U Srbiji, kako se navodi, najpopularnija je rakija, isto kao i u Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Uz rakiju se za Hrvatsku navodi još i Pelinkovac, a za Bosnu kafa.

Kafa je najpopularnije piće i u Alžiru, Etiopiji, Saudijskoj Arabiji, Australiji i SAD, gde se pored kafe navodi i koka-kola.

Čaj se najviše pije u Kini, Indiji, Turskoj i Velikoj Britaniji, ali i Japanu gde je pored čaja popularno i tradicionalno piće sake. Na Tajvanu je najpopularniji „bubble tea“, a u Egiptu crni čaj.

Rum je izbor na Antigvi i Barbudi i u Venecueli, vino u Argentini, pivo u Belgiji, mohito i kuba libre na Kubi, a sajder i džin u Engleskoj.

Francuzi preferiraju šampanjac i crveno vino, Nemci lager, Grci uzo, Mađari palinku, a Irci čuveni Ginis.
Tekila je najpopularnije piće u Meksiku, votka u Poljskoj, pina kolada u Portoriku, a u Rusiji kvas i votka.

U Španiji je na prvom mestu sangrija.

Izvor: N1
Foto: Pixabay

Чланак Lista najpopularnijih pića po državama се појављује прво на Biznis i Finansije.

Reč je o pilot projektu uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Ministarstva za zaštitu životne sredine i Delegacije EU u Srbiji, a kompanija je dužna da preuzima otpad iz budžetskih kuhinja u Čačku i koristi ga u proizvodnji.

Kompanija pokreće poizvodnju granula od organskog otpada (voća i povrća), koje će biti sirovina za proizvodnju plastičnih folija, kesa, čaša, tanjira, rukavica, zaštitne odjeće, štapića za uši, ambalaže.

– Uspeli smo da napravimo materijal koji rešava problem otpada od voća i povrća, a istovremeno umanjuje količinu plastike, kaže Cvijanović, navodeći da je ideja potekla iz Azije, njeni pronalazači nisu uspleli da je komercijalizuju, pa je otkupljena i zaštićena patentom na evropskom nivou.

Kompanija je dobila certifikate iz Brisela i Majamija da su njeni proizvodi razgradivi u kućnim uslovima i da u procesu proizvodnje ne nastaje ugljen dioksid, što dokazuje da je sirovina koju koristi u proizvodnji prirodna, razgrađuje se bez nano čestica, nije otrovna i bezopasna je po eko-sistem.u Zagrebu, a u Beogradu ostaje istraživačko odjeljenje  kompanije Eko Bio.

„Kese koje se piju“

Proizvodnja granula počeće krajem ove, a najkasnije u januaru sledeće godine  u saradnji sa Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.

– Opredielili smo se za Zagreb zato što su upiti od većine klijenata do sada dolazili sa tržišta Evropske unije (EU). S druge strane, imamo blizinu luke Rijeka, koja je velika međunarodna pomorska luka za transport, mreža puteva je fantastična i u okviru je EU, pojasnila je Cvijanović.

Sirovinu, odnosno organski otpad kompanija će dobavljati od prerađivača voća i povrća, budžetskih kuhinja, veleprodajnih lanaca i domaćinstava iz cijelog regiona.

Cvijanović aglašava da trgovinski lanci u Srbiji iskazuju veliko interesovanje za „kese koje se piju“.

Ona navodi da ljudi „uglavnom budu šokiran“ kada vide da je popila kesu i da je to učinila više puta bez ikakvih posledica. Opisuje da voda u kojoj je rastvorena kesa „gotovo da nema ukus, možda se donekle osjeća blago slankasti ukus“, piše Boomberg Adria Srbija.

Izvor: Boomberg Adria Srbija

Foto: Pixabay

Чланак Srpska kompanija pravi eko kese koje se razgrađuju u vodi, i „koje se piju“ се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zabeležena je konzumacija alkohola u svakoj zemlji u litrama čistog alkohola za piva, vina, žestoka i druga alkoholna pića na godišnjem nivou.

