I pre 2022. godine i ovih poslednjih ekonomskih potresa koji su nas uzdrmali, trebalo je razmišljati o vrsti kamate u trenutku kada ste sa bankom pregovarali o kupovini kredita.

Utisak je da su svi koji su podizali kredite pre 2020. godine manje brinuli o vrsti kamate. Međutim, okolnosti su na određeni način naterale građane Srbije da sada mnogo više pažnje obrate na deo u ugovorima pod nazivom „vrsta kamate“ i da dobro pogledaju da li piše „fiksna“ ili možda „varijabilna“.

Ovo se, naravno, događa zbog rasta evropske referentne kamatne stope, poznatije i kao EURIBOR, a rast te stope utiče i na to da ćete plaćati veću ratu kredita, ukoliko ste od banke kupili kredit sa varijabilnom kamatnom stopom.
Ukoliko želite da na dnevnom nivou pratite promene u visini euribora, to možete uraditi na ovom linku.

Fiksna kamatna stopa

Zbog ovih promena, za koje ne može tačno da se utvrdi kako će se kretati na duži rok, građani trenutno više „naginju“ ka tome da kupe kredite sa fiksnom kamatnom stopom, kako bi imali što manje iznenađenja u otplati, bez obzira da li je reč o keš kreditu, kreditu za refinansiranje ili stambenom kreditu.

Sa druge strane, oni koji su kupili kredite sa varijabilnim kamatama, sada traže mogućnost da nekako preguraju veću ratu.

U suštini, ukoliko imate stambeni kredit sa varijabilnom kamatom koji vam pravi poteškoće u otplati, za vas postoje dva rešenja.

refinansiranje stambenog kredita – ovo je opcija koju pod obavezno treba razmotriti ukoliko imate problem sa otplatom stambenog zajma

zamena varijabilne kamate fiksnom kamatom

Izvor: Kamatica.com

Foto: Pixabay

Чланак Da li je moguće promeniti vrstu kamate tokom otplate stambenog kredita? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Stručnjacima objašnjavaju koje sve mere preduzima banka kad se nađe u riziku od toga da klijent prestane da plaća rate, ali i koje su mere koje dužnik treba da preduzme kako ne bi došlo do toga da mu od banke stižu opomene ili da bude primoran da proda stan na aukciji.

Predsednik udruženja „Efektiva“ Dejan Gavrilović kaže da banke imaju mere kojima od ovakvog scenarija štite sebe, ali ne i klijenta.

Kako se štite klijenti?

„Banka neće da uradi ništa“, kratko kaže Gavrilović.

On objašnjava da kad korisnik kredita upadne u problem i sve mu je teže ili je nemoguće da nastavi s otplatom, u većini slučajeva moraće sam da smisli kako da reši ovu situaciju.

Ipak, ono što banka može da uradi je da korisniku ponudi grejs period, tokom kojeg će mu naplaćivati kamatu, dok će glavnica da „miruje“ ili da ponudi klijentu reprogam, odnosno duži period otplate kredita.

„Kad se produži period otplate, korisniku kredita se rata smanji za određeni iznos, koji može da bude dovoljan, ali se poveća ukupna cena kredita. Jer, kad se poveća rok, plaća se na kraju i veća kamata, tako da je pitanje šta dužnik time dobija. Treća opcija koju banka može da ponudi je raskid ugovora“, kaže sagovornik portala Nova.rs.

Bolje sprečiti nego lečiti

S druge strane, Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka, ističe da bankama nije u interesu da do toga dođe, a da je bolje sprečiti nego lečiti.

„Postoji osiguranje u slučaju gubitka posla, koje se plaća oko dva evra mesečno. To znači da, ukoliko klijent izgubi posao, što je najčešći razlog zašto neko ne može da nastavi s otplatom kredita, osiguranje će plaćati rate narednih šest meseci“, kaže Vasić za Nova.rs.

On ističe da je bitno da se ovo uradi dok je klijent još zaposlen, jer kad izgubi posao – već je kasno.

Međutim, čak i kad dođe do toga da klijent ne može da otplaćuje rate, treba da se obrati svom bankaru.

„Banci zaista nije u interesu da pokreće postupak za oduzimanje stana, već da novac dobije nazad u dogovorenom vremenskom periodu“, zaključuje Vasić.

