Ovo je samo primer prevare koja je nedavno kružila na društvenim mrežama, uglavnom na Fejsbuku, ali budite oprezni jer bi se mogla pojaviti i u nekom drugom obliku, a sa istim ciljem krađe podataka i novca.

U navedenom slučaju, sled događaja je najčešće bio ovakav: kada korisnici pokažu interesovanje klikom na link i popune registracionu ponudu, komunikacija se prebacuje na Whatsapp ili Viber. Dešava se da im potom svakodnevno stižu poruke sa stranih brojeva od ljudi koji se predstavljaju kao bankari, advokati, brokeri…Oni u komunikaciji imaju strani akcenat, prave gramatičke i slovne greške, ali mnogima baš zato deluju uverljivije – logično je da se stranci bolje razumeju u berzu. Otrežnjenje dolazi u trenutku kada prevarene osobe shvate da im je novac skinut s kartice ili deviznog računa, a da nikakva zarada ne dolazi.

Vešto bačena udica

U pitanju je vrsta fišinga – napada koji za cilj ima prikupljanje i zloupotrebu poverljivih podataka korisnika poput brojeva bankovnih računa, lozinki ili pristupa elektronskoj pošti. Žrtvi se prilazi putem elektronske pošte, društvenih mreža ili telefona porukom u kojoj se od nje zahteva da otvori određen link ili preuzme dokument i otkrije poverljive lične podatke. Sama poruka izgleda kao da je poslata iz pouzdanih izvora, a tekst je kreiran tako da stvori osećaj radoznalosti ili potrebe za hitnim reagovanjem.

U slučaju pomenutog oglasa koji nudi laku zaradu, prevaranti koriste društvene mreže da na jeftin i efikasan način pristupe velikom broju ljudi, računajući na to da će bar deo njih zagristi mamac. Zato je osnovni savet korisnicima da slične oglase ignorišu, da ne klikću na linkove i ne popunjavaju nikakve registracione prijave. U ovom slučaju ne rizikuju da izgube samo iznos koji su spremni da investiraju. Unosom brojeva kartice, računa i lozinki praktično predaju kriminalcu u ruke informacije na osnovu kojih bi mogao da im uzme sav novac sa računa.

Oprez prilikom svake aktivnosti

Fišing prevare je nažalost sve teže prepoznati, jer su prevaranti sve veštiji u tome što rade. Korisnici poštanskih usluga su u jednoj od ranijih kampanja dobili mejl sa lažne adrese pošte, koji ih je preusmeravao na lažnu stranicu za internet plaćanja, gde je trebalo da ostave sve podatke sa kartice kako bi navodno platili carinu. Krajem godine je bila aktuelna i prevara sa onlajn kupovinom dušeka koja je korisnike usmeravala na lažne e-banking stranice banaka. Zato je važno da se vrlo obazrivo ponašate prilikom svake internet aktivnosti i da uvek budete skeptični po pitanju zaštite ličnih podataka.

Evo nekoliko saveta za prevenciju fišing napada:

• Ne otkrivajte lične podatke putem društvenih mreža i nikada ne šaljite lične dokumente putem mreža i aplikacija za poruke.
• Ne žurite sa otvaranjem linkova i priloga.
• Proverite legitimnost URL adrese i da li postoji simbol katanca. Ako link koji ste navodno dobili od banke vodi na stranicu čija se adresa makar u jednom slovu razlikuje od zvanične adrese vaše banke, to ukazuje na fišing sajt. Katanac sugeriše da je sajt validan i sa zaštićenom komunikacijom.
• Obratite dodatno pažnju kada se traži unos podataka o bankovnoj kartici, posebno kada je reč o CVV broju. Fotografije kartice se ne šalju prilikom legitimnih onlajn plaćanja.
• Korisnički podaci za elektronsko bankarstvo se ne unose prilikom plaćanja, to je siguran znak da je prevara u pitanju.
• Proverite da li postoje pravopisne greške u tekstu, jer mogu biti jedan od pokazatelja prevare. Inostrani prevaranti koriste softvere za prevod koji ne poznaju jezik idealno, što otkriva da nešto nije kako treba.

Ukoliko ste već kliknuli na link ili preuzeli sumnjivi dokument, savetujemo sledeće:

• Ako ste dali svoje podatke o bankovnom računu ili već izgubili novac, odmah obavestite banku.
• Ukoliko koristite službeni telefon ili laptop, pozovite IT službu svoje firme.
• Aktivirajte antivirus program i izaberite opciju full scan.
• Ako ste nesmotreno ostavili svoju lozinku, odmah promenite lozinke na svim nalozima

Чланак Nova prevara kruži društvenim mrežama: Oprez sa oglasima koji obećavaju veliku zaradu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Podsećamo, Vlada Srbije usvojila je odluku o pomoći od 20.000 evra za mlade prilikom kupovine stana. Konkretni uslovi se još definišu, a jedan od njih je i da par ne sme zajedno da ima zaradu veću od 138.000 dinara.

Jovana Božičković iz Krovne organizacije mladih smatra da je to više demografska mera. „Taj kredit može da uzme mlada majka do prvog rođendana deteta i taj iznos zavisi od lokalne samouprave gde se kupuje nekretnina“, kaže ona.

Građani investiraju u nekretninu da bi sačuvali novac

Uzelac objašnjava da su subvencije svojevrsna socijalna kategorija i da često možemo čuti pitanje „zašto se pomaže baš toj kategoriji a ne nekoj drugoj“.

