Kada je korona virus počeo da se širi po svetu i praktično onemogućio normalno poslovanje većeg dela privrede, države Centralne i Istočne Evrope (CIE) su, pored toga što su bile prinuđene da brzinski reorganizuju sopstvene zdravstvene sisteme, morale da započnu i borbu protiv negativnih uticaja pandemije na svoje ekonomije. To su činile uvođenjem različitih mera za pomoć privredi, kao što su oslobađanje ili odlaganje plaćanja poreza i doprinosa, zatim zajmovi, subvencije, bespovratna pomoć, finansijska podrška u isplaćivanju zarada, olakšavanje i pojednostavljivanje brojnih administrativnih procedura… Ove mere bile su na snazi tokom 2020. godine, kada je i zabeleženo smanjenje broja nesolventnih preduzeća.

Već naredne godine pandemijska situacija se donekle normalizovala, ekonomije su se stabilizovale, pa su mere podrške postepeno ukidane. Međutim, početkom 2022. Rusija je napala Ukrajinu i pokrenula novu političku i ekonomsku krizu. Usledile su nestašice sirovina i energenata a posledično i rast njihovih cena, opšta nesigurnost prouzrokovana geopolitičkim tenzijama, visoka inflacija… Ovaj put, međutim, države nisu tako lako „drešile kesu“ kao na početku pandemije. Zato je region CIE dospeo u situaciju da u 2022. godini, uprkos oporavku ekonomije, ima više nesolventnih kompanija nego u prvoj godini pandemije.

Prema analizi „Nesolventnost u CIE u 2022” koju je objavila kompanija Coface, u osam zemalja regiona (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Srbija) broj nesolventnih preduzeća se uvećao, dok je u četiri države (Češka Republika, Estonija, Slovačka i Slovenija) zabeležen pad broja nesolventnih kompanija. Zbirno, broj nesolventnih preduzeća u CIE povećao se sa 25.917 u 2021. godini na 36.090 u prošloj, što je rast od 39,3%. Nesolventnost je najviše rasla u Srbiji (105,8%), a potom u Mađarskoj (86%). S druge strane, najveći pad u broju nesolventnih preduzeća zabeležila je Estonija (-17%).

Raznolikost ovih podataka nam pokazuje da globalna ekonomska kriza nije bila jedini krivac za dinamiku rasta broja nesolventnih preduzeća, već su za nju bile odgovorne i ekonomske prilike na lokalu, kao i različiti nacionalni propisi.

Šta se desilo u srpskoj privredi?

Prošle godine, naša ekonomija zabeležila je najvišu stopu nesolventnosti u regionu, od 6,7%, sa rastom broja nesolventnih preduzeća od 105,8% u odnosu na 2021.

U brojkama to izgleda ovako: u predpandemijskoj 2019. u Srbiji je bilo 6.446 nesolventnih preduzeća. U naredne dve godine taj broj je smanjen na 6.096 i 4.445 respektivno, a zatim je, u 2022. godini, drastično narastao – na 9.149 firmi.

Ovakva statistika je donekle pokazatelj krvne slike domaće privrede, ali i posledica promene propisa i procedura, navodi Coface u svojoj analizi. Za rast broja nesolventnih preduzeća u Srbiji delimično su krivi poskupljenje energije i hrane, rekordni nivoi zaduženosti preduzeća ali i prekidi u lancima snabdevanja. Dakle, razlozi zbog kojih je i u drugim ekonomijama rastao broj nesolventnih firmi. Međutim, srpska privreda imala je i jednu specifičnost: oko 20% firmi-gubitaša sa nula zaposlenih i preko 80.000 mikro preduzeća od kojih mnoga takoreći tavore – ostvaruju veoma nizak profit, opterećena su dugovima i posluju sa izuzetno velikim troškovima.

