Bivši američki elitni vojni pilot i instruktor, Daniel Duggan, od oktobra prošle godine sjedi u australijskom zatvoru, čekajući konačnu odluku hoće li biti izručen SAD, gdje ga čeka optužnica da je od 2009. do 2012. godine u Kini trenirao kineske vojne pilote. Bivši major američkih marinaca, nakon što se demobilisao 2002. godine, preselio se u Australiju, dobio australijsko i odrekao se američkog državljanstva i preselio se u Kinu 2009. godine. To što je postao Australijanac ne pomaže mu puno, jer između 2009. i 2012. još uvijek je bio američki državljanin, što je američkim tužiocima bilo dovoljno.

Duggan ne poriče da je u Kini trenirao kineske pilote, ali tvrdi da su to bili civilni a ne vojni piloti. Zanimljivo je da je optužnica protiv njega podignuta još 2017. ali je bila zapečaćena do oktobra prošle godine, kada su ga namamili da se vrati u Australiju.

Ovaj slučaj sam za sebe bio bi samo kuriozitet, da samo tri sedmice prije Dugganovog hapšenja u Australiji, u septembru prošle godine, nije izašlo na vidjelo da je tridesetak britanskih vojnih pilota, nakon napuštanja vojske, prihvatilo unosne ponude opskurne kompanije iz Južne Afrike, Test Flying Academy of South Africa, da rade kao instruktori. Naknadno se ispostavilo da su „đaci“ bili kineski vojni piloti a glavni klijent kineska armija, pri čemu su neki „časovi“ održavani u Kini.

Cijena patriotizma

Po svemu sudeći, novopečenim instruktorima, bivšim britanskim vojnim pilotima, činjenica da su im „đaci“ kineski vojni piloti nije bila iznenađenje. Ključni motiv britanskih pilota za prihvatanje „južnoafričke“ ponude za posao nije bila ni želja za letenjem, niti jačanje borbene spremnosti „slobodnog svijeta“. Imali su 270 hiljada razloga da se previše ne zamaraju pitanjima etike i moralnosti.

S obzirom na prosječne plate britanskih vojnih pilota od sedamdesetak hiljada dolara godišnje, ponuda iz Južne Afrike od 270 hiljada dolara jednostavno je bila neodoljiva. A kako su se ugovori potpisivali na četiri godine, to je značilo da je zarada bila veća od milion dolara. Svaka čast kraljici i kralju, patriotizam je patriotizam, ali milion dolara je milion dolara.

Nisu samo bivši britanski vojni piloti sa entuzijazmom prenosili znanje na kineske vojne pilote, bile su tu i njihove kolege iz SAD, Australije, Novog Zelanda. Po svemu sudeći, čitav ovaj poslovan poduhvat i nije bio neka velika tajna, ali svi su se pravili blesavi.

U aprilu prošle godine pojavio se video snimljen mobitelom, na kome je zabilježeno kako su dva kineska pilota bila prinuđena da se katapultiraju iz aviona trenažera tokom treninga u Kini. Katapultiranje kineskih vojnih pilota iz kineskog vojnog aviona u Kini i nije neki spektakularan događaj, dešava se to u svim vojskama u svijetu. Osim što je jedan od pilota koji se katapultirao očigledno bio – Evropljanin. Šta je evropski pilot radio u avionu kineskog ratnog vazduhoplovstva, na teritoriji Kine – ne zna se.

Pet mjeseci kasnije, skandal sa demobilisanim britanskim pilotima koji treniraju Kineze, dospio je na naslovne stranice britanskih tabloida. Kako već priliči, britanska vlada je bila duboko šokirana i iznenađena, te razočarana da šačica neodgovornih pojedinaca (njih tridesetak) iz reda elitnih pilota nije odolila zovu novca od potencijalnih neprijatelja. U svoju odbranu, revoltiranoj javnosti je vlast objasnila, da tehnički, ovi piloti nisu prekršili nikakav zakon i da je sve to bilo legalno, ali da će se zakon morati promijeniti.

Do istog zaključka došla je i vlada Novog Zelanda, gdje je utvrđeno da su se barem četvorica njihovih bivših pilota upustili u treniranje kineske vojske. Vlada je potvrdila da pripadnici oružanih snaga Novog Zelanda mogu da se zaposle „gdje god žele nakon što im se završi aktivna služba“, ali „da u zavisnosti od njihovih odluka, to može imati posljedica na njihovo buduće zapošljavanje u oružanim snagama Novog Zelanda“. Sa milion američkih dolara u džepu, čini se da bivši vojni piloti nisu bili previše zabrinuti hoće li im biti omogućeno da ponovo dobiju posao u bivšoj firmi.

Kinezi traže samo Anglosaksonce

S obzirom da debelo plaćaju, Kinezima nije bio zanimljiv bilo kakav pilot iz NATO-a, već isključivo oni koji su završili dodatnu školu za testne pilote u SAD ili Velikoj Britaniji.

