„Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvoj polovini 2023. iznosio je svega 1,3 odsto, a i to je dobrim delom bilo posledica jednokratnih činilaca poput oporavka poljoprivrede od suše (rast poljoprivrede od oko 10 odsto) i rasta proizvodnje električne energije od oko 15 odsto (usled poređenja s niskom bazom iz 2022. i povoljne hidrološke situacije zbog koje je proizvodnja iz hidroelektrana ostvarila rast od 40 odsto)“, naveo je Fiskalni savet u mišljenju na revidiranu fiskalnu strategiju za 2024. godinu sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu.

Usled toga, ali i činjenice da će 2024. verovatno biti još jedna godina usporenog globalnog privrednog rasta, Fiskalni savet smatra da je bilo realističnije da se prognozira nešto niži privredni rast u 2024. od 2,5 do tri odsto.

Bez reformi javnih finansija

Povodom procene Vlade Srbije da će inflacija iduće godine pasti na 4,9 odsto, Fiskalni savet je naveo da je, uzimajući u obzir da će do kraja 2023. doći do povećanja akciza od osam odsto, do povećanja cena električne energije i gasa (osam i 10 odsto), ali i to da će se voditi ekspanzivna fiskalna politika koja podstiče rast cena (neselektivna isplata sredstava za decu i penzionere i druge isplate), bilo realističnije planirati prosečnu inflaciju na oko šest odsto.

„Revidirana fiskalna strategija predviđa dalje postepeno uravnotežavanje budžeta, ali bez većih (i potrebnih) reformi javnih finansija“, ukazao je Fiskalni savet.

Procenjeno je da su fiskalni deficit i javni dug definisani u dobrom smeru jer je predviđeno postepeno smanjivanje deficita s planiranih 2,8 odsto BDP-a u 2023. na 2,2 odsto u 2024, pa na 1,5 odsto u 2025. i u 2026. godini, a učešće javnog duga u BDP-u trebalo bi takođe blago da se smanjuje – sa 53,3 odsto (kraj 2023. godine) na 50 odsto (kraj 2026. godine).

Međutim, kako je ocenio Fiskalni savet, osim nesporne i Strategijom prepoznate potrebe za daljom fiskalnom stabilizacijom, Srbija ima i brojne druge aspekte javnih politika koji nisu dovoljno dobro uređeni, kao što su zaposlenost i zarade u javnom sektoru, socijalna politika, javna i državna preduzeća, odabir i upravljanje javnim investicijama, prekomerno zagađenje životne sredine, prosveta, zdravstvo.

Mnoge važne mere sprovode se bez potrebnih analiza

„U poslednjih nekoliko godina veliki deo fiskalne politike u Srbiji ne vodi se na predvidiv i strateški promišljen način. Umesto toga, mnoge važne mere sprovode se bez potrebnih analiza, javne rasprave, pa čak i mimo standardnih budžetskih procedura, a za njihovo finansiranje obično se koristi tekuća budžetska rezerva“, naveo je Fiskalni savet.

To se, kako je ukazano, dobro vidi kad se revidirana strategija koja je napravljena u septembru uporedi s njenim nacrtom iz maja 2023. godine.

„Prilično velike razlike u pojedinim segmentuima su uglavnom posledica toga što je Vlada u kratkom periodu između dve Strategije usvojila čitav niz važnih mera koje nisu bile predviđene ni Zakonom o budžetu ni tek usvojenim nacrtom strategije, kao što je vanredno povećanje penzija i poljoprivrednih subvencija, pa onda povećanje akciza kako bi se deo novih rashoda kompenzovao“, istakao je Fiskalni savet.

Narasli socijalni problemi, kako je predložio Savet, trebalo bi da se rešavaju na sistematski, trajan i fiskalno odgovoran način što Strategija ne prepoznaje.

Isplata novčane pomoći građanima nije opravdana

„Visoka inflacija koja je najviše izražena u rastu cena hrane i energije snažno pogađa socijalno najugroženije stanovnike Srbije koji za ove proizvode odvajaju najveći deo svojih primanja. Vlada, međutim, na ovaj gorući problem nije u prethodnim godinama reagovala na odgovarajući način“, upozorio je Fiskalni savet Podseća se da je Fiskalni savet više puta isticao da isplata novčane pomoći građanima koja ne uzima u obzir nivo njihove socijalne ugroženosti nije opravdana mera socijalne politike i da bi s ovom praksom trebalo prestati.

„Ne samo zato što sredstva dobijaju i oni kojima ovakva pomoć nije potrebna, već i zato što se jednokratnim merama ne može trajno poboljšati životni standard socijalno ugroženih građana, što bi trebalo da je osnovni cilj dobre socijalne politike. Nažalost, ni nova Strategija ne donosi sistemska rešenja za aktuelne probleme u sferi socijalne zaštite, što ocenjujemo kao jedan od njenih najvećih propusta“, naveo je Fiskalni savet.

Strategijom se, kako je ukazano, ne planira ni sistemsko reformisanje oporezivanja prihoda od rada koje bi, između ostalog, išlo u smeru povećanja progresivnosti i poreskih oslobađanja za izdržavane članove domaćinstva, a što bi, da je u programu Vlade, dalo važan doprinos smanjenju nejednakosti u Srbiji.

Problem stručnih kadrova

Takođe, Strategija fiskalne politike se ne bavi problemom manjka stručnih kadrova u državnom sektoru koji preti da umanji kvalitet javnih usluga, pre svega usled loše uređenog sistema zarada i zaposlenosti.

