Velika Plana je rodno mesto jedinstvenog poslovnog poduhvata. U tom gradu, otac muzičar i sin ekonomista otvorili su fabriku za proizvodnju dobrog raspoloženja, koje izvoze i van Srbije. Istini za volju, otac, Željko Arsić, je to činio godinama unazad, nastupajući sa svojim orkestrom na različitim slavljima po zemlji i inostranstvu. No, posao je dobio sasvim novu dimenziju kada je njegov sin Nikola, posle završetka studija ekonomije, otvorio agenciju „Vesela fabrika“ za organizaciju scenskih nastupa na događajima.

Neobična fabrika zapošljava dvadesetak ljudi, među kojima su muzičari, tehničari koji vode računa o opremi i snimanju, režiseri događaja i ljudi koji se bave montažom i pravljenjem scenarija. Ali, zašto je slavljima potreban scenario? Da bi se izbegla jednoličnost, odgovara Nikola. Objašnjava da scenaristi svaki događaj dele na celine i za svaku od njih osmisle scenski nastup, sa različitom vrstom muzike, tematskim kostimima, specijalnim efektima… Ukoliko klijenti imaju posebne želje, angažuju i muzičke zvezde da im upotpune nastupe.

„Trudimo se da pratimo trendove i da sarađujemo sa popularnim muzičarima. Danas mnogi izvođači i numere postaju popularni preko TikTok-a ili drugih društvenih mreža. Zato mlađi klijenti, obično oni koji slave punoletstva, žele da se određene zvezde pojave na njihovim slavljima, otpevaju svoju najpopularniju pesmu i posle toga završe nastup“, kaže Nikola za B&F.

Zabavno i van posla

„Vesela fabrika“ uveseljava ljude na svim mogućim događajima, uključujući i one koje organizuju preduzeća, poput proslava godišnjica poslovanja, prezentacija novih proizvoda, koktel zabava… Trenutno imaju najviše zahteva za privatna slavlja ali nadaju se da će ubuduće privući još klijenata iz korporativnog sveta.

„Za svakoga ko želi da nas angažuje mi izdvojimo vreme da se upoznamo sa njim, da prvo saslušamo njegovu priču i želje, pa tek onda pravimo scenario za željeni događaj. Tako kroz posao stalno upoznajemo ljude i njihove sudbine“, priča Nikola, „ali srećom samo onaj lepši deo. Pošto ugovorimo nastup, ja ne mogu da ga dočekam. Ne znam zašto, ali svako to slavlje doživljavam kao da je moje. A kada se sve završi i kada vidimo koliko su klijenti zadovoljni, i meni je puno srce“.

Naš sagovornik tvrdi da im je zabavno i kada nisu zvanično na poslu. „Jednom smo putovali na nastup našim autobusom kamperom i stali na naplatnu rampu da platimo putarinu. Pored rampe su bili prodavci voća koji su nas prepoznali i tražili pesmu. Moj otac je izveo orkestar napolje i počeli su da sviraju, a vozači su izašli iz kola i zaigrali. Napravili smo žurku na naplatnoj rampi koja je trajala pola sata. To je naša svakodnevica“, ilustruje mladi ekonomista kako to izgleda raditi sa muzičarima.

Elektronska kafana i škola harmonike

Ipak, ni u „Veseloj fabrici” nije baš uvek veselo. Agenciju su otvorili početkom 2020. godine i posao je delovao obećavajuće. Međutim, veselje je prekinuo nezvani gost – novi virus iz Kine.

Slavlja više nije bilo, a otac i sin su vreme provodili sređujući kuću i dvorište. Višak slobodnog vremena je Nikolu, koji nikada u životu nije uzeo neki instrument u ruke, podstakao da uči da svira harmoniku. Otac ga je podučavao s oduševljenjem, ali je muzičar početnik, kao i svaki pripadnik „onlajn“ generacije, potražio muzičke lekcije i na internetu. Nezadovoljan onim što je našao, dogovorio se sa ocem da naprave muzičke kurseve na svetskoj mreži.

„Moj otac je snimio kako pritiska dugmiće dok svira, naravno usporeno, da bi onome ko uči bilo lakše da ga prati. Gledajući taj snimak, naučio sam za nedelju dana da sviram kolo“, priznaje Nikola prednosti „stare škole“. Ali, pošto nije bilo lako snimiti sve pokrete rukom, čak i ako se snima iz više uglova, napravili su i patentirali animaciju koja prikazuje dodirivanje dirki i zvuke koje ono proizvodi. Tako se razvila ideja o onlajn kursu za sve one koji nemaju muzičko obrazovanje, a žele da nauče da sviraju repertoar prigodan za veselja. Zamisao je brzo prerasla u digitalnu platformu sa aplikacijama za Android i iOS.

