Zato je država, kako bi stimulisala ulaganje u inovacije, uvela olakšice koje omogućavaju obveznicima da po osnovu ovih ulaganja umanje iznos poreza na dobit, navodi kompanija Aktiva sistem.

Dvostruko priznavanje troškova istraživanja i razvoja u poreskom bilansu

Ovaj poreski podsticaj je definisan članom 22g Zakona o porezu na dobit pravnih lica ( ZPDPL).

Obveznicima se daje mogućnost da sve troškove koji nastaju u vezi sa aktivnostima istraživanja i razvoja priznaju u svom poreskom bilansu u dvostrukom iznosu, što znači da se oni priznaju dva puta, i to:

– kao rashod koji je u Bilansu uspeha priznat u skladu sa propisima o računovodstvu;
– kao poreski podsticaj, koji se iskazuje kao zasebna stavka u poreskom bilansu, koji će imati karakter odbitne stavke od osnovice za porez na dobit.

Uslov da steknete pravo na ovaj poreski podsticaj je da se projekat istraživanja i razvoja obavlja u Republici Srbiji. To konkretno znači da najmanje 90% svih zaposlenih koji rade na istraživanju i razvoju svoje aktivnosti obavljaju na teritoriji RS.

Poreska olakšica IP Box

IP Box režim je poreska olakšica predviđena članom 25b ZPDPL i sastoji se u pravu poreskog obveznika, tj. startapa da izuzme „kvalifikovani prihod“ iz osnovice poreza na dobit (oporezive dobiti) i to u iznosu od 80% tako ostvarenog prihoda. Pojednostavljeno, time se porez na dobit umesto 15% svodi na 3%.

Pravo na ovu olakšicu ima startap koji je nosilac autorskog ili srodnog prava i koji ostvaruje prihode na osnovu davanja na korišćenje autorskog dela ili dela srodnog prava. Kako su autorska dela rezultat sprovedenog istraživanja i razvoja (R&D), startap mora da je sprovodio R&D na teritoriji Srbije.

Da bi startap mogao da koristi ovu olakšicu, mora da deponuje autorsko delo, odnosno da podnese prijavu u vezi sa pronalaskom Zavodu za intelektualnu svojinu. Ovo je posebno važno za IT kompanije koje razvijaju sopstvene proizvode, jer se softver smatra intelektualnom svojinom koja se može zaštititi.

Investiranje u startap

Investitor koji izvrši ulaganje u kapital novoosnovanog privrednog društva koje obavlja inovacionu delatnost (startap) može umanjiti svoju poresku obavezu po osnovu poreskog kredita u visini od 30% izvršenog ulaganja (član 50j ZPDPL).

Cilj ovog poreskog podsticaja jeste da stimuliše vlasnike kapitala da investiraju u startap, s ozbirom na to da je jedan od glavnih karakteristika startapa upravo nedostatak kapitala.

U trenutku ulaganja investitor ne sme da poseduje više od 25% akcija ili udela, odnosno glasova u organima upravljanja startapa u čiji kapital ulaže. Novčani ulog kojim se povećava kapital startapa mora biti u celosti uplaćen.

Poreski kredit može da se koristi u prvom narednom poreskom periodu koji sledi periodu u kome je ispunjen uslov da investitor nije smanjivao svoje ulaganje neprekidno uperiodu od tri godine od poslednjeg dana poreskog perioda u kom je izvršeno ulaganje.

Poreski kredit ne može biti veći od 100.000.000 dinara ukupno, odnosno 50.000.000 dinara po poreskoj godini.

Izvor: Ekapija.com

Foto: Pixabay

Чланак Kako smanjiti porez na dobit po osnovu ulaganja u inovacije? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova mera ekonomske politike bi, prema rečimaNenada Jevtovića, direktora tog instituta, podrazumevala da se iz budžeta izdvoji do 321 milion evra godišnje, za oko 40.000 do 47.000 korisnica ove subvencije.

Ovom predlogu, pridružio se i Institut za edukaciju „Pre svega ja“, u čije je ime Anja Stanišć razgovarala sa brojnim majkama o svim izazovima sa kojima su se suočile na radnom mestu:

– Ako bismo sva iskustva koja smo čuli opisali jednom rečenicom, to bi bilo – kažnjene su zato što su postale majke – kaže ona.