Fiskalni savet ima zamerke i na to što je u Strategiji dat samo ukupan iznos planiranih javnih investicija u narednim godinama, a nema podataka o tome kojis u najveći investicioni projekti države koji će se sprovoditi, po kom kriterijumu su odabrani i koliko se sredstava za svaki od njih planira.

Nije objašnjeno ni zašto se javne investicije smanjuju u periodu 2024-2026. na 6,7 odsto BDP-a, a u trogodišnjem periodu pre toga iznosile su u proseku 7,4 odsto BDP-a.

Izvor: Beta
Foto: Pixabay

Чланак Mala je verovatnoća da će doći do snažnog oporavka privrednog rasta u Srbiji u 2024.godini се појављује прво на Biznis i Finansije.

BDP im je u drugom kvartalu porastao šest posto u odnosu na 2022. i jedan i po posto u odnosu na prvi ovogodišnji kvartal. Kako?

Ključ za strelovit rast japanske ekonomije je izvoz, koji je ove godine snažno rastao dok jer uvoz pao – zemlja bere plodove odgođenog podizanja kamatnih stopa centralne banke, slabljenja jena i kasnog početka oporavka od pandemije koronavirusa, čime su se ‘odštekali’ s globalnog ekonomskog trenda.
Za razliku od ostalih zapadnih industrijaliziranih zemalja, Japan je ostavio niske kamatne stope i odgodio borbu protiv inflacije kako bi podržao ekonomski rast. Zbog toga je vrednost jena pala, a tamošnji izvozni proizvodi jeftiniji u odnosu na američke i evropske, prenosi tportal.

Ključne kamate u SAD-u su 5,5 posto, u evrozoni 4,25 posto, dok su u Japanu na minus 0,1 posto od 2016. godine, pri čemu je inflacija na tek oko četiri posto što još uvek nije alarmantno. Štaviše, na inflaciju se gleda kao na pozitivan fenomen, nakon 18 uzastopnih meseci deflacije, rekao je za tagesschau.de analitičar JP Morgana, Ajsa Ogoši.

Japanski oporavak

Deflacija je mučila Japan decenijama: Cene su stalno padale, zbog čega je padala prodaja, plate radnika kao i investicije. Sad se u poslovnoj klimi oseti promena mentaliteta i mnogi menadžeri se spremaju da podignu plate prvi put u ovoj generaciji. Osim prekida deflacijske spirale, razlog više za dizanje plata je i brzo odumiruća japanska populacija što vodi u nestašicu radnika.

Ne očekuju baš svi novo japansko ekonomsko čudo.

Ekonomista Mudisa, Stefan Angrik, rekao je Fajnenšel tajmsu da uprkos snažnom rastu BDP-a nije vreme za proglašavanje pobede: „Domaća potražnja je i dalje slaba, privatna potrošnja koja čini 60 posto BDP-a realno je pala za pola posto u drugom u odnosu na prvi kvartal 2023.“

Kako slabi jen čini japanske proizvode jeftinim, tako uvoznu robu čini jako skupom običnim Japancima i industriji.

„Zbog inflacije mnogi se suzdržavaju od potrošnje, a kompanije ne žele da investiraju. To otvara ključno pitanje, hoće li japanski oporavak nakon pandemije stati pre nego što je uopšte ozbiljno krenuo“, zaključuje Angrik.

Izvor: B92/Tportal.hr

Foto: Pixabay

Чланак Dok zapad kaska – niče novo „ekonomsko čudo“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oni predviđaju da će turistički sektor ove godine zabeležiti prihod od 9,5 biliona dolara što je samo za pet odsto manje nego što je doprinosio globalnom BDP-u u 2019. godini.

Da podsetimo, tokom pandemije broj putovanja i turističkih obilazaka je drastično pao, ali on je u konstantnom porastu od normalizacije pandemijske situacije. Potpuni oporavak svetskog turizma očekuje se u narednoj godini zbog većeg broja kineskih turista koji će obilaziti svet, kada se i situacija u Kini normalizuje. I u godinama posle 2024. turizam bi trebalo da bude u uzlaznoj putanji.

Za sada su se od pandemije najbolje oporavljali turistički sektori SAD i Dominikanske Republike, a u 2024. očekuje se da će se potpuno oporaviti i Evropa, Bliski Istok, Afrika i Azijsko-Pacifički region. Do oporavka turizma na Karibima trebalo bi da dođe 2025.

Izvor: CNBC

Foto: Wang Xi, Unsplash

Чланак Potpuni oporavak globalnog turizma očekuje se 2024. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Signal je stigao sa prve ovogodišnje aukcije hartija od vrednosti na kojoj je država planirala da pozajmi 50 milijardi dinara na deset godina. Kako su investitori bili suzdržani, posudila je jedva deset milijardi i to uz kamatu od 7,5 odsto.

Podsetimo, kada je poslednji put emitovala dinarske hartije od vrednosti na isti rok, decembra 2020. godine, prikupila je svu traženu svotu uz upola nižu kamatu – 3,85 odsto.

Poverenje berze

Jeste da su prinosi na tržištu generalno znatno viši nego pre samo 15 meseci, ali Slovačka, Rumunija ili Hrvatska, zemlje čiji tempo rasta pokušavamo da sustignemo, i sada zajme po primetno nižoj stopi. Zavisno od ročnosti, kamata im se kreće između 3,5 i 5,3 odsto. Nesporno da ulagači ove zemlje vide kao poslovno mnogo uspešnije i sigurnije.