’’Trenutno imamo kurseve za harmoniku dugmetaru i klavijaturu. Uskoro će biti završen i onaj za klavirnu harmoniku. Svi kursevi će imati oko 50 lekcija, koje će zainteresovani moći da prate kada god to njima odgovara. Pored toga, dobiće i udžbenike u PDF formatu, kao i savete koje numere su im potrebne da bi što pre mogli da nastupaju na veseljima i drugim događajima“, tvrdi on.

Naš sagovornik kaže da već ima interesenata, među kojima – zar treba ponavljati – i onih neobičnih, poput čoveka koji trenutno služi zatvorsku kaznu, ali želi da nauči da svira. Sa tim znanjem bi mogao da svira po slavljima, što Nikolu raduje jer kako ističe, „to je pošten i veseo posao“.

No, ni ovde nije kraj veselju. Pošto su već imali digitalnu platformu, otac i sin su smislili još načina kako da je iskoriste. Tako je napravljena prva e-Kafana na našim prostorima. Počeli su da organizuju svirke u svom studiju i da ih uživo prenose korisnicima platforme. Naravno, naplaćivali su ovaj sadržaj, ali je to opet bilo jeftinije od odlaska u pravu kafanu. Ljudi su tokom pandemije njihove nastupe gledali iz svojih domova, a preko četa su se međusobno upoznavali, naručivali pesme i elektronski slali bakšiš muzičarima.

„Prvi javni događaj ove vrste organizovali smo krajem 2020. na Svetog Nikolu. U pitanju je bio slavski specijal koji je trajao 3,5 sata. Tada smo imali desetak hiljada pratilaca. Ne znamo da li su svi ti ljudi organizovali pravu slavu sa fizički prisutnim gostima, pa su svi zajedno gledali naš nastup ili je to bila proslava u najužem krugu, ali svakako je bila presedan“, priseća se naš sagovornik. Usledio je još spektakularniji doček 2021. godine koji je trajao 9,5 sati i sadržao je program za decu, pop-rok muziku, nastup di-džeja, tamburaše, trubače i nastup „Orkestra Panorama“.

Rad u tri smene

Na pitanje da li onlajn nastupi zaista mogu da zamene pravu kafanu, Nikola tvrdi da mogu i dodaje: „Ali to je zato što atmosfera u našem studiju nije televizijska, već spontana i živa. Pravimo je i mi iz režije kada zaigramo i popnemo se na stolice, što onda vide muzičari pa se još više užive“.

Ipak, pošto im ovakvi javni nastupi oduzimaju mnogo energije i zahtevaju ozbiljnu organizaciju, „Vesela fabrika“ se sada više bavi onlajn privatnim proslavama. Nikola kaže da e-Veselja uglavnom poručuju naši ljudi iz dijaspore, „kada organizuju neku svoju zabavu na kojoj strimuju naš program u realnom vremenu. Ponekad su to slavlja na koja su gosti fizički došli, a ponekad su gosti, ukoliko žive u drugim delovima sveta, prisutni onlajn. Nastupamo kad god naručiocu odgovara, a pošto su naši klijenti često u drugim vremenskim zonama, šalimo se da smo jedna od najaktivnijih fabrika u Srbiji, jer radimo u tri smene“.

„Vesela fabrika“ je na ovaj način sebi obezbedila dodatni izvor prihoda za period godine u kojem obično nema mnogo nastupa. Najveći broj slavlja organizuje se od kraja aprila do kraja oktobra, pri čemu su jul i avgust udarni meseci. Tada ovi muzičari 25 dana mesečno provode na nastupima. Međutim, više im ni zima neće biti „mršav period“, zahvaljujući selidbi u onlajn svet.

Biznis i finansije, broj 197, maj 2022.

