– Da li neko može da mi pomogne? Preko ove stranice sam naručila garderobu, ali mi nisu poslali ono što sam naručila, već nešto sasvim drugo. Robu sam naručila preko Instagrama, poslala sam im poruku, ni na jednu mi nisu odgovorili. Isto to sam uradila i na Fejsu, ni tu mi ništa nisi odgovorili – ovo je samo jedna od mnogobrojnih objava koje se mogu videti na društvenim mrežama, na kojima je sve veći broj prevarantskih stranica koje reklamiraju i prodaju robu.

Kupovina u samo nekoliko klikova, gde poručena roba stiže na adresu jeste jednostavna, praktična i štedi vam vreme. Ali, rizici postoje..

Kakvo je iskustvo Beograđana?

Upitali smo i građane Beograda kakvo je njihovo iskustvo sa poručivanjem preko interneta i većinom su skeptični povodom tog pitanja.

– Dešavalo mi se da dobijem mnogo manju veličinu ili da je skroz drugačije boje, ali ne može da se vrati – kazala nam je jedna Beograđanka.

Druga ipak „najviše voli lično da vidi ono što uzima“.

-Jednom sam naručila preko Instagrama i nisam dobila pravu veličinu, ali nisam mnogo para potrošila- navodi jedna od anketiranih.

– Mnogo skeptična kada su te stvari u pitanju. Prvo ne znam da li će mi stići dobra veličina, ako govorimo o garderobi. Drugo pitanje je da li će mi stići ta roba koju sam uopšte poručila, tako da nisam za to – odlučna je devojka.

Jedna od anketiranih je kazala i da nije nikada nije poručivala, „da se ne bi desila neka prevara“.
Crna lista sa preko 400 internet profila

Tržišna inspekcija je u prošloj godini primila 920 prijava građana za neregistrovan rad, dok je tokom ove godine prijavljeno 580. U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije kažu da im stiže najviše prigovora građana na nelegalne Fejsbuk i Instagram profile neregistrovanih trgovaca,zbog čega su oni ažurirali svoju crnu listu koja broji preko 400 profila.

– Liste se sastavljaju od toga što nam za početak potrošači dostavljaju konkretno negativno iskustvo koje su imali sa tim stranicama.Negde se, i angažuju dodatna lica koja su konkretno radila na izradi. Danas možemo, da kažemo, aktivno rade, s tim da čak u narodnom period će se preduzeti aktivnosti, da će se pojedine stranice ugasiti i pokrenuti adekvatne postupiće preko njih – kazao je Marko Dragić iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Ove podatke je prodavac dužan da prikaže

Zakon o elektronskog trgovini u članu 6 jasno kaže koje su obavezne informacije koje je prodavac dužan da prikaže. Tu spadaju poslovno ime, adresa sedišta, kontakt podaci, matični broj (MB), poreski identifikacioni broj (PIB), detaljni podaci o ceni proizvoda koji uključuju i troškove i ostale manipulativne troškove.

U slučaju da trgovac poseduje sve podatke, smatra se da on posluje u skladu sa Zakonom i da je kupovina kod takvog trgovca bezbedna.Registracija stranice nije dovoljna. Neophodno je da firma bude registrovana u APR-u, što se može lako proveriti.

– Potrošač treba da bude apsolutno siguran da je to registrovan trgovac i da bezbedno kupuje.Da u tom slučaju primjenjuje zakon o zaštiti potrošača i da eventualno ukoliko se nađe u problemu sa reklamacijom proizvoda, taj problem će biti rešen – naglasio je Dragić.

Prilikom preuzimanja paketa i plaćanja kuriru, kupci treba obavezno da ga otvore da bi proverili da li im je stiglo ono što su naručili. Potrošači na to imaju pravo, ali to ne znaju i ne rade. Međutim, to je propust koji kupce može da košta.

