Pošto je pančevačka Azotara krajem prošle godine stavljena na „stečajni bubanj“, a pre toga je prestalo da radi i preduzeće Fertil iz Bačke Palanke, u Srbiji koja ima preko pet miliona hektara poljoprivrednih površina ostao je samo jedan proizvođač mineralnog đubriva, Elixir Group. Ovo preduzeće ima i najveći udeo u ukupnom prometu na domaćem tržištu, najveći je izvoznik, a do skoro je bilo i najveći uvoznik.
Konstatacija da su propašću velikih društvenih preduzeća pojedine industrije u Srbiji osvojile strane kompanije ili su određene delatnosti spale samo na jednog proizvođača već odavno nije vest, ali jedan podatak svakako jeste. U zemlji sa preko pet miliona hektara poljoprivrednih površina, od čega je obradivo više od četiri miliona, trenutno postoji samo jedan proizvođač mineralnog đubriva.To je kompanija Elixir Group, sa proizvodnim pogonima Elixir Zorka u Šapcu i Elixir Prahovo u Prahovu.
Nekada najveći proizvođač mineralnih đubriva na Balkanu, HIP Azotara iz Pančeva, u septembru 2018. godine je ušao u stečajni postupak. Tada je obustavljena i proizvodnja, a početkom januara 2019. godine preduzeće je proglasilo bankrot. Krajem prošle godine, Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju Azotare javnim nadmetanjem po početnoj ceni od oko 5,8 milijardi dinara.
Azotara je u momentu kada je proglasila stečaj zapošljavala gotovo hiljadu ljudi. Ova kompanija, osnovana 1962. godine, uspela je da preživi NATO bombardovanje, ali ne i lošu privatizaciju 2006. godine, kao ni potonje spasilačke intervencije države. Preduzeće koje je do ulaska u spornu privatizaciju proizvelo 21 tonu mineralnih đubriva, spalo je na to da se u medijima, gotovo do samog kraja pominjalo samo kao žrtva političkih skandala, korupcije i državnog kriminala.
Gašenje još jedne balkanske zvezde
Neslavan kraj, uz tek nešto manje političke dramatike, zadesio je još jednu firmu koja je proizvodila veštačko đubrivo, ovoga puta u privatnom vlasništvu. Iste godine kada je Azotara privatizovana, kompanija Victoria Group otvorila jeu Bačkoj Palanci fabriku mineralnih đubriva Fertil, sa kapacitetom za proizvodnju 230.000 tona đubriva godišnje.
Tada je najavljeno da imamo novog šampiona u ovoj oblasti na Balkanu, odnosno da će to biti prva fabrika u regionu koja će proizvoditi đubrivo metodom kompaktiranja, najsavremenijom i ekološki najpodobnijom tehnologijom po nemačkoj recepturi koja će standardne mineralne komponente pretvarati u homogene granule.
Naša druga balkanska zvezda u proizvodnji đubriva trajala je znatno kraće od Azotare – jednu deceniju. Uporedo sa rastom problema u matičnoj kompaniji Victoria Group, koje su takođe pratili brojni politički skandali, Fertil je smanjivao proizvodnju, da bi je potpuno obustavio 2016. godine i nastavio da prodaje samo zalihe. Preduzeće je i zvanično izbrisano iz registra Agencije za privredne registre (APR) u novembru 2019. godine. U to vreme, nekadašnji vlasnik Fertila, Victoria Group je već više od godinu dana imala novog vlasnika – MK Grupu.
Sadašnji jedini proizvođač mineralnog đubriva u Srbiji, Elixir Group, počeo je kao porodična firma koju je 1998. osnovao Stanko Popović, inače jedan od bivših suvlasnika kompanije Victoria Group. Elixir je 2011. kupio preduzeće Zorka mineralna đubriva u Šapcu, a godinu dana kasnije IHP Prahovo u blizini sela Prahova. Elixir Group se satoji od pet preduzeća, proizvodi u proseku 600 hiljada tona kompleksnih mineralnih đubriva godišnje, sa ambicijama, kako piše na sajtu kompanije, da iz lokalnog izraste u regionalnog lidera i postane globalno prepoznatljiv na tržištu mineralnih đubriva.
Tržište od osam firmi
Dok se ove ambicije ne ostvare, Elixir Group je na samo jedini proizvođač, nego i multipraktik domaćeg tržišta mineralnih đubriva: ima najveći udeo u ukupnom prometu na tržištu, najveći je izvoznik, a ovo preduzeće je do skoro bilo i najveći uvoznik.
To pokazuje najnovija analiza Komisije za zaštitu konkurencije o situaciji u ovom privrednom sektoru zaključno sa zvaničnim podacima do kraja 2019. godine. Sektorskom analizom je obuhvaćeno osam učesnika na tržištu, proizvođača i uvoznika, koji zajedno čine oko 90% ukupnog tržišta đubriva u 2019. godini.