Takva diskriminacija prema ostalim NATO pilotima, iz Rumunije, Albanije, Sjeverne Makedonije, Slovačke, Hrvatske, je nečuvena i čudno je da vlade ovih i ostalih država nisu uputile Kini žestok diplomatski protest sa pitanjem, „a što, je li to naši piloti ne valjaju?“, ili da su barem kreirali hashtag na twitteru, pardon, X, #ijahoćumiliondolara.

I dok se bijes britanske javnosti sručio na „prodane duše“ i „izdajice“, bivši piloti smatrali su da su nepravedno optuženi, jer to što se njima stavlja na dušu ne razlikuje se ni po čemu što je sama britanska vlada radila. Ispostavilo se da su 2015. godine, u doba kada su Britanci računali da će se debelo obogatiti na poslovanju sa Kinezima, i kada su slavodobitno najavljivali „zlatno doba“ u odnosima Britanije i Kine, dva kineska oficira pohađala osnovni trening za oficire vazduhoplovstva u Velikoj Britaniji. Još je zanimljivije što je britanska vlada u septembru 2016. godine poslala dvojicu svojih aktivnih pilota u Kinu, zvanično kao instruktore za „engleski jezik za avijatičare“ .

Bivši piloti, na kojima je sada zvono izdajica, pitaju se javno „a što nisu poslali učitelje engleskog, nego su se posebno tražili aktivni borbeni piloti britanskog ratnog vazduhoplovstva?“ Odgovor bi, vjerovatno bio da su se vlasti udostojile da ponude neko logično objašnjenje – „šta zna učitelj šta je avion?“.

Sve za pare, pare nizašta

Po svemu sudeći, Lenjinova tvrdnja „da će nam kapitalisti prodati uže kojim ćemo ih objesiti“ nije bila bez osnova. Sa druge strane, princip svete slobode privatnog preduzetništva, kojeg se fanatično drže sljedbenici neoliberalnog kapitalizma, valjda važi i za bivše vojne pilote. Čitava priča u stvari je klasičan primjer tržišne ekonomije, gdje su se susreli ponuda i potražnja.

Kineska potraga za mornaričkim pilotima iz NATO-a, posebno onim sa iskustvom na nosačima aviona, koje Kinezi ubrzano grade, školski je primjer povećane potražnje, koja rezultira i povećanom cijenom. Spremnost britanskih i američkih pilota da zadovolje ovu potražnju, predstavlja dokaz da ni ponude neće manjkati ukoliko je ponuđena cijena adekvatna. Ukratko, savršen dokaz za funkcionisanje tržišta. U priči o ponudi i potražnji, moral, etika ili patriotizam, se ne spominju.

Sve što je lijepo kratko traje, pa će i ova obostrano korisna trgovina, znanje za milione dolara, između demobilisanih zapadnih vojnih pilota i Kine, barem zvanično, biti okončana. Izmijenjeni zakon o nacionalnoj bezbjednosti u Velikoj Britaniji koji je stupio na snagu u julu, sada omogućava da se treniranje kineskih pilota uvrsti pod „pribavljanje ili otkrivanje zaštićenih informacija“, a sada se pod informacijom smatraju i „taktike, tehnike i procedure“, upravo „sitnice“ koji zanimaju Kineze.

Britanski primjer sa oštrijim zakonima slijediće i Australija i Novi Zeland, dok SAD uvijek u rezervi imaju gomilu opskurnih zakona na koje se mogu ali i ne moraju pozivati, u zavisnosti od situacije. To može potvrditi i Daniel Duggan, koji je za sada jedini poznati slučaj koji bi mogao završiti u zatvoru na duže vrijeme zbog praktikovanja privatne inicijative i prodaje svog vojnog znanja Kinezima. A što se Kineza tiče, sve dok su voljni da plate neće im faliti zapadnih instruktora, kakvi god zakoni da se donesu na Zapadu.

Dražen Simić

Biznis & finansije 214, oktobar 2023. 

Foto: Defence-Imagery, Pixabay

Чланак Patriotizam na rasprodaji: Piloti britanski, milioni kineski се појављује прво на Biznis i Finansije.

Radnici su takođe obavešteni da će od decembra do marta plate biti smanjene, a koliko zavisiće od platnog razreda zaposlenih, saznaje Danas.

Vest da će 20 odsto zaposlenih u Er Srbiji dobiti otkaz, a ostalima plate biti smanjene za petinu, juče je u autorskom tekstu u Danasu objavio novinar Miša Brkić, ali ni ministarstva saobraćaja i finansija, niti sama Er Srbija juče nisu odgovorili na pitanja Danasa o ovoj temi.

Takođe, ni od sindikata nismo mogli juče da dobijemo komentar na ovaj potez nacionalne aviokompanije.

Ukoliko Er Srbija zaista bude smanjila broj zaposlenih za 20 odsto, to će značiti gubitak radnog mesta za oko 300 stotine ljudi.

U obrazloženju zaposlenima koje je Er Srbija poslala uz obaveštenje o programu dobrovoljnog odlaska, navodi se da je kompanija osam meseci sprovodila racionalizaciju poslovanja i smanjivala troškove kako bi odgovorila na globalnu krizu u avio-saobraćaju i da više nije u stanju da podnese tako visok nivo troškova.

