Preostala jedna trećina električne energije dolazila je iz solarne energije (14 odsto), čvrstih biogoriva (osam odsto) i drugih obnovljivih izvora (osam odsto).

U analizi Eurostata navodi se kako je solarna energija najbrže rastući izvor jer je 2008. činila samo jedan odsto ukupno potrošene električne energije u EU, da bi u 2020. porasla na 14 odsto.

Među državama članicama EU, najviše potrošene energije iz obnovljivih izvora bilo je u Austriji (78 odsto) i Švedskoj (75 odsto),ali i Danskoj (65 odsto) i Portugalu (58 odsto).

Najmanji udeo električne energije iz obnovljivih izvora bio je na Malti, tek 10 odsto, Mađarskoj i Kipru (po 12 odsto), Luksemburgu (14 odsto) i Češkoj (15 odsto).

Obnovljivi izvori energije činili su 37 odsto bruto potrošnje električne energije u EU u 2020, u odnosu na 34 odsto koliko je bilo godinu dana ranije, objavio je Eurostat.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Solarna energija najbržI rastući izvor u zemljama EU се појављује прво на Biznis i Finansije.

Operatori prenosnog ili distributivnog sistema su tako dužni da prioritetno preuzimaju struju iz OIE, bez obzira da li je proizvođač u sistemu podsticaja, osim u slučaju kada je ugrožena sigurnost rada energetskog sistema.

Predlog zakona definiše sistem podsticaja za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, koji će i ubuduće biti isplaćivani putem tržišnih premija i „fid-in“ tarifa (više otkupne cene struje dobijene iz obnovljivih izvora).

„(Novi propis) treba da stvori pravnu sigurnost za investiranje u sektoru elektroenergetike, grejanja i hlađenja i sektoru transporta“, navodi se u obrazloženju predloga zakona.

Među prvim stvarima koje predlog zakona definiše su vrste elektrana koje koriste obnovljive izvore energije.

Tu spadaju: hidroelektrane, elektrane na biomasu, biogas, vetroelektrane, solarne elektrane, geotermalne elektrane, elektrane na biorazgradivi otpad, elektrane na deponijski gas, elektrane na gas iz postrojenja za tretman komunalnih otpadnih voda, kao i elektrane koje koriste druge obnovljive izvore energije.

Zabrana izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima

Jednu od važnih odredbi koja je ranije najavljena i koju ovaj predlog zakona donosi je zabrana izgradnje hidroelektrana u zaštićenim područjima.

Ipak, kako se navodi, na predlog ministarstva energetike i uz prethodno pribavljeno mišljenje ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine, moguća je njihova izradnja u zaštićenim područjima.
Pored obaveze da prioritetno preuzima struju iz OIE, predlogom zakona propisuje se i dostupnost informacija o njenom udelu u toplotnoj energiji, kao i priključenje nezavisnog proizvođača na distributivni sistem toplotne energije.

Definiše se i korišćenje obnovljivih izvora energije u saobraćaju, kao i podsticaji za proizvodnju biogoriva, a najavljuju se i kriterijumi za smanjenje emitovanja gasova sa efektom staklene bašte za biogoriva, biotečnosti i goriva iz biomase.

Zakon propisuje veću upotrebu inovacionih tehnologija i novih izvora obnovljive energije, kao i institut strateškog partnera države u oblasti OIE.

Utvrđena je i mogućnost javnog interesa za eksproprijaciju kada država gradi elektrane sa strateškim partnerom, dok će mere koje lokalne samouprave preduzimaju u takvim situacijama biti određene naknadno, podzakonskim aktima.

Garancije o poreklu struje

Novim zakonom predviđa se da operator prenosnog sistema proizvođaču iz obnovljivih izvora energije izdaje garanciju o njenom poreklu, odnosno potvrdu da je ona proizvedena korišćenjem obnovljivih resursa.

Garancija porekla se izdaje samo jednom za jedan megavat-čas (MWh) proizvedene električne energije i ne može da bude duža od jedne godine, ali može da bude prenosiva.

Garancija koja je izdata u drugim državama, važi i u Srbiji, pod uslovima reciprociteta i u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Proizvodnja struje za sopstvenu potrošnju

Кupac ili proizvođač struje, kako se navodi u predlogu zakona, ima pravo da samostalno proizvodi električnu energiju za sopstvenu potrošnju, da je skladišti i da njen višak isporuči u distributivni sistem.

U tom slučaju ne mogu da se koriste podsticajne mere u vidu tržišne premije i „fid-in“ tarifa, niti važi pravo na garanciju porekla proizvedene struje, a snaga elektrane u tom slučaju ne može da bude veća od odobrene snage priključka kod krajnjeg kupca.

Zakon predviđa i da jedna stambena zajednica može da ima prava i obaveze kupca-proizvođača struje u skladu sa propisanim odredbama, uz uslov da njena elektrana bude izgrađena na zajedničkom delu stambene zgrade.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Zakonom će biti regulisan otkup struje iz obnovljivih izvora energije се појављује прво на Biznis i Finansije.