Ona je rekla da za nuklearne elektrana sada Srbija nema dovoljno ni znanja ni iskustva ni kadra.
Govoreći o modularnim reaktorima istakla je da prema informacijama iz Velike Britanije ta tehnologija može biti dostupna 2029. ili 2030. godine.

Dodala je da je Srbiji potrebno 8-10 godina za školovanje ljudi koji bi mogli da upravljaju takvom tehnologijom, te da bi odmah moralo da se krene u školovanje.

Đedović je podsetila da je moratorijum na izgranju nuklearki u Srbiji na snazi duže od 20 godina.

„Svesni smo, da iako nemamo tu energiju, da se tehnologija veoma usavršavala. Danas je nuklearna energija, sa gasom, alternativa za energiju iz uglja, jer doprinosi smanjenju štetnih gasova. Nosi i svoje rizike, svega oko nuklearnog otpada“, rekla je ona.

Podsetila je da je usvajanjem Zakona o obnovljivim izvorima energije Srbija nedvosmisleno prioritet dala dekarbonizaciji, sa što više OIE.

„Zato je potrebno da imamo adekvatno balansiranje energetske mreže“, rekla je ona.

Ocenila je da je strategijska odluka države kako do više bazne energije, te da je jedna alternativa gas.

„Jedna od mogućih alternativa je i nuklearna energija. Ljudskog kadra za nju nemamo u dovoljnoj meri i kad bi krenuli da razmatramo ovo pitanje“, rekla je ona.

Đedović je istakla da Srbiji predstoji donošenje strategije energetskog sisitema za narednih 10 godina, te da će tu biti definisano kako želimo da upravljamo energetskim sistemom.

Izvor: Tanjug
Foto: Pixabay

Чланак Dubravka Đedović: Za nuklearne elektrane Srbija nema dovoljno ni znanja ni iskustva ni kadra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Dok u svetu danas aktivno radi oko 450 konvencionalnih reaktora, broj modularnih koji trenutno daju struju je tačno – jedan, piše on i dodaje da je pred nama dilema – da li je mudrije izabrati tehnologiju koja mnogo obećava, ali koja je u povoju ili pak, tehnologiju koja je moćna i istovremeno rizična, ali se koristi sedam decenija na stotinama i stotinama lokacija?

Šta su modularni nuklearni reaktori?

Modularni nuklearni reaktori (eng, skraćeno: SMR) manji su od konvencionalnih reaktora. Po definiciji Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) reč je o reaktorima čija je snaga manja od 300MW. Konvencionalni rektori obično su veće snage od 700MW i mada se danas u Francuskoj i Kini grade zaista gigantski reaktori, konvencionalni reaktor je najčešće mašina koja je po snazi uporediva sa blokovima elektrane TENT B, najmodernije termoelektrane u Srbiji.

Dok su modularni reaktori srazmerni manjim blokovima u drugim našim elektranama, oni teorijski mogu biti i sasvim mali, od svega 10MW, poput kakve solarne elektrane ili vetrogeneratora. Prema podacima iz studije “Small Nuclear Power Reactors”, koju je u decembru 2021. objavila World Nuclear Association, trenutno se u svetu razvija oko 70 različitih konstruktivnih ideja za ove reaktore i čini se da je njihova popularnost zapravo globalna.

Čemu su ovi reaktori namenjeni? To što su modularni zapravo znači da se ne podižu na način na koji se sada grade nuklearne elektrane – kao prioritetni nacionalni graditeljski i tehnološki poduhvati koji angažuju čitave segmente industrije i društva. Zamisao je da se SMR proizvode u fabrici, a potom transportuju na lokaciju. To obezbeđuje na dužoj skali njihovu nižu cenu, ali i fizičku dostupnost.

Kako u članku o SMR, objavljenom na sajtu IAEA, ističe Joanne Liou, modularni reaktori su u suštini namenjeni za ona mesta gde se klasična nuklearka uopšte ne može napraviti – na nedostupnim planinama, pustinjama, polarnim područjima ili kao što su Rusi demonstrirali, na vodi. Ako razmišljamo o gradnji takvih postrojenja u Srbiji, treba se setiti da ona nije džungla ili krševito pribalje, već pitom predeo premrežen putevima, prugama i što je najvažnije, velikim rekama, pa se konvencionalni reaktor sasvim lako može izgraditi.

Prednosti i mane

Zagovornici modularnih reaktora, naime, ističu kako zbog malih dimenzija oni imaju brojne prednosti nad klasičnom tehnologijom – zauzimaju desetostruko manju površinu, zahtevaju manje osoblja i znatno su jeftiniji za izgradnju. Jednostavnijeg dizajna, oslanjaju se na takozvane pasivne sisteme i sami po sebi su, stoga, bezbedniji. To teorijski znači i da im za gašenje nije nužna ljudska intervencija ili spoljni izvor energije, jer se pasivni sistemi oslanjaju na samu fiziku procesa. Kako to biva, nažalost, priča je ipak malo složenija.