Kada rate pristižu

Nema spora, ove i naredne sezone Srbiji će povoljni krediti biti potrebni kao retko kada u poslednjih osamdesetak godina. Godišnje na naplatu pristiže oko tri milijarde evra dužničkih rata – ukoliko bismo pokušali da ih vratimo videlo bi se da država, zapravo, nema para. Morala bi drastično da se režu pojedine budžetske stavke, verovatno novac za isplatu penzija i plata u javnom sektoru.

Stoga se država u ovakvim slučajevima oslanja na uzastopno emitovanje hartija od vrednosti, čime zanavlja stari dug. Razlika je u kamatnoj stopi koja podleže tržišnim trendovima. Posle dugog perioda istorijski jeftinog novca, na svetskom tržištu je pre godinu trend promenjen i kamate sada rastu, u velikoj meri zavisno od monetarne politike SAD i poteza tamošnjih Federalnih rezervi. A one neprekidno uvećavaju kamatu i time jačaju dolar.

Ni Narodna banka Srbije nema kud, inflacija je u Srbiji premašila 15, nezvanično i 20 odsto,  ovdašnja osnovna kamtna stopa povećana za 0,25 odsto. Minimalno, tek da se nagovesti ovogodišnji smer.

Dva kriterijuma

U takvim uslovima poslednje što se preporučuje je da se zajmi emitovanjem hartija od vrednosti. Tako prikupljen novac je preskup. Ali, dužničke rate pristižu. Rešenje je u MMF-u koji u ovakvim prilikama nastupa pokušavajući da kreditom pod prihvatljivim uslovima (u slučaju Srbije to je 2,4 milijarde dolara uz kamatu od 3,1 do 3,4 odsto) smiri situaciju.

Naravno, Fond postavlja određene uslove da bi pomogao, usmerene pre svega na to da tražilac izgradi održiv finansijski ambijent. Dva polazna kriterijuma su da visina javnog duga i budžetski deficit budu prihvatljivi i to u dužem periodu.

Osobenost Srbije je u tome što, u brojkama posmatrano, javni dug od 57,3 odsto BDP-a nije prevelik, a ni planirani deficit za 2023. godinu od 3,1 odsto BDP, s obzirom na energetsku krizu nije baš zastrašujući. Nevolja je što je mnogo toga prikriveno u javnim preduzećima iz sfere energetike. Dugove prikazuju u svojim bilansima pa se ne vide u državnim, bar ne u nastanku minusa. Kako posluju sa gubitkom, na kraju godine nemaju para da izmire obaveze, pa to umesto njih čini država. Tek tada ove obaveze se registruju kao uvećanje budžetskog deficita.

Vri u EPS-u

Tako smo tek poslednjim rebalansom prošlogodišnjeg budžeta obavešteni da je država Srbije lane utrošila 1,82 milijarde evra kao subvnecije Srbijagasu za cenu gasa koja je prema kupcima ispod nabavne cene, odnosno za kupovinu nedostajuće struje. U iste namene za tekuću godinu je predviđeno 1,2 milijarde. Ova davanja se tek naknadno u budžetu vide kao državni trošak.

Upravo stoga i novi aranžman sa MMF-om sadrži samo obaveze poboljšanja poslovnosti državnih energetskih kompanija, pre svega Srbijagasa i EPS-a. Učiniće se to na dva načina, povećanjem cene struje, odnosno gasa i većom profesionalizacijom upravljačkih garnitura.

Veliko je pitanje hoće li posle januarskog poskupljenja od osam odsto niz tri istovetna sukcesivna povećanja cene struje, u maju, novembru i maju 2024. godine, biti dovoljni da se EPS oporavi od dugogodišnje pogrešne upravljačke koncepcije partijski previše nastrojenih kadrova. Naša najveća firma je prošle godine dug uvećala na 1,5 milijardi, lane je prihod bio za oko 750 miliona evra ispod troškova, dok je godišnje u nove energetske kapacitete neophodno da se ulaže najmanje 500 miliona evra po sezoni da bi se uhvatio kurs uvećanja proizvodnje i dostigla donedavana pozicija relativno malog, ali neto izvoznika.

Takođe, nije izvesno hoće li četiri uzastopna povećanja cene gasa od po 10 ili 11 odsto biti dovoljni da Srbijagas postigne samostalno i pozitivno poslovanje.

Za trajniji oporavak

Izgleda da je MMF procenio da su nevolje Srbije sa energetskim preduzećima gorući problem bez čijeg sređivanja bi država začas upala u dubiozu. Stoga se odlučio samo za hitne mere dovođenja poslovanja dve ključne javne kompanije na pozitivan i održiv kurs.

Za potpuniji oporavak i trajniji uspeh, međutim, potrebni su oštriji rezovi i krupnije promene. One koje zalaze u strukturu društva u kome je moguće da u državnoj firmi moć uže grupe, stranke na vlasti, nadjačava javni interes.

U tom apsurdu je izvor problema javnih preduzeća, ali i razlog zašto je Srbija na 96. mestu po percepciji korupcije, daleko iza Crne Gore i Severne Makedonije, ili zašto je i lane Srbija bila jedina evropska država koja je bila pod paskom internacionalne organizacije zadužene za nadziranje „pranja novca“.

Izvor: 021.rs, piše Živan Lazić

Foto: Pixabay

Чланак Igra brojki, deficit, BDP, gubitaši, zaduženja,…. се појављује прво на Biznis i Finansije.

Australijski dolar je oštro pao prema američkom dolaru nakon što je centralna banka te zemlje iznenadila tržišta odlukom o manjem povećanju ključne kamate nego što se očekivalo.