Prema podacima, prosečna svetska potrošnja iznosila je 6,18 litara, dok Evropa prednjači sa visokom koncentracijom većih konzumenata.

Prema istraživanju, najviše piju Česi (14,26), potom Letonci (13,19), Moldavci (12,85), Nemci (12,79) i Litvanci (12,78).

Visoko se kotiraju i Irci (12,75), Španci (12,67), žitelji Ugande (12,48), Bugari (12,46), Luksemburžani (12,45).

U Srbiji se, u proseku pije 8,85 litara. Muškarci piju 14,09 litara, a žene 3,93 litre.

U susednoj Hrvatskoj pije se tek nešto malo manje – 8,73 litara alkohola. Muškarci takođe piju mnogo više od žena – njihova je statistika 13,96 litara, dok žene piju 3,99 litara.

Značajno više se pije u Sloveniji, gde je prosek 12,11 litara. Slovenci godišnje popiju 18,86 litara, dok Slovenke popiju 5,67 litara.

Izvor: Danas.hr/021.rs

Foto: Pixabay

Чланак U kojim zemljama se pije najviše, a u kojim najmanje i gde je tu Srbija се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cene robe široke potrošnje i usluga u Srbiji su na nivou od 60 odsto proseka EU, pokazuju podaci Eurostata za 2021. godinu.
Hrana i piće su za 15 odsto jefitniji od evropskog proseka, ali su skuplji nego u Albaniji (82,6 odsto od proseka EU), Crnoj Gori (81,5 odsto), Bosni i Hercegovini (78,4 odsto) i Severnoj Makedoniji (64,2 odsto).

Srbija takođe ima najviše cene elektronskih uređaja u regionu i EU, za 19 odsto više od evropskog proseka, a u Evropi su ti proizvodi skuplji jedino na Islandu i u Norveškoj.

Što se tiče električne energije, gasa i drugih vrsta goriva, cene u regionu su približno iste i više nego duplo niže od proseka EU.

Cene alkohola i duvana u Srbiji su na 68,5 odsto evropskog proseka, a cene odeće i obuće su nešto niže od proseka EU (oko 93 odsto).

Najniže cene robe i usluga imaju Rumunija i Bugarska

Severna Makedonija ima najjeftiniji alkohol i duvan u Evropi, a Crna Gora najjeftinija lična prevozna sredstva.

Među članicama EU, Danska i Irska su najskuplje kada su u pitanju cene robe široke potrošnje i usluga, koje su za 40 odsto više od proseka EU, a iza njih su Luksemburg (132 odsto evropskog proseka), Švedska (128 odsto) i Finska (126 odsto).

Najniže cene robe i usluga imaju Rumunija i Bugarska, na nivou od 56 odsto proseka EU, i Poljska (60 odsto).

Kada su u pitanju hrana i bezalkoholna pića, najskuplji je Luksemburg, gde su cene tih proizvoda za 25 odsto više od proseka u članicama EU. Iza Luksemburga su Danska i Irska, a najjeftinije su Rumunija, sa 69 odsto proseka EU, i Poljska (72 odsto).

Najveće razlike u cenama su u ugostiteljstvu, kao i alkohola i duvana.

Restorani i hoteli u Danskoj su čak 3,4 puta skuplji nego u Bugarskoj, gde su cene više nego duplo niže od evropskog proseka.

Alkohol i duvan su u Irskoj duplo skuplji od proseka EU, u Finskoj za 73 odsto, u Švedskoj za 36 odsto, a najjeftiniji su u Bugarskoj (64 odsto proseka EU), Poljskoj (72 odsto) i Mađarskoj (79 odsto).

U Poljskoj su najjeftiniji i elektronski uređaji

Velike razlike u cenama su posedica različitog oporezivanja ovih proizvoda.