Dejan Gavrilović kaže da kad mere banke za pomoć klijentima više ne funkcionišu, tad predstoji raskid ugovora.

„Nakon toga banke pokreću sredstva obezbeđenja“, navodi Gavrilović za naš portal.

Šta su mere obezbeđenja?

„Uglavnom je ta mera obezbeđenja hipoteka, stan se prodaje, ukoliko je u pitanju stambeni kredit. Ako nije, onda banka naplaćuje od imovine, rate se skidaju od plate žirantu i slično. Kad je alarm za pokretanj ovih mera, zavisi od banke do banke“, objašnjava naš sagovornik.

Kako kaže, neka banka čeka šest meseci, neka godinu dana, a sve zavisi od toga koje informacije imaju o klijentu.

Tako će bankar, ako vidi da je klijent „gotov“ brže pokrenuti mere obezbeđenja, ali ukoliko vidi da je njihov klijent obrazovan ili da ima dobar CV, odnosno da ima šanse da pronađe novi posao ukoliko je to razlog što ne može da nastavi sa otplatom, prema njemu će biti strpljiviji.

Naravno, pre nego što krene u sprovođenje „agresivnih mera“, banka će svog klijenta da podseti da je „probio“ rok za isplatu rate, ali ako ni nakon toga isplate ne bude, šalje se pisana opomena i počinje se sa zaračunavanjem zatezne kamate.

Iako se visina zatezne kamate precizira ugovorom o kreditu, najčešće je to zakonska kamata koja je trenutno na nivou od čak 12 odsto.

U slučaju da klijent ni tada nije u mogućnosti da isplati ratu, banka šalje drugu pismenu opomenu, a u celu priču sada ulazi i žirant.

Žirant je osoba koja se obavezuje da će, ukoliko korisnik kredita iz bilo kog razloga ne bude izmirivao svoje obaveze, da nastavi sa plaćanjem umesto samog dužnika.

Iako Gavrilović ističe da banke mogu da budu strpljivije s pojedinim korisnicima, portal Kamatica piše da je dovoljno da klijent svoje obaveze ne izmiri 60 dana. Već tada sledi prijava Kreditnom birou.

Inače, Kreditni biro predstavlja jedan od ključnih koraka prilikom zaduživanja, s obzirom na to da je on pokazatelj kreditne sposobnosti.

Naravno, moguće je i da dužnik ostane bez nekretnine, ukoliko je podigao stambeni kredit, odnosno da se pokrene postupak aukcije.

Kako je Gavrilović rekao, jedna od mera obezbeđenja koje preduzimaju banke jeste aktiviranje hipoteke na stan.

To u praksi znači da, ukoliko sud donese takvu odluku, stan se prodaje, a na punu cenu kredita dodaju se različiti pravni troškovi.

Kad se nekretnina proda, od cene se oduzimaju iznos kredita i pravni troškovi, a preostali iznos se uplaćuje vlasniku stana.

Međutim, prema Zakonu o hipoteci, aukcija se ne zakazuje po punoj procenjenoj vrednosti nekretnine. Naime, prva aukcija se zakazuje po početnoj ceni od 75 odsto procenjene vrednosti nekretnine, a druga po ceni od 60 odsto.

Drugi način je aukcija na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kada će cena na prvoj aukciji cena biti 60, a na drugoj 30 odsto procenjene vrednosti nekretnine.

Izvor: Nova.rs

Foto: Pixabay

Чланак Koje mere preduzima banka kad klijent prestane da plaća rate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Imajući u vidu složenost uticaja okolnosti izazvanih pandemijom kovida 19 na građane i privredu, Narodna banka Srbije utvrdila da postoji prostor za preduzimanje dodatnih mera koje imaju za cilj olakšano izmirivanje obaveza dužnika koji se suočavaju sa teškoćama usled pandemije kovida 19 i odgovorno upravljanje kreditnim rizikom banaka i davaoca finansijskog lizinga u trenutnim okolnostima, navedeno je u saopštenju.

NBS ovim odlukama propisuje mere i aktivnosti koje su banke i davaoci finansijskog lizinga dužni da primene u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom, što podrazumeva blagovremeno identifikovanje potencijalnih poteškoća kod dužnika i preduzimanje odgovarajućih koraka.

