Dakle, za registraciju osnivanja privrednog društva u APR-u više nije moguće podnošenje prijave u papirnoj formi.

Obavezna elektronska registracija osnivanja odnosi se na sledeće pravne forme:

Društvo s ograničenom odgovornošću (DOO),
Ortačko društvo (OD),
Кomanditno društvo (КD) i
Akcionarsko društvo (AD).

Ostale pravne forme privrednih subjekata (preduzetnik, javno preduzeće, zadruga i zadružni savez, kao i ogranak i predstavništvo stranog privrednog društva) takođe imaju mogućnost da podnesu elektronsku prijavu za registraciju osnivanja, s tim što i dalje mogu podneti prijavu u papirnoj formi.

Potrebno je da podnosilac prijave poseduje:

• kvalifikovani elektronski sertifikat (elektronski potpis), izdat od sertifikacionog tela u Republici Srbiji,
• instaliran čitač elektronskih kartica i instaliranu “NEXU” aplikaciju za elektronsko potpisivanje (ukoliko podnosilac ima već instaliranu “NEXU” aplikaciju, obavezno preuzima novu verziju ovde),
• Visa, MasterCard ili Dina platnu karticu za onlajn plaćanje naknade.

eRegistracija osnivanja privrednog društva vrši se putem posebne korisničke aplikacije kojoj se može pristupiti preko internet stranice Agencije za privredne registre.

Najpre, korisnik treba da kreira nalog na Portalu eID.gov.rs, ukoliko prvi put pristupa sistemu.

Ukoliko korisnik već ima korisnički nalog u sistemu, onda može istim nalogom da pristupi i aplikaciji za eRegistraciju osnivanja privrednog društva.

Prijava APR nalogom biće omogućena do 1. juna 2023. godine, a nakon toga će biti dostupna isključivo prijava preko Portala eID.gov.rs.

Vodič u slikama kroz e-registraciju DOO-a i Uputstvo za korisnike (u PDF formatu), mogu olakšati korišćenje usluge eRegistracija osnivanja privrednog društva. U Vodiču je predstavljen primer za registraciju osnivanja DOO-a, u kojem član DOO-a podnosi prijavu za sebe, ima jednodomno upravljanje i nema uplaćeni ulog.

Onlajn plaćanje naknade za registraciju osnivanja privrednog društva vrši se u sistemu Visa, MasterCard ili Dina platnom karticom.

Način plaćanja objašnjen je u Tehničkom uputstvu za elektronsko plaćanje naknade.

Elektronski potpis se koristi za potpisivanje elektronske registracione prijave, ali i za potpisivanje dokumenata koji se prilažu uz prijavu.

Prilaganje elektronskih dokumenata i digitalizovanje

U postupku elektronske registracije osnivanja, svi dokumenti koji se prilažu moraju biti u elektronskoj formi.

Ovde je potrebno razlikovati dokumente (kao što je, npr. osnivački akt) koje osnivač (ili njegov punomoćnik) sâm izvorno sačinjava u elektronskoj formi i potpisuje svojim elektronskim sertifikatom od dokumenata koje izdaju treća lica ili državni organi, koja moraju biti overena elektronskim pečatom ili potpisom ovlašćenog lica trećeg lica/državnog organa koji je dokument izdao (npr. ako se prilaže elektronska potvrda banke o uplati osnivačkog uloga, onda ona mora biti potpisana elektronskim sertifikatom ovlašćenog lica banke).

Ako osnivač želi da registruje privredno društvo, a neki od dokumenata koje je dužan da priloži ne poseduje u elektronskoj formi, tada ima mogućnost digitalizovanja, odnosno pretvaranja dokumenta iz papirnog u elektronski oblik (koji se smatra kopijom). Da bi kopija bila verna originalu, odnosno da bi elektronski dokument koji se prilaže imao istu pravnu snagu kao originalni papirni dokument, potrebno je da bude overen (potpisan) elektronskim potpisom:

1) lica koje je taj dokument izdalo (npr. potvrdu banke o uplati osnivačkog uloga izdatu u papirnoj formi treba da overi ovlašćeni službenik banke svojim elektronskim potpisom), ili
2) lica koje je zakonom ovlašćeno za overu prepisa (javni beležnik – notar), ili
3) advokata koji je upisan u Imenik advokata Advokatske komore Srbije (uz uslov da je taj advokat istovremeno i punomoćnik koji podnosi registracionu prijavu).

Potpisivanje elektronskog dokumenta može da se obavi korišćenjem odgovarajućeg programa (npr. Adobe Acrobat Reader) ili korišćenjem besplatne usluge za elektronsko potpisivanje dokumenata, koja se nalazi na internet strani Agencije za privredne registre.