Чланак Organizacija proslava u realnom i onlajn svetu: Fabrika koja proizvodi veselje i radi u tri smene се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon uspešne realizacije nekoliko obimnih konsultantskih projekata namenjenih upravo mikro, malim i srednjim preduzećima, Centar za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije u saradnji sa Nemačkom razvojnom saradnjom koju sprovodi GIZ uvideo je koje su realne potrebe i interesovanje ovog sektora srpske privrede u oblasti digitalne transformacije, i u skladu sa time kreirao interaktivnu online akademiju. Tokom kratkog promotivnog perioda akademija je besplatna, a korisnici se mogu prijaviti i potom je pohađati putem interneta na adresi www.digitalnaakademija.rs.

Akademija omogućava privrednicima da odgovore na izazove rada u izmenjenim uslovima, promene ili prilagode modele poslovanja, brže se uključe u međunarodne dobavljačke lance, adaptiraju marketinške i prodajne kanale, kao i kanale komunikacije sa klijentima i dobavljačima.

Digitalna akademija u ovom trenutku nudi polaznicima sledeća četiri programa – Osnovni program u kome polaznici saznaju više o suštini i značaju digitalne transforamcije, Digitalni marketing, Poslovni modeli i inovacije i Biznis orijentisan ka korisniku. Svi predavači u akademiji su sertifikovani konsultanti Centra za digitalnu transformaciju i eksperti su u svojim oblastima, sa značajnim iskustvom u pružanju konsultatske podrške mikro, malim i srednjim preduzećima u Srbiji.

Pored snimljenih video predavanja, polaznicima se nudi i pažljivo selektovani materijal za čitanje i pripremu za testove kojima se evaluira stepen znanja korisnika i omogućava njihov dalji progres ka dobijanju završnog sertifikata. Po svom modelu i sadržaju, akademija je namenjena poslovnim ljudima koji imaju specifične potrebe u smislu znanja i veština, ali su dobrodošli svi oni koji žele da se usavršavaju u skladu sa zahtevima globalnih poslovnih trendova obeleženih tehnološkom revolucijom 4.0 i digitalnom transformacijom. Polaznici je mogu pohađati u vreme koje njima odgovara, kontinuirano ili u fazama, u skladu sa svojim preferencama.

Foto: Pixabay

Чланак Digitalna akademija za mikro, mala i srednja preduzeća besplatna tokom promotivnog perioda се појављује прво на Biznis i Finansije.

MasterIndex, tradicionalno godišnje istraživanje finansijskih navika i potreba aktivnih korisnika kartica u Srbiji, pokazalo je i da su muškarci za nijansu aktivniji onlajn kupci od žena (51 napram 49 procenata), dok su posmatrano po starosnoj strukturi, najaktivniji onlajn kupci starosti između 45 i 59 godina (29%), a za njima slede oni uzrasta između 25 i 34 godine i između 35 i 44 (po 23% u obe kategorije).

Plaćanje debitnim, kreditnim i pripejd karticama se pokazalo kao prvi izbor prilikom plaćanja za 68% ispitanika, što dokazuje da se korisnici oslanjaju na brzinu, jednostavnost i sigurnost elektronskih plaćanja, kao i da su ih prepoznali kao zdravstveno bezbedniju opciju tokom pandemije. Na keš prilikom dostave oslanja se 44% ispitanika, a nešto manje od četvrtine njih koristi e-banking, odnosno m-banking aplikacije kao opciju za plaćanje robe i usluga poručenih na internetu.

„Onlajn poslovanje i internet kupovina biće mehanizam koji će malim i srednjim proizvođačima pomoći da ublaže ekonomske efekte pandemije i ograničenja u radu i kretanju, ali i mehanizam koji će im pomoći da sutra rastu kako lokalno, tako i globalno. Trenutne okolnosti su dodatno podcrtale važnost onlajn prisustva bez obzira na veličinu, region ili privredni sektor u kome trgovac posluje, a ukazuju i na relevantnost digitalnih plaćanja u svakodnevici potrošača. Imajući u vidu da 58% ispitanika kupuje isključivo na veb sajtovima domaćih trgovaca, a još 29% njih kombinuje lokalnu i inostranu ponudu, jasno je da je potencijal za ekonomski rast domaćeg onlajn tržišta ogroman i još uvek nedovoljno iskorišćen, kao i da će edukacija svih tržišnih činilaca biti značajnija nego ikada,“ izjavila je Jelena Ristić, direktorka za tržišta Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine u kompaniji Mastercard.