Upravo iz tog razloga, NBS propisuje im obavezu da dužniku (fizičkom licu, poljoprivredniku, preduzetniku i privrednom društvu), koji usled okolnosti izazvanih pandemijom kovida 19 nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze prema banci ili davaocu finansijskog lizinga, odnosno koji može imati teškoće u izmirivanju tih obaveza, na njegov zahtev, odobri olakšicu u otplati obaveza.

Ko ima olakšice?

NBS je procenila da potrebu za olakšicama imaju posebno nezaposlena lica, dužnici čiji su prosečni neto mesečni prihodi u poslednja tri meseca ispod proseka zarada u Republici Srbiji, kao i dužnici sa prosečnim neto mesečnim prihodima u poslednja tri meseca do 120.000 dinara, a čiji neto mesečni prihod je manji za 10% ili više u odnosu na prihod pre 15. marta 2020. godine i čiji je stepen kreditne zaduženosti, odnosno opterećenost mesečnih primanja kreditnim i drugim obavezama iznad 40% tih prihoda.

Za poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva ocenjeno je da je olakšice u otplati obaveza potrebno ponuditi naročito dužnicima koji su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda, odnosno prometa od najmanje 15% u odnosu na 2019. godinu ili je došlo do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije kovida 19.

Takođe pravo na navedene olakšice imaće i dužnici koji su u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu po osnovu bilo koje obaveze na koje se odluka primenjuje. Pored navedenog, ostavljena je mogućnost bankama i davaocima finansijskog lizinga da na obrazložen zahtev dužnika, ukoliko usled drugih činjenica i okolnosti ocene da je došlo do pogoršanja finansijskog položaja i nemogućnosti izmirivanja obaveza dužnika, odobre olakšice dužniku.

Odobravanje grejs perioda od 6 meseci

Olakšice koje su predviđene odlukama odnose se na reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od 6 meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica. Tokom grejs perioda, banka obračunava kamatu, pri čemu se dužnik, u samom zahtevu, opredeljuje da li će plaćati kamatu tokom trajanja grejs perioda ili nakon njegovog isteka.

Drugi kreditni proizvodi ‒ kreditna kartica i dozvoljeno prekoračenje računa, mogu biti obuhvaćeni olakšicama u skladu sa ovom odlukom, na način da se odobri kredit za refinansiranje obaveza po osnovu tih proizvoda uz grejs period od šest meseci, i ugovorenu mesečnu otplatu pri čemu se period otplate produžava na način da mesečne obaveze ne budu veće u odnosu na mesečne obaveze koje bi dužnik inače plaćao po tom proizvodu.

„Posebno ističemo i da banke, odnosno davaoci finansijskog lizinga ne mogu naplatiti naknadu za preduzete mere i aktivnosti u skladu sa odlukama, kao ni troškove koje mogu imati u vezi s tim merama i aktivnostima, uključujući i troškove za obradu zahteva klijenta, osim troškova neophodnih za odobravanje potraživanja, a koje ne utvrđuje banka odnosno davaoci finansijskog lizinga (npr. kreditni biro ili katastar nepokretnosti)“, navedeno je.

Donete odluke stupaju na snagu sutra 15.12.2020. godine

U skladu sa odlukama, banke i davaoci finansijskog lizinga će najkasnije do 22.12.2020. godine na svojoj internet-prezentaciji i u svojim poslovnicama objaviti obaveštenje kojim se dužnici informišu o mogućnostima podnošenja zahteva za dobijanje olakšica, kao i o uslovima koji u tom smislu treba dužnik da ispunjava.
Svi dužnici koji ispunjavaju propisane uslove mogu podneti banci/davaocu finansijskog lizinga zahtev za dobijanje olakšica elektronskim putem ili poštom, kao i u poslovnim prostorijama do 30. aprila 2021. godine, s tim da dužnicma savetujemo da zbog trenutne epidemiološke situacije prednost daju elektronskom načinu komunikacije.