I Nenad Jevtović i Anja Stanišić kažu da od nove mere korist ne bi imale samo zaposlene majke i preduzetnice, već i poslodavci, ali i nezaposlene žene koje bi zbog ovakvog subvencionisanja zarada bile konkurentne i tražene na tržištu rada.

Subvencionisati doprinose

Jevtović ističe da su od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju već dobili podršku, dok se pregovori sa Ministarstvom finansija, kao krajnjom instancom – tek očekuju.

– Naš institut je predložio meru ekonomske politike, još preciznije meru fiskalne politike, koja podrazumeva da se budućim majkama, nakon što se vrate sa odsustva na posao, u periodu od 3 godine subvencionišu obavezni socijalni doprinosi. U prvoj godini od povratka na posao subvencionisali bi se doprinosi u iznosu od 65 odsto, u drugoj 60 odsto, a u trećoj godini 50 odsto. Ovo su subvencije i na deo doprinosa koje snosi zaposlena i na deo koji snosi poslodavac – kaže Nenad Jevtović.

Kada se sve sumira, dodaje on, ukupan trošak plate žene koja se vrati sa porodiljskog odsustva značajno će biti manji i doprineti tome da je ona bolje pozicionirana na tržištu rada i ima bolji tretman kod poslodavca.

– A, i poslodavcu su to značajne uštede i pomoć – ističe Jevtović.

Kazna za roditeljstvo

Na osnovu razgovora sa mnogim majkama Anja Stanišić ističe da se sva iskustva mogu najkraće opisati rečenicom da su te zaposle žene kažnjene jer su postale majke.

– Najveći broj njih, što se posebno odnosi na one koje su bile prijavljene na određeno, kao i na privremeno -povremenim poslovima, po završetku porodiljskog odsustva zapravo i nisu imale posao na koji mogu da se vrate, jer im je uglavnom, i to svega dan ili dva pre nego što treba da počnu, javljeno da im ugovor neće biti produžen. Tako, u trenutku kada kod kuće imaju bebu, suočavaju se sa pukom borbom za egzistenciju, jer im se ukida izvor prihoda – navodi naša sagovornica.

Sad si početnica

Majke koje su, dodaje ona, svesne šta ih čeka, pa su krenule u potragu za poslom pre isteka porodiljskog, suočavaju se sa posebnim izazovima – gotovo da niko ne želi da ih zaposli, jer ih vide kao „teret“. Poslodavci predviđaju da će malo dete biti često bolesno i da će, naravno, majka uzimati bolovanje i odsustvovati sa posla.

– Takođe, ma koliko iskustva da imaju, u tom trenutku svi ih gledaju i cene kao početnice, jer su godinu dana bile van tržišta rada i računaju da, ako su ikada i znale nešto da rade, sada su sigurno zaboravile. Nažalost, ovakvog tretmana gotovo da niko nije pošteđen. Imali smo i mnogo primera majki koje su bile zaposlene za stalno, neke čak i na visokim menadžerskim pozicijama, da bi im po povratku sa porodiljskog bilo saopšteno da je njihovo radno mesto ukinuto, te su degradirane i za nekoliko pozicija, smanjene su im plate, ukinute sve beneficije. Ovo što je način na koji ti poslodavci između redova saopštavaju da si nepoželjan i da ti je bolje da odeš sam, jer ono što te kasnije čeka neće sigurno biti ništa bolje – navodi Anja Stanišić.

To, ističe, nisu izolovani slučajevi.

– Ovo se dešava toliko često da zaista možemo da nazovemo to svojevrsnom ‘kaznom za roditeljstvo’ – sa jedne strane krive se žene za nizak natalitet, jer ‘kasno rađaju i ostaju često na jednom detetu’, a sa druge strane ovo ih sačeka kada žele da se vrate na posao – ukazuje ona.

Trošak za državnu kasu

Kada je reč o novcu neophodnom za sprovođenje nove mere subvencionisanja doprinosa, Institut za razvoj i inovacije, prema rečima Nenada Jevtovića, procenjuje da se u zavisnosti od scenarija troškovi kreću od 298 do oko 321 milion evra godišnje.

Jevtović ističe da godišnje u Srbiji oko 61.000 žena postanu majke, pa je to potencijalan broj korisnica subvencije.

