Američki san se pretvorio u noćnu moru u američkom novinarstvu. Prema zvaničnim podacima, tokom poslednjih 15 godina u Sjedinjenim Državama je broj novinara opao za 45%, skoro dvostruko više nego što se smanjio broj zaposlenih u rudarstvu i gotovo tri puta više nego u proizvodnim industrijama. U pomenutom periodu, SAD su izgubile oko 1.800 dnevnih novina i nedeljnika. Na tržištu je preostalo približno 7.000 štampanih novina, od kojih 80% ima tiraž manji od 15.000 primeraka, navodi se u najnovijoj analizi o situaciji na medijskom tržištu SAD, koju je objavila Služba za istraživanje američkog Kongresa (Congressional Research Service, CRS).

U studiji se ističe da čitaoci štampanih novina nestaju još brže nego što se takvi mediji gase. Tokom pomenutog perioda, tiraži su pali sa 122 miliona na 73 miliona, a najnovije ankete pokazuju da samo 8% ispitanika redovno čita štampana izdanja. Svi ostali se mnogo češće informišu preko interneta, pri čemu više od petine anketiranih traži informacije isključivo na društvenim mrežama.

Stoga ne čudi da je među otpuštenim novinarima najviše onih koji se bave istraživačkim radom i analizama. U situaciji kada u novinskim napisima preovlađuju takozvane „generičke“ informacije i kada jednu istu vest za nekoliko minuta prenosi većina internet portala, mediji koji rade isključivo u digitalnom obliku vrlo retko angažuju istraživačke novinare. Povrh toga, oni najmanje i zapošljavaju, pa u njima radi svega 8% od ukupnog broja novinara u američkim medijima, navodi se u istraživanju.

Kakvi čitaoci, takve informacije

Uprkos izrazito lošoj finansijskoj situaciji, štampani mediji i dalje u svojim redakcijama imaju najveći broj kvalitetnih istraživača i analitičara, ali je vrlo upitno do kada će moći da opstanu sa takvom uređivačkom politikom. Prema podacima koje iznosi CRS, tokom prethodne dve decenije prihodi štampanih medija su se smanjili za čak 80%. Prihodi od pretplate su pali za preko 50%, sa 15,8 milijardi dolara na 7,8 milijardi dolara u 2023. godini. U istom razdoblju, prihodi od oglašavanja su sniženi za 92%, sa 73,2 milijarde dolara na svega šest milijardi dolara.

Pre dve decenije, štampani mediji su imali udeo od 53% u ukupnim sredstvima za oglašavanje, koja su u današnjem novcu iznosila 142 milijarde dolara, a reklame su učestvovale sa 40% u njihovim zbirnim prihodima. Prošle godine, za medijsko oglašavanje u SAD je izdvojeno oko 93 milijarde dolara, od čega je štampanim novinama otišlo minornih 5%, dok su Fejsbuk i Gugl privukli preko 52% od ukupne sume.

Neki od vodećih nacionalnih medija, kao što su „Njujork tajms“ i „Vol Strit Džurnal“, pokušali su da nadoknade pad prihoda od štampanih izdanja pretplatama na elektronske verzije, uz određeni broj vesti i tekstova koji se čitaocima nude besplatno na njihovim sajtovima. Tokom prethodne dve decenije, ovi i drugi nacionalni časopisi primenjivali su različite poslovne modele, ali nijedan od njih ni izdaleka nije obezbedio prihode iz „zlatnog doba“ istraživačkog novinarstva, iako su zbog poskupljenja pretplata prosečni prihodi po pretplatniku u pomenutom periodu u proseku uvećani sa 279 na 309 dolara.

Problem je u tome što za razliku od vremena pre ekspanzije digitalnih medija, kada se podrazumevalo da medijski sadržaji moraju da se plate, sada je na to spremno svega 13% anketiranih Amerikanaca jer se u digitalnoj eri do mnogih informacija dolazi besplatno. Šta više, na društvenim mrežama kruže uputstva gde su „rupe“ u tehničkoj podršci medijskim internet portalima, kroz koje može da se dođe i do sadržaja za koje se traži naknada.

Oni koji žele da plate, to pre svega čine zbog istraživačkih tekstova, ali u izveštaju CRS se ističe da je takvih premalo da bi se održali mediji koji se zasnivaju upravo na nezavisnoj uređivačkoj politici. Posledica toga je da se u kombinaciji besplatnih i sadržaja koji moraju da se plate, oni koji su dostupni bez naknade sve više proizvode uz pomoć veštačke inteligencije, a ne radom novinara na terenu. Zato drastično opada kvalitet medijskih objava koje dominiraju internetom, uključujući i vidni nedostatak proverenih informacija, autorskog integriteta i prepoznatljivosti, ocenjuju u američkom Kongresu.