Banka, odnosno davalac finansijskog lizinga, dužni su da o zahtevu dužnika odluče i o toj odluci obaveste dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Donete odluke stupaju na snagu sutra 15.12.2020. godine, te su dužnici već od narednog dana u mogućnosti da bez obzira na obaveštenje banaka/davaoca finansijskog lizinga podnesu zahtev za dobijanje navedenih olakšica.
Narodna banka Srbije će, kao i do sada, s dužnom pažnjom pratiti uticaj izmenjenih okolnosti na sve relevantne tržišne učesnike i odgovorno preduzimati korake iz svoje nadležnosti usmerene na očuvanje stabilnosti finansijskog sistema, što je preduslov za očuvanje i unapređenje privrednog rasta u celini, saopšteno je.

Чланак NBS donela nove mere koje imaju za cilj olakšano izmirivanje obaveza dužnika се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ovi rokovi se, kako je potvrđeno Tanjugu u centralnoj banci, neće menjati bez obzira što je NBS u julu ove godine, građanima koji imaju kredite omogućila da se rokovi za otplatu produže za dve godine.

To je tada urađeno kao mera pomoći stanovništvu zbog pandemije.

Podsećaju da je kako bi se ostvario željeni cilj, bez značajnog uticaja na tržište kredita, tada propisano fazno smanjivanje prihvatljivih rokova: za kredite odobrene u toku 2019. godine – osam godina, u toku 2020. godine – sedam godina i kredite odobrene počev od 1. januara 2021. godine – šest godina.

Izuzetak su potrošački krediti za kupovinu motornih vozila za koje nije predviđeno fazno godišnje snižavanje roka otplate i od 1. januara 2019. godine prihvatljiva ročnost tih kredita je do osam godina.

U NBS kažu za Tanjug da je set mera centralne banke iz decembra 2018. usvojen u cilju podsticanja prakse održivog kreditiranja stanovništva i to reagujući na tada utvrđenu sve učestaliju pojavu nenamenskog neobezbeđenog kreditiranja stanovništva po neopravdano dugim rokovima.

Iz NBS dodaju da je primarni cilj ovih mera bilo sprečavanje negativnih posledica po građane i finansijsku stabilnost u Srbiji.

Do takvih posledica je moglo doći ako bi se kroz stvaranje novih problematičnih kredita materijalizovali rizici svojstveni nekontrolisanom nenamenskom kreditiranju stanovništva na rokove koji nisu u skladu s rizičnošću ove vrste proizvoda.

“Zato su propisani prihvatljivi rokovi za odobravanje potrošačkih, gotovinskih i drugih kredita odobrenih stanovništvu, koji nisu stambeni krediti niti minusi po tekućem računu, na koje banka te kredite može odobriti bez uticaja na kapital”, navode u NBS.

Ograničenje maksimalne ročnosti

U centralnoj banci objašnjavaju da je ovakvim regulatornim rešenjima podstaknuto oprezno preuzimanje rizika od strane banaka njihovim usmeravanjem na održivo kreditiranje i izbegavanje prekomerne izloženosti određenim vrstama kreditnih proizvoda i to bez uvođenja administrativne mere zabrane pojedinih vidova kreditiranja.

U julu ove godine izvršena su određena prilagođavanja pomenutih mera.

Otvorene su dodatne mogućnosti bankama da u toku ove i naredne godine dužnicima koji su se zadužili pre nastupanja vanrednih okolnosti ponude adekvatne olakšice u vezi sa otplatom potrošačkih, gotovinskih i ostalih kredita odobrenih do 18. marta 2020. (refinansiranje ili promenu datuma dospeća poslednje rate pod određenim uslovima), a da to ne utiče na kapital banke.

To je opredeljeno time da su nakon tog dana i dužnik i banka upoznati sa okolnostima u vezi s pandemijom i vanrednim stanjem, pa su mogli da procene mogućnost izmirivanja novih obaveza u postojećim okolnostima.

NBS smatra da je trenutna kriza razlog više da se novi krediti odobravaju u skladu s propisanom dinamikom snižavanja ročnosti.

Takođe da je ograničenje maksimalne ročnosti na način kako je to predviđeno propisima usvojenim u decembru 2018. jedan od delotvornih mehanizama za sprečavanje prezaduženosti građana i nastanka novih problematičnih kredita.

U centralnoj banci napominju da treba imati u vidu da je svako kreditiranje na duže rokove od propisanih i dalje dozvoljeno ako banka nakon toga održava odgovarajući nivo kapitala odnosno ako u svakom trenutku ima dovoljno sopstvenih sredstava za ispunjenje svih regulatornih zahteva.

