Prva ocena je: Ukoliko se sukob još jače zaoštri, nastaće nepovoljne ekonomske i energetske okolnosti, vojni troškovi će porasti, nivo političke tolerancije biće smanjen, a u našem regionu doći će do jačanja podele na „mi“ i „vi“. Pritisak na Srbiju porašće i po pitanju sankcija Rusiji i po pitanju Kosova piše Blic.

Ovo je scenario koji spoljnopolitički i vojni analitičari predviđaju Srbiji i zapadnom Balkanu, nakon današnjih dramatičnih najava Moskve.

Tačno 210. rata u Ukrajini, predsednik Rusije Vladimir Putin je proglasio delimičnu mobilizaciju koja počinje odmah, i zapretio nuklearnim oružjem ako se rat prelije na teritoriju njegove zemlje.

U svetlu novih okolnosti, pitanje je da li će se zaoštravanje odraziti i na Srbiju, naročito ako se ima u vidu da je Ukrajina sada poprište, a da se rat u stvari vodi između Istoka i Zapada.

Od svih se traži da izaberu stranu i odrede se prema Rusiji, a jasnu i najoštriju poruku do sada poslao je francuski predsednik Emanuel Makron juče u UN u Njujorku.

Ko nosi „istorijsku odgovornost“

Rekao je da oni koji ne staju na stranu prave „grešku“ koja će nositi „istorijsku odgovornost“.

– Želim da danas kažem stvari sasvim jasno: oni koji žele da oponašaju borbu nesvrstanih odbijajući da se jasno izraze, prave grešku i to će nositi istorijsku odgovornost – rekao je Makron.

Pitanje je šta sve to znači za Srbiju, s obzirom da se od nje traži da uvede sankcije Moskvi? Hoće li se naći u nepovoljnijem položaju i kakve bi posledice sve mogle da budu?

Odgovarajući na ova pitanja, predsednik obrazovnog istraživačkog centra „Libek“ Miloš Nikolić ocenio je za Blic da će nove okolnosti doneti zahteve da se odredi o akcijama Rusije.

– Pozicija Srbije neće neposredno da bude promenjena najnovijom eskalacijom koja dolazi iz Moskve. Obrazloženje naših nacionalnih interesa mora, i u narednom periodu, sve više da se pomera od romantizma ka pragmatizmu. Deo tog obrazloženja koji se tiče našeg naglašavanja važnosti međunarodnog prava zahtevaće od nas da nedvosmisleno iskažemo nepriznavanje nelegalnih aneksija delova teritorija Ukrajine koje Rusija namerava da izvede. Međutim, ta pozicija doslednosti neće nešto posebno da utiče na promenu našeg položaja – ističe Nikolić.

On dodaje da Srbija ne sme sebi da dozvoli da dođe u poziciju pasivnog perifernog posmatrača koji samo želi da bude zaobiđen kako ne bi morao da se opredeljuje po važnim pitanjima dok traje nevreme izazvano ratom u Ukrajini.

Treba nam aktivna i energična spoljna politika

– Ukoliko želimo da na najbolji način ostvarimo svoje nacionalne interese treba nam aktivna i energična spoljna politika koja racionalno i trezveno sagledava kontekst i posledice procesa kojima prisustvujemo – napomeninje Nikolić.

Veruje da nećemo nužno imati bilo kakve dodatne pritiske oko sankcija, ali da će svakako postojati očekivanje da Srbija pokaže dobru volju u pronalaženju kompromisa sa Prištinom.

– Na tom polju treba očekivati pojačanu aktivnost. Sa daljom eskalacijom sukoba u Ukrajini, Zapadu će svakako biti važno da Beograd i Priština dostignu ili makar da aktivno teže dostizanju autentičnog modaliteta u međusobnim odnosima koji će biti produkt dobrovoljnog dogovora. Verovatno će ceo taj proces da potraje duže nego što mnogi očekuju jer obrise kompromisa mi i dalje ne vidimo – ocenjuje Nikolić.

I Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku kaže da još ne očekuje novi svetski rat, te da se situacija u Ukrajini promenila i da je za pet dana ukrajinska vojska vratila ono što je ruska vojska mesecima osvajala, što je veliki udarac za Rusiju.

– To odlaganje Putinovog obraćanja sa sinoć na jutros je zanimljivo, jer se čekalo da se probudi i krajnji istok Rusije. Odatle bi trebalo da dođe najviše novog ‘mesa’. Proglasiće referendum Putin sigurno, ali ima problem sa opštom mobilizacijom, jer sinovi srednje klase Sankt Peterburga i Moskve ne žele da ratuju – rekla je Grubješić.
Sem političkih, mogle bi se osetiti i vojne posledice ako se ima u vidu da Putin ujedno zvecka i nuklearnim oružjem.