Izvor: Blic
Foto: Pixabay

Чланак Da li kupci imaju pravo da otvore paket prilikom isporuke robe се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o prvom paketu projekata u okviru ambicioznog Ekonomskog i investicionog plana EU za Zapadni Balkan koji je Komisija usvojila u oktobru 2020, navodi se i dodaje da ti projekti treba da donesu opipljive koristi za svih šest partnera u regionu.

Paket uključuje 1,1 milijardu EU grantova iz Instrumenta za pretpistupnu pomoć 2021-2027 (IPA III), dodatne bilateralne doprinose članica EU i Norveške i povoljne zajmove međunarodnih finansijskih institucija.

„Najavljeni paket biće usmeren kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF)“, navela je Komisija.
U sektoru održivog transporta predviđa se izgradnja važnih putnih i železničkih veza u regionu uključujući koridore Mediteran, Istok-zapad i Rajna-Dunav, kao i železnički koridor između Skoplja i bugarske granice.

Ti projekti, ističe se, doprineće regionalnoj trgovini, smanjenju vremena putovanja i podstaći održiv ekonomski rast, kao i doneti velike koristi lokalnim građanima i kompanijama u regionu.

Kao projekat u fokusu navodi se rekonstrukcija 27 kilometara puta od Prištine do Merdara, za šta je odobrena investicija od 205 miliona evra. Reč je delu „Auto-puta mira“ koji povezuje Niš, Merdare i Prištinu.

Drugi projekat u fokusu je izgradnja završnog dela železničkog koridora između Kumanova i Bugarske sa investicijom od 412 miliona evra.

Razvoj obnovljivih izvora energije

U oblasti čiste energije predviđen je razvoj obnovljivih izvora energije a kao projekti u fokusu navedeni su izgradnja solarne elektrane u Abaniji i Transbalkanskog koridora za prenos struje.

Kod Transbalkanskog koridora za prenos struje predviđeno je da se investicija od 40,8 miliona evra upotrebi za izgradnju linije od 84 kilometra od Bajine bašte do BiH i Crne Gore, navodi se u dokumentu objavljenom uz saopštenje Komisije.

U oblasti životne sredine i borbe protiv promena klime radi se o projektima postrojenja za tretiranje otpadnih voda a navodi se Crna Gora i investicija od 76 miliona za izgradnju takvog kapaciteta u Podgorici.

Kod digitalne sfere radi se o projektima razvoja ruralne širokopojasne infrastrukture kako bi se širom Zapadnog Balkana svima obezbedio pristup internetu.

U fokusu je projekat u Srbiji pokrenut 2020. gde je programom od 105 miliona evra predviđeno otvaranje puta za brzi pristup internetu u školama i javnim ustanovama u slabo povezanim područjima.

Prvim paketom predviđena je, navodi se u pratećem dokumentu, i izgradnja nove zgrade univerzitetske dečije bolnice u Beogradu zahvaljujući investiciji od 116,5 miliona evra.

Evropska komisija je navela da će sprovođenje početi brzo posle potpisivanja sporazuma sa međunarodnim finansijskim institucijama, što se očekuje tokom 2022. i 2023.

Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji rekao je da će bolje i održivije povezivanje u regionu biti podsticaj za ekonomiju, voditi zelenoj i digitalnoj tranziciji i otvoriti mnoge mogućnosti za građane i kompanije na Zapadnom Balkanu i širom EU.

„Te investicije takođe će ubrzati integraciju regiona, u skladu s njegovom jasnom evropskom perspektivom“, rekao je Varheji.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак Investicioni paket od 3,2 milijarde evra za podršku Zapadnom Balkanu се појављује прво на Biznis i Finansije.

UniCredit učestvuje u paketu mera podrške malim, srednjim i preduzećima srednje tržišne kapitalizacije pogođenim pandemijom COVID-19 koji nudi Evropski investicioni fond (EIF). Ovo će omogućiti UniCreditu da ponudi kredite za obrtni kapital uz garancije EIF-a u iznosu od 80% (povećanje sa prethodnih 50%) uz pojednostavljene kriterijume za dobijanje kredita.