Da se potrebe potrošača sve više sele u onlajn okruženje, govore i podaci da skoro dve trećine ispitanika mesečne račune plaća putem interneta, garderobu kupuje njih 46%, sportsku opremu 26%, a namirnice i potrepštine za kuću 17% ispitanika. Servise za onlajn poručivanje i plaćanje hrane koristi 15% ispitanika, dok osam posto građana ima pretplate na digitalne striming servise kao što su Netflix, Deezer i Spotify.

Dok je 53% ispitanika u potpunosti uvereno da su onlajn plaćanja sigurna, nešto manje od jedne petine ispitanika nije uvereno u to, ali i taj podatak predstavlja značajan napredak u odnosu na 45% koliko ih je bilo 2015. godine. Nivo poverenja korisnika u sigurnost onlajn plaćanju povezan je sa njihovim praktičnim iskustvom, a uvek se savetuje korisnicima da pristupe onlajn plaćanjima na isti način kao što to rade sa standardnim kartičnim plaćanjima, to jest da nikome ne otkrivaju broj kartice, PIN i CVC2 kodove, da ne dele ove podatke onlajn i preko društvenih mreža, kao i da provere da li veb stranica trgovca ima simbol katanca i https:// oznaku koje garantuju sigurnu enkripciju podataka.

Takođe se korisnicima savetuje da potraže Mastercard® SecureCode ili Mastercard Identity Check simbole na stranici trgovca, kao garancije da se njihovi platni podaci razmenjuju samo sa finansijskom institucijom koja prihvata plaćanje, a ne sa trgovcem, a da svaku onlajn kupovinu štite dodatni zaštitni mehanizmi zasnovani na biometrijskoj autentifikaciji i koji su dostupni na svim uređajima koje oni koriste.

Iz kompanije Mastercard podsećaju da trgovci ali i svi drugi zainteresovani mogu da slušaju predavanja u sklopu eCommerce Akademije koju Mastercard organizuje zajedno sa eCommerce Asocijacijom Srbije i organizacijom USAID, a koja će im pomoći da otpočnu ili unapede postojeće onlajn poslovanje, prateći procese od postavke prodavnice, preko skaliranja do optimizacije procesa.

Чланак MasterIndex Srbija: 15% više onlajn kupaca nego pre pandemije, dve trećine kupuje samo na srpskom vebu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Potrošači su ove godine na dan najvećih sniženja potrošili devet milijardi dolara kupujući preko interneta, i to samo preko 80 od 100 najvećih onlajn trgovaca, koliko je bilo obuhvaćeno istraživanjem. To znači da su trošili 6,3 miliona dolara po minuti.

U proseku svaka osoba je potrošila oko 27,5 dolara kupujući onlajn. Najviše je porasla kupovina pametnih telefona (za 25,3 odsto) koja je predstavljala 40 odsto ukupne potrošnje na internetu tokom Crnog petka.

Izvor: CNBC

Foto: geralt, Pixabay

Чланак Amerikanci tokom Crnog petka potrošili 9 milijardi dolara na onlajn kupovinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da li ste ikada bez čitanja prihvatili sve uslove koje vam je neka aplikacija postavila, zato što ste bili nestrpljivi da je što pre pokrenete? Ili ste na sajtu za elektronsku trgovinu kupili neki proizvod koji niste planirali, zato što vam je algoritam baš taj proizvod „poturio pred oči”, na osnovu ranijih pretraga?

Možda ste uz tešku muku obrisali nalog s društvene mreže, zato što vas je aplikacija „ubeđivala” da se predomislite? Ukoliko je odgovor na bilo koje od ovih pitanja potvrdan, već ste bili žrtva „mračnih šablona” („dark patterns“), piše Startit.

Površnost u pretragama kao zlatni rudnik

Sama činjenica da se neki pružalac usluge, bilo da je to društvena mreža ili stiming platforma, bori za naklonost kupca, ne znači automatski da to čini koristeći „mračne šablone“. Do zloupotrebe dolazi kada se UX dizajn – čija bi svrha trebalo da bude da korisniku olakša snalaženje na sajtu ili unutar aplikacije – namerno napravi tako da obmane korisnke.

Ova tehnika „igra na kartu“ da su korisnici sve zatrpaniji tekstualnim i drugim sadržajem i da zato postaju sve površniji u razumevanju poruka koje dobijaju. „Mračni šablon“ ima zadatak da iskoristi taj nedostatak pažnje i „pogura“ korisnike, odnosno potrošače da donesu odluke koje inače ne bi doneli da su bolje razumeli šta im se ustvari nudi.

