Istovremeno, ponude ima sve više, napominje američki medij, navodeći kao primer neto dva biliona dolara novog duga koje je izdalo Ministarstvo finansija SAD ove godine, što predstavlja najveći nivo u istoriji, ako se izuzme zaduživanje u vreme pandemije virusa korona 2020. godine.

„Izdavanje je znatno poraslo, a strana potražnja nije“, rekao je za Bred Setser, viši saradnik u Savetu za spoljne odnose.
Očekuje se da će potražnja za američkim obavezama među stranim investitorima i centralnim bankama, koji su masovno kupovali američki dug tokom 2000-ih i početkom 2010-ih, biti „ograničenija“, ocenio je Savetodavni komitet za zaduživanje Trezora.

U odgovoru na slabu potražnju, Trezor je nedavno prešao na izdavanje kratkoročnih obveznica koje su u većoj potražnji, u pokušaju da povrati stabilnost tržišta. Prinos na desetogodišnje hartije SAD koji je prošlog meseca premašio pet odsto, sada iznosi oko 4,4 odsto.

Podaci koje je Ministarstvo finansija SAD objavilo ranije ove nedelje pokazuju da su strani investitori prodali neto 2,4 milijarde dolara u dugoročnim trezorskim hartijama u septembru, čime su njihova sredstva dostigla 6,5 biliona dolara.

U međuvremenu, statistika Saveta za spoljne poslove, koja prati investicije na 12-mesečnoj osnovi, pokazuje da je tempo kupovina iz inostranstva u poslednjih nekoliko meseci smanjen na oko 300 milijardi dolara, sa nivoa iznad 400 milijardi dolara tokom većeg dela 2022.

Izvor:rt.rs
Foto: Pixabay

Чланак Strani kupci ne žele američki dug се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ipak, nije svako ulaganje u hartije od vrednosti visoko rizično. Državne evroobveznice, primera radi, spadaju u ulaganje niskog rizika i onaj ko se odluči na taj korak oslobođen je plaćanja poreza, a prinosi su veći u odnosu na oročenu štednju.

Da bismo ulagali u akcije i obveznice, koje zajednički nazivamo hartijama od vrednosti – mada nisu zaista od papira, već danas, kao i mnoge druge stvari, imaju pretežno elektronski oblik – važno je najpre da ih dobro razumemo.

Obveznice ili akcije

Obveznice emituje država (Republika Srbija, grad, opština) ili kompanija, koje nazivamo izdavaoci, na unapred određen period (ročnost obveznice), po unapred određenoj valuti (RSD ili EUR), i po unapred utvrđenim uslovima (visina kupona, učestalost isplate kupona i slično).

Izdavaoci emituju obveznice kako bi prikupili novac za određenu svrhu, a investitori ih kupuju posredstvom svojih brokera na primarnim i sekundarnim tržištima tih hartija. Praktično, investitori pozajmljuju izdavaocu novac i tako investiran novac im donosi profit jer im izdavalac vraća novac uvećan za prinos. Kupac obveznica zarađuje tako što najčešće jednom godišnje dobija kupon po unapred definisanoj vrednosti, slično kamati na štednju, dok nakon dospeća obveznice dobija ukupnu nominalnu vrednost obveznice.

Za razliku od obveznica koje spadaju u dužničke hartije od vrednosti, akcije su vlasničke hartije od vrednosti, jer označavaju vlasništvo nad delom preduzeća. Prihod od njih se ostvaruje na više načina, a dva glavna su prodaja po višoj ceni od one po kojoj su kupljene i prihod od dividendi ukoliko kompanija ostvaruje profit i donese diskrecionu odluku o podeli dividende.

Kako se trguje akcijama i obveznicama, većina nas je gledala samo u filmovima. Berze su mesta gde se odvija ova igra poverenja i očekivanja, ponude i tražnje, niskih i visokih prinosa, a ko je zainteresovan da se u nju uključi, najsigurnija varijanta je da kapital ulaže posredstvom proverenih i iskusnih lokalnih brokera, koji ulagače sprovode kroz ceo proces trgovanja, korak po korak i pomažu im oko prikupljanja određenih informacija na osnovu kojih se donose finalne investicione odluke.