– Naravno, nisu sve žena zaposlene, ali smo meru i osmislili tako da oko 22.000 žena koje su nezaposlene ili neaktivne na tržištu rada podstaknemo da se zaposle i da budu tražene na tržištu rada od strane poslodavaca. Ukoliko mera da efekta da se pored zaposlenih žena i deo nezaposlenih i neaktivnih uključi na tržište rada, godišnje će prema našim procenama biti između 40.000 i 47.000 korisnica ove subvencije – navodi Jevtović.

Šta kažu ministarstva

Predlog Instituta za razvoj i inovacije najpre je, kaže naš sagovornik, predstavljen javnosti i ključnim predstavnicima vladinog i nevladinog sektora koji su ga podržali.

– Od Ministarstva za brigu o porodici i demografiju smo dobili jasnu podršku tokom izrade predloga mere, dok se pregovori sa Ministarstvom finansija tek očekuju s obzirom da je Vlada Srbije u tehničkom mandatu, ali i da je Ministarstvo finansija krajnja instanca sa kojom će se pregovarati o ovoj meri. Sa izborom nove Vlade, očekujemo spremnost Ministarstva finansija da sasluša i razmotri predlog – ističe Nenad Jevtović.

A šta je sa preduzetnicama

Ovaj predlog, pojašnjava Jevtović, na potpuno jednak način tretira buduće majke preduzetnice, kao i sve ostale žene na tržištu rada.

– Prilikom izrade predloga posebno smo obratili pažnju da ne dođe do propusta i stavljanja u nejednak položaj preduzetnica, kako se to nekim prethodnim rešenjima činilo. Tako da se nadamo da je predlog inkluzivan, da je sa strane donosilaca odluka razuman i da će se novac za njegovo sprovođenje pronaći -navodi on.

Otkaz i premeštaj na nižu poziciju

Anja Stanišić ističe da je tokom rada na ovom projektu razgovarano sa hiljadama žena i da, naravno, ima i onih koje rade kod odgovornih poslodavaca i koje nisu imale nikakav problem po povratku sa porodiljskog. – Štaviše – poslodavci su im davali priliku i da odaberu koliko sati u početku žele da rade, da bi se privikle i majka i beba na novonastalu situaciju, davali ženama da postave uslove pod kojima žele da rade, neki čak i nudili finansijsku pomoć oko angažovanja bebisiterke za dete – navodi ona.

Podržati žene i kada su nezaposlene

Jasmina Mihnjak, urednica roditeljskog portala Bebac, ističe da podržavaju mere kojima se stimulišu i poslodavci.

– Jesmo za to da se i poslodavci stimulišu – pitanje je jedino da li za to ima sredstava u budžetu – kaže Mihnjak, dodajući da treba razmisliti i o dodatnim merama.

Država bi, prema njenim rečima, trebalo da razmišlja i šta se dešava kada žene koje imaju dete ostaju bez posla.

– Jer, žene mogu da ostanu bez posla iz milion različitih razloga – jer se firma zatvorila, jer poslodavac nema realnih mogućnosti da je isplati, ili zato što je počela da radi pa se ispostavilo da ne može da odgovori zahtevima posla. Ima tu hiljadu razloga i važno je da žena ima podršku, da ne ostaje po svaku cenu na poslu zato što ima dete, već da joj se omogući podrška u slučaju i kada je nezaposlena, i u slučaju da ostane bez posla – ocenjuje Mihnjak.

Ona pojašnjava da, zapravo, moramo dobro da razdvojimo socijalne mere i one koje se tiču pronatalitetne politike, kao i neke druge mere.

– Čini mi se da su one sada prilično isprepletene, i da često ne znamo šta je za šta. Mi bismo, na primer, voleli da i tate dobiju neku stimulaciju i da mogu više da učestvuju u porodici. Onda bi i žena mogla više da se posveti samom poslu – navodi ona.

Sve, kaže, zavisi od situacije, i sve treba dobro „premeriti“ – podržavamo podsticanje poslodavaca da ne samo zadržavaju, već i primaju mlade mame.

– I to ne samo mame, već i mlade roditelje. Jer, smatramo da kada roditelji dobiju dete mogu mnogo da budu produktivniji na poslu. To se i u praksi često dešava – roditeljstvo nas tome nauči – da se bolje fokusiramo na posao, da ne gubimo vreme na neke stvari, nauči nas multitaskingu – zaključuje Jasmina Mihnjak.

