U junu ove godine, isplata penzije obradovala je 1.649 miliona penzionera u poređenju sa 1.692 miliona na kraju 2021, dok je godinu dana ranije, na kraju 2020. godine, penziju je primalo 1,708 miliona najstarijih sugrađana.

Broj penzionera u Srbiji opada godišnje 1,5 odsto od 2019. godine, što smanjuje rashode u budžetu za isplate penzija.

Prema analizi Fiskalnog saveta, rashodi za penzije povećani su u 2022. za 5,5 odsto, u skladu sa indeksacijom penzija „švajcarskom“ formulom, uz dodatno povećanje transfera PIO fondu iz republičkog budžeta za isplatu jednokratne pomoći od 20.000 dinara svim penzionerima).

Međutim, prilikom izrade budžeta pretpostavljeno je da će broj penzionera u 2022. biti isti kao 2021, što se gotovo sigurno neće desiti, ocenio je Savet.

Iz Fiskalnog saveta očekuju da će trend smanjenja iz 2020. i 2021. biti nastavljen.

Zbog smanjenja broja penzionera, koje budžet ne predviđa, oni očekuju da će rashodi za isplate penzije u 2022. biti oko 80 miliona evra manji od onih koji su planirani budžetom.

„Švajcarska“ formula pokazala se tokom zdravstvene krize kao superiorna za indeksaciju penzija, ali možda postoji prostor i za njena manja unapređenja, predlažu ekonomisti iz ove institucije.

Penzije povećavane na osnovu  „švajcarske“ formule

Penzije su tokom 2020. i 2021. godine kumulativno povećane na osnovu „švajcarske“ formule za 11,6 odsto, realno za 5,6 odsto.

To je održivo i objektivno povećanje penzija, koje približno odgovara ostvarenoj kumulativnoj stopi privrednog rasta u istom periodu.

U 2022. „švajcarska“ formula, međutim, definiše rast penzija od 5,5 odsto, koji će biti nešto manji od očekivanog nominalnog rasta BDP-a.

Razlog zbog kog će povećanje penzija privremeno kaskati za privrednim rastom u 2022. je to što se presek za računanje „švajcarske“ formule pravi u junu, a do relativno snažnog ubrzanja inflacije došlo tek nakon tog preseka, od avgusta.

U dužem roku penzioneri ipak neće biti oštećeni jer će poslednje ubrzanje inflacije biti ugrađeno u indeksaciju penzija u 2023.godine koja bi lako mogla da iznosi oko osam odsto, pa će rast penzija u 2023. verovatno biti nešto brži od privrednog rasta.

Savet je ukazao da je uz ažuriranje inflacije, druga mana „švajcarske“ formule što nije mogla da obuhvati to što je tokom 2020. i 2021. došlo do vanrednog smanjenja broja penzionera, prenela je Nova ekonomija.

Izvor: Nova ekonomija/Beta

Foto: Pixabay

Чланак се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pored navedenih primera, statistika Fonda PIO ukazuje, da kada je reč o najstarijim korisnicima, u ovoj kategoriji na prvom mestu je ubedljivo starosna penzionerka koja trenutno ima 111 godina i rođena je na početku prošlog veka, daleke 1909. Osim njoj, Fond isplaćuje penzije i za još nešto više od 60 stogodišnjaka, odnosno onih koji su rođeni 1920. i ranije.

Kada govorimo o godinama života do kojih se u proseku starosna penzija prima, muškarci i žene su izjednačeni, pa su prema podacima Fonda za 2019, novac iz Fonda PIO u proseku dobijali do navršenih 78 leta.

Po kategorijama osiguranika najdugovečniji su poljoprivrednici, kojima ček stiže do 82. godine kada je reč o muškarcima, odnosno do 81. ženama. Zaposlene pripadnice lepšeg pola gotovo su izjednačene sa jačim polom tako da one novac primaju u proseku do 77, a muškarci do 78 godina. Najkraće penzija stiže na adrese samostalaca, do 75. gospodi, odnosno do 71. damama.

Statistika pokazuje da kada je reč o prosečnom broju godina korišćenja starosne penzije, ono zbog smrti prestaje posle 17 leta kod muškaraca, a kod žena u proseku posle 20 godina. Razvrstano po kategorijama osiguranika, ne postoji značajna razlika između nekadašnjih zaposlenih i poljoprivrednika, ali brojke beleže da jedino samostalci znatno kraće primaju novac od ostalih i da se prosek kreće oko 12 godina.

Izvor: Večernje novosti

Foto: Pixabay

Чланак Beograđanka penziju prima više od 70 godina се појављује прво на Biznis i Finansije.