Veći rizik – veća zarada

Izbor sigurnog partnera za investiranje jedan je od najvažnijih preduslova za uspeh u svetu investiranja. Brokerski tim Erste Banke omogućava trgovinu akcijama kako na Beogradskoj berzi, tako i na 57 svetskih tržišta, posredstvom centrale Erste Banke u Beču i predstavništava u Londonu, Njujorku i Hong Kongu. Tako se, na primer, mogu kupovati i prodavati akcije omiljenih tehnoloških kompanija kao što su Epl, Amazon ili Tesla i ostvariti zarada od dividendi koje one isplaćuju. Na raspolaganju je tim brokera sa dugogodišnjim iskustvom, uz niske troškove transakcija.

Među prednostima koje posebno izdvajaju Erste Banku jeste i to da nema troškova čuvanja hartija od vrednosti kupljenih na inostranim berzama (safekeeping fee), nema troškova transfera sredstava ka i iz inostranstva, konverzija valuta za trgovanje se vrši po povoljnijem kursu, dok se dividende uplaćuju direktno na račun klijenta bez dodatnih troškova.

Kada se neko odluči koliko novca je spreman da nameni ulaganju na finansijskom tržištu i na koji vremenski rok, brokeri Erste Banke ga upućuju u osnovne prednosti i nedostatke trgovine različitim hartijama od vrednosti.
Postoji određena veza između visine mogućih zarada i visine rizika: veći rizik znači i višu potencijalnu zaradu i obrnuto. Na primer, ulaganje u obveznice je značajno manje rizično od ulaganja u druge proizvode tržišta kapitala, jer postoji ugovorna obaveza emitenta da će investitoru isplatiti glavnicu i pripadajuće kamate. Sa druge strane, ulaganje u akcije donosi veću dobit, ali je i rizičnije, usled oscilacija cena na berzi, kao i deviznog rizika valute u kojoj se kupuju akcije.

Na kraju, treba imati u vidu i troškove i poreze koji prate ulaganje u hartije u vrednosti. Prihod po osnovu dividendi i kapitalne dobiti od trgovanja akcijama se oporezuje, dok se na prihode koje ostvaruje vlasnik hartija od vrednosti koje je emitovala Republika Srbija porez ne plaća.

Чланак Hartije od vrednosti su mnogo više od običnog papira се појављује прво на Biznis i Finansije.

– Evo, i Makedonci su pustili, svi će pustiti osim nas. To je odličan način da građani dobiju veće kamate nego što im daju banke, a da država popuni rupu u budžetu mnogo jeftinije nego što su to krediti na inostranom tržištu – kaže o „građanskim obveznicama“ Nenad Gujaničić, glavni broker „Momentum sekjuritiesa“ iz Novog Sada.

Gujaničić kaže da je svima u svetu jasno da su kamatne stope na državne hartije od vrednosti duplo veće od onih kojih nude banke na štednju, i da se to koristi i u regionu. Makedonija je samo svež primer, jer isto to su ove godine imali i Hrvati, pre njih Slovenci, dok Mađari stalno uvećavaju svoj portfolio hartija koje od države rado kupuju građani.

Ministarstvo finansija Makedonije objavilo je ovih dana prospekt za drugu emisiju „građanske obveznice“ u iznosu od 600 miliona denara (oko 10 miliona evra), sa rokom dospeća od dve godine. Kamata koju država nudi je pet odsto godišnje, a minimalan ulog za upis obveznica je 10.000 denara (162 evra).

Novu emisiju spremaju i u Hrvatskoj, gde su u prvu, obavljenu ove godine, uložili 1,3 milijarde evra, uz prinos od 3,65 odstoBelgijanci, kao i Mađari, sada već redovno popunjavaju budžet parama na koje kamate plaćaju svojim građanima a ne stranim bankama i poveriocima. Samo u martu ove godine prikupljeno je 262 miliona evra, najviši iznos od decembra 2011. godine, kada je tadašnji premijer Iv Leterm pokrenuo prvu emisiju.