Australijski dolar je potonuo u jednom trenutku tokom trgovinske sesije za čak 0,97 posto prema američkom parnjaku, a prema poslednjim raspoloživim podacima trguje se na nivou od 0,6482 USD, odnosno u padu za 0,5 procenata, izveštava Rojters.

Centralna banka Australije je saopštila da je odlučila da uspori tempo pooštravanja monetarne politike, jer je kamata na gotovinske pozajmice značajno porasla u kratkom vremenskom periodu, ali je ostavila otvorena vrata za dalje podizanje referentne stope.

Spremni na „odlučne“ korake na deviznom tržištu

Evro se kretao jutros blizu najvišeg nivoa od 22. septembra, pri čemu je ojačao za 0,15 procenata na 0,9838 američkih dolara.

Funta je takođe porasla za 0,08 odsto na 1,1333 dolara, nakon što je na otvaranju trgovanja dostigla nivo od 1,13435 dolara, na kojem je bila i 22. septembra, dan pre nego što je nova vlada uzburkala tržišta svojim predlogom mini-budžeta kojim se predviđalo veliko smanjenje poreza koje bi se finansiralo povećanjem zaduživanja države.
Britanska premijerka Liz Tras je, pod pritiskom poslanika iz vlastite Konzervativne stranke, odustala juče od tog plana.

Dolar

Dolar je izgubio izvesnu podršku prema konkurentima usled pada prinosa na američke državne obveznice tokom noći, nakon što su domaći ekonomski podaci pokazali usporavanje proizvodnje, što ukazuje na to da proizvođači već osećaju uticaj agresivnog povećanja kamate Federalnih rezervi (FED).

Dolarski indeks, koji meri vrednost američke valute u odnosu na šest glavnih rivala, iznosio je jutros 111,55 poena, što je blizu minimuma od 111,46 bodova koji je poslednji put viđen 23. septembra. Indeks dolara je prošle srede skočio na najviši nivo u poslednjih 20 godina od 114,78 poena.

Istraživanje američkog Instituta za upravljanje nabavkama (ISM), koje je objavljeno sinoć, pokazuje da je proizvodna aktivnost u SAD bila u septembru najsporija u skoro dve i po godine usled pada novih porudžbina.

Prema japanskom jenu, dolar je ojačao za 0,14 posto na 144,77 jena, što je ispod nivoa od 145 jena na koji je nakratko skočio u ponedeljak, prvi put od 22. septembra kada su japanske vlasti intervenisale na deviznom tržištu kako bi podržale domaću valutu.

Japanski ministar finansija Šunići Suzuki ponovio je juče da su vlasti spremne na „odlučne“ korake na deviznom tržištu ukoliko se „oštro i jednostrano“ negativno kretanje jena nastavi.

Izvor: Blic/Tanjug

Foto: Pixabay

Чланак Oporavak evra i funte, dolar posustaje се појављује прво на Biznis i Finansije.

Rast u Srbiji je, kako je ocenjeno, ove godine podstaknut novim paketom finansijskih podsticaja, ali se fiskalni deficit ipak tokom 2021. postepeno smanjivao, dok su dobri izvozni rezultati pomogli da deficit tekućeg računa ostane ispod projektovanog.

Potrošnja će ostati glavni pokretač rasta BDP-a na srednji rok, dok će neto izvoz i dalje davati negativan doprinos privrednom rastu, procena je Svetske banke.

Srbija će na srednji rok održati makroekonomsku stabilnost, dok se za inflaciju – uprkos ubrzanju u prethodnih nekoliko meseci – očekuje da se vrati u okvire ciljanog raspona Narodne banke Srbije. Međutim, rizici vezani za oporavak u Evropi i širom sveta, kao i sve veći broj slučajeva zaraze korona virusom, mogli bi da ugroze ove pozitivne izglede, navodi se u saopštenju Svetske banke.

Ceo region u plusu

Ukazano je da su otvaranje novih radnih mesta i zelena transformacija zajednički ciljevi svih zemalja Zapadnog Balkana, u kojima se privredni rast ponovo pokreće nakon recesije izazvane kona virusom tokom 2020.

Izgledi za ovaj region su značajno poboljšani, tako da bi projektovani rast BDP-a trebalo da dostigne 5,9 odsto u 2021. posle smanjenja od 3,1 odsto u 2020. godini.

Za 2022. se u regionu predviđa rast od 4,1 odsto, a za 2023. od 3,8 odsto.

Stopa siromaštva u regionu, prema projekcijama, vratiće se na trend zabeležen pre izbijanja pandemije i smanjiće se za oko jedan procentni poen na 20,3 odsto, slično nivou iz 2019. godine. Oporavak je, međutim, i dalje izložen pretnjama, navela je Svetska banka.

Žene i mladi

Gubitak radnih mesta usled recesije i njenih posledica nesrazmerno je pogodio žene i mlade, što bi moglo da ugrozi napore da se povećaju višegodišnje niske stope njihovog učešća u radnoj snazi. Stopa nezaposlenosti mladih u 2021. porasla je na 37,7 odsto, za 5,4 procentnih poena u odnosu na jun 2020, dodatno otežavajući izglede za zapošljavanje mladih.

„Kako se zemlje Zapadnog Balkana okreću budućnosti nakon pandemije, njihove javne politike treba usmeriti na otklanjanje ključnih prepreka za kreiranje radnih mesta i ekonomsku transformaciju, uključujući i zelenu tranziciju“, rekla je direktorka Svetske banke za region Zapadnog Balkana Linda Van Gelder.