Rizik da Rusija upotrebi svoje je stvaran

Prema podacima “Arms control association”, u svetu trenutno postoji više od 13.100 nuklearnih bojevih glava. Najviše ih imaju Rusija (6.257) i SAD (5.550), zatim slede Kina (350) i Francuska (290) kao jedina država EU s atomskim naoružanjem.

Rizik da Rusija upotrebi svoje je stvaran, napominje za Blic vojni analitičar Aleksandar Radić.

– Rizik zaista postoji. Nema taktičkog, strateškog nuklearnog oružja, sve je to nuklearno oružje. Apsurdno je očekivati da, ako ga Rusija upotrebi, to budu male količine, i kad to uradi povratka više nema. Nema scenarija o tome koliko bi šteta bila i posledice. Ne znamo koliko bojevih glava bi Rusija upotrebila, i koje bi snage bile, pri tom kretanje radioaktivnih snaga koje zavisi od vetra i kiše – ističe Radić.

Svet klizi u eru velikih ratova, smatra Radić, i ocenjuje da je „to neki prirodni istorijski ciklus“.

– To dovodi to zaoštravanja, katastrofičnog scenarija u ekonomiji i energetici. Predviđati budućnost je nekorektno, ali stvorena je klima u kojoj nema zadrške za Ruse i ako Ukrajina nastavi kao i do sad, to nas dovodi do globalnog sukoba i ostalih nepovoljnih okolnosti. Vojni troškovi će porasti, nivo političke toleranicije će biti smanjen, a u ovom regionu do jačanja podele na „mi“ i „vi“. To je za Srbiju ekstremno loša pozicija jer nas nema u onom „mi“ – napominje Radić.

Kako piše “Dojče vele”, rusko strateško nuklearno oružje stacionirano je u fiksnim raketnim silosima, na mobilnim lansirnim platformama i na podmornicama. Postoje i strateški bombarderi dugog dometa koji mogu da nose nuklearne projektile.

Rusija i SAD imaju više od 90 odsto nuklearnih bojevih glava u svetu

Država: Rusija, broj nuklearnih bojevih glava: 6.257

Država: SAD, broj nuklearnih bojevih glava: 5.550

Država: Kina, broj nuklearnih bojevih glava: 350

Država: Francuska, broj nuklearnih bojevih glava: 290

Država: Velika Britanija, broj nuklearnih bojevih glava: 225

Država: Pakistan, broj nuklearnih bojevih glava: 165

Država: Indija, broj nuklearnih bojevih glava: 156

Država: Izrael, broj nuklearnih bojevih glava: 90

Država: Severna Koreja, broj nuklearnih bojevih glava: 40-50

Ukupno: oko 13.133

Izvor: Arms control association

Чланак Kakve će posledica naša zemlja imati u trenutku kada je svet nikad podeljeniji? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Arsenal apokalipse koji je čovek tokom poslednjih 75 godina napravio inače uključuje čitav spektar naprava različite razorne moći, od manjih, taktičkih, fisionih bombi sa par desetina kilotona (poput onih bačenih na Hirošimu i Nagasaki), preko onih od stotinak kilotona do uništiteljki celih regiona – hiljadu puta jačih, fuzionih, hidrogenskih bombi koje oslobađaju energiju ekvivalentnu eksploziji i do 50 megatona eksploziva TNT (toliko je bila snažna najveća ikad isprobana eksplozivna sprava – sovjetska Car bomba čiji je radijus totalnog uništenja iznosio 35 km).

Broj nuklearnih bombi se smanjio

Prema podacima Asocijacije za kontrolu oružja (ACA), oko 90 odsto današnjeg nuklearnog arsenala pripada dvema najvećim nuklearnim silama – SAD i Ruskoj federaciji. Preostale nuklearne sile su Kina, Velika Britanija, Francuska, Pakistan, Indija, Severna Koreja i Izrael. Najviše među njima bojevih glava ima Kina, oko 350, ali sve zajedno imaju manje od 1300 bojevih glava.

Uprkos teškim okolnostima zbog rata u Ukrajini, svet je danas ipak manje ugrožen od nuklearnog oružja nego tokom Hladnog rata. Ukupan broj nuklearnih bombi je, naime, danas bar pet puta manji nego početkom osamdesetih godina. Nuklearni arsenal se smanjio zbog zabrane nadzemnih nuklearnih proba, ali pre svega zahvaljujući dobrim dugoročnim efektima osnovnog NPT sporazuma (Non-Proliferation Treaty) iz 1968. godine, kao i sedam sukcesivnih ugovora o kontroli nuklearnog oružja koje su dve supersile u međuvremenu potpisale. Poslednji, “Novi START” sporazum, još uvek je na snazi i ograničava broj nuklearnih bojevih glava koje mogu biti strateški raspoređene na 1550.

