Milos, Kikladi

Ovo je veoma instagramično ostrvo sa kojeg ćete se vratiti sa prelepim fotografijama prirode i mora. U pitanju je vulkansko ostrvo na kojem se mogu pronaći stene i kamenje u raznim bojama, počev od crvene, preko braon, do bele. Sve one prave izuzetan kontrast kada se nalaze tik pored tirkizno plave vode koja ih okružuje.

Od svih kikladskih ostrva Milos ima najviše plaža, ukupno 70, a osim lepe boje vode karakteriše ga i tipična kiklandska arhitektura – bele kuće sa drečavo plavim vratima i prozorima. Ukoliko odlučite da letujete tamo turistički vodiči će vam posavetovati da posetite autentična ribarska sela, kao i drevno antičko pozorište, katakombe i vetrenjače.

Foto: David Tip, Unsplash

Koufonisia , Kikladi

Ovu grupu ostrva čine tri mala ostrva: Pano ili Ano Koufonisi, zatim Kato Koufonisi i Keros, od kojih je samo jedno naseljeno. To je Ano Koufonisi, stoga se ono savetuje turistima, jer se na njemu mogu naći smeštaj i prodavnice.

Ovo ostrvo poseduje veoma autentičnu gastronomsku ponudu, a njegov najveći adut su plaže sa zlatnim peskom i tirkizno plavom vodom. Međutim, na celoj obali ovog ostrva može se pronaći i mnoštvo uvalica koje izgledaju kao prirodni bazeni, kao i više interesantnih pećina za istraživanje. U njegovoj blizini nalazi se nenaseljeno ostrvce Glaronisi na kojem galebovi ležu jaja. Ono je jedan od prirodnih dragulja ovog podneblja.

Foto: Rania Samara, Unsplash

Kastelorizo, najudaljenije ostrvo Dodekaneza

Najmanje grčko naseljeno ostrvo nalazi se samo na dva kilometra udaljenosti od Turske. Zato ne čudi što je na njemu zastupljen specifičan otomanski tip arhitekture, što znači da su kuće uske, sa drvenim balkonima. Iako je ostrvo malo na njemu i u njegovoj blizini zaista ima šta da se vidi, počev od Plave pećine koja je znatno veća od poznate Plave pećine na Kapriju, pa sve do manastira, džamije koja je pretvorena u muzej i mesta za organizovano ronjenje.

Možda će vam se na prvi pogled ovo ostrvo učiniti poznato. Za tu vrstu slave ono može da zahvali činjenici da je na njemu sniman film Mediteraneo. No, uprkos svetskoj slavi koju mu je doneo film nagrađen Oskarom, na njemu nema mnogo turista.

Foto: Etienne Dayer, Unsplash

Alonizos, Sporadi

Pored dva najpoznatija ostrva Sporada – Skijatosa i Skopelosa – nalazi se još jedno, ništa manje lepo, ali manje poznato. Alonizos je mirno mesto za odmor sa mnogo zelenila među kojim preovlađuju borovi. Zbog toga je ovo ostrvo poznato kao raj za hajkere.

Iako je među prvim grčkim naseljenim ostrvima, sada na njemu živi samo 2.750 stanovnika. Do njega se dolazi trajektom iz luke Volos ili avionom do Skijatosa pa zatim opet morskim putem.

Foto: Eleni Afiontzi, Unsplash

Paksos i Antipaksos, biseri Jonskog mora

Od ova dva ostrva poznatiji je Paksos koji se nalazi na udaljenosti od 15 kilometara od Krfa. Okružen je mnoštvom maslinjaka a krasi ga i piktoreskno ribarsko selo u kojem je tempo života veoma spor i opušten. Za neveliki broj turista na ovom ostrvu zaslužna je činjenica da ono nema aerodrom te se do njega može stići samo trajektom.

Foto: Petar Lazarevic, Unsplash

Antipaksos se nalazi na tri kilometra od Paksosa, i prva asocijacija na njega su bespregledni nizovi vinograda. Budući da ima veoma malo stanovnika i da uopšte nema razvijen turizam turistima se preporučuje da ovo ostrvo posete u sklopu jednodnevnog izleta sa okolnog Paksosa. Ako odete na Antipaksos obavezno probajte lokalno vino. Probajte ga i ako ne odete, budući da se ono može pazariti i u prodavnicama na Paksosu.

