Na ideju o njenom formiranju došla je Jelena Jović Milentijević, generalna direktorka Vrbe Organic doo u čijem je vlasništvu koncept Baštice. Ona je pre toga 20 godina radila u korporacijama, od čega više od 10 godina na rukovodećim pozicijama. Uglavnom se bavila „teškim“ temama, a maštala je da svoju energiju investira u “popravljanje” društva u kome živimo, po mogućstvu da je povezano sa prirodom jer je i sama zaljubljenik u istu. Želja joj je takođe bila da omogući da se njena porodica zdravo hrani tokom cele godine.

I kako to život obično namesti da se stvari dešavaju u pravom trenutku, baš kada je korporativnu karijeru stavila na pauzu saznala je za ideju u nastajanju – Bašticu. O njoj su je informisali prijatelji i poželela je da postane deo tog projekta.

Kako funkcioniše Baštica?

Ovaj koncept nastao je u maju 2022. godine u ataru Beške. Tu u proizvodnji organske hrane mogu da učestvuju svi koji to žele. Potrebno je da zakupe svoju parcelu od pola ara i da na njoj počnu da uzgajaju neku od 10 povrtarskih kultura. Budući da dobar deo njih nema znanje o poljoprivredi, tim agronoma im pomaže prilikom sadnje ali i održavanja zasada, ukoliko ne mogu da stignu sami da se njima bave.

Jelena međutim nije bila od onih koji će fizički deo posla prepustiti stručnjacima. „Tokom prve sezone moja porodica jedva je čekala nedelju, dan za Bašticu, da se trkamo ko će pre da seče blitvu, vadi rotkvice, ili samo prčka po parceli. Sadnice su postale biljke i obilato rađale, od maja do oktobra. Jeli smo povrće koje smo sami proizveli. Rođena je velika emocija prema poljoprivredi jer smo mi deca asfalta“, priča ona.

Na kraju sezone, emocija je pretočena u posao, osnovana je Vrba Organic doo, krovna firma za brend Bašticu. Osnovna ideja je da se skrati lanac snabdevanja, i da hrana pravo sa polja uđe u dom njihovih korisnika. Na taj način zadržavaju njemu svežinu i ispravnost.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Sve o novcu

Foto: Markus Spiske, Unsplash

Чланак Kako se baviti organskom poljoprivredom čak i ako nemate uslove za to? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Da su građani Srbije platežno moćniji, pa da mogu u redovnoj ishrani da priušte možda i najzdravije voće, još ogranski proizvedeno, on bi lakše izveo računicu kada bi uložen novac počeo da mu se vraća. Ovako, ostaje mu da se nada boljim danima i uporedo traži priliku za izvoz. Mada, Ćosić nije podigao plantažu borovnica u Volujcu podno Kadinjače niti da bi od nje živeo, niti da bi mu bila dopuna kućnog budžeta. Ima on svoju privatnu firmu od koje „jede hleba“, ali je zasad podigao u zalog danima koji će neminovno doći, jer valja mu nečim se zanimati u starosti i od toga prihodovati.

Ulaganja u borovnicu

Na hektar kupljenog imanja u užičkom selu odakle su mu koreni, složeni su redovi žbunaste biljke iz kroz čije zelenilo se poizdalje naziru lekoviti, modro plavi plodovi bobičastog voća. Pola plantaže Ćosić je zasadio 2016. drugu polovinu 2021. godine. Uložio je, računa, preko 80.000 evra, i u tu sumu kalkuliše parcelu, sadnice, objekat sa mašinskom sobom za navodnjavanje, dovođenje vode, izgradnju bazena za zalivanje. Sertifikovan je kao organski proizvođač i kod nas i u Evropskoj uniji.

„Otkupna cena organske borovnice je sedam-osam evra, a na nju utiče i uvozno, posebno pakovanje koje košta dva evra. Prošle godine sam ubrao četiri tone, ali kako je Srbija malo tržište, samo sam 800 kilograma prodao po toj ceni. Ostatak sam dao po ceni konvencionalne, za četiri evra, jer nisam imao kupca. Kad zasad dođe na pun rod, a trebalo bi da to bude za tri godine, imaću godišnje između osam i 10 tona“, priča Milomir Ćosić za Plodnu zemlju.

Napominje da voćka koju gaji može da da prinos do 70 odsto količine koja bi rodila kad bi gajio običnu borovnicu. Do sada nije čuo da se iko drugi u Srbiji bavi proizvodnjom organske borovnice osim njega.

Orezivanje dva puta godišnje, jednom se đubri

„Zasad se dva puta godišnje orezuje, četiri puta se trava čupa rukama, četiri puta kosi, jednom se đubri. Tretiram je samo proceđenom vodom u kojoj je nekoliko dana odstajala kopriva koju kosim na mom imanju. To mi se pokazalo kao odlična prihrana i zaštita od štetočina“, nastavlja naš sagovornik.