Ona je navela da bi svih šest država regiona mogle da imaju korist od reformi poslovnog okruženja, javne uprave i digitalizacije, što bi podstaklo rast i pomoglo im da premoste jaz u odnosu na članice EU.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Svetska banka: Ubrzan ekonomski oporavak Srbije, očekuje se rast od 6% се појављује прво на Biznis i Finansije.

Posledice pandemije vide se na svakom koraku. Prema podacima PKS, u Srbiji je pre pandemije bilo skoro 130.000 aktivnih prirednih društava. Sledeće pandemijske nešto malo više. Do oktobra ove godine skoro 2.700 više. Broj novoosnovanih je sličan sve tri godine. Oko 10.000 novih, svake godine. Ugašenih pre pandemije nije bilo, a ove godine ih je manje nego 2020. Situacija u Beogradu je slična.

Kada je reč o preduzetnicima u Beogradu, 2019. pre pandemije ugašeno je oko 4.700 preduzeća, a osnovano više od 10.000. U Beogradu 2020. bilo je nešto više ugašenih – 5.000. Osnovano je 3.000 manje nego 2019, oko 80000 preduzeća.

Ove godine ugašeno je još skoro 4.000 preduzeća, a osnovano skoro 6.500.

Stanić je za RTS rekao da određene kompanije imaju svoj životni vek i da su u pitanju poslovni ciklusi. Napomenuo je da je i u 2019. godine, prepandemijskoj godini, bilo ugašenih kompanija, ali je bilo više novootvorenih, što se videlo i u 2020, kao i u 2021. godini, bilo je više novoosnavanih kompanija.

– Imate veliki broj kompanija koje shvate da ne mogu da nastave sa poslovanjem, pa se ugase. Zatim, kompanije koje se zasnivaju na pojedincima, čovek kada stekne određeni broj godina jednostavno odluči da prekine poslovanje – naveo je Stanić.

Kako je naglasio, iako smo imali pad privredne aktivnosti za jedan procenat, što je veoma malo u odnosu na okruženje, na kraju 2020. je bilo više aktivnih preduzeća nego na početku.

– Ljudi se odlučuju da svoju ideju realizuju bez obzira kakvo je okruženje. Privreda Srbije se prilagodila pandemiji i nije bilo većih problema. Ovo sada što dolazi inflatorni pritisci, poskupljenje električne energije, za mnoge privrednike je veći problem nego pandemija. Pandemija je bila problem samo u prvom talasu – istakao je.

Međutim, kako je rekao, uslužne delatnosti su imale probleme.

– Kontinuirano su nastavile da rastu informacione tehnologije i prerađivačka industrija. Problem je nastao u turizmu, hotelijerstvu, kompanijama koje se bave organizacijom određenih događaja, dok su kompanije za dostavu procvetale – kaže Stanić.

Ističe da su se neke kompanije na početku pandemije preorijentisale, pa se brzo vratile osnovnim delatnostima.

Iako su na nacionalnom nivou velike brojke novozaraženih, ipak odsustvo radnika, kako napominje nije bitno uticalo na kompanije.

– Kovid odsutnih radnika u kompanijama je oko tri procenata, što nije tako veliki teret za firme kako je bilo 2020. godine, U decembru 2020 je bilo šest procenata odsutnih radnika – naveo je.

Govoreći o poskupljenjima, rekao je da je MMF objavio da će se 2022 smanjiti inflatorni pritisci.

– Videli smo podatke NBS za septembar da je godišnja inflacija 5,7%, što je iznad ciljanog, i što je značajna inflacija. Poželjna inflacija je dva procenta, a preko pet je već visoka inflacija – kaže Stanić.

Očekuje da se to stabilizuje iz prelaza iz prvi u drugi kvartal naredne godine.

– Sve poskupljuje. Inflacija je opšti porast cena. Naročito električna energija, prirodni gas, cena nafte. To znači da već sve poskupljuje“ -rekao je Stanić.

Naveo je da pojedini analitičari kažu da je ova inflacija cena oporavak od pandemije, odnosno, velika tražnja je posledica oporavka.

Kada je reč o eventualnom „britanskom scenariju“, kaže da je to bio logistički problem i da se u Srbiji ne očekuje tako nešto.

Izvor: Ekapija/RTS

Foto: Pixabay

Чланак Veća inflacija znak oporavka od pandemije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Njegova procena je da postoje četiri scenarija koja se mogu dogoditi.

Oporavak u prvoj polovini 2021. godine, utro je put značajno manjem privrednom rastu i skoku inflacije na nivoe značajno više od dva odsto koliko su zacrtale centralne banke. Uzrok tome su posledice širenja delta varijante virusa korona, „čepovi“ u lancima snabdevanja robom i na tržištima rada, nedostacima materijala, finalnih proizvoda i radnika, piše Rubini u autorskom tekstu za „Prodžekt sindikejt“.

Prinosi na obveznice pali su u poslednjih nekoliko meseci, a nedavna korekcija na tržištu akcija do sada je bila skromna, što odražava nadu da će se blaga stagflacija pokazati kao privremena.

Četiri moguća scenarija zavise od toga da li će rast da ubrzava ili usporava, i da li će inflacija za stalno da ostane na višim nivoima ili će da uspori, prenosi Sputnjik.