Ono je iznosilo 806 hiljada tona, a najveći količinski promet u 2019. godini je ostvarilo preduzeće Elixir Group, čiji je tržišni udeo procenjen na 30%. Veće udele imaju i Promist, Phosagroi Eurochem, dok pojedinačni udeli ostalih uvoznika nisu premašili 6%.
Tržište azotnih đubriva u 2019. godini procenjeno je na oko 390 hiljada tona, od kojih oko 60% čini urea, koja se isključivo uvozi. Najznačajniji učesnici na tržištu uree su uvoznici Phosagro, Eurochem i Agroglobe, a posmatranih osam učesnika učestvovalo je sa 84% u ukupnom procenjenom prometu uree na tržištu Srbije u 2019. godini.
Tržište složenih đubriva procenjeno je na oko 400 hiljada tona, pri čemu oko 75% čine kompleksna (NPK) đubriva. Najznačajniji učesnici na tržištu kompleksnih đubriva su Elixir Group i Promist, dok preostali uvoznici zajedno čine oko 25% tržišta.
Bratstvo s Rusima najskuplje
Ukupna proizvodnja đubriva u našoj zemlji 2019. godine je bila za 14% veća od ostvarene proizvodnje u 2017. godini, ali je zato uvoz za samo godinu dana porastao za čak 62%. Pritom je uvoz azotnih đubriva gotovo udvostručen, a uvoz uree kao najznačajnije vrste azotnog đubriva povećan 2,8 puta, dok je vrednost njenog uvoza porasla za 204%. To je, između ostalog, posledica bankrota društva HIP Azotara iz Pančeva, nekada najvećeg proizvođača uree u Srbiji, konastatuje se u izveštaju.
Uvoz veštačkih đubriva je slobodan i nije opterećen carinskim dažbinama. Najviše đubriva je uvezeno iz Rusije (60%), a daleko manje količine iz Evropske unije i to uglavnom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije.Prosečna uvozna cena je tokom tri godine porasla za 13%, a nasjkuplje je đubrivo iz Rusije koje je poskupelo za 20%. Od pomenutih pet zemalja jedino je uvoz iz Austrije pojeftinio u trogodišnjem periodu za 11%.
Prema podacima Uprave carina, u 2017. i 2018. godini vodeći uvoznik đubriva bilo je društvo Elixir Group, koje je u 2019. godini na toj poziciji smenio Promist.
Od Rusa uvozimo, Ukrajincima izvozimo
Izvoz je, s druge strane, uvećan za 29% u trogodišnjem periodu, dok je pokrivenost uvoza izvozom porasla sa 50% u 2017. godini na 65% u 2019. godini. Prosečna izvozna cena povećana je sa 257 na 299 evra po toni, što predstavlja povećanje za 16%.
U izvozu mineralnih đubriva najviše su zastupljena složena, a potom azotna đubriva, dok je udeo ostalih vrsta đubriva zanemarljiv. Ovakva promena strukture izvoza u korist složenih đubriva odraz je promena u strukturi proizvodnje đubriva, a može se pripisati obustavi proizvodnje azotnih đubriva u fabrici HIP Azotara u 2018. godini, konstatuje se u izveštaju. Zbog prekida proizvodnje azotnih đubriva u ovoj fabrici, najveći izvoznik đubriva u 2019. godini je bila kompanija Elixir Group, u čijoj strukturi proizvodnje dominiraju složena đubriva.
Mineralna đubriva se najviše izvoze u Mađarsku, a od ostalih zemalja u okruženju izdvajaju se Rumunija, Hrvatska, Bugarska i BiH. U 2019. godini izvezene su značajne količine đubriva u Ukrajinu, tako da je ova zemlja postala drugo najveće odredište za đubrivo poreklom iz Srbije. U posmatranom trogodišnjem periodu, izvoz u ovih šest zemalja činio je oko 80% ukupnog izvoza mineralnih đubriva.
U odnosu na početak posmatranog perioda, najviše je povećan izvoz u Rumuniju i Ukrajinu, preko 2,5 puta, dok je izvoz u Mađarsku smanjen za 21%.
U 2017. i 2018. godini najviša prosečna izvozna cena đubriva ostvarena je na tržištu Ukrajine, u koju su se izvozila gotovo isključivo skuplja, kompleksna đubriva, a 2019. godine na tržištu Hrvatske.
Udeo najvećeg izvoznika, kompanije Elixir Group, povećao se tokom tri godine količinski sa 60% na 80%, a vrednosno sa 70% na 90% u ukupnom izvozu đubriva. Od ostalih izvoznika ističu se trgovci đubrivima Borealis i Promist i ova tri učesnika zajedno izvezu oko 90% ukupnih količina đubriva iz Srbije.
Maja Đurić
Foto: Pixabay