Kako se pravi humus kao đubrivo

Brat njegov, tu nedaleko od plantaže, drži strugaru. Strugotina, iverje i kora od smrče, bora i jele, Milomiru dobro dođu. Ostatke četinara dovlači na plantažu, stavlja ih na gomilu, i kad od njih nastane humus koristi ih kao đubrivo za organsku borovnicu. Potrebno je tri do četiri godine da istrule ostaci drveta i da postanu masa za đubrenje borovnice.

Povrh parcele mu objekat u kome je mašinska soba za navodnjavanje po sistemu „kap po kap“. U njemu je aparatura koja kompjuterski komanduje zalivanje zasada. Plantaža je sistemom za zalivanje podeljenja u četiri dela. Svaki od njih ima svojih pola sata za zalivanje u periodu 07 do 09 i od 19 do 21 sat. Kraj objekta je bazen u kome je čista voda, izvučena sa dubine od 30 metara.

Berba od Vidovdana do kraja jula

Borovnica se, priča on, bere svaki četvrti dan, a za ovaj posao angažuje osam radnika koje će ovog leta platiti 4.500 dinara dnevno. Mada u sezoni berbe nema posla kao u malinjaku, borovnicu je mnogo lakše brati nego „crveno zlato“ jer ne traži da se ruka zavuče duboko u žbun iz koga pritom ne preti trnje. Takođe, borovnica raste u grozdovima, što je još jedna pogodnost za berača. Standardi u proizvodnji organske borovnice ne zahtevaju branje u rukavicama, već samo čiste ruke u berača. Berba počinje oko Vidovdana, 15-ak dana kasnije nego u ravničarskim predelima, i traje do kraja jula.

U planu hladnjača

Još nešto osim zaštitne mreže Milomir ima u planu – da se posveti izvozu. U tom cilju gradi hladnjaču u kojoj bi čuvao rod dok preko granica Srbije ne nađe kupca. A otvore li se vrata izvozu planira da proširi zasad.

Vladimir Lojanica

Izvor: Plodna zemlja

Foto: JillWellington, Pixabay

Чланак Da li se u Srbiji isplati proizvodnja organskih borovnica? се појављује прво на Biznis i Finansije.

U izjavi za Tanjug on kaže da u našoj zemlji ima oko 7.000 proizvođača organske hrane koja postaje sve značajniji vid proizvodnje. Dodaje da su to, pre svega, obradive površine za proizvodnju različitih kultura, a da su nešto manje površine pod livadama i pašnjacima.

Potencijalni proizvođači koji žele da se bave prodajom organske hrane, najpre treba da sklope ugovor sa jednom od šest kontrolnih organizacija koje je Ministarstvo poljoprivrede ovlastilo, kaže Raketić.

„To je jedan trend koji postoji i u EU. Organska proizvodnja predstavlja dobar izvozni potencijal, a naredni period treba iskoristiti za jačanje proizvodnje organske hrane. Da što više ovu vrstu hrane približimo našim potrošačima da vide koje su prednosti organskih proizvoda“, ističe on.

U domaćoj organskoj poljoprivredi, prema njegovim rečima, najviše je zastupljeno voćarstvo, a akcenat je na malini, kupini, borovnici. Kada je reč o povrću, tu je uglavnom proizvodnja krompira, luka i šargarepe.

„Imamo jedan segment koji posebno potenciramo, to je proizvodnja gotovih proizvoda u vidu voćnih sokova i namaza“, ističe on.

Šta sve potrošači traže?

Kako kaže Raketić, u 2020. izvoz je bio 37,5 miliona evra, što je 30 odsto više nego što je bio 2019. godine, a najviše se izvozilo u Nemačku, Holandiju, SAD, Australiju…

Odgovarajući na pitanje da li se u Srbiji proizvodi sva organska roba koje naše tržište traži, ukazuje da dosta uvozimo ovsene pahuljice, testenine.

Prema njegovim rečima, mlinska industrija je jedna od vitalnih industrija koja na godišnjem nivou proizvede više od 142.000 tona testenina. „Ovo je signal mlinskoj industriji da se može lako preorijentisati na proizvodnju testenine koja je dobijena od organskog brašna, jer je sve veća potražnja potrošača za ovim brašnom. Mora se proizvoditi ono što su zahtevi potrošača”, ističe sagovornik.

Broj korisnika organske hrane iz godine u godinu se povećava, kaže Raketić, komentarišući koliko je organska hrana sve aktuelnija u Srbiji. Dodaje da tome svedoče i maloprodajni objekti u Beogradu koji u svom asortimanu imaju organske proizvode.