S druge strane, mada su štampani mediji dozvolili besplatan pristup mnogim sadržajima na svojim internet stranicama kako bi povećali čitanost i time privukli oglašivače, prihodi od internet reklama su prošle godine iznosili svega 3,1 milijardu dolara, što je daleko od toga da nadoknadi gubitke od štampanih novinskih oglasa.

Ugled bez novca

Međutim, ono što prema mišljenju autora istraživanja najviše zabrinjava je sunovrat štampanih novina na lokalu. Trenutno, Sjedinjene Države se svaki dan oproste u proseku od dve lokalne novine. Nekada su i najmanji američki gradovi imali svog izdavača i štampariju, a mnogi su kupovali i po dve novine dnevno, ujutru i predveče. Lokalne novine su donosile vesti koje su čitaoce povezivale sa njihovim susedstvom i imale su „aromu“ rodnog grada, koja ih je činila jedinstvenim.

Sadržaji koje su objavljivali lokalni novinari, veoma dobro upućeni u događanja u svojoj sredini, omogućavali su građanima i privrednicima da direktno utiču na ukupan kvalitet života u zajednici. Mnoge gradske novine redovno su dobijale Pulicerove nagrade i to upravo izveštavajući o lokalnim temama koje inače nikada ne bi dospele na naslovne strane nacionalnih novina. Primera radi, novinari „Boston Globa“, najstarije i najveće dnevne novine u Bostonu, osvojili su 27 Pulicerovih nagrada. Iako se i dalje smatra jednim od najuticajnijih časopisa u SAD, njegov dnevni tiraž je pao ispod 69.000 primeraka.

Ali sama činjenica da ovaj dnevni list i dalje opstaje može se smatrati uspehom, u situaciji kada je za samo desetak godina petina lokalnih novina ugašena ili su ih „usisale“ velike medijske kuće. Trenutno, više od 2.000 okruga u SAD sa preko 70 miliona stanovnika nema nijednu lokalnu novinu, dok u 1.500 okruga postoji samo jedna. Najviše sopstvenih novina su izgubile savezne države Kalifornija, Njujork, Ilionis i Teksas.

Medijske pustinje

Nije mnogo bolja sudbina ni onih lokalnih medija koji su preživeli. Većinu njih u internom žargonu nazivaju „sablasne novine“, jer su redakcije spale na nekolicinu novinara, koje zbog nezavidne finansijske situacije ne mogu čak ni da zaposle na puno radno vreme. Zbog toga se i lokalne vesti pretvaraju u generički proizvod, uz opasnost da potpuno izumru sa sve većom koncentracijom na medijskom tržištu.

Prema navodima CRS, preko polovine svih novina promenilo je vlasnika u protekloj deceniji, neke i više puta. Najvećih 25 novinskih lanaca poseduje dve trećine svih novina, a među vlasnicima dominiraju hedž fondovi i fondovi privatnog kapitala. Oni su kupili na stotine novina po najnižim cenama i tom imovinom upravljaju na isti način kao i svim drugim investicijama. Takva formula podrazumeva drastično rezanje troškova, često u kombinaciji sa opsežnim finansijskim restrukturiranjem, uključujući i stečaj. U besomučnoj trci za zaradom, lokalne vesti sada prolaze samo ako imaju „aromu“ trivijalnosti i senzacionalizma.

Najveće medijske pustinje su postale ruralne oblasti, gde su praktično ugašene sve seoske novine. Mogućnosti da se u seoskim područjima štampana izdanja zamene digitalnim su veoma ograničene, ocenjuje se u izveštaju, jer prema podacima američke Savezne komisije za komunikacije oko 60% stanovnika u selima nema pouzdan pristup širokopojasnoj ili bežičnoj mreži.

Zorica Žarković

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: Nijwam Swargiary, Unsplash

Чланак Američki Kongres o izumiranju istraživačkog novinarstva: Novine duhovi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako se navodi na sajtu OpenAI, korisnici će moći da vode aktivne razgovore sa ChatGPT, zatraže da četbot porodici ispriča priču za laku noć ili da dogovore debatu uz večeru.

Nove funkcije podsećaju na Amazonovu virtuelnu asistentinju Aleksu ili Eplovu asistenktinju Siri, prenosi CNN.

