevne temperature iznosio je od 0,25 do 0,3 stepena Celzijusa na svaku deceniju. Dakle, u novom milenijumu najviša dnevna temperatura letnjeg dana je u proseku viša za 1,5 do 1,8 stepeni nego što je bila u prvoj posleratnoj dekadi.

Rast maksimalne dnevne temperature je izraženiji zimi (decembar, januar, februar) i iznosi 0,4 do 0,6 stepeni Celzijusa po dekadi. Znači da je maksimalna dnevna temperatura povišena za 2,4 do čak tri stepena. Kada se zna za ovaj podatak onda ne predstavlja iznenađenje da je padavina, a naročito snega sve manje. Upravo ovaj poslednji manjak je i doveo do ovogodišnje suše čiji je samo najvidljiviji deo bio od sredine juna do poslednje dekade avgusta.

Počelo je sa zimskom sušom, odnosno potpunim izostankom snega, time i drastično umanjenim prilivom padavina u reke što je stvorilo ogroman deficit vode u celoj Evropi tokom ovog leta. Zapravo, sve su češće godine u kojima je istovremeno i suša i deficit vode.

Sve manje padavina

Ako se ponovo pozovemo na statističku obradu podataka koju je obavio Republički hidrometereološki zavod Srbije, ni objedinjavanje dve nevolje u istoj sezoni nije iznenađenje. Analiza ističe i stalno umanjenje padavina kao izrazito obležje Srbije u proteklom periodu. Tako u zapadnim regionima Vojvodine poslednjih sezona po kvadratnom metro padne, u proseku, 45 litara manje nego 60 godina ranije, dok je u severoistočnim predelima umanjenje 70 litara. Dakle, ni manjak vode ne bi smeo da nas previše iznenađuje, kao ni to da suša postaje deo naše svakodnevice.

Posledice i suše i manjka vode, po pravilu, najviše se ispolje u poljoprivredi. Kako je umanjenje izraženije u vegetacionom periodu, biljke nemaju dovoljno vode za neophodan razvoj. Posebno stradaju usevi koji se seju u proleće i imaju dosta kraći razvojni period. Kukuruz, soja, krmni usevi i suncokret su baš takve biljke i stoga od suše stradaju više nego usevi zimi.

Jari usevi stradali

Stručnjaci novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo procenili su da će ovogodišnji rod kukuruza, inače najzastupljenije biljke u setvi kod nas, pa je proletos zasejana na čak 970.000 hektara. Rod će biti manji i za 50 odsto u odnosu na prosečnu sezonu, pa se iščekuje prosečan prinos od tek 3,5 tone po hektaru, odnosno 3,4 miliona tona ukupno. Teško da zadovoljava i domaće potrebe od gotovo 3,8 miliona tona. Podsetimo se, u protekle dve decenije prosečan prinos je iznosio otprilike 7,5 miliona tona i u inostranstvo godišnje smo plasirali po 3,5 miliona tona.

Očekuje se da će prinos soje biti manji barem za 20 odsto, koliko otprilike i kod šećerne repe, dok je suncokret otporniji na manjak vlage i prinos će biti umanjen za cirka 12 odsto. Mnogo više je nastradalo krmno bilje, baš kao i pojedino povrće, poput paradajza i krompira. Na žestokoj vrelini i krave manje jedu, pa je i prinos mleka umanjen za cirka 1.000 litara po grlu.

Rani hibridi

Kao retko kada ovog leta bio je izražen i manjak vode. Pouka je jasna, podjednako je važno uporedo se boriti i protiv suše i protov deficita vode. Reč je o bitnim promenama karakteristika ovog podneblja i potrebno je da se društvo u celini, posebno vlast koja upravlja javnom imovinom i državnim prihodima, suoči sa novim izazovom.

Dragocen je svaki pojedinačan doprinos običnog čoveka, ali i njegovi napori davaće ograničene efekta ako društvo ne preuzme na sebe svoj deo obaveza.

Poređenje sa Mađarskom, gde se suša javlja kada i u Srbiji, pokazuje da se ne male uštede postižu sejanjem sorti ranijih faza zrenja, FAO 300 i 400, dok naš seljak još uvek forsira hibride FAO 500 i FAO 600 koji u prosečnoj godini daju za gotovo 1,5 tonu bolji prinos. Međutim, tokom suše pad prinosa je kod ranih hibrida za 50 odsto manji nego što je pad prinosa kod kukuruza srednje faze zrenja. No, koliko je ovogodišnja suša bila žestoka pokazuje upravo slučaj mađarskih paora, koji su zbog suše na oko 400.000 hektara morali da, usled izostanka oplodnje, time i klipa, stabljike poseku i tako ostanu bez prinosa.

Navodnjavanje daje rezultate, ali je to skupa i mera koja zahteva dosta ulaganja i troši mnogo energije. Stav domaćih stručnjaka je da se koristi pre svega za voćarstvo, povrtarstvo i uzgoj semenskog bilja, pri čemu je važno da u masovnoj upotrebi budu sistemi za zalivanje koji racionalno troše vodu.