Nove mere će proširiti primenjivost instrumenta InnovFin na velika preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, povećavajući time opseg preduzeća koja zadovoljavaju uslove za finansiranje, pored malih i srednjih preduzeća, i malih preduzeća srednje tržišne kapitalizacije koja su već obuhvaćena ovim instrumentom. Pored toga, kako bi se podržala digitalna transformacija preduzeća i rastuća primena digitalnih tehnologija, instrument InnovFin se proširuje sa ciljem pružanja finansijske podrške za investicije u digitalnu transformaciju. Ova inicijativa se finansira putem okvirnog programa EU za istraživanje i inovacije, Horajzon 2020 i EU fonda za strateška ulaganja (EFSU) koji je temelj Investicionog plana za Evropu.

Ove nove mere će omogućiti UniCreditu da pruži sveobuhvatnu podršku kompanijama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj Republici, Mađarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji.

„Uz pomoć ove inicijative kompanijama nudimo kontinuiranu podršku kako bismo im pomogli da se nose sa izazovima vezanim za likvidnost nastalim kao posledica pandemije COVID-19“, rekli su Đanfranko Bizanji i Nikolo Ubertali, izvršni irektori UniCredita za Centralnu i istočnu Evropu. „Ovi konkretni koraci imaju za cilj da kompanijama garantuju kontinuitet novčanog toka u ovim vanrednim i teškim okolnostima, kao i da im obezbede obrtni kapital. Mi u UniCreditu primenjujemo odlučne, konkretne mere sa ciljem pružanja podrške preduzećima i potpune podrške realnoj ekonomiji „.

U junu 2020. UniCredit je u državama regiona CIE imao 30 garantnih programa

Pored toga su dodali: „Spremni smo da damo svoj doprinos u širokom spektru mera osmišljenih od strane evropskih institucija i država, a ovaj sporazum s EIF-om omogućava nam da garantujemo podršku preduzećima u CIE koja im je potrebna kako bi se izborili sa posledicama ove vanredne situacije, osiguravajući kontinuitet proizvodnog lanca i postavljajući temelje za oporavak privrede u regionu CIE“.

U junu 2020. UniCredit je u državama regiona CIE imao 30 garantnih programa uspostavljenih u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama i lokalnim razvojnim bankama, osiguravajući finansijsku podršku malim i srednjim, kao i preduzećima srednje tržišne kapitalizacije u ukupnom iznosu od 3,8 milijardi evra, od čega su 1,2 milijarde već iskorišćene.

Preostalih 2,6 milijardi evra takođe uključuju nove lokalne garantne programe posvećene pružanju podrške za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije COVID-19 – 1,2 milijarde evra i garancijski instrument InnovFin sa paketom mera koje se tiču pandemije COVID-19 – 600 miliona evra, koji imaju za cilj da podstaknu kreditne aktivnosti u regionu tokom naredne 2-3 godine.

Чланак UniCredit učestvuje u paketu mera podrške malim, srednjim i preduzećima srednje tržišne kapitalizacije pogođenim pandemijom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nakon indirektnog optuživanja da se navodno više od 300.000 njih vratilo u pandemiji da bi se besplatno lečili u Srbiji, i pritom donelo i virus u svoja rodna mesta, ovih dana ih predsednik Vučić moli da ostanu jer su korisniji u Srbiji.

Obećan im je najbolji paket u istoriji za zapošljavanje

Obećao im je najbolji paket u istoriji za zapošljavanje, koji će sadržati podsticaje za nova radna mesta jer je cilj da se zaposle ljudi koji su se u Srbiju vratili tokom pandemije.
Prema predsednikovoj računici, korisniji su u Srbiji, nego da podižu BDP u evropskim zemljama.

Međutim, povratnici koji su obično angažovani u Evropi na višemesečnim poslovima imaju drugu matematiku.