Rešenje o osnivanju privrednog društva u formi elektronskog dokumenta

Rešenje o osnivanju privrednog društva u formi elektronskog dokumenta, doneto u PDF formatu i potpisano elektronskim potpisom registratora, dostavlja se na adresu za prijem elektronske pošte koju je podnosilac uneo u prijavu, ili se može preuzeti iz same aplikacije, nakon završetka postupka elektronske registracije.

Ni jedna institucija ne sme da uslovljava sprovođenje određene procedure prilaganjem rešenja o osnivanju u papirnoj formi umesto rešenja u elektronskoj formi. Za slučaj da je neophodno posedovanje rešenja u papirnoj formi, potrebno je APR-u podneti:

• zahtev za izdavanje prepisa overenog odštampanog primerka elektronskog dokumenta – rešenja izdatog u elektronskoj formi, i
• dokaz o uplati naknade od 1.900,00 dinara.

Pitanja u vezi sa eRegistracijom mogu se uputiti Info-centru APR-a, putem telefona (011 418 1000) ili imejla (info@apr.gov.rs). Кorisnicima je na raspolaganju i Tehnička podrška APR-a (sd@apr.gov.rs).

Napomene u vezi sa podnošenjem elektronske prijave

Sistem za podnošenje elektronske prijave za registraciju osnivanja osmišljen je tako da korisnika usmerava tokom unosa podataka da registracionu prijavu popuni ispravno i u skladu sa relevantnim propisima. Na ovaj način, otklanjaju se najčešći nedostaci u prijavi koji dovode do negativne odluke registratora. Ipak, sistem nije u mogućnosti da prepozna sve potencijalne greške, te je svakako neophodno da se podnosilac prijave prethodno dobro informiše o postupku podnošenja elektronske prijave za registraciju osnivanja na zvaničnoj internet stranici APR-a (www.apr.gov.rs).

Чланак Kako se podnosi elektronska prijava za registraciju privrednog društva u APR-u се појављује прво на Biznis i Finansije.

U poslednja dva meseca u Srbiji je zabeželen porast broja firmi kojima su vlasnici sa ruskim ili ukrajiniskim pasošem. Očekuje se da će se ova ekspanzija nastaviti u bliskom narednom periodu, jer je to način da nesmetano nastave poslovanje sa svetom u sigurnom okruženju, piše portal Nova ekonomija.

U Srbiji je trenujtno više od 30.000 Rusa

– Očekujemo još velikih ruskih kompanija da će započeti posao ovde kao što je „Jandeks“ (Yandeks) koji namerava da preseli 300 zaposlenih, i „Luxoft“ sa istim brojem radnika – navode advokati i dodaju da obe firme već traže veće poslovne prostore.
Ostanak zavisi od domaćih uslova

Da su te kompanije tu „za stalno“ malo je verovatno, bar sudeći prema mišljenju advokata iskaznom na onlajn sastanku

„Ruske sankcije: Uticaj na kompanije u JIE“, koji je organizovala Pravna alijansa Jugoistočne Evrope (SELA).
Odluka o trajnom ili trajnijem zadržavanju je mnogo kompleksnija i ne zavisi samo od spoljnih i incidentnih uzroka, kakav su sankcije i iembargom, već u dobroj meri i od domaćih faktora – poslovnog i poreskog okruženja, troškova rada, cene nekretnina…

Prema podacima Nove ekonomije, u Srbiji je trenujtno više od 30.000 Rusa. Od početka rata 23. februara, pa samo do 1. aprila, više od 300 kompanija čiji su osnivači iz Rusije, započelo je poslovanje u Srbiji.
To je više od dve trećine broja firmi koje su registraone u prethodnoe tri godine.

Najviše se registruje kompanija iz oblasti koje se lako „sele“, poput programiranja, konsaltinga, IT usluga, veleprodaje…
Zapošljavaju između 10 i 70 ljudi, pokazuje iskustvo domaćih advokatskih kancelarija za poslovno pravo.
Pojedini agenti za nekretnine tvrde da je to jedan od razloga dodatnog skoka cena nekretnina u Beogradu i Novom Sadu. Rusi koji započinju posao, navopdno se sele sa celim porodicama, što bi značilo da ako ruska kompanija ima 300 ljudi, to je automatski priliv od 1.000 ljudi koji moraju negde da žive.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак „Preseljenja“ firmi iz Rusije u Srbiju značajna ali ne očekuje se da ovde i ostanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako piše Danas, osnovna poruka koja se čita između redova je da to otvara mogućnost nastavka poslovanja, odnosno izbegavanja sankcija.