OpenAI je predstavio demo verziju novih ažuriranja u kojoj korisnik traži od četbota da smisli priču o „super ježu zvanom Leri“, a ChatGPT ume da naglas ispriča priču ljudskim glasom i odgovori na pitanja kao što su „Kakva je njegova kuća?“ ili „Ko je njegov najbolji drug“.

ChatGPT pokreće novi model pretvaranja teksta u govor, koji je sposoban da generiše ljudski glas samo iz teksta i nekoliko sekundi uzorka govora, saopštila je OpenAI.

Kalifornijska kompanija je rekla da uvodi i novu funkciju koja omogućava četbotu da reaguje na upite koji sadrže sliku. Na primer, korisnik može da snimi sliku sadržaja svog frižidera i zamoli ChatGPT da smisli plan obroka koristeći sastojke koji su u frižideru.

Nove funkcije biće dostupne u naredne dve nedelje pretplatnicima na usluge ChatGPT Plus i Enterprajz.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Četbot će moći da porodici ispriča priču za laku noć ili da dogovore debatu uz večeru се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kada je reč o postojećim nametima, već od 1. oktobra ove godine za osam odsto biće veće specifične akcize za gorivo i druge derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta.

Pred poslanicima Skupštine Srbije u utorak će se, pored rebalansa ovogodišnjeg budžeta, naći i Predlog izmena i dopuna Zakona o akcizama kojim se planira uvećanje ovih nameta na određene proizvode, ali i odloženo uvođenje akciza na proizvode koji do sada nisu bili opterećeni ovim nametom.

Akciza za snus

Jedan od tih proizvoda je i takozvani „snus“ – nikotinske vrećice koje se stavljaju između usne i desni. Akciza na njega će se naplaćivati od januara 2024. godine.

S obzirom da ovaj proizvod nije uvršten u postojeći Zakon o duvanu, za očekivati je da bi uskoro moglo da dođe i do njegove izmene.

„S obzirom na to da se tržište duvana i duvanskih proizvoda kontinuirano menja, idući u smeru razvoja novih i alternativnih proizvoda, koji u svom sastavu ne sadrže duvan, ali sadrže nikotin, ovim zakonom predlaže se uvođenje novog akciznog proizvoda – nikotinske vrećice, kojim se, u smislu ovog zakona, smatraju proizvodi za jednokratnu upotrebu koji sadrže nikotin ili jedinjenja nikotina i druge sastojke, upakovani u vrećice ili porozne vrećice i isključivo su namenjeni oralnoj upotrebi, a koji se stavljaju u promet u skladu sa normativima propisanim za tržište Republike Srbije. Imajući u vidu da ovi proizvodi predstavljaju i supstitut za cigarete i ostale duvanske prerađevine, naročito među mlađom populacijom, ovim zakonom predlaže se oporezivanje akcizom“, navodi se u obrazloženju Predloga izmena i dopuna Zakona o akcizama.

Novi zakon predviđa da se akciza na nikotinske vrećice plaća na jedan kilogram neto mase sadržane u nikotinskim vrećicama, u iznosu od 4.500 dinara po kilogramu.

Kad se plaća akciza na prirodni gas

Drugi proizvod koji će se ubuduće oporezivati akcizom je prirodni gas, na koji će se akciza naplaćivati počev od 2025. godine, a konkretni iznosi će zavisiti od svrhe za koju se gas upotrebljava.

„Na prirodni gas za krajnju potrošnju plaća se akciza u iznosu od 1.097,20 dinara po megavatsatu za pogon motornih vozila i akciza u iznosu od 63,30 dinara za megavatsat za grejanje“, navodi se u Predlogu zakona.

Namet na gorivo

Prema novom propisu, akciza na olovni benzin od 1. oktobra iznosiće 66,42 dinara za litar. Sada je 61,50 dinara.

Na bezolovni benzin akciza će biti 62,47 dinara, a sada je 57,84 dinara.

Na gasna ulja nova akciza iznosiće 64,24 dinara, a sada je 59,48 dinara.

Akciza na kerozin biće 74,89 dinara, a trenuno je 69,34 dinara, dok će se akciza na tečni naftni gas naplaćivati u iznosu od 48,78 dinara, a sada je 45,17 dinara.