Profesor Ekonomskog fakulteta Mihail Arandarenko kaže za Novu ekonomiju da čvrsto veruje da su ti ‘povratnici’ najvećim delom naši rezidenti koji su se zatekli u inostranstvu u vreme izbijanja pandemije i zatvaranja granica i da je reč oko 50-60 hiljada ljudi koji su se u martu vratili.

Oni su uglavnom bili na kratkoročnim vizama (do 12 meseci) ili čak i bez njih, ako su planirali da borave kraće od 3 meseca.

U prilog ovoj tezi poziva se na statistiku EU iz ranijih godina.

Na kraju 2018. godine bilo je nešto manje od 500,000 naših državljana u svih 28 zemalja EU. Od toga je na dugoročnim vizama bilo oko 463,000 lica, a na kratkoročnim svega 28,000 lica.

Da bi se njima isplatilo, potrebno je da unesu u zemlju najmanje onoliko koliko bi zaradili da nisu ni odlazili

To je relativno stabilna statistika, ne menja se mnogo iz godine u godinu, tako da su verovatno slične cifre bile i na kraju 2019, a moguće nešto veće u martu 2020, jer su neke sezonske aktivnosti u kojima su anagažovani naši kratkoročni migranti do tada već počele, kaže profesor Arandarenko.

Recimo da je tih sezonskih i cirkularnih migranata – povratnika bilo oko 50,000 do 60,000 u martu ove godine.

Uzimajući u obzir da se između proleća i jeseni neke sezonske aktivnosti bitno uvećavaju, možemo da pretpostavimo da je ukupan broj ljudi koji deo godine provode na radu u inostranstvu, a drugi deo (obično izvan rada) u Srbiji, oko tri puta veći, tj. da je nekih 150-180,000 ljudi svake godine, do ove, zarađivao u inostranstvu i taj novac uglavnom donosio u zemlju, dodaje Arandarenko.

Da bi se njima isplatilo, potrebno je da unesu u zemlju najmanje onoliko koliko bi zaradili da nisu ni odlazili.

Ako im ta opcija bude uskraćena, a većini ili dobrom delu njih verovatno hoće zbog ograničenja mobilnosti i globalno smanjene ekonomske aktivnosti, biće upućeni na to da ili troše ušteđevinu ili da rade za niske plate koje im do sada nisu bili atraktivne, ističe profesor.

Sezonci u zemlju donesu milijardu evra

On procenjuje da je novac koji ovi kratkoročni i cirkularni migranti donose sa sobom da ga potroše sa svojim porodicama u Srbiji iznosio, po najmanje trećinu ukupne sume doznaka, što je otprilike milijarde evra.

Izostanak npr. 70% te mase inostranih zarada sezonskih radnika, već bi značio ovogodišnje smanjenje doznaka veće od 20%.

Podsećamo, Svetska banka je takođe dala takve procene. Srbija je u 2019. od doznaka dobila oko tri milijarde evra ili 15 odsto BDP-a.

Samo ako se korona kriza produži, mladi radnici bi ostali u Srbiji

„Tačno je da bi do tog pada došlo skoro isključivo zbog izostanka doznaka sezonaca. Za ostale glavne tipove (doznake trajno ili dugoročno odseljenih, inostrane penzije i sl.) ne verujem da će doći do bitnijeg smanjenja“, kaže Arandarenko.

Više relativno preduzimljivih, uglavnom mlađih ljudi, radnog uzrasta u zemlji svakako predstavlja određeni potencijal, tako da bi njihovim radnim anagažovanjem u zemlji deo tih izgubljenih doznaka teorijski mogao biti kompenziran kroz rast domaćeg proizvoda, ali to je teško očekivati u uslovima očekivanog rasta nezaposlenosti u zemlji ove godine.

Takođe, oni su već izgradili model preživljavanja za sebe za koji mislim da bi bili spremni da ga u većem broju napuste samo u slučaju da se pandemijska kriza produži za nekoliko godina, zaključuje profesor.

Izvor: Nova ekonomija

Чланак Od neprijatelja Srbije, gastarbajteri postali najveće blago za zemlju се појављује прво на Biznis i Finansije.