Prvi scenario „Zlatokosa“

Analitičari sa Vol Strita i većina političara predviđaju scenario poznat kao „Zlatokosa“ u kom se predviđa snažan rast uz inflaciju od dva odsto, koliko je cilj centralnih banaka. Prema ovom mišljenju, nedavna stagflacija je u najvećoj meri posledica delta varijante virusa korona. Kada ona nestane, ukoliko se ne pojavi neka zaraznija varijanta, takođe će nestati i „čepovi“ u snabdevanju, te će se rast ubrzati dok će inflacija padati.

Za tržišta, to bi predstavljalo nastavak izgleda za „trgovinu reflacijom“ od ranije ove godine, kada se nadalo da će snažniji rast podržati jače zarade i još veće cene akcija. U ovom ružičastom scenariju, inflacija bi se smanjila, zadržavajući inflatorna očekivanja oko 2 odsto, prinosi na obveznice bi postepeno rasli zajedno sa realnim kamatnim stopama, a centralne banke bi bile u poziciji da smanje kvantitativno popuštanje bez uzdrmanih tržišta akcija ili tržišta obveznica.

Drugi scenario – pregrevanje

Drugi scenario uključuje pregrevanje. U tom scenariju, rast bi bio ubrzan i ne bi bilo „čepova“ u snabdevanju, ali bi inflacija uporno ostala na visokom nivou jer bi se ispostavilo da je trajna, a ne privremena.

Sa nepotrošenim ušteđevinama i visokom potražnjom, labava monetarna i fiskalna politika bi samo dodatno povećala agregatnu potražnju. Rast koji bi bio posledica toga pratila bi stalna inflacija, opovrgavajući uverenje centralnih banaka da je rast cena privremen.

Reakcija tržišta na „pregrevanje“ zavisila bi od toga kako će centralne banke reagovati.

Treći scenario – stagflacija

Treći scenario je tekuća stagflacija, sa visokom inflacijom i mnogo manjim i sporijim rastom na srednji rok. U ovom slučaju inflaciju bi nastavile da hrane labave monetarne, kreditne i fiskalne politike.

Centralne banke, uhvaćene u klopku duga, zbog visokog odnosa javnog i privatnog duga, mučile bi se da normalizuju inflaciju, a da ne dovedu do kraha finansijskog tržišta.

Štaviše, srednjoročni šokovi u snabdevanju bi dodatno usporili rast i podigli cene proizvodnje, te na taj način povisile inflatorni pritisak. Takve šokove može da proizvede deglobalizacija, rast protekcionizma, balkanizacija globalnih lanaca snabdevanja, sve veća prosečna starost u razvijenim zemljama, razdor Kine i Amerike, efekti klimatskih promena, pandemija, sajberratovi i reakcije na rastuću nejednakost.

Četvrti scenario – usporavanje

Četvrti scenario pretpostavlja usporavanje rasta. Slabija agregatna tražnja pokazala bi se kao sumorna nova normalnost, a ne prolazna stvar, posebno ako bi se paketi pomoći povukli prerano.

U tom slučaju bi manja potražnja i sporiji rast doveli do niže inflacije, vrednost akcija bi preslikavala manje šanse za rast, i prinosi od obveznica bi još dublje pali.

Koji scenario je najrealniji?

Dok analitičari i vlade „guraju“ scenario „Zlatokosa“, Rubini tvrdi da je izvesniji scenario „pregrevanja“.

Ako uzmemo u obzir trenutnu labavu monetarnu, fiskalnu i kreditnu politiku, postepeno nestajanje delta varijante virusa, i „čepovi“ u lancima snabdevanja bi pregrejali rast i centralne banke bi bile ostavljene u sendviču. Suočene sa zamkom duga i trajnom inflacijom iznad ciljane, centralne banke će skoro sigurno ići linijom manjeg otpora i kasniti u delovanju, čak i ako fiskalna politika ostane labava, tvrdi Rubini.

Izvor: Sputnjik

Foto: Pixabay

Чланак Dr Propast: Četiri scenarija kako će se razvijati globalna ekonomija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Iako broj zaraženih virusom korona ponovo raste usled širenja delta soja, porast vakcinisanog stanovništva pruža razlog za optimizam u pogledu trenutnog ekonomskog oporavka. Ekonomija u Evropi ponovo raste, a Fond za oporavak EU obezbeđuje dodatni podstrek za pozitivne prognoze.

„Ekonomije u Centralnoj i Istočnoj Evropi su se dobro držale tokom krize. Ekonomski indikatori sada jasno ukazuju na privredni oporavak koji je u istočnom delu EU još dinamičniji nego u Zapadnoj Evropi. Uveren sam da će Fond za oporavak EU pružiti dodatni podsticaj rastu u narednim godinama“, kaže Bernd Špalt, generalni direktor Erste Grupe. „Naravno, ostaje da se vidi šta će se dešavati sa pandemijom.“

Prva polovina godine u plusu

Ključna tržišta Erste Grupe dokazala su svoju otpornost tokom krizne 2020. godine. Ekonomije Centralne i Istočne Evrope (CIE) i Austrije pokazale su se i tokom prvog kvartala 2021. godine kao otporne na uticaj ograničenja povezanih sa virusom korona. Iako je zatvaranje uticalo na sektore usluga i maloprodaje, prerađivački sektor, koji tradicionalno igra ključnu ulogu u regionu CIE, generalno je bio mnogo manje pogođen. Poverenje u region odražava se i na rezultate njegovih berzi: tokom prve polovine godine tržišna kapitalizacija vodećih indeksa Centralne i Istočne Evrope porasla je za 17,6% na osnovu ponderisanog proseka.