Izvor: Tanjug

Pixabay

Чланак Ostaje rok od najviše šest godina za vraćanje kredita građana се појављује прво на Biznis i Finansije.

Drugi moratorijum, koji je obuhvatio zastoj u otplati u avgustu i septembru, ističe 30. septembra, a banke će klijentima ponaosob predložiti plan otplate.“To će dobiti mejlom ili pismom, neka pažljivo pročitaju, i ako postoji bilo kakva nejasnoća neka se jave bankaru da im pojasni. Klijent ima rok od sedam dana da se opredeli za neku od dve alternativne opcije i o tome obavesti banku, a ako to ne učini znači da je prihvatio plan otplate koji je banka predložila“, rekao je on.

Osnovni i opšti model koji banke predlažu je da se kamata nastala u prethodnom periodu raspodeli na ostatak duga čija otplata će biti produžena za period trajanja moratorijuma na otplatu.

Nema naznaka za treći moratorijum

Vasić kaže da su se na kraju prvog moratorijuma, koji je obuhvatio zastoj u otplati u aprilu, maju i junu, ljudi uglavnom opredeljivali da prihvate plan otplate koji je banka ponudila, a da se tek manji broj opredelio za druge dve opcije.

„Za sada nema naznaka za treći moratorijum. Cilj prvog i drugog moratorujuma bio je da se održi tekuća likvidnost i to je postignuto. To vidimo i kroz stabilnost kursa, stabilnost i rast štednje i rast kreditne aktivnosti. Za sada nema indikatora da bi možda mogao da se pojavi i moratorijum tri, ali hajde da sačekamo, ta odluka nije na bankama, one su tu da daju podršku privredi i gradjanima“, rekao je Tanjugu Vasić. Pored osnovne ponude postoje i dve dodatne za plaćanje obaveza posle prestanka moratorijum.

Prva alternativa je da odjednom plate zaostale rate sa kamatom i nastave otplatu prema dosadašnjem planu, dok je druga da plate samo kamatu, a da rok otplate kredita produže za broj rata za koje je važio moratorijum.

„To su alternativne mogućnosti na koje treba svako da reaguje spram svojih finansijskih mogućnosti. Uvek je najbolje da postoje opcije za klijente i svako može da izabere ono što mu najviše odgovara“, kaže Vasić.

Drugi moratorijum koji je trajao dva meseca prihvatilo je 82 odsto gradjana i 69 odsto preduzeća, a ukupna vrednost zaustavljenih obaveza iznosi skoro milijardu evra.

Izvor: Tanjug

Чланак Pored osnovne ponude postoje i dve dodatne za plaćanje obaveza posle prestanka moratorijum се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oko 120.000 korisnika kredita u Srbiji kasni sa otplatom, navodi se u Kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije za mart ove godine.Njihovo učešće u ukupnim kreditima iznosi 4,1 odsto i smanjeno je u odnosu na kraj prošle godine, kada je iznosilo 4,5 procenta.Učešće docnje u ukupnim kreditima stanovništva na kraju marta iznosilo je tri odsto, što je na istom nivou kao i na kraju prošle godine.

Kod lizing ugovora učešće docnje je 6,7 odsto, kod tekućih računa je 10 odsto, a kod kreditnih kartica 10,9 procenata, navodi se u Kreditnom izveštaju.

U kašnjenju sa isplatom duga je oko 257.000 korisnika tekućih računa, što je povećanje za oko 13 odsto u odnosu na mart prošle godine, kao i više od 54.000 kreditnih kartica, što je smanjenje za oko 10 procenata u odnosu na mart 2019.

Ukupan dug po osnovu kredita na kraju marta povećan je za 1,7 odsto u odnosu na februar ove godine. Od toga, dug stanovništva je uvećan za 0,8 odsto, a dug pravnih lica za 2,4 odsto.

Kod kredita stanovništva i dalje dominiraju gotovinski i stambeni krediti koji obuhvataju 39,8 odsto ukupnih kredita, navodi se u Kreditnom izveštaju za mart.

Izvor: FoNet

Чланак U otplati kredita u Srbiji kasni 120.000 korisnika се појављује прво на Biznis i Finansije.