Izvor: Infostud/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Predlog da se uvedu olakšice za zaposlene žene nakon porođaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Narodna banka Srbije je naime donela odluku da od juče poslovne banke u našoj zemlji mogu da odobravaju olakšice klijentima za sve kredite, izuzev stambenih i dozvoljenog minusa. Ta preporuka je svakako isplativa za klijente jer može da znatno umanji rate njihovih kredita i prolongira vreme vraćanja pozajmice koje su dobili od banaka.

Odluka o tome nema obavezujući karakter, tako da će na kraju banka biti ta koja će procenti da li će klijentu odobriti olakšice ili ne.

Sasvim je sigurno da će banke procenjivati rizik

Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže za Danas da će banka procenjivati da li da izađe u susret zahtevu klijenta ili ne prvenstveno od toga u kom sektoru je zaposlen i da li je dosad na vreme izmirivao svoje obaveze.

„Sasvim je sigurno da će banke procenjivati rizik koji sa sobom nosi odluka da se klijentu odobre kreditne olakšice. U slučaju da postoji opasnost da klijent izgubi posao usled krize zbog korona virusa ili da mu bude smanjena plata nerealno je očekivati da će banka odobriti olakšice. Isto tako, da li će one biti odobrene ili ne i te kako će zavisiti od toga da li je klijent uredan u servisiranju svojih obaveza. Odluka koju je donela Narodna banka svakako je dobra i primerena situaciji u kojoj smo se našli usled korona virusa. Kako stvari stoje banke će se najradije odlučivati da kreditne olakšice odobravaju onim klijentima koji su zaposleni u državnom sektoru. Jednostavno, država kao poslodavac redovno isplaćuje plate zaposlenima tako da tu ne postoji rizik da klijent neće moći da izmiri svoje obaveze“, smatra Đukić.

Odluka NBS nema obavezujući karakter

Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata Efektiva, pak kaže da odluka Narodne banke Srbije predstavlja „samo lepu reklamu“ za istu, a da u praksi ona neće pomoći bankarskim klijentima da dobiju kreditne olakšice u novonastaloj situaciji vezanoj za epidemiju.

„Problem je u tome što ova odluka NBS nema obavezujući karakter. Ničim ne nalaže bankama da zbog korona virusa izađu u susret zahtevima klijenata kada je reč o olakšicama. Banke su te koje će odlučivati da li će produžiti rok za otplatu kredita na osnovu procene da li će klijent ostati bez posla ili će mu plata biti smanjena. Kada se uzme u obzir ova činjenica, lako je izvući zaključak da odluka NBS ne predstavlja nešto što bi pogodovalo interesima klijenata u uslovima krize nastale usled pandemije“, smatra Gavrilović.

Izvor: Danas

Чланак Banke će najlakše kreditne olakšice odobravati zaposlenima u državnom sektoru. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Građanima olakšani uslovi otplate  kredita

Centralna banka usvojila je dve odluke kako bi građanima olakšala uslove otplate pomenutih kredita, a koje podrazumevaju refinansiranje zajma ili duži rok otplate za dve godine. Uslov je da je kredit odobren do 18. marta ove godine, a suština je da će zajmovi koje je do sada bilo moguće otplaćivati najduže sedam godina, sada biti moguće plaćati devet godina. Oni koji su uzeli kredit na 3 godine moći će da ga otplaćuju pet, a ako ste se zadužili na 4 godine, sada ćete dug moći da „rastegnete“ na 6 godina, odnosno 72 meseca.

Praktično, građani koji su uzeli gotovinski kredit od 5.000 evra, sa rokom otplate od 6 godina i kamatom od 10 odsto, plaćali su mesečnu ratu od 90 evra. Sada bi im produžetak otplate za 2 godine, doneo manju ratu za 15 evra (75 evra), ali i 24 rate više.

Olakšice se mogu ponuditi dužnicima i u slučaju da je nakon refinansiranja

U NBS preciziraju da će banke, novim propisima, biti podstaknute da dužnicima ponude refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita (osim stambenih kredita i minusa po tekućem računu) i to na dodatne dve godine duže u odnosu na trenutno važeći režim rokova otplate ovih kredita.

Navedene olakšice se mogu ponuditi dužnicima i u slučaju da je nakon refinansiranja, odnosno promene datuma dospeća poslednje rate, njihova plata bude opterećena kreditom sa više od 60 odsto.

Podsetimo, banke u Srbiji od 1. januara 2020. godine odobravaju gotovinske i potrošačke kredite, izuzev stambenih i onih za kupovinu automobila, sa rokom otplate od sedam godina (što je godinu dana manje nego u 2019.), dok je za 2021. bilo planirano da taj rok bude dodatno smanjen na šest godina.