Belgijski trezorski zapis s rokom dospeća od godinu dana nosi kamatu od 3,3 odsto, a banke na tržištu nude kamatu na štednju od maksimalno 2,5 odsto, često i mnogo nižu.

Belgija je već prikupila rekordnih 21,9 milijardi evra prodajom obveznica građanima i tako dala jak signal bankama da podizanje kamatnih stopa koje uredno rade kod kredita građanima i privredi treba primeniti i na štedne depozite.

Ovaj iznos nadmašio je i italijanskih 18 milijardi evra, prikupljenih od građana u ovoj godini.

– Štediše šalju signal svojim bankama, poručujući im da očekuju veći povrat na štednju u odnosu na ono što one trenutno nude, i traže barem isto poštovanje kakvo banke pokazuju prema deoničarima – rekao je belgijski ministar finansija Vinsent van Petegem za Rojters.

U Srbiji, ipak, caruju banke

Nenad Gujaničić kaže da je izdavanje „građanske“ ili „narodne“ obveznice sitaucija u kojoj svi dobijaju. Dobro, gotovo svi, jer ovakve se stvari sigurno ne sviđaju bankama.

– Banke bi bile, uslovno rečeno, gubitnici, jer bi morale da podignu kamate kao bi parirale državi. Zbog toga naša država ne želi da se zamera bankama, jer banke su jedan od glavnih kupaca državnog duga. Ali sa „narodnim“ obveznicama građani bi mogli da bolje sačuvaju svoju imovinu, ako već ne zarade, a država bi se jeftinije zadužila kada joj je potrebno. Srbija sada mora da plaća kamatnu stopu na novo zaduživanje šest odsto. Kada bi građanima prodala obveznicu po 4,5 ili pet odsto, dobro bi bilo i njoj i građanima, koji u banci ne mogu da dobiju više od 2,5 ili tri odsto – objašnjava Gujaničić.

Naravno, obveznica bi morala da bude u evrima.

– Naravno da bi bilo pametnije za državu, kao i svima koji se zadužuju, da dug prave u valuti u kojoj imaju prihode. Ali građani još ne veruju dinaru, ma šta se pričalo. To pokazuje i štednja građana vredna 13 milijardi evra, a samo pet odsto od toga je u dinarima, iako se dinarska štednja poslednjih pet godina mnogo više isplati nego ona u devizama. Svi znaju da kada u nekom momentu presuše strana ulaganja, i investitori primamljeni subvencijama krenu nekuda dalje, da će dinar morati da oslabi 10, 15 ili više odsto – napominje naš sagovornik.

Neće biti „narodnih“, ali građani ipak mogu da zarade na državi

Da li će i kod nas biti „građanskih“ obveznica, 24sedam je pitao Ministarstvo finansija.

– Republika Srbija do kraja ove godine ne planira da emituje štedne obveznice, ali u cilju razvoja tržišta kapitala Republike Srbije razmatra se i ta mogućnost, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena – rečeno nam je iz Ministarstva.

„Eto, probali smo, i…“

Imali smo neke štedne obveznice, čini mi se 2017. godine, na kojima je bila za to vreme mala kamata, i zbog toga nisu najbolje prošle. Mislim i da su izdate više radi toga da se kaže „eto, pokušali smo i ne ide“, kaže Gujaničić.
Tada je bilo planirano da se izdaju štedne obveznice sa minimalnim ulaganjem od 2.000 dinara za dinarske i 100 evra za evro denominovane, a kamata je išla od četiri odsto za dvogodišnje do 6,25 odsto za desetogodišnje dinarske i od jedan do četiri odsto za one u evrima. Zbog toga što je kamata Trezora bila tek nešto malo veća od one koje su nudile banke za štednju, odziv nije bio dobar.

Nadležni kažu i daje Republika Srbija u prošlosti već emitovala ovu vrstu obveznica, ali i ukazuju „na mnogo atraktivnije obveznice za građane koje su u ponudi“, odnosno benčmark obveznice koje se redovno emituju tokom godine, kako u dinarima, tako i u evrima.

