Novim zakonom uvodi se registar „Ne zovi“, koji će sprečiti nasrtljive trgovce da putem telefona promovišu i prodaju robu i usluge građanima koji to ne žele. Značajna novina je i da će majstori imati obavezu da naprave proračun sa specifikacijom i pribave pisanu saglasnost kupca za pružanje usluge čija je vrednost veća od 5.000 dinara.

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) ocenjuje da će kupci imati veći stepen zaštite ukoliko se zakon bude sprovodio dosledno i uz jači tržišni nadzor. Novim aktom predviđeno je da će se rad tela za vansudsko rešavanje sporova, čiji je cilj da potrošačima obezbedi brzo zadovoljenje pravde, finansirati iz budžeta. Postupak je besplatan za obe strane. Mladen Alfirović iz NOPS-a ističe da svi mnogo očekuju od tog mehanizma, ali da ima bojazni da može doći do zloupotreba.

– U praksi bi to opet moglo da se svede na situaciju koju imamo danas – objašnjava Alfirović. – Trgovac može da dođe na vansudsko rešavanje spora, jer ima tu obavezu, i da kaže da ostaje pri svemu što je već ranije rekao potrošaču odbijajući njegovu reklamaciju, bez obzira na to što je kupac u pravu. Ima onih koji će radije da idu na sud. Nadamo se da će nezavisno telo uticati da se takvi sporovi rešavaju efikasnije.

„Ne zovi“

Značajna novina u zakonu je da će građani imati mogućnost da se reše trgovaca koji uporno zovu i ostavljaju poruke promovišući svoje proizvode i usluge. Oni koji ne žele da primaju pozive upisivaće svoje telefonske brojeve u registar „Ne zovi“. Prodavac pre nego što kontaktira sa potrošačem mora da proveri da li se nalazi u ovoj evidenciji. Ukoliko ga, ipak, pozove, prekršajno će odgovarati.

Moleri, vodoinstalateri, električari, keramičari, zidari neće moći više da šokiraju građane visinom računa za radove koje obavljaju u njihovoj kući ili stanu. Isti propisi važe i za majstore koji u servisu popravljaju neki uređaj. Oni više neće moći da navode jednu cenu za svoj rad prilikom ugovaranja posla, a po završetku da ispostave višestruko uvećan račun.

– Ako je usluga skuplja od 5.000 dinara, moraće da izdaju proračun sa specifikacijom i ukoliko je dogovoreno da je ta cena konačna i pribavljena je saglasnost potrošača, onda neće smeti da je povećavaju naknadno – objašnjava Alfirović. – Ukoliko je proračun okvirni i majstor to navede, onda dodatni trošak može da se poveća najviše za 15 odsto od cene koja je načelno dogovorena.

Efikasnije kažnjavanje

Nacionalna organizacija potrošača Srbije (NOPS) očekuje da će primena novog zakona biti efikasnija i zbog konačnog uvođenja prekršajnih naloga koje ovo udruženje godinama tražilo.

– Time je pojačan mehanizam za sankcionisanje – precizira Mladen Alfirović iz NOPS-a. – To znači da je omogućeno da trgovac bude kažnjen na licu mesta za očigledan prekršaj. Dosadašnji mehanizmi nisu dali efekta. Trgovci su, uglavnom, prolazili bez kazne ili se prosleđivalo sudovima, gde su mnogi predmeti zastarevali.

Izvor: Novosti

Foto: Pixabay

Чланак Odbijanjem reklamacije potrošača, pravdu mogu potražiti u besplatnom vansudskom postupku се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nedavno potonuće samohodnog teretnog broda Titel natovarenog glinom u basenu Luke Beograd, otvorilo je pitanje u kakvom su stanju naši brodovi, budući da je u protekle četiri godine na našim rekama potonulo čak 10 brodova pa smo po toj statistici na neslavnom prvom mestu u Evropi, piše portal Dnevnik.

Luka Beograd

Nažalost, o brodogradnji i brodarstvu kao privrednoj grani slabo vodimo računa, pošto se o brodovima čuje, kao sada, u crnim hronikama, kada dođe do nemilih događaja, premda su naše luke po obimu pretovara druge na Dunavu, posle Rumunije.

“Pod srpskom zastavom na rekama i kanalima sada plovi oko stotinu brodova. Imamo tri aktivna brodigradilišta: u Mačvanskoj Mitrovici, Zrenjaninu i Kladovu, i gotovo 200 firmi koje se bave transportom robe i plovidbom na rekama, od kojih su još dve u državnom vlasništvu. To su Jugoslovernsko rečno brodarstvo i “Ivan Milutinović” u Beogradu. Međutim, ni u jednom brodogradilištu se ne prave brodovi za potrebe domaćeg brodarstva jer je to skupa investicija, iza koje mora da postoji ozbiljan kapital”, kaže Vajda za Dnevnik.

Brod ne može da bude star, već samo ispravan i neispravan

On dodaje da brod ne može da bude star, već samo ispravan i neispravan. Ima brodova koji su napravljeni pre sto godina i još plove jer se na njima svakih deset do 15 godina radi kompletna revitalizacija, što takođe može da bude skupa investicija.

Prema njegovim rečima, u našim brodogradilištima dugo nije napravljen nijedan brod, pa se kao najmlađi smatra jedan koji imamo iz 1991. godine

“Pošto ne pravimo nove brodove, uvozimo ih iz Holandije ili Nemačke, a uvoznici su raznorazne firme. Ali, nije bitno ko je vlasnik, odnosno uvoznik broda, već kako se pregleda njegova ispravnost i daje dozvola da je ispravan. Zapravo, do tragedija na rekama dolazi baš zbog toga što se pregled ne obavlja adekvatno, olako se daje dozvola za plovidbu i što nedostaje odgovarajuća inspekcijska kontrola”, predočava Vajda.

Brodogradnja i brodarstvo su kod nas, kaže sagovornik Dnevnika, do te mere unazađeni da uopšte nemamo podmladak već na brodovima imamo kadar zaposlen pre dve decenije.

“Nemamo ni dovoljno inspektora, svega šest za kontrolu rečnog saobraćaja i brodova i jednog za kanale”, naglašava on.

Lek za izlazak iz te situacije je, navodi, da se rečno brodarstvo obnovi stručnim kadrom, poveća broj saobraćajnih inspektora za vodni saobraćaj i da nekadašnji Jugoregistar, a sada Uprava za utvrđivanje sposobnosti za plovidbu pristupi drugačije kontroli ispravnosti i izdavanju dozvola za plovidbu.

“Potrebno je preispitati čitav sistem i u saradnjji s Privrednom komorom Srbije, nadležnim ministarstvima i predstavnicima struke pronaći i ukloniti nedostatke”, zaključuje Branislav Vajda.

Izvor: Dnevnik/bizinfo

Foto: Piabay

Чланак U Srbiji proteklih 30 godina nije napravljen nijedan novi brod се појављује прво на Biznis i Finansije.