Foto: Marina T Alamanou, Unsplash

Simi, Dodekanezi

Ovo brdovito ostrvo poznato je po razigranoj šarenoj arhitekturi, ali i lepim i čistim plažicama i pećinama. Ljubitelji prirodnih lepota i mora uživaju u njegovim skrivenim plažama i mnoštvu interesantnih zaliva. Međutim ovo ostrvo je namenjeno i ljubiteljima lepota koje je stvorila ljudska ruka budući da se zbog zaštite kulturnog nasleđa na njemu ništa nije menjalo već decenijama, osim što su kuće namenjene smeštaju turista renovirane, ali tako da zadrže svoj prvobitni izgled.

Foto: dimitrisvetsikas1969, Pixabay

Pored svega navedenog, na našem sajtu možete pročitati i reportažu sa Samosa, ostrva u blizini Turske, koje je još uvek donekle divlje i originalno.

Izvor: Greek Reporter

Чланак Grčka ostrva na kojima nema mnogo turista се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ako je zlato sigurna luka u doba korone, izgleda da su udaljena ostrva još sigurnija. Što izlovanije to bolje, glasi novo pravilo za bogate investitore, koji masovno kupuju ostrva na koja se povlače u bekstvu od virusa.

Tako je ostrvo Ostrvo Mai, na Fidžiju, sa oko 32 hektara tropske šume, uvalama i plažama koje krase koralni grebeni, nedavno prodato za više od četiri miliona dolara.

Ostrvo je prodato takoreći „džabe“ u poređenju sa grčkim ostrvom u Jonskom moru, daleko od civilizacije ali sa površinom od 1.100 hektara, koje košta pukih 45 milona evra.

Ostrvo dobijeno na pokeru sada skoro 20 puta skuplje

Nešto povoljnije se nudi australijsko ostrvo Pumpkin Island, za samo 24,6 miliona dolara. To je više nego fer cena, tvrde aktuelni vlasnici, obzirom da je ovo ostrvo po njihovim rečima sigurno utočište od pandemije.

Vlasnici ne objašnjavaju zašto onda takvo skrovište prodaju umesto da sami tu ostanu, ali stvari postaju jasnije kada se sazna koliko je ostrvo njih koštalo. Porodica u čijem je vlasništvu, kupila ga je pre 17 godina za 1,3 miliona dolara i to od čoveka koji je ostrvo osvojio u igri pokera.

Može nešto i da se zasadi za prehranu, ako baš zagusti

Južni Pacifik, Karibi, pa i udaljeni delovi SAD i Evrope su među najpopularnijim destinacijama za kupovinu „privatnih skrovišta“, kažu agenti za prodaju nekretnina za „Fajnenšl tajms“.

Potražnja ne vlada samo za egzotikom, već i za ostrvima sa dovoljno luksuza. Primera radi, nepoznati kupac je nedavno kupio Horse Island, 157 hektara privatnog skloništa uz jugozapadnu obalu Irske, za 5,5 miliona evra. Osim ogromne vile na ostrvu, Horse Island ima šest kuća za goste, teniski teren i heliodrom.

Agenti za nekretnine ističu još jednu prednost: ostrvo je ranije bilo poznato po poljoprivredi, što znači da će novi vlasnik moći da uzgaja dovoljno hrane za preživljavanje, ako dodatno zagusti sa pendemijom.

Bolje uložiti u ostrvo nego u auto

Utešno zvuči poruka nemačkog preduzetnika, koji je za „Fajnenšl tajms“ rekao da je tokom pedeset godina svoje karijere prodao preko 3.000 ostrva. „Ne morate biti milijarder da biste kupili ostrvo. Ako možete da priuštite bolji automobil, možete da postanete i vlasnik ostrva“, tvrdi iskusni prodavac.

Šta to konkretno znači? Nemački preduzetnik navodi primere da je nedavno prodao nekoliko jeftinijih ostrva u Skandinaviji i Kanadi, među njima i jedno malo ostrvo uz obalu Finske za manje od 100.000 evra.

Чланак Pomama za kupovinom ostrva се појављује прво на Biznis i Finansije.