– Naši građani mogu da kupuju obveznice koje je emitovala Republika Srbija koje se nude kako na primarnom tako i na sekundarnom tržištu, bez ograničenja. Obaveštavamo vas da je Republika Srbija upravo emitovala novu državnu obveznicu sa rokom dospeća osam godina (dospeće 26. oktobar 2031. godine – RSMFRSD58761) i kuponskom stopom 7% godišnje – odgovoreno je iz Ministarstva finansija.

Prva aukcija za navedenu obveznicu će se održati 24. 10. 2023. godine, a nakon toga obveznica će se listirati na Beogradskoj berzi. Na aukciji mogu učestvovati domaći i strani investitori preko ovlašćenih učesnika (ovlašćene banke i brokersko-dilerska društva).

– U narednom periodu može se očekivati da se ova obveznica uključi u „JP Morgan indeks državnih obveznica zemalja u razvoju“, jedan od najčešće praćenih indeksa obveznica koje su emitovane u lokalnim valutama zemalja u razvoju od strane međunarodnih investitora. Naravno, kada se za to steknu uslovi, prvo da se emisija proda, a potom i da ima zadovoljavajući obim trgovanja na sekundarnom tržištu – saopšteno je iz Ministarstva finansija.

U JP Morgan indeks su, podsećaju, već uključene tri dinarske državne obveznice sa dospećem 11. januara 2026. godine (RSMFRSD89592), 6. februara 2028. godine (RSMFRSD55940) i 20. avgusta 2032. godine (RSMFRSD86176). Ovim obveznicama se trguje na sekundarnom tržištu.

Izvor:24sedam.rs
Foto: Pixabay

Чланак Kada će Srbija dobiti „narodnu obveznicu“? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ko su kupci srpskih hartija od vrednosti?
Zvanični podaci s kraja jula ove godine pokazuju da je Srbija zadužena 35,07 milijardi evra, što je 50,07 odsto BDP.

Kao što je portal N1 već objavio, izveštaj Uprave za javni dug pokazuje da su najveći poverioci Srbije su kupci evroobveznica kojima dugujemo 8,9 milijardi evra, pa kupci državnih dugoročnih dinarskih hartija kojima dugujemo 7,04 milijarde evra.

Podaci o vlasništvu nad državnim hartijama od vrednosti nisu javno dostupni, odnosno – ne objavljuju se javno.

Evroobveznice

Kod kupovine hartija od vrednosti koje emituje neka država, treba razlikovati prvu (primarnu) kupovinu od onih koje uslede nakon nje, na takozvanom – sekundarnom tržištu.

Nenad Gujaničić, glavni broker društva Momentum Securities, za portal N1 objašnjava da primarne emisije evroobveznica obično sprovodi sindikat investicionih banaka.

„A, osim njih, kupci u primarnoj emisiji su njihovi krupni klijenti – institucionalni investitori (uglavnom investicioni fondovi)“, pojašnjava Gujaničić.

Sekundarno tržište se odvija uglavnom putem OTC-a (vanberzanskog tržišta), premda se, kako dodaje – deo prometa ostvaruje i na pojedinim evropskim berzama.

„Sekundarno tržište je namenjeno takođe krupnijim investitorima s obzirom da je minimalna vrednost kupovine za većinu emisija 100.000 evra (dolara). Struktura vlasništva se ne objavljuje javno, a svakako je mnogo diversifikovanija nego nakon primarne prodaje. U poslednje vreme sve više naših građana kupuje evroobveznice s obzirom da donose mnogo veći prinos od kamata na depozite u bankama“, ističe naš sagovornik.

Investitori na domaćem tržištu

Na domaćem tržištu kupci dužničkih hartija su mahom domaće banke i njihovi klijenti, što se opet svodi na to da su krajnji vlasnici, prema rečima Nenada Gujaničića – mahom inostrane banke i međunarodni institucionalni investitori.

„Od domaćih ulagača, značajniji učesnici su domaći institucionalni investitori – penzioni fondovi, osiguranja, investicioni fondovi… – dok su domaća fizička i pravna lica marginalni po prometu. Kod ovih hartija je sekundarno tržište prilično slabo, postoji i putem OTC-a i preko Beogradske berze, ali se veliki deo ovih hartija drži do njihovog dospeća“, zaključuje sagovornik N1.