Članice EU se manje razlikuju po cenama odeće, pri čemu su cene najniže u Bugarskoj, 24 odsto manje od proseka, a najskuplje u Danskoj, 34 odsto veće od proseka.

Po cenama ličnih prevoznih sredstava, koja uključuju automobile, motocikle i bicikle, Danska je takođe najskuplja (138 odsto), a Poljska najjeftinija (81 odsto).

U Poljskoj su najjeftiniji i elektronski uređaji (televizori, audio-vizuelni uređaji, računari i računarska oprema), čije su cene za 12 odsto niže od proseka EU, a najskuplji su u Holandiji, za 13 odsto iznad proseka.

Električna energija, gas i goriva najskuplji su u Danskoj (131,8 odsto), a najjeftiniji u Mađarskoj (47,7 odsto).

Izvor: Beta

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji su hrana i bezalkoholna pića najskuplji u regionu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Samo godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, u Sjedinjenim Državama je procurela vest o jednom vrlo neobičnom poslu. U proleće 1990. godine, američki mediji su objavili da je kompanija „Pepsi“, sklopila ugovor vredan tri milijarde dolara sa tada još uvek živim Sovjetskim Savezom, koji je podrazumevao razmenu dobara: Sovjeti su dobili koncentrat za proizvodnju „Pepsi kole“, a Amerikanci su zauzvrat obogatili svoju pomorsku flotu sa deset sovjetskih ratnih brodova. Doduše starih i ne baš u najboljem stanju.

Ova vest je pobudila interesovanje američkih novinara, a kasnija istraživanja su pokazala da ovo nije bio prvi takav posao. Ispostavilo se da je u jeku Hladnog rata i pretnji atomskim oružjem, nepomirljive ideološke stavove pomirio – novac. Rasplet tržišne ljubavi političkih neprijatelja odveo je novinare do daleke 1959. godine.

Nazovi kultura

Sve je počelo takozvanom „kulturnom razmenom“. Sovjetski Savez je u proleće 1959. imao izložbu u Njujorku, nakon koje je usledila uzvratna izložba Sjedinjenih Država u Moskvi. Amerikanci su taj događaj iskoristili da sovjetskim rukovodiocima i još ponekim „odabranima“ među radničkom klasom, prikažu proizvode koji su promovisali američki način života.

Na repertoaru su bili američki automobili, kuće, tehnika, visoka moda, deo proizvoda za široku potrošnju i poneko slikarsko delo, tek da bi se opravdala svrha izložbe kao „kulturnog“ događaja. Nazovi kulturnu razmenu su finansirale velike američke kompanije – „Dizni“, „IBM“, najveći američki proizvođač čaša „Diksi kap“ i kompanija „Pepsi“.

Javna svađa u kuhinji, i tajno mirenje u pozadinskim prostorijama

Domaćin izložbe je bio tadašnji potpredsednik SAD Ričard Nikson, a kako i priliči kulturnoj razmeni najuvaženiji posetilac je bio ondašnji predsednik Sovjetskog Saveza Nikita Hruščov. Da bi se zadovoljili žitelji u obe države, njih dvojica su u američkoj kuhinji opremljenoj najsavremenijim uređajima za to vreme, odmah uspela da se posvađaju pred novinarima oko nepomirljivih ideoloških stavova.

Kada je javnost bila zadovoljena, povukli su se dalje od nje u posebnu prostoriju gde su bili izloženi proizvodi „Pepsi kole“ u dve verzije: prva, koja se proizvodila u SAD sa američkim sirovinama i druga, koja bi se proizvodila u Rusiji i sa ruskim resursima.

„Ukus paste za cipele“

Veče pre toga, na svečanom prijemu u američkoj ambasadi u Moskvi, Hruščovu je prišao jedan od tadašnjih direktora „Pepsija“ Donald Kendal. Zatražio je od sovjetskog predsednika „jednu sitnicu“ – da za uzvrat što je „Pepsi“ finansirao izložbu, pozira sa čašom „Pepsi kole“ u ruci pred mnoštvom fotoreportera.