Er Srbija će rebalansom budžeta dobiti pomoć države i mada iznos nije precizno prikazan u proračunu, procena Fiskalnog saveta je da će to biti oko 150 miliona evra koliko je otprilike potrebno da se pokriju krediti koji kompaniji dospevaju ove i naredne godine kao i gubitak koji se očekuje da će kompanija napraviti u uslovima pandemije i nezapamćene krize za avio-saobraćaj.

Da li je ovaj potez Er Srbije plod samostalne odluke menadžmenta ili iznuđen zahtevima države koja će izdvojiti popriličan novac za spasavanje ove kompanije, tek prema mišljenju stručnjaka on je zakasneo.

Alen Šćuric, hrvatski avio-analitičar koji prati dešavanja u avio-saobraćaju u regionu, ali i globalno, ističe da su svi ostali to odavno uradili.

Kompanije su primenile različite modele

„Kompanije su primenile različite modele, ali skoro svi su već sproveli otpuštanje zaposlenih, a tu računam i velike kompanije. Neki, kao na primer Emirati du otpustili 50 odsto zaposlenih, ali ostalima zadržali plate. Neke kompanije su smanjile plate za 40, pa i 60 odsto, ali bez otpuštanja. Neki prosek je da su avio-kompanije otpustile oko 25 odsto ljudi i smanjile plate za oko 20 odsto. Retki nisu išli u smanjenje broja zaposlenih, kao na primer Vizer, ali iza njih stoji ogroman kapital, a njihova strategija je osvajanje evropskog tržišta. Sad im je to jeftinije jer su sve druge kompanije u problemima, pa su se okrenuli osvajanju pre svega Zapadne Evrope“, objašnjava Šćuric.

On ističe da je Er Srbija trebalo i ranije da reaguje, ali da je bar dobro što nude razuman način kompenzovanja radnika.

„Bilo je evidentno da se ova situacija sa pandemijom neće smiriti i procene velikih kompanija su da će trajati kriza do 2022, a negde i do 2024. godine. Ove godine je pad prometa 40 do 50 odsto, a ova zima će biti mrtva u Evropi što se tiče avio-saobraćaja. Kompanije su izračunale da im se ne isplati da plaćaju višak ljudi dve-tri godine i otpustile ih. Možda su nešto manje otpuštale pilote i mehaničare, koje je teško naći. Ali, možda jeste surovo, one znaju da će posle moći da ih zaposle ponovo i to za manje novca, jer će biti očajni u potrazi za poslom. Mladi pilot koji tek počinje biće spreman da radi za male pare samo da leti“, objašnjava Šćuric.

Sve avio-kompanije imaju viška zaposlenih

Ekonomista Milan Kovačević pak primećuje da je država davala novac privredi da ne otpušta, a sada daje novac Er Srbiji koja otpušta ljude.

„Kod dobrovoljnog odlaska zaposlenih može se dogoditi da odu oni koji će biti potrebni kompaniji. Istina sada sve avio-kompanije imaju viška zaposlenih, ali kada letovi krenu, može se desiti da vraćanje takvih ljudi bude skuplje. Inače u javnim preduzećima menadžment ne sagledava baš dobro kako bi kompanije trebalo da izgledaju u kratkom i dugom roku. A i s obzirom da je državno preduzeće trebalo bi da imamo više informacija o tome šta su još uradili ili šta bi mogli da urade na smanjenju drugih troškova“, ocenjuje Kovačević.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак 20 odsto zaposlenih u Er Srbiji će dobiti otkaz, a ostalima će plate biti smanjene za petinu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Islander, nacionalna avio kompanija Islanda, sa sedištem u Rejkjaviku, odlučila je da otpusti kabinsko osoblje. Ova kompanija osnovana 1973. godine, otpustila je sve stjuardese i stjuarde u nastojanju da spasi kompaniju od finansijskih problema prouzrokovanih korona virusom.

Od danas, umesto njih, putnike počinju da služe piloti!

Piloti ipak neće mnogo vremena trošiti na guranje kolica kroz kabinu, nudeći piće i obroke, jer je ta usluga zbog virusa svedena na miniminum, saopštio je Islander ovu odluku bez presedana.

Pilot „tri u jedan“

Osim posluživanja obroka, piloti će sada biti zaduženi i da brinu o bezbednosti putnika u kabini. To će predstavljati još veći problem od onoga kako će piloti bezbedno upravljati avionom i istovremeno izigravati konobare putnicima.

Naime, najvažnija uloga stjuarda i stjuardesa je odgovornost za bezbednost putnika, zbog čega prolaze kroz višenedeljne obuke. Imajući u vidu da je ovakva poslovna odluka doneta u petak, posle neuspešnih pregovora uprave Islandera sa predstavnicima sindikata, ostaje nejasno kako su piloti uspeli da se u roku od dva dana obuče i za taj posao.

Takođe, nije jasno kako će reagovati nadležni za bezbednost avionskog saobraćaja u zemljama SAD i EU gde Islander ima redovne letove.

Foto: 12019, Pixabay

Чланак „Revolucija“ u aviosaobraćaju: Piloti poslužuju putnike u avionu се појављује прво на Biznis i Finansije.