Pčele počinju da koriste pčelinji otrov 14. dana života. Osnovna namena otrova je da štiti koloniju i maticu. Proizvedeni otrov se ne menja, odnosno nepromenljivog je hemijskog sastava dok je uskladišten u vrećici.

Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove. To je providna tečnost karakterističnog mirisa, gorkog ukusa, i kisele reakcije. Glavni sastojak je protein melitin koji je u nižoj koncentraciji u avgustu nego u junu bez obzira na starost pčele.

Suvi otrov ima belu, bledo žutu do žutu boju, a komercijalni preparati su braonkasti, zbog oksidacije nekih proteina iz otrova.

Iako je jedan od najjačih bioloških otrova, kada se koristi u malim dozama, pčelinji otrov je veoma koristan u borbi protiv velikog broja bolesti. Ova terapeutska vrednost apitoksina je bila poznata u starim civilizacijama.

Pčelinji otrov je dugo korišćen u tradicionalnoj medicini za lečenje različitih vrsta reumatizma. Danas se pčelinji otrov sve više koristi u humanoj i veterinarskoj medicini, naročito u zemljama dalekog istoka poput Kine i Japana.

Smanjuje stres, poboljšava san…

Apitoksin je prirodni katalizator, odnosno utiče na brzinu hemijskih procesa, tako se jača prirodna otpornost i energija organizma, te mu se pripisuju svojstva izuzetnog imunostimulansa. Apitoksin smanjuje uticaje stresa na organizam, poboljšava kvalitet sna, utiče i na rad nervnog sistema. Dokazano je da je apitoksin veoma efikasan analgetik, odnosno da pomaže u smanjenju bolova.

Pčelinji otrov stimuliše i endokrini sistem (lučenje hormona), snižava krvni pritisak, smanjuje nivo holesterola u krvi, poboljšava cirkulaciju, podstiče regeneraciju tkiva, smanjuje sklerozu krvnih sudova, i veoma je efikasan protiv upala.

Vladan Popović iz okoline Kraljeva već 20 godina se bavi pčelarstvom i kako za Agrosmart ističe, ljubav prema prirodi i pčelama je ta glavna pokretačka snaga za bavljenje ovim poslom.

Prirodne kreme za lice

Popović je odavno shvatio i značaj pčelinjeg otrova za ljude pa sa suprugom koja je biolog proizvodi kreme za kožu na bazi pčelinjeg otrova.

-Pravimo kreme na bazi pčelinjeg otrova za negu lica, kao prirodni botoks, ali i protiv bolova. Takođe, na bazi propolisa pravim i kapi za nos – kaže Popović.

U ovo zimsko vreme Vladan Popović ističe da održavanje košnica nije teško i daje jedan savet za sve one koji bi da se bave pčelarstvom.

– Tokom zimskog perioda nema nekog preteranog posla oko pčela. Potrebno je obezbediti dovoljno meda za pčele, otprilike 15 kilograma po košnici, i povremeno obilaziti košnice i proveriti da se negde nije uhvatio led i zatvorio dotok vazduha. Pčele treba čuvati i od stršljena a jedna od efikasnih metoda je namamiti stršljene na flaše piva, jer oni vole taj miris, i onda ih uhvatiti u flaše. Za razliku od stršljena, pčele ne podnose miris alkoholnih pića kao ni parfeme, naglašava Vladan Popović i izražava nadu da će se i mladi u Srbiji sve više baviti pčelarstvom kao korisnim i lepim hobijem a zašto ne i jednoga dana i profesijom.

Izvor: Agrosmart/Ekapija

Foto: Pixabay

Чланак Pčelinji otrov spada u najjače biološke otrove, a gde se on koristi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Početkom XX veka naučnici su predviđali da celokupnom stanovništvu planete preti glad i da planeta ne može da hrani više od 1,5 milijardi stanovnika. Najveći problem u proizvodnji hrane bila je potreba da se zemljište obogati neophodnom količinom azota koji apsurdno čini skoro 80% vazduha koji udišemo.

Odgovor na ovaj svetski problem došao je iz laboratorije Frica Habera koji je pronašao proces za sintezu amonijaka spajajući azot iz vazduha sa vodonikom, što se dalje koristi u proizvodnji veštačkog đubriva. Time je Fric omogućio da proizvodnja hrane drastično poraste pa je i danas proizvodnja polovine hrane u svetu nemoguća bez Haber-Bošovog procesa. Nije neobično da je ovo otkriće koje se može navesti kao jedno od najkorisnijih otkrića ikada donelo Haberu Nobelovu nagradu 1918. godine.

Preokret

Međutim, na njegovu Nobelovu nagradu nisu svi gledali blagonaklono. Kada je počeo Prvi svetski rat Haber je Nemačkoj stavio na raspolaganje sve svoje resurse tvrdeći da naučnik u miru pripada celom svetu, ali u ratu pripada svojoj državi.

Organizovao je proizvodnju i upotrebu bojnih otrova na ratištu iako je to bilo protivno Haškoj konvenciji o ratovanju. Fricova supruga Klara Imervar se oštro i javno protivila načinu na koji on koristi naučna otkrića. Neposredno posle prvog uspešnog korišćenja bojnog otrova u drugoj bitki kod Ipre 1915. godine i proslave u čast uspeha njenog muža, Klara je izvršila samoubistvo. Haber je već sutradan bio na ruskom frontu i nastavio da služi svojoj državi nadgledajući upotrebu otrova koji je proizveo.

Velika ljubav prema državi kojoj je tvrdio da pripada ipak nije bila dovoljna da ga kao nemačkog Jevreja zaštiti u trenutku dolaska nacista na vlast tridesetih godina XX veka. Potpuno razočaran, dao je ostavku i putovao po Evropi tražeći mesto za profesuru. Pre nego što je umro 1934. godine stigao je da se pokaje za učestvovanje u proizvodnji bojnih otrova. Nije doživeo Drugi svetski rat da svedoči korišćenju Ciklona B, otrovnog gasa koji je razvijen u laboratorijama koje je on pokrenuo, a koji je u logorima odneo oko milion života njegovih sunarodnika.

Izvor: Paralaksa

Foto: The Nobel Foundation, Wikipedia

Чланак Fric Haber: Priča o relativnosti dobra i zla се појављује прво на Biznis i Finansije.