Istog meseca, Rusi su po prvi put okusili „Pepsi kolu“, a kako je pisala tadašnja sovjetska štampa, mnogima se nije dopalo ovo kapitalističko piće, sve sa argumentom da „ima ukus paste za cipele“.

Kako je „Pepsi“ zavrnuo „Koka-kolu“

Uprkos ovakvom negativnom marketingu u službi ideologije, Donald Kendal nije hteo da odustane od ruskog tržišta. Kada je šest godina nakon objavljivanja čuvene fotografije na kojoj Hruščov pijucka „Pepsi kolu“ postao izvršni direktor kompanije, kao jedan od glavnih ciljeva postavio je upravo osvajanje sovjetskih potrošača.

U tome je uspeo tek 1972. godine, ali je isposlovao monopol na takozvane „šećerne vodice“ na sovjetskom tržištu. Zbog toga, „Koka kola“ je uspela da uđe u sovjetske prodavnice tek 1985. godine. Drugim rečima, suprostavljeni tržišni interesi dve američke korporacije bili su jači od zajedničke političke pripadnosti.

Trampa u vreme letova na Mesec

„Pepsi kola“ je stizala u Sovjetski Savez u vidu sirupa, koji su Rusi razređivali i sipali u staklene boce. Kompanije je uspela da nadmaši ne samo svog najvećeg rivala, „Koka kolu“, već i da se upiše u istoriju po tome da je zahvaljujući njenim direktorima, „Pepsi kola“ bila prvi kapitalistički proizvod široke potrošnje na sovjetskom tržištu.

Ali to je imalo i svoju cenu i to bukvalno – zbog poteškoća s novcem. Pošto sovjetska rublja nije bila baš naročito cenjena kao međunarodno sredstvo plaćanja, dve države su se na kraju dogovorile da pribegnu starom dobrom sredstvu, poznatom kao – trampa. Ili kako se to ekonomski otmenije kaže, sklopile su „barter aranžman“.

Zahvaljujući tom ugovoru, žitelji „perjanice komunizma“ su mogli da piju kapitalističku „Pepsi kolu“, a građani „perjanice kapitalizma“ da se opijaju „stoličnaja“ votkom koju je na američkom tržištu prodavala kompanija „Pepsi“.

Avganistan zakočio sovjetsko-američku kulturu

Svi bi bili srećni da se u „razmenu kulturnih dobara“ ipak nije umešala politika. Kada su sovjetske trupe ušle u Avganistan krajem sedamdesetih godina, to je sovjetsko američke odnose ponovo dovelo do usijanja. Kolateralna šteta je bila ruska votka i sa njom kompanija „Pepsi“, zbog bojkota sovjetske robe na američkom tržištu.

Kulturna razmena „ja tebi bezalkoholno piće ti meni alkoholno“ je tavorila sve do povlačenja sovjetskuh trupa iz Avganistana. Da je mišljenje nekih analitičara kako je ovaj rat u Avganistanu bio rat ne samo za propast te države već i Sovjetskog Saveza bilo tačno, potvrđuje i novi, neverovatan ugovor kompanije „Pepsi“ sa Sovjetima iz 1989. godine.

„Pepsi“ brže razoružao Sovjetski Savez, nego Pantagon

Američka kompanija je prema tom ugovoru postala posrednik da se 17 starih sovjetskih podmornica i tri ratna broda prodaju u staro gvožđe. Kupila je i nekoliko naftnih tankera za dalju preprodaju i iznajmljivanje. Prema ovom ugovoru, Sovjetski savez je mogao da udvostruči broj punionica za pravljenje ruske varijante američkog pića. Priča se da je izvršni direktor Donald Kendal po sklapanju ovog ugovora isticao kako „Pepsi“ brže razoružava Sovjetski Savez nego oni kojima je to posao u SAD.