Zato ne čudi što je deo manjih privrednih subjekata morao da se ugasi posle odluke Agencije za privredne registre (APR) da 1. juna 2022. započne sa sprovođenjem skraćenog postupka prinudne likvidacije. Da podsetimo, ovaj postupak pokreće se zbog toga što preduzeće nije podnelo finansijski izveštaj, usled zabrane obavljanja delatnosti, oduzimanja dozvole i licence ili ukoliko firma ostane bez zakonskog zastupnika. On se razlikuje od stečaja i sprovodi se ako preduzeće ima dovoljno sredstava za namirenje svojih obaveza. Srbija, međutim, nije oskudevala ni u broju stečajeva, budući da je imala više od 1.600 aktivnih stečajnih postupaka.

Očekuje se porast nesolventnosti

Prošle godine, situacija ni u drugim državama CIE nije bila sjajna. Po stopi nesolventnih preduzeća Srbiju je sledila Hrvatska (2,08%) u kojoj je broj nesolventnih kompanija porastao za 10,5%. U ostalim zemljama je, čak i kada su imale veliki rast broja nesolventnih preduzeća, ova stopa ipak bila značajno niža. Primera radi, Mađarska je, uprkos rastu broja nesolventnih firmi od 86,1%, imala stopu nesolventnosti od 1,54%. I u Poljskoj je zabeležen veliki rast broja nesolventnih preduzeća (34%), ali i izuzetno niska stopa nesolventnosti od 0,08%. Slično kao u Srbiji, rastu nesolventnosti u Poljskoj doprinelo je pojednostavljivanje procedure za proglašavanje nesolventnosti kroz vansudske postupke.

Iako je svaka od navedenih zemalja imala svoje probleme i svoje načine njihovog rešavanja, nijedna nije uspela da izbegne teškoće koje su pogodile sve države, kao što je rast cene energenata koji je doveo do poskupljenja proizvodnje, a posledično i do smanjenja likvidnosti. Zato ne iznenađuje činjenica da su u 2022. proizvodni sektori koji najviše zavise od potrošnje energije iznedrili najveći broj nesolventnih preduzeća. U tome su prednjačili hemijski, metalurški, sektor za proizvodnju drveta i papira, kao i prehrambeno-poljoprivredni sektor.

Lošije je poslovao i građevinski sektor, pre svega zbog poskupljenja sirovina i energije. Stope nesolventnosti u građevinarstvu su bile naročito visoke u Hrvatskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj. Rast kamatnih stopa dodatno je pogodio ovaj sektor u CIE jer je usporio razvoj tržišta stambenog prostora.

U maloprodaji se takođe uveliko osetio uticaj krize jer je rast inflacije doveo do smanjenja privatne potrošnje, što će, kako kažu iz Coface-a, verovatno i u narednom periodu doprineti rastu broja nesolventnih kompanija u ovom sektoru.

Kriza nije zaobišla ni sektore koji nisu veliki potrošači energije, budući da je i u njima rastao broj nesolventnih preduzeća. Ono što zabrinjava je činjenica da se tom rastu za sada ne vidi kraj.

„Iako je najavljeno usporavanje inflacije, njene vrednosti će nastaviti da utiču na rast kamatnih stopa, što će se negativno odraziti na solventnost kompanija. Stoga verujemo da će broj kompanija suočenih sa problemom nesolventnosti nastaviti da raste i tokom 2023. godine”, prognozira Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu.

Marija Dukić

Biznis & finansije, Finansije Top 2022/23

Foto: Maxim Zhgulev, Unsplash

Чланак Raste broj nesolventnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi: Srbija neslavni rekorder се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom poslednje tri godine područje Istočne i Centralne Evrope je pretrpelo značajne promene u oblasti privrede. Veliki stepen neujednačenosti, različiti oblici državne pomoći, kao i zakonske promene ostavile su veliki trag na kretanja u vezi sa nesolventnošću kompanija. Pandemija virusa Kovid-19, zatim pad privrednih aktivnosti koji je usledio, kao i negativni uticaj rata u Ukrajini na svetsku privredu, stvorili su razloge za zabrinutost ne samo u pogledu makroekonomskih aktivnosti i tržišta roba već i u pogledu sposobnosti kompanija da izmiruju svoje obaveze.