Najvažnija je uloga države

Posle ovogodišnjeg manjka vode neosnovano je iščekivati još veći deficit kako bi se društvo definitivno opredelilo za štedljiviju upotrebe vode. Prosečni stanovnik Srbije dnevno koristi oko 140 litara vode, od čega 27 odsto odlazi na potrebe toaleta, dodatnih 37 odsto na tuširanje i kupanje. Postoje racionalniji tuševi i wc šolje, u Nemačkoj počinju da vodu, nakon kupanja, filtriraju tako da je upotrebljiva za zalivanje bašte ili toalet.

Racionalnost je naročito značajna kod navodnjavanja, ali će količina iz rečnog toka privremeno izmeštene vode biti pod sve većim ograničenjem, jer se i protok evropskih reka kontinuirano smanjuje, pa se procenjuje da će Dunav za jedan vek nositi i do 15 odsto manje vode nego danas. Stoga ne mali broj stručnjaka zagovara plansku i sistemsku izgradnju rezervoara za kišnicu u kojima bi se čuvala napadana voda.

Svakako da svaki pojedinac, pogotovo lično zainteresovan, može dati određen doprinos u prilagođavanju nailazećem sušnom i bezvodnom vremenu. Ipak, da bi se izveli bazični poslovi i da bi se koordinisali pojedinačni napori neophodno je da država ne samo podstiče već i da započne sa aktivnostima na ovom planu. Poseban problem su ustaljeni tehnološki postupcima kojima se utroši „brdo“ energije. Primera radi, za proizvodnju jednog automobila neophodno je čak 400.000 litara dragocene tečnosti, dok se 100 litara utoši za samo kilogram papira. Tokom reciklaže stare hartije za kilogram novog papira neophodno je deset puta manje, tek deset litara.

Kadija te tuži, kadija ti sudi

Uspeh u borbi sa prirodnim nepogodama podrazumeva i borbu ekonomskim merama, odnosno osiguranjem za slučaj štete. Za početak, država Srbija bi morala da službu osiguranja reformiše prema evropskim kanonima, dakle da odvoji službu za procenu štete od osiguravajućeg društva. Kao nasleđe socijalističkih vremena, u Srbiji i danas, 22 godine nakon promena, procenu štete obavlja sama osiguravajuća kuća. Praktično, visinu odštete određuje onaj ko isplaćuje štetu.

Situacija „kadija te tuži, kadija ti sudi“ je osnovni razlog zašto poljoprivrednici malo osiguravaju, a državni podsticaji za osiguranje useva i stoke umesto da pomažu seljaku zapravo je transfer novca od države prema osiguravajućoj kući. Posle letnje suše, pravi je trenutak da se reformiše sistem osiguranja u Srbiji kao prvi korak da se seljak protiv zla koje mu sve više preti počne nositi i ekonomskim merama.

Izvor: 021.rs, autor Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Kako poljoprivreda da živi uz sušu? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Poljoprivredni analitičar Branislav Gulan kaže za Euronews Srbija da zbog suše Srbija svake druge ili treće godine izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje i dodaje – umesto da, nakon podizanja kredita od Razvojnog fonda Abu Dabija 2014, površine koje se navodnjavaju rastu, statistika u prošloj godini beleži pad od 0,4 odsto.

Koliko je novca iz tog kredita do sada utrošeno na sisteme za navodnjavanje, iz Ministarstva poljoprivrede nisu odgovorili. Prema podacima za Vojvodinu, trenutno se radi na 29 projekata vrednih 61 milion evra.

Sistem navodnjavanja jako slab

Kilometri i kilometri kanalske mreže, započete još pre dva veka, zaokružene su hidrosistemom Dunav-Tisa-Dunav pre više od četiri decenije. Cilj je bio obezbediti odvodnjavanje i navodnjavanje velikog dela vojvođanske žitnice. Branislav Gulan seća se reči visokog funkcionera Jugoslavije koji je DTD puštao u rad 1977.

„On je rekao  ‘Dunav-Tisa’ će u Srbiji, prvenstveno ovde u Vojvodini, da navodnjava 510 hiljada hektara i da odvodnjava milion hektara“, kaže Gulan.

Taj kapacitet, međutim, nikada nije dostignut. Od blizu dva miliona hektara plodnih vojvođanskih njiva, prema podacima Javnog preduzeća „Vode Vojvodine“, pod sistemima za navodnjavanje je tek 70 hiljada hektara. Podaci Republičkog zavoda za statistiku, međutim, pokazuju da je prošle godine u čitavoj zemlji navodnjavano i manje od toga – ispod 53 hiljade hektara.

„To je katastrofalno malo. Oko 50 hiljada hektara je ništa. Na primer jedna Albanija navodnjava 370 hiljada hektara i onda se čudimo zašto nam dolazi voće i povrće ranije od njih. Za poslednjih deset godina, suše su odnele u Srbiji šest milijardi dolara“, tvrdi Gulan.

Da bi se navodnjavane površine povećale, država je 2014. od Razvojnog fonda Abu Dabija podigla kredit od 100 miliona evra. Koliko je tog novca i na šta do sada utrošeno, pitanje je na koje Euronews-u Srbija u Ministarstvu poljoprivrede nisu odgovorili.

