Rast iznosa stanarine, nedostatak stambenih jedinica, poskupljenje zdravstvenog osiguranja – to je slučaj i u Švajcarskoj. Dok se plati sve to, ostane malo novca.

Daniel Lauper iz humanitarne organizacije Caritas je napomenuo da je za mnoge ljude situacija postala nesigurna usljed pandemije koronavirusa. Bolan je sram onih koji traže pomoć. „U Švajcarskoj ne govorimo o novcu ili o tome da nemamo novca“, kazao je Lauper.

Ipak, skoro 750.000 ljudi je pogođeno siromaštvom. „Zastane mi knedla u grlu kada pomislim na mnogo porodica koje su na ivici. Taj broj nije merljiv“, istakao je.

Poskupljuje zdravstveno osiguranje

Lauper je ukazao da su mnoge porodice u teškoj situaciji i strahuje šta će za posljedicu imati frustracija porodica koje ne dobijaju pomoć. Očekuje da će još više ljudi tražiti pomoć zbog rasta premija zdravstvenog osiguranja, naredne godine.

Odlazeći ministar zdravstva Alain Berset je najavio poskupljenje zdravstvenog osiguranja. „Imam loše vesti za domaćinstva koja su već pogođena inflacijom. Troškovi zdravstvenog osiguranja će tokom 2024. porasti na 8,7 odsto“, rekao je Berset.

List Neue Zurcher Zeitung je objavio da će to poskupljenje za porodicu s dvoje dece godišnje iznositi 1.000 franaka. Postoji mogućnost podnošenja zahteva za snižavanjem premije zdravstvenog osiguranja. Ako se zahtev prihvati, kantoni subvencionišu zdravstveno osiguranje.

Međutim, ekonomisti smatraju da finansijski teret na kantonima dugoročno nije održivo rešenje. Švajcarska trenutno troši 5,5 milijardi franaka za subvencionisanje premija zdravstvenog osiguranja. To je iznos koji je jednak budžetu vojske ove države.

Inflacija i stanarine

Inflacija u Švajcarskoj je niža nego u većini evropskih država, ali je za švajcarske uslove visoka. Stanarine kontinuirano rastu. Direktor Saveznog zavoda za stambena pitanja očekuje da će stanarine do 2026. biti više za 15 odsto. Ovo, kao i mali broj slobodnih radnih mesta te povećanje broja stanovnika na devet miliona predstavljaju opterećenje.

Pomažu u nabavci potrepština po nižim cenama. Lauper tvrdi da njihova trgovina u Bernu ima 30 odsto više onih koji traže pomoć. Kako je naglasio, dolaze porodice s decom, starije osobe i siromašni radnici.

Švajcarska nije jedina koja je pogođena inflacijom. Vrhunac inflacije u Evropskoj uniji je bio u oktobru prošle godine, kada je iznosila 11,5 odsto. Kao posledica toga 21,6 odsto stanovništva EU došlo je u opasnost od siromaštva, piše portal swissinfo.

Izvor: Klix
Foto: Pixabay

Чланак Plata 4000 evra, a živiš na ivici siromaštva се појављује прво на Biznis i Finansije.

Zvanična statistika kaže da je u Srbiji prosečna zarada (poslednji podatak za april) 83.812 dinara. Ali, nema preciznih podataka koliko od 2,3 miliona zaposlenih radi za minimalac, a koliko za plate značajno preko proseka.

Polovina zaposlenih radnika  ne može da ostvari prosečnu zaradu

Poznato je, međutim, da polovina zaposlenih radnika ne samo da ne može da ostvari prosečnu zaradu, već im je nedostižna i plata veća od 63.954 dinara. Toliko, naime, iznosi takozvana medijalna zarada, ona što se nalazi tačno „na sredini“ , pa pola zaposlenih prima mesečno manje, a pola radnika više od tog iznosa.

Među ovom polovinom niže plaćenih radnika značajan broj, a barata se samo procenama od oko 400.000 ljudi pošto zvaničnih podataka godinama nema – prima minimalac, koji se ove godine kreće u rasponu od 36.800 do 42.320 dinara, u zavisnosti od broja radnih dana u mesecu.