Чланак Ko su kupci srpskih hartija od vrednosti? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Utorak je otvorena emisija dvanaestogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 20.08.2032. godine, prvi put emitovana 18. februara 2020. godine a ukupne vrednosti 198 milijardi dinara, objavila je Uprava za javni dug.

Obim jučerašnje aukcije iznosio je 5.098.300.000 dinara sa kuponskom stopom od 4,50 odsto. Na aukciji je bilo ponuda za ukupno 8,65 milijardi dinara a realizovano je svih 509.830 državnih obveznica, nominalne vrednosti 5,1 milijardu, odnosno 100 odsto aukcije.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,20 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 20. avgusta 2032. godine.

Isplata kupona u iznosu od 4,50 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća.

Izvor:24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Prodate sve dvanaestogodišnje državne obveznice na aukciji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ponovo je u utorak otvorena emisija desetogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 8. februara 2028. godine, prvi put emitovana 6. februara 2018. godine. Obim aukcije iznosio je 4.293.310.000 dinara sa kuponskom stopom od 5,875 odsto.

Ukupan obim tražnje iznosio je 6.424.010.000 dinara. Realizovano je 420.000 komada državnih obveznica, nominalne vrednosti 4.200.000.000 dinara.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 5,25 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 8. februara 2028. godine.

Isplata kupona u iznosu od 5,875 odsto obaviće se godišnje i to svakog 8. februara do datuma dospeća.

Чланак Prodate desetogodišnje državne obveznice u iznosu od 4,2 milijarde dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Osnovne karakteristike obveznica su fiksna i prihvatljiva zarada. Dok je ova prva komponenta neodvojiva od dužničkih hartija od vrednosti, druga karakteristika izostajala je tokom godina ekspanzivne monetarne politike koju su vodile ključne svetske centralne banke. Tako su u podužem periodu prinosi na 10-ogodišnje obveznice najrazvijenijih zemalja evrozone nosile negativan prinos, dok su isti papiri zemalja u razvoju poput naše nudili godišnju zaradu manju od dva odsto.

Obveznice kao alternativa štednji

Ovakvi instrumenti teško da su mogli privući veći interes pojedinačnih investitora premda su u isto vreme kamate na depozite težile nuli. Munjevita promena okolnosti na tržištu obveznica na efikasnim tržištima poput SAD privukla je pažnju deponenata, a kao jedna od većih nuspojava bila je kriza regionalnih banaka koje su namah izgubile depozitnu bazu.

Domaće štediše su se tokom perioda nultih kamata čvrsto držale banaka, rukovodeći se pre svega motivom sigurnosti i bezbednosti za svoje depozite. Deo krupnijih štediša se preselio na tržište nekretnina, ali da ovaj odliv nije bio previše intezivan govori kontinuirani rast ukupnih depozita u godinama nakon svetske finansijske krize. Tako je u aprilu ove godine ukupna štednja stanovništva bila skoro 14 milijardi evra, a jedina promena je značajniji rast dinarske štednje usled boljih realnih prinosa. Uprkos ovome, udeo dinarske štednje u ukupnim depozitima porastao je tek na 5-6 procenata.

Dominantna štednja u evrima uglavnom je oročena na rok od godinu dana i kraći period sa prosečnom stopom u aprilu od svega 2,4 odsto (novoodbreni poslovi), dok su retki depoziti oročeni na više od godinu dana nosili kamatu neznatno ispod tri odsto (novoodbreni poslovi).

Evroobveznice donose zaradu veću od 6%

Istovremeno, evroobveznica Republike Srbije koja dospeva u maju 2027. godine proteklih meseci nosi prinos veći od šest procenata što je više nego dvostruko veća zarada od štednje u bankama. Istovremeno, ove državne obveznice su oslobođene poreskih davanja za razliku od kamata na depozite koji su opterećeni porezom na zaradu od 15 procenata. O činjenici da se jednostavno i lako mogu kupiti i prodati na likvidnom međunarodnom tržištu kapitala ne treba ni govoriti.