Među ponudama su i konsultantske usluge vezane za poslovanje koje je objavilo udruženje „Dobrodošli u Srbiju“.
U oglasu stoji da poslovni tim, sastavljen od iskusnih međunarodnih bankara i korporativnih pravnika sa dubokim poznavanjem tržita Švajcarske, Andore i Letonije, pruža prilagođena poslovna rešenja koja Srbiju čine savršenim čvorištem za sve globalne poslovne potrebe klijenata. Navodi se i cena do 2.900 evra za osnivanje preduzeća i otvaranje ličnog bankovnog računa.

„Strancima u Srbiji najpotrebnija je pomoć pri osnivanju pravnog lica i savetovanje vezano za funkcionisanje pravnog sitema naše zemlje. Najviše problema imaju sa razumevanjem jezika i navikavanjem na novi sistem“, kažu za Danas u tom udruženju koje se posredovanjem u pokretanju biznisa bavi nešto više od četiri godine.

Naglašavaju da, iako se u poslednja tri meseca povećao broj zainteresovanih iz Rusije i Ukrajine, najveći broj klijenata i dalje dolazi iz Kine, dok je Indija zemlja iz koje dobijaju najviše upita. Većinu klijenata interesuje viza, a u najvećem broju kontakt sa srpskim partnerima ostvaruju preko sajta

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Srpske firme u Rusiji reklamiraju rad iz Beograda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovaj broj registrovanih firmi čini oko 25 odsto od ukupnog broja svih aktivnih pravnih lica čiji su osnivači iz ove države, navodi se u članku portala VOICE.

Dodaje se da je samo u martu mesecu u proseku osnivano devet preduzeća dnevno, dok je 1. aprila osnovano njih 27. Najviše je osnovano 25. marta, ukupno 51.

„Više od polovine ovih novoosnovanih pravnih lica, odnosno njih 169, registrovano je za računarsko programiranje. U Beogradu sedište ima 246 pravnih lica, a u Novom Sadu 48“, piše VOICE.

Kako portal navodi 62 pravna lica su registrovana na istoj adresi – Danila Lekića Španca 1 na Novom Beogradu, od čega 60 za računarsko programiranje, a 22 na isti dan, 25. marta

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Rusi osnovali 323 firmi u Srbiji od početka rata u Ukrajini се појављује прво на Biznis i Finansije.

Novi vlasnici preduzeća moraju da traže odobrenja, licence i dozvole, a države često zahtevaju od firmi da imaju minimalni uplaćeni kapital, odnosno određeni iznos gotovine u banci. Ovi procesi nisu samo skupi, već umeju da budu i dugotrajni i komplikovani. Na primer, pre nego što su zakonski pojednostavljene procedure pokretanja biznisa koje su podstakle veći nivo preduzetništva, saudijske kompanije morale su da prođu kroz 13 procedura i da imaju 1,057 odsto prihoda po glavi stanovnika u banci pre otvaranja radnji.

Troškovi i procedure

Projekat Svetske banke ‘Doing Business’ vodi podatke o troškovima i procedurama koje su potrebne za pokretanje male do srednje firme sa ograničenom odgovornošću u svakoj zemlji. Portal BusinessFinancing.co.uk je ove brojke pretvorio u američke dolare i uporedio ih sa prosečnim prihodom na lokalnom nivou, kako bi se mogli mapirati troškovi i mogućnost pokretanja biznisa širom sveta.

Podaci koji su se posebno istakli pokazali su da je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima najskuplje pokrenuti biznis, te su troškovi startapa oko 7.443,51 dolar. Zatim, za pokretanje poslovanja u Ruandi prve dve godine nema nikakvih naknada, a u Sloveniji je jedini ‘trošak’ kapitalni zahtev od 7.500 evra bez naknade.

Pokretanje novog biznisa najmanje je pristupačno u Kongu, gde naknade u iznosu od 1.232 dolara iznose 2.554 procenta prosečnog mesečnog prihoda. S druge strane, u Kazahstanu je za pokretanje posla potrebno samo dva odsto prosečnog mesečnog prihoda (12 dolara, u odnosu na 531 dolar).

Niske plate i visoke naknade otežavaju pokretanje posla u većem delu Afrike. Prosečna mesečna plata u Kongu iznosi samo oko 50 dolara, što znači da je 1.232,08 dolara početnih troškova za osnivanje biznisa praktično nedostižno za većinu nezavisnih preduzetnika. Sličan, iako ne tako drastičan, raskorak postoji u Centralnoafričkoj Republici, Čadu i Maliju, kao i u Haitiju, Jemenu i Siriji. Surinam u Južnoj Americi ima nešto veće plate, međutim veće naknade stavljaju surinamske novoosnovane kompanije u sličnu poziciju.