Sistem garancije da je roba organskog porekla je bitan za potrošača, ukazao je Raketić, odgovarajući na pitanje na koji način kupac može biti siguran da je kupio organski proizvod. Sistem obezbeđuje garanciju da ono što se prodaje kao organsko zaista to i jeste, i podleže deklaraciji, naglasio je on.

Kada je reč o ceni organske hrane, kaže, da je u zavisnosti od proizvoda ona nekada skuplja za 30 odsto, a kod određenih vrsta proizvoda čak i duplo, što je dodatna dobit za proizvođače.

S druge strane, napominje, proizvodnja organske hrane je skuplja jer zahteva fizički rad, ali je sužen i izbor dodavanja određenih konzervanasa, aditiva, đubriva…

Izvor: RTV

Foto: Pixabay

Чланак Organska hrana sve traženija, zasadi povećani za 800 hektara се појављује прво на Biznis i Finansije.

“Izuzetno mi je drago što projekat kakav je NLB Organic živi već punih devet godina I što se približavamo verlikom jubileju – punoj deceniji od pokretanja projekta. U proteklim godinama, broj poljoprivrednika koji su se opredelili za zdravu proizvodnju raste, površine pod organskom poljoprivredom, iako su još uvek daleko od proseka u Evropi i ni približno dovoljno zastupljjene u ukupnom poljoprivrednom zemljištu Srbije, ipak rastu I nadam se da će se taj rast nastaviti.

Na primer, 2012. Godine, kada smo pokrenuli NLB Organic, organskom proizvodnjom se bavilo tek 1.073 poljoprivrednika na 6.335 hektara, a ukupan izvoz organskih proizvoda vredeo je 3,74 miliona evra. Prema poslednjim podacima I 2019.godine, 6.261 proizvođač se na 21.265 hektara bavi organskom proizvodnjom, a ukupna vrednost izvoza organskih proizvoda prošle godine iznosila je 29,75 miliona evra, što organsku proizvodnju čini sve zanimljivijom u ekonomskom smislu.

Najznačajnije tržište za organske proizvode iz Srbije su zemlje EU, pre svega Nemačka, a slede u Holandija, Francuska, Italija, Poljska, SAD, Austrija i Belgija” rekao je Branko Greganović, predsednik Izvršnog odbora NLB Banke.
“ Među kandidatima na našem konkursu sve je više novih proizvođača, ljudi koji su tek krenuli organskim putem i to nas izuzetno raduje jer je podrška održivom poslovanju, a organska proizvodnja to svakako jeste, jedna od važnih smernica našeg poslovanja, ne samo na nivou Srbije, već cele NLB Grupe.

U tom smislu, pomenuo bih još jedan projekat koji smo upravo realizovali na nivou grupe– Okvir podrške. U ovom projektu smo malim privrednicima iz celog regiona obezbedili značajan medijski prostor za oglašavanje njihovih proizvoda i usluga, kako bismo im pomogli da dođu do svojih kupaca i korisnika i time lakše prevaziđu posledice aktuelne situacije zbog koje su trpeli svi, a mala privreda i više nego drugi segmenti” dodao je Greganović. ,

Predsednica Stručne komisije NLB Organic konkursa, prof. dr Snežana Oljača, izrazila je zadovoljstvo zbog sve većeg broja projekata na konkursu, ali i zbog, kako je rekla, njihovog sve višeg kvaliteta. “ Na ovogodišnji konkurs pristiglo je ukupno 73 projekata iz raznih delova Srbije, čime je ukupan broj projekata od pokretanja konkursa dostigao brojku od 501. Ovoga puta, najviše projekata je stiglo iz centralne Srbije, čak 30 projekata, 13 iz Vojvodine, 12 iz Južne Srbije, 10 iz regiona Beograda, 5 iz Zapadne Srbije i 3 iz Istočne. 36 projekata dolazi od gazdinstava koja se bave biljnom proizvodnjom, 29 projekata su podnela gazdinstva koja se bave stočarstvom i pčelarstvom, dok su 8 projekata podnela gazdinstva koja se bave mešovitom proizvodnjom, dakle biljnom i stočarskom.

Kao što je gospodin Greganović već pomenuo, primetan je rast broja mladih ljudi, novih proizvođača koji ulaze u organskuu proizvodnju, ali, što me posebno raduje, i već postojeći proizvođači pokazuju tendenciju ka razvoju svog posla, investiraju u edukaciju, uvođenje novih tehnologija, inovacije, preradu i proizvodnju gotovih proizvoda, kako bi njihovo poslovanje raslo i postalo ekonomski isplativije.