Kada je sovjetska ekonomija doživela konačan sunovrat, presipajući se u džepove pojedinih tamošnjih moćnika, kompanija „Pepsi“ je sklopila još jedan ugovor koji je obezbedio da na sovjetsko tržište uđe lanac „Pica hat“.

Uprkos ofanzivi „Koka kole“, Rusi ostali verni „Pepsiju“

Ali, kad se Sovjetski Savez i formalno raspao, propao je i ugovor sa kompanijom „Pepsi“. Novopečeni ruski i kapitalisti iz bivših sovjetskih republika sada su imali drugačiju računicu.

Iako je kompanija „Pepsi“ uspela da za svega nekoliko meseci isposluje ugovore sa svih petnaest država koje su nastale raspadom Sovjetskog Saveza, tokom narednih nekoliko godina „Koka kola“ je preuzela većinu ovih tržišta.
Ipak, današnja Ruska Federacija je ostala i dalje drugo najveće tržište „Pepsija“ u svetu, odmah iza Sjedinjenih Država.

Autor: Zorica Žarković, Biznis i finansije

Foto: Pixabay

Чланак Ja tebi piće, ti meni krstarice се појављује прво на Biznis i Finansije.

Kako je ovo leto drugačije od svih drugih, tako je čuveni brend džina Beefeater ponudio novi ukus leta – napravljen sa najnagrađivanijim džinom na svetu i osvežen tonikom. Beefeater London Dry džin i tonik je sada dostupan i kao koktel u limenci, kao i Beefeater Pink Strawberry džin i tonik kome osvežavajuće prirodne arome jagode daju sofisticiran ukus.

Kako bi ugođaj bio potpun, oba pića se mogu naći u atraktivnim limenkama, u sivoj i roze boji, odmah spremnim za konzumaciju!
Beefeater Gin & Tonic limenke jedinstvene su na našem tržištu i pružaju savršenu fuziju prvoklasnog džina sa poznatim ukusom tonika, kao i zavodljiv ukus džin tonika sa aromom neodoljive jagode! Ovi zavodljivi kokteli nude uživanje za sva čula koje do sada nismo mogli da nađemo u limenkama.

To nam omogućava da u ovom piću uživamo pre izlaska u grad, na terasi ili u bašti sa društvom, u prirodi dok sanjarimo o novim letnjim avanturama ili u zasluženom odmoru nakon poslovnog dana. Svako može pronaći duh leta u Beefeater Gin & Tonic limenkama, a sa njima i novu zabavu i avanturu, kao i razlog zašto treba uživati u svemu što rade! Jer leto je pink! Leto je cool! Leto je baš onakvo kakav mu vi duh date.

Poznati influenseri, Slaven Došlo, Una Krlić i Dunja Jovanić, već su prepoznali draži ovog napitka. Pridružite im se i vi u otkrivanju novog duha leta! I dok se oni pitaju da li je #summerispink ili #summeriscool, Beefeater Gin & Tonic zna pravi #thespiritofsummer i nudi nam ga u dva neodoljiva ukusa.

Džin voli jagode. Džin voli tonik. Volećete ih i vi!
Oba koktela, Beefeater London Dry Gin & Tonic i Beefeater Pink Strawberry Gin & Tonic, mogu se naći u većim Tempo, Idea, Roda, Vero, Metro C&C prodajnim objektima u limenkama od 0,25l. Svaka limenka sadrži 4,9% alkohola i konzumira se rashlađena.

Чланак Duh leta u novim ukusima се појављује прво на Biznis i Finansije.

Četiri tematske diskusije koji je vodio Đorđije Stajkić a koje su virtuelno okupile preko 150 ugostitelja iz najvećih klubova, barova, restorana i kafe lanaca, predstavnike Privredne komore Srbije i udruženja HORES, donela je niz zapažanja o novoj izmenjenoj realnosti nakon ukidanja vanrednog stanja.