Prepusti se i snosi posledice

Tako je Fesjbuk još pre više od decenije stekao loš glas servisa koji na vrlo agresivan način navodi ljude da se odreknu svoje privatnosti. Čak se i termin „zakering”, izveden iz prezimena osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga, „primio” u svakodnevnom govoru, označavajući upravo tehnike koje imaju za cilj da nasamare korisnika putem interfejsa, ne bi li prepustili aplikaciji svoje podatke.

Prošle godine, Fejsbuk je platio pet milijardi dolara zbog „lažnih tvrdnji o mogućnosti korisnika da kontrolišu svoje privatne informacije”. Uprkos tome, „zakering” i druge slične tehnike još postoje i nisu nužno povezane s kompanijom koja ih je učinila poznatim.

Ti nemaš kontrolu

Primera radi, parolom „Ti imaš kontrolu”, Tviter je svojevremeno nudio korisnicima da uključe personalizovane reklame. Pritom, ukoliko bi odbili da im „iskaču” reklame „željenih” oglašivača, nastavile bi da im se pojavljuju one manje relevantne.

Do nedavno, Fejsbuk je upozoravao korisnike koji bi hteli da deaktiviraju funkcionalnost prepoznavanja lica, i to porukom da servis neće moći da koristi tu tehnologiju u slučaju da nepoznata osoba upotrebi fotografije korisnika i lažno se predstavlja kao oni. Dugme za prihvatanje opcije bilo je svetlo i plavo, dok je dugme za isključivanje bilo sivo i teže uočljivo.

Kao još jedan od primera „mračnog šablona“, pominje se insistiranje Instagrama da korisnici uključe notifikacije, bez nuđenja opcije odbijanja.

Pokazivanje dela privatne poruke sa vašeg Linkedin naloga u mejlu, da bi klik na nju vodio na platformu takođe spada u ovu kategoriju, kao i otežano brisanje naloga na Fejsbuku, koji tom prilikom korisnicima nudi druge opcije i postavlja pitanja o razlozima napuštanja te društvene mreže.

Sami ćemo vam ubaciti sve što vam (ne) treba u korpu

Ipak, „mračni šabloni“ nisu svojstveni samo društvenim mrežama. Opsežno prošlogodišnje istraživanje, koje je obuhvatilo preko 53 hiljade stranica s proizvodima, na preko 11 hiljada onlajn prodavnica, pokazalo je široku upotrebu manipulativnih šablona, usmerenih na to da se kupci dovođenjem u zabludu navedu na kupovinu. „Mračni šabloni“ su detektovani na nešto više od 10 odsto sajtova, a češće su se nalazili na popularnijim među njima.

Dok je cilj većine ovih šablona bio da od posetilaca prikupi podatke, primera radi, putem neželjenog prijavljivanja na njzleter, neki od njih su navodili posetioce na dodatne troškove, ubacujući im proizvode u korpu, ili uveravajući ih da će proizvodi uskoro biti rasprodati.

Izvor: Startit

Foto: QuinceCreative, Pixabay

Чланак Mračni šabloni u internet kupovini: Kako se kupci dovode u zabludu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podaci pokazuju da je pandemija koronavirusa umnogome uticala i oblikovala ponašanje korisnika ove platforme, možda i zauvek, i daje uvid u to na koji način se te kompanije prilagođavaju i razvijaju kako bi zadovoljile zahteve tržišta. Payoneer je u ovu bazu uvrstio i nove klijente – preduzetnike i mala i srednja preduzeća, koje pruža podršku u daljem razvoju preko svog bezbednog globalnog digitalnog ekosistema.

Lajvstriming na društvenim mrežama na vrhuncu jer ljudi teže da se povežu sa zajednicom

Kina je lider na svetskom tržištu u pogledu lajvstriminga (u Kini ima 456 miliona poklonika lajvstiminga, od kojih je 70 odsto mlađe od 30 godina), ali će i ostatak sveta verovatno krenuti njenim stopama u narednim mesecima. Za sada je u SAD i Evropi gejming najdominantnija forma lajvstriminga. Uz godišnji rast od 236 odsto* na svetskom nivou, u Evropi (395 odsto) i Severnoj Americi (313 odsto) došlo je do značajnog porasta u prvih par meseci pandemije u odnosu na prošlu godinu.