Moram da naglasim da su projekti izuzetno kvalitetni, da je bilo puno projekata koji zaslužuju nagradu i da posao ove komisije nije bio nimalo lak. Želim da iskoristim I ovu priliku da se zahvalim NLB Banci koja ne samo što podržava konkretne proizvođače ovim projektom, već i aktivno doprinosi promociji organske proizvodnje i vrednosti na kojima je ona zasnovana, a to je zaista od velikog značaja dalji rast udela organske u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji.
I ove godine, tri najbolja projekta nagrađena su jednakim iznosima od po 500 hiljada dinara

Nagrađeni projekti:

Projekat: “Uvođenje savremenih tehnologija i digitalizacija organske proizvodnje povrća na Poljoprivrednom gazdinstvu Kuzmanović”, Svetozar Kuzmanović

Poljoprivredno gazdinstvo Kuzmanović bavi se organskom proizvodnjom povrća na 1,15 ha. Proizvodnja je organizovana na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru (7 plastenika, dimenzija 8m x 40m). Godišnje se proizvode 15 tona povrća. Jedan od velikih izazova je zaštita povrća od različitih bolesti i štetočina tokom proizvodnje, zbog čega je neophodno praćenje ekoloških uslova u mikrosredini gde se proizvodnja odvija. Upravo zbog toga neophodna je nabavka meteostanice pomoću koje se mogu pratiti određeni parametri koji utiču na proizvodnju i na osnovu kojih će biti moguće reagovati na vreme u cilju zaštite useva od različitih prouzrokovača biljnih bolesti, kao i od prenamnožavanja štetnih insekata.

Takođe, osim praćenja uslova na otvorenom polju neophodno je praćenje temperature i vlage vazduha u plastenicima, temperature i vlage zemljišta u plastenicima, kao i brzine vetra što značajno utiče na ceo proces upravljanja plastenicima. Biće omogućeno da se u svakom trenutku preko telefona ili računara prate i proveravaju bitni parametri i status sistema koji su implementirani u gazdinstvu.

Ovaj projekat ima za cilj uvođenje digitalnih tehnologija u organsku proizvodnju što će za posledicu imati smanjenje proizvodnih troškova, povećanje kvaliteta proizvoda i smanjenje rizika od štete na plastenicima.

Projekat “Unapređenje organske proizvodnje tj. prerada mleka”, Nikolaj Hristov
Gazdinstvo Hristov se nalazi u Donjem Tlaminu pored Bosilegrada, a čini ga porodica od 5 članova sa tri sina, od kojih je jedan Nikolaj Hristov star svega 20 godina.Poljoprivredno gazdinstvo se pretežno bavi , stočarstvom, uzgojem ovaca, jer u kraju gde žive, udaljeni od gradova, ali i drugih stanovnika, ima dosta netaknutih prostora za ispašu koji omogućavaju bavljenje organskim stočarstvom. Njihov projekat je usmeren na obezbeđivanje objekta za preradu mleka. Nnjihovo porodično gazdinstvo ima stado od 80 ovaca, uz ideju daljeg širenja stada, te će im objekat za proizvidnju sira i preradu mleka omogućiti da i te proizvode sertifikuju i izađu na tržište gotovih proizvoda organskog porekla.

Projekat “Unapređenje linije za proizvodnju i pakovanje brašna” Jekoslav Purić
Gazinstvo Purić nalazi se pored Nove Varoši, nedaleko od parka prirode “Uvac”. Jekoslav Purić je jedan od pionira u ponovnom uvođenju heljde i spelte na poljoprivrednu mapu Srbije, a od samog početka je uzgoj ovih žitarica radio po organskim principima u saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom. Gazdinstvo poseduje 8,5 ha, od čega je 7,5 ha u organskom statusu. Kao jedan od najvećih proizvođača plemenitih žita u zapadnoj Srbiji mnogo snage I znanja polaže u razvijanje i održavanje biodiverziteta na planinama tog kraja. U budućnosti vide svoje gazdinstvo kao veći I još više razrađen posao koji će pored brašna moći da ponudi i druge poluproizvode i proizvode. Teže da zaokruže sve procese, da otpad iz nekih procesa iskoriste na drugi način i nađu mu svrhu po prinicipima cirkularne ekonomije, dajući primer drugima kako da plasiraju proizvode sa planina jugozapadne Srbije. Pored brašna od heljde koju proizvode više od 20 godina i brašna od spelte, proizvode i jastuke od ljuspica heljde koje proizvode i pakuju, a od nedavno i stočnu hranu čija je hranljiva vrednost ispitana i potvrđena u laboratorijama Poljoprivrednog fakulteta.

Чланак Milion i petsto hiljada dinara za zdrave ideje се појављује прво на Biznis i Finansije.