Sada se dogodio obrnut trend i, zahvaljujući novim odlukama, umesto planiranog skraćenja imamo produženje roka otplate.
„Na ovaj način se umanjuju rizici od rasta stope problematičnih kredita u ovom segmentu kreditiranja u periodu nakon isteka moratorijuma, doprinosi se ublažavanju posledica krize u ovoj i narednoj godini i stvaraju se uslovi za kreiranje dodatne potrošnje fizičkih lica“, stoji u saopštenju centralne banke.

Rastu keš krediti

Najnoviji podaci Udruženja banaka Srbije za maj 2020. pokazuje da su ukupni krediti stanovništu u maju ove godine iznosili nešto više od 1.091 milijardi dinara, što je 91 milijardu dinara više u odnosu na maj 2019. i skoro 20 milijardi više u odnosu na mart ove godine, kada je počela kriza sa pandemijom korona virusa.

Osim gotovinskih kredita, najviše su odobravani i stambeni i krediti za adaptaciju.

Izvor: Blic

Чланак Građanima olakšani uslovi otplate kredita се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svi zainteresovani moći će da se prijave, i to kroz poresku prijavu, koju i inače popunjavaju

Vlada Srbije usvojila je tri uredbe kojima se precizira primena mera za podršku privredi u vanrednom stanju nastalom zbog pandemije virusa korona. Ovim propisima detaljnije je objašnjeno ko i na koji način može da se prijavi za državnu pomoć, kao i koje su procedure za korišćenje olakšica.

Šta uraditi da biste se prijavili i dobili poreske olakšice i minimalac za radnike?

Najjednostavnije rečeno, pošto se odlaže plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04.01.2021, pri popunjavanju poreske prijave, kao dan početka plaćanja poreza stavićete taj datum. I to je sve što treba da uradite. Samim tim, prijavljujete se automatski i za novčanu pomoć u iznosu od 30.000 dinara.

Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovun penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.

Ko sve ima pravo na direktnu novčanu pomoć?

Кada je reč o uplati bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, u iznosu od oko 30.000 dinara, na njih imaju pravo: preduzetnik, preduzetnik paušalac, preduzetnik poljoprivrednik, preduzetnik drugo lice, pravna lica koja su razvrstana kao mikro, mala i srednja. Novčanu pomoć može da koristi i samostalni preduzetnik koji nema zaposlenih.

Predviđena je i direktna pomoć velikim preduzećima u vidu uplate bespovratnih novčanih sredstava u iznosu od 50 odsto osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine, i to za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prekid rada nakon uvođenja vanrednog stanja. Isplata će se takođe vršiti u maju, junu i julu, u iznosu 50 odsto minimalne zarade za mesec mart.

Isplata će početi u maju, najkasnije do 10. maja i ide u tri rate – maj, jun i jul, za sve privredne subjekte i male i velike. Svaka firma za uplatu otvoriće namenski račun, uključujući i paušalce.

Ministar finansija Siniša Mali pozvao je privrednike da se prijave za program ekonomskih mera.

„Pozivam sve privrednike, mikro, mala, srednja i velika preduzeća da iskoriste ove pogodnosti, jer je u pitanju zaista velika podrška za vaše poslovanje. Država je uz vas, a to smo pokazali kroz ovaj paket mera“, istakao je Mali.

Danas bi, kako je najavljeno, trebalo da bude objavljen i poziv Fonda za razvoj za pomoć privrednicima u održavanju likvidnosti, a do će biti četvrtka završen i pravni okvir za garantnu šemu za podršku privredi, odnosno preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima.

Vrednost kredita koji će biti plasirani na taj način je dve milijarde evra, a u pitanju je novac za koji će država garantovati i biće na raspolaganju ovog meseca.

Do četvrtka, kako je najavljeno, biće gotova i uredba koja se odnosi na poljoprivrednike i koja će preciznije definisati prava poljoprivrednika u okviru paketa pomoći. Poljoprivrednici, koji su inače registrovani kao pravna lica ili preduzetnici, imaju pravo na pomoć, kao i ostala pravna lica i preduzetnici iz već donetog ekonomskog paketa mera.

Izvor: Blic

Чланак Šta uraditi da biste se prijavili i dobili poreske olakšice i minimalac za radnike? се појављује прво на Biznis i Finansije.