Tokom drugog kvartala ove godine, Erste Grupa povisila je prognoze za rast BDP-a na nivou cele godine na svim svojim tržištima. Stručnjaci Grupe za makro istraživanja sada očekuju da će većina ekonomija u regionu CIE zabeležiti rast iznad proseka evrozone (+4,4%) u 2021. godini.

Dodatni podsticaj oporavku

Paketi ekonomskih podsticaja Fonda za oporavak EU trebalo bi da obezbede dodatni podstrek aktuelnom oporavku značajnim povećanjem rasta, posebno počev od 2022. godine. Ovi paketi uključuju isplate zemljama CIE u iznosu od 3,3% (Češka Republika) do 13,4% (Rumunija) nivoa BDP-a zemalja za 2020. godinu.

Korišćenje ovih sredstava prate jasna očekivanja u pogledu rasta: aktuelne procene ukazuju na to da grantovi koje će Fond za oporavak EU obezbediti ekonomijama CIE mogu dodatno da povećaju njihove nivoe BDP-a u 2026. godini između 1,2% (Češka) i 2,9% (Rumunija). Budući da države članice EU istovremeno sprovode svoje planove Fonda za oporavak EU, prekogranični „efekti prelivanja“ daju dodatni doprinos ukupnom pozitivnom efektu fondova na nivoe BDP-a ili na njih čak može da se odnosi značajan deo tog efekta.

Velika sredstva izdvojena za digitalizaciju

Ove prognoze još uvek ne uzimaju u obzir dodatne pozitivne doprinose potencijalnih strukturnih reformi, posebno u oblastima održivosti i digitalizacije, dugoročnim ekonomskim rezultatima. Određena sredstva Fonda za oporavak EU eksplicitno su povezana sa uslovima i faznim rezultatima u ovim oblastima.

U narednim godinama će se generalno povećavati ulaganja u digitalizaciju i održivost. Pozamašni iznosi namenjeni za obe ove oblasti će stoga verovatno doprineti snažnoj i stabilnoj potražnji, podstičući dodatna privatna ulaganja i sufinansiranje na nivou preduzeća. Osim toga, strukturne reforme daju nadu za povećanje konkurentnosti i produktivnosti, pružajući ekonomijama regiona priliku da napreduju na lestvici dodate vrednosti.

Prognoza za celokupnu 2021. godinu

Erste Grupa očekuje da troškovi rizika na nivou cele godine neće premašiti 30 baznih poena, da će neto stopa rasta kredita iznositi oko 5 procenata i da će njen operativni prihod nastaviti da raste. Uprkos negativnim kamatnim stopama u evrozoni, banka očekuje blagi rast neto prihoda od kamata, a postoje naznake da će druga važna komponenta prihoda, neto prihod od naknada i provizija, porasti do skoro 10 procenata. Pozitivni podsticaji trebalo bi da nastave da dolaze iz upravljanja fondovima, poslovanja sa hartijama od vrednosti, posredovanja u osiguranju i aktuelnog oporavka platnog prometa.

„Oporavak u našem regionu i snaga našeg poslovnog modela uveravaju me da ćemo uspeti da ostvarimo neto dobit predviđenu za celu 2021. godinu koja je znatno iznad nivoa 2020. godine,“ kaže generalni direktor Erste Grupe, Bernd Špalt.

Nastavak ili dodatno pooštravanje mera vlada za suzbijanje posledica pandemije Kovid-19, kao i potencijalni politički, regulatorni i ekonomski rizici, koje trenutno nije moguće kvantifikovati, mogli bi da otežaju postizanje ovog cilja.

Foto: Pixabay

Чланак Erste Grupa: Region CIE će beležiti veći rast nego Zapadna Evropa се појављује прво на Biznis i Finansije.

Godinu dana od proglašenja pandemije izazvane koronavirusom COVID-19, generalni direktori iskazuju rekordno visok nivo optimizma u pogledu oporavka svetske privede – 76% poslovnih lidera u svetu predviđa poboljšanje izgleda za rast ekonomije u 2021.godini.

Podaci su dobijeni na osnovu analize rezultata 24. godišnje ankete društva PwC koja je ove godine sprovedena među 5050 generalnih direktora u 100 država i teritorija u toku januara i februara 2021. godine.
Procenat generalnih direktora koji iskazuju uverenost u rast ekonomije je veći nego 2020. godine (22%) odnosno 2019. godine (42%) i predstavlja najveći stepen optimizma otkako je ovo pitanje uvršteno u upitnik 2012. godine.

Vakcina pogurla optimizam, ali je nejednako raspoređen

Optimizam generalnih direktora u pogledu globalnog ekonomskog rasta posebno je izražen u državama Severne Amerike i Zapadne Evrope, gde 86%, odnosno 76% generalnih direktora očekuju bolje izglede za privredni rast u godini koja predstoji.
“Nakon godine koju su obeležile ljudske tragedije i veoma teška ekonomska situacija, ohrabruje to što lica nadležna za donošenje investicionih odluka i zapošljavanje oprezno izražavaju optimizam u pogledu godine koja je pred nama. Generalni direktori veruju da će se stanje vratiti na poziciju pre korona krize, kao i u rast privrede ohrabreni brzim razvojem vakcine i početkom sprovođenja programa imunizacije stanovništva u mnogim delovima sveta,” rekao je Bob Moric (Bob Moritz), predsednik mreže društava PwC.

Generalni direktori iskazuju veći stepen optimizma i kada je reč o budućnosti njihovih kompanija. Oko 36% ispitanika navodi da su “veoma uvereni” da će njihova kompanija ostvariti rast prihoda u narednih 12 meseci, što je više nego 2020. godine kada je taj procenat iznosio 27%.