Rasle ekonomije, ali i broj nesolventnih preduzeća

Zemlje Istočne i Centralne Evrope su tokom 2021, kao i tokom prve polovine 2022. godine, pokazale znake privrednog oporavka, pri čemu je većina zemalja zabeležila veće stope rasta uprkos poprilično visokom stepenu ekonomske nestabilnosti. “2022. godina je uglavnom bila obeležena solidnim stepenom privrednih aktivnosti, pri čemu su stope privrednog rasta Hrvatske i Slovenije premašile 5% dok su stope privrednog rasta Poljske, Rumunije i Mađarske bile približne”, rekao je Gžegož Šelevič, Direktor sektora za ekonomska istraživanja na području Istočne i Centralne Evrope u kompaniji Coface. “S druge strane, Estonija je zapala u recesiju, zabeleživši pritom negativnu stopu rasta od -1.3%.”

Što se nesolventnosti tiče, mere pomoći privredi koje su vlade zemalja sprovele tokom 2020. doprinele su padu broja nesolventnih kompanija. Proces ukidanja ovih mera je bio postepen, pa su tako kompanije mogle da ostvare korist od njih i tokom 2021, budući da su kamatne stope i dalje bile niske. “Međutim“, objašnjava Gžegož Šelevič, „u 2022. bili smo svedoci uvećanog stepena nesolventnosti kako su se kompanije suočavale sa nekoliko izazova, kao što su visoke cene energenata i sirovina, niz naglih skokova kamatnih stopa, zatim najviša stopa inflacije u poslednjih nekoliko decenija, kao i opšta nesigurnost prouzrokovana ratom u Ukrajini”.

Kompanija Coface procenjuje da je ukupni broj stečajnih postupaka u zemljama Centralne i Istočne Evrope porastao sa 25,917 iz 2021. na 36,090, koliko je iznosio u 2022. godini, što je skok od 39,3%. Osam zemalja (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija i Srbija) je zabeležilo porast broja nesolventnih kompanija, dok su četiri (Češka Republika, Estonija, Slovačka i Slovenija) zabeležile pad broja takvih kompanija. Visok stepen rasta nesolventnih kompanija zabeležen je u Srbiji i Mađarskoj (+106%, odnosno +86%) dok je najveći pad broja stečajnih postupaka zabeležen u Estoniji (-17%).

Broj nesolventnih kompanija je porastao u svim privrednim sektorima

Ne iznenađuje činjenica da su upravo sektori koji zavise od potrošnje energenata oni koji su najviše pogođeni naglim rastom cena proizvoda, što je dovelo do rasta troškova proizvodnje. Na primer, poljske kompanije iz hemijskog, metalurškog, zatim sektora za proizvodnju drveta i papira, kao i prehrambeno-poljoprivrednog sektora su prijavile zastoje u plaćanju koji su duži od uobičajenih, dok su zastoji u plaćanju kod većine kompanija iz navedenih sektora bili duži godinu dana ranije. Ovi privredni sektori su takođe veoma zastupljeni u statistici nesolventnosti na datom području: u metalurškom i prehrambeno- poljoprivrednom sektoru, kao i oblasti proizvodnje papira i drveta, zabeležene su visoke stope nesolventnosti kompanija.

Sektor građevine je takođe pretrpeo značajne posledice. Stope nesolventnosti su naročito visoke u Hrvatskoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji i Poljskoj i to usled visokih cene građevinskih materijala i sirovina. U istom sektoru je zabeležen usporen razvoj tržišta stambenog prostora usled povećanja kamatnih stopa ali i rastuće inflacije dok je dodatni problem bio manjak radne snage.

Naposletku, maloprodaja predstavlja još jedan primer sektora sa značajnim udelom u ukupnom broju nesolventnih kompanija u većini zemalja, iako su stopa nesolventnosti i rast broja stečajnih postupaka ostali u određenoj meri ograničeni tokom 2022. godine. Uporni rast inflacije sve više utiče na privatnu potrošnju, što bi trebalo da dovede do rasta broja nesolventnih kompanija u ovom sektoru.