„Istovremeno sa povećanjem iznosa akcize na derivate nafte ne menja se iznos akcize do koga se ostvaruje pravo na povrat plaćene akcize za derivate nafte koji se koriste u transportne svrhe, grejanje, kao i u industrijske svrhe, čime se iznos refakcije krajnjim korisnicima uvećava, odnosno izbegava se povećanje troškova zbog uvećanja akcize. Takođe, u cilju smanjenja troškova poljoprivrednih proizvođača – poljoprivrednih gazdinstava i fizičkih lica – nosilaca porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, predlaže se uvođenje refakcije plaćene akcize na derivate nafte – dizel gorivo i biogorivo, koje se kao motorno gorivo koristi u poljoprivredne svrhe za pogon poljoprivrednih mašina“, stoji u obrazloženju zakona.

Novi iznosi akciza na alkoholna pića

Kada je reč o alkoholnim pićima, rastu akcize na sve vrste: umesto dosadašnjih 46.250 dinara na jaka alkoholna pića naplaćivaće se 49.950 dinara nameta na osnovicu koju čini jedan hektolitar čistog alkohola meren na temperaturi od 20 °C. Ova akciza se obračunava tako što se osnovica množi brojem koji označava zapreminu alkohola izraženu u hektolitrima u gotovom proizvodu.
Trenutno se akciza na niskoalkoholna pića plaća 23,14 dinara po litru, a biće 24,99 dinara, i odnosiće se na pića koja nisu pivo i koja imaju sadržaj alkohola ispod pet odsto.

Na pivo se sada plaća akciza od 26,44 dinara po litru, a biće 28,55 dinara i ta akciza će važiti i za niskoalkoholna pića koja sadrže pet odsto ili više procenata alkohola (vino, na primer).

Koliko će biti akciza na kafu

Akciza na kafu plaćaće se na jedan kilogram neto mase u iznosu od 100,43 dinara na neprženu kafu (trenutno iznosi 92,99 dinara), dok će na prženu kafu akciza biti 125,53 dinara po kilogramu (sada je 116,23 dinara).

Na ljuspice i opne od kafe akciza će biti 138,08 dinara po kilogramu (sada je 127,85 dinara), dok će se na ekstrakte, esencije i koncentrate od kafe naplaćivati 188,31 dinara (sada je ovaj namet 174,36 dinara po kilogramu).

Akciza na kafu za jedan kilogram neto mase kafe sadržane u gotovom proizvodu naplaćivaće se u iznosu od 376,62 dinara po kilogramu (a sada je 348,72 dinara).

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Uvode se dve nove akcize – na „snus“ i na prirodni gas се појављује прво на Biznis i Finansije.

I u doba mira često se fabrikuju neistine, kako bi se privuklli čitaoci jer „ništa se dobro ne prodaje kao senzacionalizam“.

Vratimo se za trenutak u sredinu 17. veka – na vrhuncu Jakobinske pobune u Velikoj Britaniji pojedini štampari, odnosno propagandisti, namerno su objavljivali dezinformacije. Između ostalog, neistine su sezale toliko daleko da se tvrdilo da je kralj Džordž Drugi teško bolestan, čime su njegovi protivnici pokušali da destabilizuju tadašnji poredak. Zbog takve prakse serviranja laži pojedini novinari i izdavači plaćali su visoke novčane kazne, ali su često vesti bile tako vešto sročene da je bilo nemoguće razlikovati laži od istine.

Predizborne kampanje pogoduju širenju dezinformacija

Dva veka kasnije veliku pažnju javnosti na Zapadu, naročito u Sjedinjenim Američkim Državama izazvala je serija novinskih tekstova čija glavna tema je bilo navodno otkriće života na Mesecu. Kako se navodilo, ta saznanja potvrdilo je i nekoliko uglednih astronoma. Uz tekstove u kojima su opisivane bizarne životne forme tobožnih stanovnika Meseca objavljivane su i ilustracije koje podsećaju na prizore iz horor i naučnofantastičnih priča i filmova. Ilustracije radi, tvrdilo se da na Mesecu živi stvorenje koje je mešavina irvasa, dabra i medveda koji ima rogove, a hoda na dve noge i nosi mladunce poput ljudi.

U 19. veku na udaru lažnih vesti našao se i čuveni pisac Mark Tven (pravo ime Semjuel Klemens), o kojem se pisalo da “umire u siromaštvu u Londonu”. Ovu vest demantovao je književnik lično, ističući da živi “u veoma lepoj kući sa svojom suprugom i decom, a nije ni bolestan”. Ispostavilo se da je do zabune došlo jer je njegov blizak rođak Džejms Ros Klemens bio bolestan.

