Kapitalni objekti (tuneli, kolektori, crpne stanice, retenzije) koji su predviđeni u Generalnom rešenju beogradske kanalizacije iz 1977. godine uglavnom nisu izvedeni, a većinu retenzija koje su tada planirane – sada je nemoguće izvesti, jer se u međuvremenu planskom i neplanskom urbanizacijom dogodila promena ovih površina.

To su neki od glavnih identifikovanih problema u radu beogradskog kanalizacionog sistema (BKS), vidi se iz Strategije uređenja i održavanja vodotoka drugog reda na teritoriji Beograda.

Strategiju je izradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, a Sekretarijat Sekretarijat za zaštitu životne sredine objavio je javni uvid i javnu raspravu o predlogu akta o proglašenju Strategije.

Beogradski kanalizacioni sistem (BKS) prostire se na površini od oko 15.000 hektara i obuhvata prostor starog Beograda, Novi Beograd, Zemun i pojedina naselja na levoj obali Dunava.

Na kanalizacionu mrežu, izgrađenu u desetak gradskih opština, priključno je preko 1.200.000 stanovnika. Ipak, veliki broj stanovnika koristi sopstvene septičke jame.

Kanalizacijom se evakuišu atmosferske, upotrebljene otpadne vode, upotrebljene vode industrije, kao i deo drenažnih voda i voda vodotoka.

Nagomilani problemi

U strategiji su identifikovani neki od glavnih problema beogradskog kanalizacionog sistema.

Jedan od tih problema je i što kapitalni objekti (tuneli, kolektori, crpne stanice, retenzije) koji su predviđeni u Generalnom rešenju beogradske kanalizacije iz 1977. godine uglavnom nisu izvedeni.

„Većinu retenzija (prostor koji služi za akumulisanje ili izlivanje vode prilikom prevelikog dotoka) koje su tada planirane, više je nemoguće izvesti, jer se u međuvremenu planskom i neplanskom urbanizacijom dogodila promena ovih površina“.

Pored nedostatka postrojenja za prečišćavanje voda, neizvođenja kapitalnih objekata, problem je i što je određeni broj crpnih stanica kanalizacionog sistema u lošem stanju, kao i to što je kanalisanje atmosferskih otpadnih voda nepotpuno realizovano.

„Kanalisanje atmosferskih voda je nepotpuno realizovano, jer izgradnju saobraćajnica nije pratila realizacija potrebnih objekata za kišne vode. U slivnim područjima nekadašnjih potoka (na primer Mokroluški, Кumodraški, Banjički, Bulbuderski i Čuburski) izgrađene su široke saobraćajnice čime je promenjen prirodni režim oticanja atmosferskih voda“, piše u strategiji.

Poseban problem za BKS su, kako se dalje navodi, neplanska naselja za koje ne postoji koncept prikupljanja i odvođenja upotrebljenih voda, kao ni zaštita od atmosferskih voda.

Problem je i delimično plavljenje pojedinih nižih zona grada iz kanalizacije, pri veoma visokim nivoima Save i Dunava, piše u strategiji.

Puno grešaka

Takođe, Katastar podzemnih instalacija, odnosno deo katastra koji se odnosi na kanalizaciju je nepotpun, sa mnogim greškama koje onemogućavaju analizu rada kanalizacionog sistema.

Javni uvid u Strategiju obezbeđen je od 24. oktobra do 2. novembra putem sajta Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda. Javna rasprava o predlogu akta o proglašenju Strategije održaće se 3. novemvbra sa početkom u 14 časova.

Ova Strategija, kako se navodi, predstavlja planski dokument kojim se utvrđuju dugoročni pravci upravljanja vodotocima II reda i na osnovu kojeg će se sprovoditi reforme sektora voda, kako bi se dostigli potrebni standardi u upravljanju vodotocima II reda na teritoriji Beograda.

Izvor: Nova ekonomija

Foto: Pixabay

Чланак Beograd nije izgradio nijedan od pet planiranih prečišćivača voda се појављује прво на Biznis i Finansije.

Mnogi Beograđani proteklih dana su bili u dilemi odakle dolaze neprijatni mirisi koji su se osećali širom grada. Neki su se i šalili da je to što mogu da namirišu stajsko đubrivo i kanalizaciju dobra stvar jer znači da imaju čulo mirisa – dake, da nemaju koronu.

Misteriju šta se to oseća u Beogradu razrešio je zamenik gradonačelnika gledaocima televizije Hepi – otpadne vode.

“Verovali ili ne, u Beogradu postoji tačno 100 direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav i godišnje se u naše reke izlije fekalija ekvivalentnih zapremini 60.000 olimpijskih bazena. Ne postoji grad veličine Beograda u Evropi koji na taj način uništava svoje reke. Leti, kada se vodostaji spuste, kanalizacija se ne izlije direktno u reku i zbog toga se osećaju neprijatni mirisi”, rekao je on.

Fabrika za prečišćavanje otpadnih voda

Goran Vesić je istom prilikom najavio i skori početak izgradnje fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom selu, koja će „pokriti” teritoriju na kojoj živi milion i po ljudi. Time bi emisija otpadnih voda u Dunav i Savu trebalo da bude smanjena za 80 odsto. On je precizirao da je vrednost tog projekta samo u prvoj fazi 285 miliona evra, dok će druga koštati između 400 i 500 miliona evra.

Ovo međutim neće u potpunosti rešiti problem otpadnih voda u prestonici. U Beogradu je potrebno da se izgradi ukupno pet fabrika za preradu otpadnih voda. Sledeća fabrika, za koju je projekat već gotov, jeste ona u Batajnici čija će izgradnja početi kada krene posao u Velikom selu, kaže Vesić i dodaje da trenutno sa Evropskom investicionom bankom pregovaraju o projektovanju fabrike u Ostružnici, a potom slede Obrenovac i Grocka. Ukupna vrednost ovih pet fabrika trebalo bi da bude milijardu evra.  U prečišćavanje otpadnih voda u celoj zemlji potrebno je uložiti skoro pet milijardi evra.

Međutim, one nisu jedine koje izazivaju neprijatnost Beograđanima sa izoštrenim čulom mirisa. Zamenik gradonačelnika je dodao da neprijatne mirise donekle uzrokuje i stajsko đubrivo sa njiva oko Beograda.

Izvor: Beoinfo

Foto: Thoxuan99, Pixabay

Чланак Otpadne vode uzrok neprijatnih mirisa koji su se ovih dana osećali u Beogradu се појављује прво на Biznis i Finansije.