Premda je na globalnom nivou stepen optimizma u porastu, on se značajno razlikuje među sektorima privrede i reflektuje različit stepen uticaja pandemije na ponašanje potrošača.

Generalni direktori u sektoru za informacione tehnologije i telekomunikacije, njih 45%, odnosno 43%, pokazuju najveći stepen optimizma. Međutim, direktori u sektoru logistike I transporta (29%), kao i hotelijerstva i zabave (27%) su među onima koji su najmanji uvereni da će moći da ostvare rast prihoda u narednih 12 meseci.

SAD prednjače nad Kinom

SAD prednjače u odnosu na Kinu, kao prioritetna destinacija na kojoj će kompanije ostvariti rast prihoda Rezultati ankete pokazuju da SAD prednjače u odnosu na Kinu za sedam procentnih poena kao prioritetno tržište koje rukovodioci biraju za ostvarivanje rasta prihoda u narednih 12 meseci (SAD:35%; Kina: 28%). SAD su 2020. godine bile za samo jedan procentni poen ispred Kine.

Najnoviji politički događaji i postojeće tenzije uticali su na stavove američkih generalnih direktora. Oni se polako okreću od Kine kao pokretača rasta i pažnju usmeravaju ka Kanadi I Meksiku; u poređenju sa 2020. godinom, interesovanje američkih generalnih direktora za Kanadu i Meksiko poraslo je za 78%. Međutim, kineski poslovni lideri pokazuju sve veće interesovanje za velike ekonomije kao što su SAD, Nemačka i Japan – prioritetna tržišta za izvoz proizvoda i usluga.
Nemačka je zadržala treće mesto na listi destinacija tj. tržišta na kojima će kompanije ostvarivati rast prihoda (17%), dok se Ujedinjeno Kraljevstvo nakon Bregzita popelo na četvrto mesto (11%) prestigavši Indiju (8%). Japan se takođe popeo na rang listi i postao šesto najprivlačnije tržište za ostvarivanje rasta prihoda pretekavši Australiju koja je prošle godine bila na toj poziciji.

Rizik od klimatskih promena na začelju

Procenat generalnih direktora koji izražavaju zabrinutost zbog klimatskih promena porastao je sa 24% koliko je iznosio 2020. godine na 30% koliko iznosi 2021. godine. To predstavlja marginalno povećanje u kontekstu Konferencije UN o klimatskim promenama COP26 koja se ove godine održava u Glazgovu u Velikoj Britaniji.
Na rang listi rizika po rast i razvoj privrede, kako ih vide generalni direktori, klimatske promene se nalaze tek na devetom mestu. Osim toga, dodatnih 27% generalnih direktora navodi da zbog klimatskih promena „uopšte nisu zabrinuti“, odnosno da „nisu preterano zabrinuti“.

Razlog tome mogao bi da bude i taj što se klimatske promene ne doživljavaju kao neposredna pretnja rastu i razvoju privrede u poređenju sa drugim pretnjama kao što su pandemija, preopterećenost propisima i rizik od visokotehnološkog kriminala.

Međutim, 39% anketiranih generalnih direktora smatra da njihova organizacija treba da uradi više kako bi „odmerila“ efekte svojih aktivnosti na životnu sredinu. Njih 43% smatra da organizacija treba da uradi više kako bi se o efektima tih aktivnosti „izveštavalo“, što pokazuje da je udeo koji ova tema ima u oblasti obelodanjivanja značajno veći od udela bilo koje druge teme.

Raste zabrinutost zbog širenja dezinformacija

Ne iznenađuje što se pandemije i kriza zdravstvenog sistema nalaze na vrhu liste rizika koji utiču na izglede za rast prihoda kompanije, i to ispred straha od preopterećenosti propisima, koji je za generalne direktore širom sveta predstavljao zabrinjavajuću pojavu od 2004. godine. Rastuća digitalna ekonomija povećava rizik od visokotehnološkog kriminala, posebno direktore u SAD i Zapadnoj Evropi, gde se ovaj rizik smatra većim rizikom nego što je rizik od pandemije.

Osim toga, zabrinutost zbog širenja dezinformacija ubrzano se penje na rang listi stavki koje izazivaju zabrinutost generalnih direktora (28% u poređenju sa16%: 2020), što ima odraza na izbore, reputaciju, javno zdravlje i dodatno doprinosi padu poverenja čitavog društva.

U 2020. godini samo 19% ispitanika je iskazalo zabrinutost zbog neizvesnosti u pogledu poreske politike, dok je ove godine to kao rizik označila skoro trećina direktora, očekujući da će zbog povećavanja državnih dugova morati da rastu i porezi.

Ulaganja u digitalne tehnologije

Uprkos porastu broja poslovnih lidera koji izražavaju zabrinutost zbog visokotehnološkog kriminala, manje od polovine generalnih direktora ima u planu ulaganja u digitalne tehnologije. Među njima, najveći broj planira da poveća sredstva za zaštitu od visokotehnološkog kriminala i očuvanje poverljivosti podataka za 10%, pa i više.
U isto vreme, 36% direktora ima u planu da koristi tehnologije I automatizaciju procesa sa ciljem da svoje zaposlene učine konkurentnim, što je dvostruko veći broj nego 2016. godine.

Чланак Tri četvrtine generalnih direktora predviđa oporavak i rast ekonomije ove godine се појављује прво на Biznis i Finansije.