„Dešava se subvencija građevinarstva Srbije iz ekonomskog razloga, jer su nekretnine krenule uzlaznom putanjom i cela ta industrija ima pozitivne posledice na ekonomiju i država gleda kako da to održi. A sa druge strane da to prebaci na temu socijalne politike i da izabere jednu od kategorija koja je ugrožena ili stigla na red da se njima to opredeli“, rekao je Uzelac.

Jedan od uslova je da par nema primanja veća od 138.000. Kako je onda moguće kupiti, na primer, stan na Novom Beogradu, koji košta 100 hiljada evra.

„Sa učešćem od 20 odsto rata bi bila 440 evra kada biste uzimali na 20 godina. Na nivou te cene na Novom Beogradu. Tržište je dinamično, globalno gledano velika je količina novca u opticaju, kada to imate pojavljuje se inflacija. Mnogi gledaju nekretnine kao mesto gde parkiraju novac i oni dižu cene onima koji kupuju dom. Građani investiraju u nekretninu da bi sačuvali novac. Da li mogu da prežive sa tolikom ratom? Mogu, ali pitanje je nivoa komfora. Moram da otreznim mnoge, stan je skup predmet, ne može svako da ga ima, i ako može da ga ima, ne može na Novom Beogradu, moramo u finansijama da razložimo želje od potreba“, kaže.

Pre uzimanja kredita dobro razmisli

Savetuje i da se pre uzimanja kredita dobro razmisli.

„Savet je da se kredit ne kupuje samo jer vam je s druge strane nešto povoljno. Suludo je da se preseče jer samo postoji subvencija. Znam statistiku ljudi koji su došli u problem otplate kredita, koji su u sedmoj godini shvatili da su se preračunali, sedam godina su plaćali prvo banci pa sebi, tada dolazi do stavljanja prsta na čelo. Ne dozvolite da vam banka kaže kupite jer je jeftino, morate da kupite kada ste vi spremni”, savetuje urednik Kamatice.

Jovana Božičković kaže da mladi smatraju da je za pristojan život potrebno 80 hiljada dinara, dok svaka deseta mlada osoba zarađuje toliko.

„Oni čekaju dve godine na prvi posao, odlažu stambeno osamostaljivanje. Ova mera je partikulartna i neće podstaći većinu mladih da se iseli iz roditeljskih domova. To su lepe želje o kupovini stana, ali mali broj mladih je u bračnim zajednicama. Mlada osoba u Srbiji kad izađe iz roditeljskog doma je pet godina starija od evropskog vršnjaka. U svim okolnim državama mladi izlaze sa 26 godina iz porodičnog doma“, napominje.

Ona kaže i da svaka druga mlada osoba želi da ode iz Srbije, da mladi nisu uključeni u procese koji ih se tiču i da rade za minimalac.

„Održana je rasprava o Nacionalnoj stambenoj strategiji za narednih 10 godina i mi sada čekamo koje će biti konačlne mere, to nam je važnije od ovih kratkoročnih, šta će podstaći mlade da ovde ostanu. U toj stambenoj strategiji mladi se ne pominju kao grupa, već samo mladi bračni parovi. Ukoliki postoji politička volja može da se donese uredba gde bi se mere odnosile na mlade. Ako se ondosi samo na mlade bračne parove i dalje će 65 odsto živeti s roditeljima“, rekla je Jovana Božičković.

Pojašnjava da danas stan može da priušti starija mlada osoba, visoko obrazovana, koja živi u urbanom delu grada

„I obično je za taj stan dobila ili celokupan iznos ili depozit od roditelja. Zanemarljiv je broj mladih koji mogu da negde generišu novac i kupe sebi stan“, dodaje.

Чланак Uzelac: Ne dozvolite da banka kaže kupite jer je jeftino, kupite kad ste spremni се појављује прво на Biznis i Finansije.

„Squid“ se predstavljao kao „play-to-earn“ kriptovaluta, a u poslednjih par dana mu je vrednost porasla više desetina puta, piše BBC.

„Play-to-earn“ kriptovalute se kupuju za korišćenje u onlajn igrama, u kojima se mogu i zaraditi, te se kasnije mogu zameniti za druge kripto ili nacionalne valute.
Prošlog utorka Squidom se trgovalo za samo jedan cent. Za manje od sedam dana cena mu je skočila na preko 2.856 američkih dolara.

Vrednost mu je sada pala za 99,99, objavila je stranica CoinMarketCap.

Tvorci Squida izvukli 3,38 miliona dolara

Gizmodo je objavio da su programeri koji su stvorili Squid iz ove prevare izašli bogatiji za oko 3,38 milijuna dolara, prenosi portal Indeks.

Squid je predstavljen kao token koji će se moći koristiti za novu onlajn igru ​​inspirisanu Netfliksovom serijom. Igra je trebalo da bude biti objavljena ovog meseca.

Međutim, stručnjaci za kriptovalute upozorili su na nekoliko znakova da se verovatno radi o prevari.

Najzanimljivije je da oni koji su kupili ovu kriptovalutu nisu mogli da prodaju svoje tokene.

„Budite oprezni“

Kritičari su takođe istakli da je veb stranica na kojoj je kriptovaluta predstavljena sadržavala mnogo pravopisnih i gramatičkih grešaka. Stranica više nije onlajn, a profili na društvenim mrežama koji su promovirali Squid više nisu aktivni.

„To je samo jedna od šema kojima naivne male ulagače privlače i iskorišćavaju zlonamerni promotori kriptovaluta“, rekao je ekonomista sa Univerziteta Kornel Esvor Presad za BBC.

Presad kaže da mali ulagači moraju da budu oprezni kada kupuju kriptovalute jer gotovo da ne postoji njihov nadzor.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак „Squid“ pao skoro na nulu, tvorci kriptovalute izvukli 3,38 miliona dolara се појављује прво на Biznis i Finansije.