“Ekonomske prilike ostaju, najblaže rečeno, neizvesne. Stručnjaci iz naše kompanije predviđaju usporavanje rasta inflacije u narednim mesecima ali uprkos tome očekuje se da će većina zemalja iz Centralne i Istočne Evrope imati slabiji privredni rast u 2023. godini. Stopa inflacije će svakako biti značajno viša od vrednosti koje su centralne banke postavile kao cilj. Vrednosti inflacije će kao takve nastaviti da utiču na rast kamatnih stopa, što će se negativno odraziti na solventnost kompanija. Stoga verujemo da će broj kompanija suočenih sa problemom nesolventnosti nastaviti da raste i tokom 2023. godine”, dodaje Jarosłav Javorski, izvršni direktor kompanije Coface za Centralnu i Istočnu Evropu.

Foto: Kaffeebart, Unsplash

Чланак Procenat stečaja u zemljama Centralne i Istočne Evrope porastao za 39,3% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Porast globalnog indeksa nesolventnosti verovatno će dostići rekordni nivo od plus 35 odsto do 2021. godine, jer se taj problem nagomilavao tokom dve godine. Pri tome treba imati u vidu da je polovina zemalja beležila nove rekorde, prvi put od finansijske krize 2009. godine.

Gde su glavna žarišta?

Najveći skok biće zabeležen u SAD, u iznosu od 57 odsto u periodu od 2019. do 2021. godine. U Brazilu će skok nesolventnosti biti 45 odsto, Kini 40 procenata.

U glavnim evropskim državama poput Velike Britanijegde biće na primer 43 odsto, Španiji 41 procenat, Italiji27, Belgiji 26 i Francuskoj 25 odsto.

Prema prognozama očekuje se da će dve od tri zemlje objaviti snažniji porast nesolventnosti u 2020. godini nego u 2021.-oj i to pre svega u SAD-u, Brazilu, Kini, Španiji i Italiji.

Ipak, svaka treća zemlja će prema prognozama beležiti ubrzanje u pogledu rasta nesolventnosti naredne godine i to se pre svega odnosi na Indiju, Veliku Britaniju, Francusku i u manjoj meri Nemačku.Preuranjeno povlačenje mera pomoći privredi zbog pandemije moglo bi da pogorša stanje, povećavajući nesolventnost od pet do deset odsto. A ako se globalnoj ekonomiji oduzme duže od očekivanog za oporavak od šoka Covid-19, porast nesolventnosti mogao bi porasti sa već prevelikih 50 na 60 odsto.

Rizik da se upadne u nesolventnost na srednji ili duži rok

Međutim, iako državna podrška kompanijama kratkoročno ublažava nesolventnost, ona bi takođe mogla da podupre takozvane zombi kompanije. To bi kako se prognozira, svakako povećalo rizik da se upadne u nesolventnost na srednji ili duži rok.

Generalno nesolventnost je pala za sedam odsto u Centralnoj i Istočnoj Evropi u vremenu pre pandemije i to se odnosi na period do prvih meseci 2020.

Prema najnovijim prognozama očekuje se da će u tom regionu stopa nesolventnosti preduzeća skočiti za oko 35 odsto u periodu od kraja ove do polovine naredne godine.

Od nama bliskih zemalja u ovom izveštaju pominje se Turska, gde se predviđa da će rast nesolventnosti biti veći od 50 odsto u odnosu na krizu 2009. godine.

Nakon toga, takođe u crvenim zonama nalazi se Bugarska, ali ispod globalnog proseka i sa porastom koji ne bi trenbalo da bude veći od 50 odsto u odnosu na poslednju finansijsku krizu.

U izveštaju se pominje i Rumunija, ali je označena u zelenoj zoni, ona očekuje rast nesolventnosti, ali u granicama duplo manjim nego 2009. godine.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Najveći skok nesolventnosti kompanija krajem 2020. do prve polovine 2021. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.