Uprkos svemu navedenom, ne dele svi nisko plaćeni preduzetnici istu sudbinu. U Ruandi, gde je mesečna zarada oko 51 dolar, nema naknada u prve dve godine poslovanja, kako bi se preduzetnicima omogućilo da ‘razrade’ biznis. Prihod u Azerbejdžanu sličan je onom u Surinamu, ali naknade iznose samo 10,59 dolara ili četiri odsto mesečnog prihoda. Velika Britanija ima najbolje od oba sveta: naknade od samo 17 dolara (12 funti, plus jedan procenat kapitala kompanije i dva odsto akcionarskog kapitala firme), uz prosečni prihod od 2.985,42 dolara mesečno.

U Evropi 12 zemalja sa taksama ispod 100 dolara

Postoji 11 zemalja u Evropi sa naknadama za pokretanje poslovanja većim od 1.000 dolara, ali u njima je prosečna mesečna plata veća od 2.000 dolara. To je gotovo neosetno u zemljama kao što su Norveška ili Švajcarska, gde mesečna zarada od oko 5.500 dolara pokriva četiri takve naknade, ali nije tako pristupačno u Italiji, gde su najveći troškovi za pokretanje biznisa u Evropi (4.895 dolara) dvostruko veći od 2.403 dolara prosečnog mesečnog prihoda.

S druge strane, 12 zemalja ima takse manje od 100 dolara. U Sloveniji nema nikakve naknade za pokretanje biznisa, ali je neophodno da se na poslovnom računu ima 7.500 evra (9.168 dolara). Velika Britanija je jedno od najjeftinijih mesta za početak poslovanja, tamo se naplaćuje taksa od 12 funti prilikom registrovanja firme.

Kada je reč o Srbiji, podaci iz ove analize pokazuju da je prosečan trošak za pokretanje biznisa u Srbiji oko 112 dolara, što je 24 odsto prosečnih mesečnih prihoda. Ipak, kako za Biznis.rs kaže Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku, kada je pokretanje biznisa u pitanju najjeftinije što čovek u Srbiji može da uradi jeste da osnuje jednu od dve forme preduzeća.

Društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) ili preduzetnik

„U društvu sa ograničenom odgovornošću ne morate da imate čak ni zaposlene, pod uslovom da je osnivač već negde drugo zaposlen. Tu možete da idete sa minimalnim troškovima i ta firma može da vas košta od 200 do 400 evra godišnje, a to su troškovi knjigovodstva i osnovnog održavanja plaćanja nekih taksi, što može da ide i do 500 evra godišnje, ako tako dogovorite saradnju sa nekim knjigovođom, pošto ima manje posla. Naravno, kako firma radi više i knjigovodstvo se uvećava i firma usput stiče još neke obaveze. Ugrubo, osnivanje biznisa uz još neke minimalne troškove održavanja može da izađe do oko 500 evra za d.o.o.„, objašnjava naš sagovornik.

Druga opcija je kada je reč o preduzetniku koji prijavi sam sebe i tada je, kaže Rajić, nešto drugačija priča.

„Ako imate d.o.o. ne možete novac sa računa da podignete kao vlasnik. Jedini način je da na kraju godine iskažete dobit firme i da tada isplatite sebi dividendu. To je jedna opcija. Druga je da, ako postanete preduzetnik, zaposlite sebe ili nekoga iz vašeg okruženja i toj osobi uplatite minimalne obaveze, osnovicu, što je između 300.000 i 350.000 dinara godišnje.

Troškovi  zavise od opštine

Troškovi dosta zavise od opštine u kojoj će firma biti osnovana. Ako je, na primer, to neka beogradska opština, onda ćete plaćati između 600.000 i 700.000 dinara, a ako je u pitanju neka nerazvijena opština u Srbiji koja koristi minimalne osnovice i stope koje su na nivou minimalne zarade za oporezivanje, onda će to biti oko 350.000. Dakle, tu ne postoji univerzalno pravilo“, navodi koordinator Mreže za poslovnu podršku.

On je dodao da, ako se uzme srednja vrednost za Srbiju, računa se oko 450.000 dinara godišnje (oko 4.000 evra), jer je, smatra on, najoptimalnije uzimati prosečnu vrednost.