Hoteli, barovi i noćni klubovi, koji su po proglašenju vanrednog stanja među prvima zatvoreni, trpe najveće gubitke, jer još uvek nisu otvoreni. Stranci koji čine trećinu gostiju beogradskih lokala, ne očekuju se u nekom većem broju, bar ne u nekom skorijem periodu. Za to vreme, troškovi zakupa i radne snage su i dalje tu.

Nešto je lakša situacija sa restoranima i kafićima, koji su nedavno uz nove mere zaštite počeli da otvaraju vrata gostima. Kapaciteti su popunjeni od 30 do 50 % a vlasnici se nadaju da će se to uskoro promeniti na bolje. Ipak ne očekuje se da će se poslovanje vratiti na nivo pre epidemije u narednih godinu dana.

,,Moramo shvatiti da ugostiteljstvo nije luksuz, već ozbiljna grana privrede, koja zapošljava više desetina hiljada ljudi i kojoj je potrebna ozbiljna pomoć da iz ove krize izađe. Procena je da će na primer, hoteli izgubiti prihod od oko 230 miliona evra, od čega beogradski oko 130 miliona evra, zbog pandemije korona virusa i zaustavljenog priliva gostiju. Ako uzmemo u obzir da ima oko 3000 restorana u Srbiji, vidite na kraju o kolikim gubicima govorimo ‘’, izjavio je Aleksandar Vasilijević, predsednik UO udruženja hotelijera i restoratera HORES.

Podsticajne mere države svi vide kao ključne kako bi ugostiteljski sektor ponovo beležio rast. Tako je najavljeno skoro formiranje operativne grupe koju će činiti predstavnici privrede, ugostitelja, i Vlade kako bi se konkretizovale mere pomoći.

,, Očekujemo da bi operativna grupa trebalo da bude formirana vrlo brzo, u narednih nekoliko dana. Takođe, ugostitelji mogu da razmotre i kriterijume za podizanje kredita sa povoljnim uslovima otplate kod Fonda za razvoj Republike Srbije. Što se tiče ostalih dodatnih mera pomoći ugostiteljskom sektoru uslovi bi trebalo da budu poznati do kraja meseca.’’, izjavio je Bojan Stanić, pomoćnik direktora, Sektor za strateške analize, usluge i internacionalizaciju, PKS.

U Coca-Cola HBC Srbija kažu da su kao odgovorna kompanija i partner sa kojima mnogi ugostitelji sarađuju, želeli da pokrenu ova pitanja kako bi ponudili svoju ekspertizu i pomoć u oporavku HoReCa sektora.

,,Negativni efekti globalne pandemije nisu zaobišli ni našu kompaniju. Od početka smo preuzeli sve mere kako bismo prvenstveno zaštitili svoje zaposlene i saradnike, a zatim i obezbedili održivo poslovanje kompanije i u budućnosti. U skladu sa tim morali smo brzo da osmislimo i neke nove načine poslovanja. Kao jedan od lidera verujemo da možemo da nađemo način da nastavimo gde smo stali, ali i da ponudimo pomoć i neka nova rešenja saradnicima kojima je to potrebno.

Coca-Cola HBC Srbija je preko 50 godina deo zajednice i partner ugostitelja. Osetili smo potrebu da organizujemo ovaj panel jer smatramo da je HoReCa trenutno najugroženija i verujemo da treba da budemo tu jedni za druge.“, rekao je Saša Marković, direktor prodaje kompanije Coca-Cola HBC Srbija.

Poslovanje ugostiteljskog sektora iako ozbiljno uzdrmano, može ponovo biti na zdravim nogama ali će sam oporavak privrede biti dosta dug, zaključili su panelisti. Od ugostitelja se očekuje da donekle zadrže zaposlene, pruže kvalitetnu uslugu i osmisle zanimljive programe kako bi privukli goste, a od države da podsticajnim merama pomogne HoReCu.

Чланак Ugostiteljstvo nije luksuz се појављује прво на Biznis i Finansije.