Od ovog sektora se očekuje da u 2020. godini dostigne prihod od 526 miliona dolara na globalnom nivou. Pored toga, nedavno istraživanje Payoneera među lajv strimerima iz celog sveta je pokazalo da oko polovine njih zarađuje od lajv striming platformi manje od godinu dana, što ukazuje na to da je pandemija stvorila priliku da se više zaradi od ove aktivnosti. 62 odsto ispitanika se izjasnilo da očekuje da njihova zarada nastavi da raste čak i nakon što pandemija bude stavljena pod kontrolu.

Payoneer je uveo platforme kao što su Bigo i Beeshow svojoj sve dužoj listi klijenata u prostoru lajvstriminga na društvenim mrežama.

Onlajn časovi u porastu među kompanijama i pojedincima

Ne iznenađuje podatak da je sektor onlajn časova doživeo rast od 92 odsto na globalnom nivou u odnosu na prošlu godinu, uz primetan rast u Evropi (126 odsto) i Severnoj Americi (57 odsto), s obzirom na to da je veliki deo školske godine prebačen onlajn za mnoge učenike širom sveta. U SAD su mnoge firme koje se bave onlajn časovima, kao što su Payoneerovi klijenti Udacity i Udemy, takođe počeli da se udružuju sa vodećim tehnološkim kompanijama da bi podučavale ključnim tehnološkim veštinama koje u kompanijma neophodne u današnjoj sve više digitalnoj ekonomiji.

Popularni kursevi među firmama i učenicima su veštačka inteligencija, jezici, biznis i preduzetništvo, programiranje, nauka, umetnost, zdravlje i fitnes, muzika, tehnologije i igre, kao i „meke” veštine. Uz procvat tehnološkog sektora, ljudi će se sve više okretati onlajn kursevima da bi usavršili svoje veštine i napredovali na poslu. Rezultati nedavnog istraživanja

Payoneera među onlajn nastavnicima iz celog sveta pokazuju sledeće:

o preko 70 odsto ispitanika su onlajn nastavnici/instruktori manje od dve godine.
o Skoro 60 odsto je reklo da se broj prijava za njihove kurseve naglo povećao od početka pandemije.
o Iako su onlajn časovi glavni izvor prihoda za 64 odsto ispitanika, 84 odsto njih bi razmotrilo da im oni postani glavni izvor prihoda.
o 60 odsto ispitanika veruje da će potražnja nastaviti da raste čak i nakon što pandemija bude stavljena pod kontrolu i očekuje veću konkurenciju jer sve više nastavnika razmišlja o držanju onlajn kurseva.
o Većina ispitanika očekuje da potražnja za kursevima engleskog jezika i IT i softverskim kursevima nastavi da raste nakon pandemije.

Onajn časovi u Kini su uglavnom zasnovani na aplikacijama, a sadržaj se najviše bazira na konverzaciji, pri čemu polaznici zovu telefonom ,onlajn’ nastavnike (što je poznato kao Free Talk) da im pomognu da isprave gramatiku i izgovor, a ne toliko na nečemu što uči cela grupa.

Interaktivna zabava i digitalne tantijeme beleže neverovatan rast u celom svetu

Slično tome, kompanije koje se bave interaktivnom zabavom i ostvaruju digitalne tantijeme doživljavaju rast jer više ljudi ostaje kod kuće, pa je zabeležen porast interaktivne zabave od 463 odsto, a digitalnih tantijema od 228 odsto godišnje na globalnom nivou. Payoneer sarađuje sa nekim od vodećih kompanija kao što su Gameflip i G2A u oblasti interaktivne zabave i Believe Digital i Downtown Music Publishing kad su u pitanju digitalne tantijeme.

„Uz rekordne rezultate u mnogim od ovih sektora, digitalne platforme ostvaruju održiv rast tokom perioda krize i stvaraju nove mogućnosti za postojan prihod preko nečega što bi inače moglo da bude „dodatni posao”, kaže Skot Glit, generalni direktor Payoneera. „Ova povezana digitalna ekonomija koja ne poznaje granice istovremeno stvara jedinstvene izazove za preduzetnike i kompanije, a korišćenje jakog sistema kao što je Payoneer pomaže da se umanje potencijalni rizici koji idu uz globalna plaćanja – i olakšava da firme, umetnici, pisci, nastavnici, muzičari i drugi budu brzo plaćeni.”
* Svi podaci se odnose na jun 2020. godine.

Чланак Promene navika korisnika tokom karantina podstiču lajvstriming, onlajn kurseve i interaktivnu zabavu širom sveta се појављује прво на Biznis i Finansije.