„Kada preduzetnik plati taj porez, on nema obavezu vođenja poslovnih knjiga do iznosa od osam miliona dinara i ne ulazi u PDV, i sve što mu ostane on može da koristi za plaćanje troškova i da podiže, što je pogodno za male preduzetnike koji tek započinju neki posao. To su dva osnovna modaliteta, a kada kažete biznis, ako to podrazumeva i neku početnu investiciju, određena ulaganja, a zavisi i od onoga čime se bavite, troškovi mogu da variraju. Sve to zavisi od toga da li proizvodite nešto ili pružate uslugu. Najmanji troškovi su u IT industriji, ali tu morate da imate kvalifikovane radnike, a možete početi uz pomoć računara i sa jednom dobrom internet vezom“, zaključuje Rajić.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Za osnivanje firme u Srbiji potrebno 112 dolara, Italija najskuplja u Evropi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Velika je razlika u tome da li osnivate preduzetničku firmu ili društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.).

Kada osnivate d.o.o to možete da uradite i sa recimo 100 dinara i odgovarate samo za tih 100 dinara, šta god da se dogodi. A kada ste preduzetnik odgovarate sa svom svojom imovinom. Ljudi obično nisu svesni te ogromne razlike.

„Ako neko ulazi u rizične poslove, a preduzetnik je, svoju odgovornost može da osigura, dok d.o.o. je društvo sa ograničenom odgovornošču, to znači da se odgovornost odnosi samo na uplaćeni ili uneseni kapital, preko toga ne postoji odgovornost. On kao vlasnik nema odgovornost, samo preduzeće“, objašnjava razliku za Biznis.rs dr Milan Kovačević.

Prednost poslovanja kao preduzetnik u odnosu na d.o.o je jedino kod paušalno oporezovanih, to je najčešći razlog zbog koga se ljudi odlučuju da rade kao preduzetnici.Takođe, bitno je napomenuti da odgovornost preduzetnika za obaveze ne prestaje brisanjem preduzetnika iz Registra APR. Što znači da poverioci preduzetnika mogu svoja potraživanja zahtevati sudskim putem od fizičkog lica preduzetnika i nakon brisanja iz registra.

Poreski savetnik iz PSK Accounting agency, Gordana Aritonović kaže da registracijom u Agenciji za privredne registre preduzetnik dobija matični broj i PIB kao i svako pravno lice, ali „preduzetnička radnja“ nije odvojen entitet od tog fizičkog lica. Upravo iz ovog razloga preduzetnik za obaveze prema trećim licima odgovara celokupnom svojom imovinom.

Odgovornost za dugove

„Reč ‘preduzetnička radnja’ namerno stavljam pod navodnike zato što ona u Zakonu ne postoji kao formulacija. U Zakonu postoji samo preduzetnik, a ‘radnja’ se odomaćila kao naziv u svakodnevnom govoru da bi se nekako odvojilo to fizičko lice i ‘preduzetnička radnja’“, objašnjava Aritonović.„Da biste bili d.o.o vi morate voditi knjige, a kao preduzetnik možete izabrati da li ćete biti preduzetnik koji će voditi knjige ili paušalac. Imate opciju da li ćete voditi knjige ili ne. Onda se kod poreske uprave registrujete za paušalno oporezivanje, dobijete procenu u odnosu na delatnost, lokaciju, odrede vam koliko oni misle da je vaš prihod, na to se obračunaju porezi i doprinosi i onda vi ne morate da vodite knjige“, kaže Kovačević.

Takođe, mnogi se pri odlučivanju da započnu sopstveni biznis vode i time da u slučaju prestanka sa radom, dugovanja ili drugih nepredviđenih okolnosti, članovi porodice preduzetnika snose odgovornost za dugove.

„Preduzetnik je registrovano fizičko lice koje obavlja delatnost, samo to fizičko lice, jedino u slučaju da je napravio ortakluk, pa je više njih registrovano, onda preuzimaju odgovornost svi. Članovi porodice ne odgovaraju za obaveze preduzetnika. Samo preduzetnik, jer je on solo lice, takoreći inokosni preduzetnik“, navodi Kovačević.

U slučaju da je preduzetnik suvlasnik sa nekim od članova porodice onda njegovo parče može da se tereti i taj deo u tom smislu može uticati na članove porodice.

Naš sagovornik smatra da ono na šta treba da paze preduzetnici je da su oni pod neograničenom odgovornošću, što znači da odgovaraju sa čitavom svojom imovinom.

Izvor: Biznis.rs

Foto: Pixabay

Чланак Da li osnovati preduzetničku firmu ili društvo sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) ? се појављује прво на Biznis i Finansije.