Uzevši ovo u obzir, da li se u narednom periodu može očekivati racionalnije ponašanje deponenata? Verovatno ne, i to iz dva osnovna razloga – dominacija banaka na finansijskom tržištu koje „neguju“ depozitnu bazu i nizak nivo finansijske pismenosti koji prosečnog štedišu teško može odvojiti od depozita.

Narodne obveznice namenjene građanima koje je emitovala Hrvatska pa i pojedine druge zemlje mogao je biti korak koji bi i kod nas doneo afirmaciju finansijskog tržišta i ovih dužničkih papira. No, naši kreatori ekonomskih politika niti u jednom momentu nisu pokazali zainteresovanost za popularizaciju štednje na ovakav način. Državi je očito jednostavnije da zajmi od krupnih mahom svetskih investitora, a građanima ostaju mrvice koje im serviraju banke. Jer, uprkos visokoj inflaciji, i to je nešto posle dugog perioda minornih kamata.

Izvor: Momentum

Foto: Pixabay

Чланак Evroobveznice države: Niskorizično ulaganje sa prinosom iznad 6% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Republika Srbija je danas na aukciji prodala dvanaestogodišnje državne obveznice u iznosu od 5,55 milijardi dinara, objavila je Uprava za javni dug.

Reotvorena je emisija dvanaestogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 20. avgusta 2032. godine, prvi put emitovana 18. februara 2020. godine.

Obim aukcije iznosio je 10.648.300.000 dinara sa kuponskom stopom od 4,50 odsto. Ukupan obim tražnje iznosio je 10.666.000.000 dinara.

Realizovano je 555.000 državnih obveznica, nominalne vrednosti 5.550.000.000 dinara.
Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,35 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 20. avgusta 2032. godine. Isplata kupona u iznosu od 4,50 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća.

Izvor: 24sedam.rs

Foto: Pixabay

Чланак Srbija prodala dvanaestogodišnje obveznice u iznosu od 5,55 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da podsetimo, ovog marta švajcarske vlasti primorale su posrnulog bankarskog giganta da se spoji sa UBS-om kako bi sprečile veći udar na bankarsko tržište. Taj potez učinio je bezvrednim obveznice koje su prethodno vredele 17 milijardi dolara, a koje su držali pojedini azijski investitori. U pitanju su bile nešto rizičnije obveznice koje su nosile velike prinose.

Investitori su, pretpostavlja se, bili upućeni u to da se u situacijama kada se izdavaoc obveznica nađe u problemu njihova vrednost može svesti na nulu. Ipak, odlučili su se da pravdu potraže na sudu. U njihovoj tužbi stoji da je najveći problem prilikom spajanja Credit Suisse-a i UBS-a ležao u tome što su prekršeni prioriteti prilikom isplate kompenzacija. Investitori smatraju da je prvo trebalo da budu isplaćeni oni pa tek onda akcionari posrnule banke.

Oni takođe osušuju i rukovodstvo Credit Suisse banke koje ih je ohrabrivalo da ulažu u njene obveznice, čak i u trenucima kada je bilo jasno da se ova banka nalazi u problemu.

Izvor: CNBC

Foto: WilliamCho, Pixabay

Чланак Azijski investitori tuže Švajcarsku zbog načina na koji je rešavala problem Credit Suisse banke се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ponovo je danas otvorena emisija dvanaestogodišnjih državnih obveznica Republike Srbije, koja dospeva 20.08.2032. godine, prvi put emitovana 18. februara 2020. godine.

Obim aukcije iznosio je 16.333.300.000 dinara sa kuponskom stopom od 4,50 odsto, prenosi Tanjug.

Ukupan obim tražnje iznosio je 9.675.330.000 dinara, a realizovano je 568.500 državnih obveznica, nominalne vrednosti 5.685.000.000 dinara.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od 6,75 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 20. avgusta 2032. godine.

Isplata kupona u iznosu od 4,50 odsto vršiće se polugodišnje i to svakog 20. februara i 20. avgusta do datuma dospeća.

Izvor: Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Prodate dvanaestogodišnje državne obveznice za 5,685 milijardi dinara се појављује прво на Biznis i Finansije.