„Površine nisu povećane. Ja verujem državnim institucijama i njihovim saopštenjima. Sistemi se ne povećavaju. Pare su došle od Abu Dabija, trebalo je sve da bude završeno, nekoliko desetina hiljada je obećavano narodu da će biti završeno do 2019. godine. To nije urađeno, nešto se radi, nešto se gradi. Zvaničnih podataka nema“, kaže Gulan.

U Vojvodini 29 projekata

„Ovde gradimo crpnu stanicu Srbobran – Bogojevo, na jednom od kanala hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav“, kaže Igor Kolaković iz JVP „Vode Vojvodine“.

To je jedan od ukupno 29 projekata koji se u Vojvodini rade novcem iz kreditne linije iz Abu Dabija, pojašnjavaju u „Vodama Vojvodine“.

„Nadamo se za jedno godinu dve, da će ukupno površina dostupna za navodnjavanje, na onih 500 hiljada biti povećana za još 100 hiljada. Znači 600 hiljada hektara“, kaže Kolaković.

Ćosić: Pri kraju izrada Strategije navodnjavanja

Profesorka Poljoprivrednog fakulteta Marija Ćosić smatra da nije tačno da se samo 1,4 odsto useva u Srbiji navodnjava i tvrdi da su to neki stariji podaci, a da se sada navodnjava blizu 3 procenta registrovanih poljoprivrednih kultura, što je oko 120.000 hektara.

„Naravno da je to dominantno u Vojvodini sa 85.000 hektara i sistemi se šire. Ne navodnjava se dovoljno jer se razlikuju raspoloživi vodni resursi i pogodnost određenog zemljišta za navodnjavanje. Upravo zbog povećanjem površina pod sistemima za navodnjavanje, pri kraju je proces izrade strategije navodnjavanja u Srbiji koja će odrediti dalje pravce navodnjavanja, upravo prema tome koje kulutre se navodnjavaju, koja zemljišta su za to pogodna, a pre svega raspoloživi vodni resursi, koji su trenutno u deficitu, a prema nekim analizama u narednom periodu će zbog klimatskih promena biti smanjeni“, navodi Ćosić.

Izvor: Euronews Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Umesto da raste, Srbija beleži pad navodnjavanja i tako gubi zbog suše trećinu poljoprivredne proizvodnje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zbog rasta populacije na planeti potrebno je udvostručiti proizvodnju hrane u narednih trideset godina, uporno nas upozoravaju Ujedinjene nacije. U zemljama sa razvijenom poljoprivredom toliko obradivih površina jednostavno više nema, pa čovečanstvu jedino preostaju one koje baš i nisu poznate po proizvodnji hrane. A takvih je mnogo na Crnom kontinentu, na kojem se, prema podacima Afričke banke za razvoj, nalazi 65 odsto svetskih obradivih površina koje još nisu kultivisane.

Iako se mnoštvo stanovnika ovog kontinenta, njih 80 procenata, bavi poljoprivredom, oni se po svojiim rezultatima ne mogu svrstati u efikasne proizvođače. Ni po prinosima ni po zaradi. Razlog za to je, između ostalog, i podatak da samo četiri odsto njih ima mogućnost navodnjavanja svojih njiva. Irigacione sisteme bi sasvim sigurno koristilo više afričkih poljoprivrednika da imaju konstantno snabdevanje električnom energijom, ali to nije slučaj.

Uticaj pada cene solarne energije na afričku poljoprivredu

Upravo u tom podatku Samir Ibrahim i njegov poslovni partner Čarli Nikols su videli poslovnu šansu. Njihova kompanija SunCulture provela je proteklih osam godina razvijajući solarne generatore i pumpe za vodu koje afričkim farmerima omogućavaju navodnjavanje zemljišta, rešavajući time problem napajanja irigacionih sistema i tamo gde nema struje.

Pošto su u Keniji već dokazali uspeh svog proizvoda – njihovi klijenti su korišćenjem ovih sistema navodnjavanja povećavali svoje prihode za pet do 10 puta – odlučili su da prošire biznis na ostatak kontinenta.

Proizvodi poput njihovog postoje na tržištu već godinama ali su ranije bili veoma skupi. Međutim, kako se tehnologija razvijala njihova cena je padala, te su dvojica preduzetnika u pravom trenutku odlučila da inoviraju i puste na tržište solarne generatore u zemlji koja obiluje sunčevom energijom ali ne i električnom.

U početku su ovu tehnologiju kupovali uglavnom “dobrostojeći” farmeri jer je koštala oko 5.000 dolara. Međutim sada, kada joj se cena kreće između 500 i 1.000 dolara, mogu da je priušte i siromašniji, pogotovu zato što im je ponuđena opcija da je otplaćuju kroz prihode koje ostvaruju povećanom poljoprivrednom proizvodnjom.

Izvor: Techcrunch

Foto: dMz, Pixabay

Чланак Kako pretvoriti Afriku u novu žitnicu sveta? се појављује прво на Biznis i Finansije.