I predizborne kampanje pogoduju širenju dezinformacija. Primer radi, godine 1924, nekoliko dana pre parlamentarnih izbora u Velikoj Britaniji, objavljeno je takozvano “Zinovjevo pismo”. Tvrdilo se da je sovjetski komunista Grigorij Zinovjev na taj način iz Moskve pružio podršku britanskim “drugovima” da “mobilišu snage koje podržavaju komunizam” u Laburističkoj partiji. Epilog – laburisti su na biralištima bili žestoko poraženi.

Direktor Fajzera na udaru

U poslednjih mesec i po dana ime Alberta Burle, izvršnog direktora američke farmaceutske kompanije Fajzer, koja proizvodi vakcine protiv kovida, našlo se više puta u medijima u negativnim kontekstima. Najpre je bila objavljena lažna vest da je Burla uhapšen u svojoj kući pod optužbom da je učestvovao u obmanjivanju ljudi o efikasnosti pomenute vakcine, a nešto kasnije i da je njegova supruga umrla “od posledica primanja vakcine”. Kako je zvanično saopšteno, Burlina supruga “živa je i zdrava”.

Izvor: Demostat

Foto: Pixabay

Чланак “Lažne vesti” naročito dolaze do izražaja u vremenima kriza i društvenih previranja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da bi se ostvarilo ovakvo pravo koje su priželjkivali mnogi partneri ( jer danas je vrlo česta zajednica koja zvanično nije krunisana brakom) postoje i uslovi, ali i procedura koju je potrebno ispuniti. Ono što je važno jeste da u pitanju nije „bauk“ i da je do svojih prava moguće i doći ukoliko sledite neophodne korake.

Postupak je sledeći – sud u vanparničnom postupku donosi rešenje kojim se utvrđuje postojanje vanbračne zajednice, a na osnovu kog se podnosi zahtev za sticanje porodične penzije. A, pravo na porodičnu penziju je neotuđivo te se zahtev za tim može podneti bilo kada.

Takođe, za ostvarivanje prava na porodičnu penziju postoje određena pravila i uslovi. Ono što je prvo važno jeste da je mogu ostvariti članovi porodice umrlog osiguranika koji je navršio najmanje pet godina staža osiguranja ili je ispunio uslove za invalidsku penziju i preminulog korisnika starosne ili invalidske penzije.

Prema Zakonu o PIO, udovica može da ostvari ovo pravo samo ako je navršila 53 godine, ili u trenutku smrti supružnika ima najmanje 45 godina. U tom slučaju penziju će moći da prima tek kada navrši 53.
Kada su u pitanju muškarci oni porodičnu penziju ne mogu da dobiju pre 58. godine.

Poslednje izmene i dopune Zakona propisuju da ako je umrli osiguranik ili umrli korisnik starosne ili invalidske penzije u trenutku zaključenja braka navršio 65 (muškarac), odnosno 60 (žena) godina života, bračni drug može steći pravo na porodičnu penziju pod uslovom da imaju zajedničko dete ili da je brak trajao najmanje dve godine.

Novine i za razvedene

Ovaj Zakon kaže da porodični penzioni ček može da dobija i razvedeni supružnik, ukoliko je sudskom presudom utvrđeno da ima pravo na izdržavanje.
U ovom slučaju, dete stiče pravo na porodičnu penziju i ona mu pripada do navršenih 15 godina života. Posle te starosne dobi, dete ima pravo na porodičnu penziju do završetka školovanja, ali najviše do navršenih 20 godina života, ako pohađa srednju školu i 26 godina života, ako pohađa visokoškolsku ustanovu.

Visina penzije

Iznos porodične penzije kod svih osiguranika određuje se od starosne, prevremene ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti, u procentu koji se utvrđuje prema broju članova porodice koji imaju pravo na primanje.

Tako, ako je u pitanju jedan član dobiće 70 odsto, dva – 80, tri – 90 odsto, dok će četiri ili više članova dobiti čitav iznos.

Porodična penzija se isplaćuje od dana ispunjenja uslova ako je zahtev podnet u roku od šest meseci od prvog narednog dana od dana smrti osiguranika, odnosno od dana smrti korisnika, a ako je zahtev podnet po isteku tog roka, isplata se vrši od dana podnošenja zahteva i za šest meseci unazad, pod uslovom da podnosilac zahteva u tom periodu nije bio u osiguranju.

Izvor: Blic

Foto: Pixabay

Чланак Penziju može da ostvari i vanbračni partner ako su živeli u zajednici tri godine се појављује прво на Biznis i Finansije.