Dok je u svetu danas operativno oko 450 konvencionalnih reaktora, do sada je instaliran samo jedan jedini modularni nuklearni reaktor koji već daje struju. Reč je o reaktoru KLT-40, snage na pragu od 70MW, koji su Rusi ugradili u postrojenje pod nazivom “Akademik Lomonosov”, plutajuću nuklearnu elektranu koja predstavlja ponos ruskog inženjerskog znanja i koja je ukotvljena na barži u arktičkoj luci Pevek. Ovaj reaktor je kao prvi aktivni SMR priključen na električnu mrežu u maju 2020. godine.

U izgradnji ih je pet: još jedan u Rusiji, jedan u Argenitini i tri u Kini. Jedan od kineskih HTR reaktora snage od 210MW, demonstracije radi, u decembru je bio priključen na električnu mrežu. Ovi poduhvati svakako ukazuju da se tehnologija SMR razvija, ali treba imati na umu da se pored postojećih konvencionalnih reaktora, ukupne snage od 393GW na svetu danas, uprkos Černobilju i Fukušimi, širom planete trenutno grade čak 53 konvencionalna reaktora, a planira se gradnja još 93, sa snagom koja je u proseku po 1000MW.

Nema sumnje da se zemlje i dalje opredeljuju za konvencionalne reaktore zbog njihove snage. Nuklearni rizik, ma koliko bio mali, ipak nije vredan izgradnje suviše male mašine koja zbog toga uopšte neće rešiti problem sa energijom. Sa snagom od svega desetak ili stotinak megavata, SMR je resurs uporediv sa vetroparkovima.

U Srbiji on nikako ne može da odmeni više hiljada megavata snažan TENT koje čine elektrane A i B kod Obrenovca. Poređenja radi, trenutna snaga kojom EPS raspolaže i koju dominantno obezbeđuju termoelektrane iznosi oko 8400 MW. Kad nema havarija kakve su Srbiju pogodile u proleće 2014. i zimu 2021. godine, u praksi ova snaga se pokazuje sasvim dovoljnom da pokreće domaću privredu i još uvek obezbeđuje dodatnu vrednost kao nijedan drugi naš resurs.

Kako nijedan novi kapacitet četiri decenije nije izgrađen, a rizici rastu, očigledno je potrebno instalirati bar još 1000MW kako bi sistem na srednji rok bio manje zavisan od lošeg kvaliteta lignita, a to je značajno više potrebne snage od one kod modularnog reaktora. Dugoročno, kad uglja više ne bude, mora se pronaći neki sasvim nov izvor energije koji će zameniti termoblokove od ukupno više hiljada megavata. Bio on nuklearan ili ne, novi izvor svakako mora biti višestruko snažniji od malih, modularnih reaktora.

Slobodan Bubnjević

Ceo tekst možete pročitati na sajtu Nauka kroz priče

Foto: Pixabay

Чланак Kolika je zapravo korist od modularnih nuklearki? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, trenutno u svetu radi više od šest stotina nuklearnih reaktora. Energija koju proizvode koristi se u preko pedeset zemalja i zajedno obezbeđuju približno desetinu ukupne proizvodnje električne energije u svetu. Problem je što su ovi reaktori „prestareli“, uprkos osavremenjavanjima, pa je potreba da se radikalnije „podmlade“ otvorila novo tržište.

Podmlađivanje se ne svodi na „nuklearni botoks“. Reč je o proizvodnji potpuno novih, modularnih nuklearnih reaktora, koji zauzimaju površinu manju od fudbalskog igrališta i imaju električnu snagu do 300 Mwe. Njihovi moduli se proizvode u fabrici, transportuju i potom sklapaju na zadatoj lokaciji, a ugradnja više modula obezbeđuje i veću snagu nuklearne elektrane. Modularni reaktori mogu da se koriste za gradnju nove, male nuklearne elektrane, ali i kao zamena za stare reaktore u već postojećim elektranama koje se približavaju kraju svog životnog veka.

Javnost stručnjacima ne veruje

Stručnjaci ističu da su glavne prednosti malih modularnih reaktora njihova sigurnost i pristupačna cena. Manja snaga znatno smanjuje finansijske troškove jer se reaktor, sastavljen od modula, može sagraditi znatno brže. Postupak da se delovi rade u fabrikama i nakon testiranja sastavljaju na lokaciji, gde se ponovo proveravaju, doprinosi i sigurnosti. Dodatna bezbednost se zasniva na modernom dizajnu i veličini, jer je količina radioaktivnosti manja.

Povećanje sigurnosti omogućavaju i rešenja koja ne zahtevaju intervenciju operatera u vanrednim situacijama. To se postiže pasivnim hlađenjem reaktorskog jezgra, baziranim na prirodnoj cirkulaciji i nezavisnosti od spoljnih uslova. Na kraju, njihova manja snaga i fleksibilnost rada omogućavaju lakše integrisanje u elektroenergetski sistem.

Najveći nedostatak malih nuklearnih reaktora je u tome što je većina ovakvih rešenja još u fazi prototipa, odnosno njihove prednosti tek treba

Чланак Podmlađivanje nuklearki: Mali reaktori „za poneti“ се појављује прво на Biznis i Finansije.