U skladu sa tom regulativom, a prema podacima iz novembra 2021. godine, Ruska federacija poseduje najviše nuklearnih bojevih glava na svetu, čak 6257. Od toga je po sporazumu 1760 “penzionisano” i na čekanju za dekomisiju, 4497 se čuva u strateškoj rezervi, a 1458 je strateški raspoređeno. Na drugoj strani, SAD imaju 5550 nuklearnih bojevih glava, od čega je za dekomisiju viđeno 1800, u rezervi je 3750, a strateški je raspoređeno 1389.

Zašto se zvecka oružjem?

U trenutnim okolnostima, nakon napada Ruske federacije na Ukrajinu, uz podizanje nivoa borbene gotovosti “snaga za odvraćanje”, kako se obično nazivaju oružane snage koje raspolažu nuklearnim kapacitetima, ne treba biti zabrinut da će oni biti upotrebljeni, ali ipak se ne može reći da se nije povećao potencijalni rizik od “nuklearne razmene“ apokaliptičnih arsenala.

U većini analiza trenutno zveckanje nuklearnim oružjem se objašnjava željom da se poveća ulog u Ukrajini i osnaže pregovaračke pozicije, ali ako ima ičeg što nije za šalu, to su nuklearne bojeve glave. Stvari su očigledno dovoljno strašne i bez nuklearnog rata, ali, nikako ne treba zaboraviti da se ne može ni zamisliti ništa tako strašno kao što je nuklearni rat.

Slobodan Bubnjević

Izvor: Nauka kroz priče

Foto: Pixabay

Чланак Da li je svet u opasnosti od nuklearnog rata? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Međunarodna agencija za atomsku energiju obavestila je javnost o iranskim planovima da obogaćuje uranijum u jednom postrojenju izgrađenom duboko u planini. To doduše i nije bila neka tajna budući da je tamošnji parlament još prošlog meseca usvojio zakon koji omogućava obogaćivanje uranijuma od 20 procenata. Deo javnosti taj zakon vidi kao odmazdu zbog ubistva poznatog iranskog nuklearnog naučnika Mohsena Fakhrizadeha. Iračani smatraju da Izrael stoji iza ovog ubistva.

Kršenje sporazuma

Ovako obogaćeni uranijum i dalje neće biti dovoljno snažan za pravljenje nuklearne bombe, ali ipak izaziva veliku dozu opreza u spoljoj politici. U pitanju je kršenje sporazuma iz 2015. godine koji su zaključile SAD, Rusija, Kina, Francuska, Velika Britanija i Nemačka, a koji ovoj zemlji brani da obogaćuje uranijum iznad četiri procenta, što će Iran ozbiljno premašiti.

On je međutim i ranije kršio pomenuti sporazum, što mu je donelo i pooštravanje sankcija.

Zašto Iran obogaćuje uranijum?

Visokoobogaćeni uranijum poput ovog koji će Iran proizvoditi se inače koristi u istraživačkim reaktorima. Da bi bio pogodan za korišćenje u vojnoj industriji, pre svega za proizvodnju nuklearnog oružja, potrebno je da bude obogaćen 90 odsto.

Međutim, pojedini analitičari, ali i deo rukovodstva zapadnih država, smatraju da Iran time samo “kupuje vreme” potrebno za proizvodnju nuklearnog naoružanja. Drugim rečima, da će postepeno povećavati obogaćivanje uranijuma dok ne bude u mogućnosti da zaista proizvede ovo opasno oružje. Iranske vlasti pak odlučno demantuju te navode, tvrdeći da im je uranijum potreban za “mirnodopske svrhe”.

Foto: mostafa_meraji, Pixabay

Чланак Iran će proizvoditi obogaćeni uranijum od 20 odsto се појављује прво на Biznis i Finansije.

Izveštaj pod nazivom „Što je dosta, dosta je“ pokazuje da su SAD, Velika Britanija, Francuska, Kina, Rusija, Pakistan, Indija, Izrael i Severna Koreja potrošili 73 milijarde dolara na nuklearno oružje, što je povećanje od 7,1 milijardu dolara u odnosu na 2018. godinu.

Amerika predvodi listu s utrošenih 35,4 milijarde dolara, a sledi je Kina sa 10,4 milijarde.

Komentarišući izveštaj u svetlu tekuće borbe sa pandemijom koronavirusa izvršna direktorka ICAN-a Beatris Fin kazala je:

„Apsurdno je de se svakog minuta troši 138.700 dolara na oružje koje može izazvati ljudsku katastrofu umesto da te zemlje troše toliko na zaštitu zdravlja svojih građana. One zanemaruju svoju dužnost da zaštite građane“.

Izvor:B92

Чланак „Što je dosta, dosta je“: Nuklearno nauružanje predvodi Amerika се појављује прво на Biznis i Finansije.