Na pitanje da li je moguće izračunati koliko je prosečnom građaninu Srbije potrebno za normalan život kada je reč o prihodima, odnosno zaradi, Mario Reljanović, predsednik udruženja Centar za dostojanstven rad i naučni saradnik na Institutu za radno pravo iz Beograda, za portal N1 kaže da postoje statistički proračuni koji mogu dati odgovor na ovo pitanje „u nekom proseku troškova koje jedna porodica može, odnosno mora da ima“.

„Svakako da će pojedinačni troškovi zavisiti od specifičnih potreba te porodice, okolnosti života, zdravstvenog stanja, uzrasta dece, i drugih“. kaže Reljanović.

Šta je plata za život

On ističe da se koncept „Plata za život“ zasniva na pokriću uobičajenih troškova ishrane, stanovanja, zdravstvene zaštite, odeće i obuće, prevoza i obrazovanja, kao i da uključuje oko 10 odsto dodatnog novca za nepredviđene troškove.

„Ono što je svakako potrebno naglasiti jeste da u odnosu na proračune koji su vršeni pre samo godinu, ili dve, moramo uzeti u obzir realan porast troškova života koji ne korespodira sa zvaničnim nivoom inflacije. Naprotiv, mnogi proizvodi koji su sastavni deo uobičajene svakodnevne potrošnje, poskupeli su za 50 odsto i više. Zbog toga su proračuni u doba inflacije nezahvalni i mogu pokazati samo koliko je novca bilo potrebno u jednom trenutku kada je načinjen presek“, ukazuje Reljanović.

Na primer, plata za život je pre godinu dana iznosila oko 115.000 dinara.

„Sasvim je jasno da godinu dana kasnije ne možemo pričati o istom iznosu“, kaže on.

Bojana Tamindžija iz organizacije Centar za politike emancipacije za portal N1 navodi da, prema proračunu Clean Clothes Campaign mreže koji je urađen sa dostupnim podacima za 2021. godinu plata za život u Srbiji iznosi 114.752 dinara.

„Jasno je da ovde nemamo uračunatu ogromnu inflaciju iz 2022. godine i da bi taj iznos sada bio srazmerno veći“, ističe ona.

Kako objašnjava, plata za život bi trebalo da pokrije troškove hrane, stanovanja, odevanja, transporta, obrazovanja, zdravstva (ukoliko se plaća) i uključuje mogućnost odvajanja male količine novca sa strane za nepredviđene troškove ili štednju.

„U Clean Clothes Campaign mreži se vodimo time da je plata za život univerzalno ljudsko pravo koje mora biti primenjeno na sve radnice i radnike nezavisno o njihovom statusu na radnom mestu, njihovoj produktivnosti ili ličnom statusu (npr. bračnom statusu). Ona predstavlja najmanji nivo zarade i nijedan radnik ili radnica ne može da primi iznos manji od utvrđene plate za život. Plata za život treba da bude dovoljna da pokrije najosnovnije potrebe radnica i radnika I njihovih porodica, trebalo bi da nadilazi puko preživljavanje i da daje mogućnost punog učešća u društvenom životu“, ističe Tamindžija.

U potrošačkoj korpi – ono što građani mogu da priušte

Prosečna potrošačka korpa, koja je prema poslednjim dostupnim podacima za april 2023. iznosila 98.073,87 dinara uveliko premašuje prosečnu zaradu. O onoj „medijalnoj“ do koje „dobacuje tek polovina zaposlenih u Srbiji da ne govorimo.

A šta je u ovoj prosečnoj protošačkoj korpi koja je nedostižna za mnoge u Srbiji?

Za tročlanu porodicu – dvoje odraslih sa detetom – računa se mesečna potrošnja od ukupno 1 kg testenine, 800 grama graška, 300 grama kačkavalja ili 506 dinara za obrazovanje…

U minimalnoj potrošačkoj korpi su količine hrane i novac namenjen u svrhu obrazovanja, zdravstvenih troškova… još niži. Ova korpa „teška“ je 51.037,36 dinara, a i dalje je nedostižan cilj svih sindikata koji sa poslodavcima i državom pregovaraju o povećanju zagarantovane minimalne zarade.

„Kako, što je više puta naglašeno, minimalna i prosečna potrošačka korpa nisu statističke kategorije koje se vezuju za preporučenu potrošnju, već pokazuju kolika (kakva) je potrošnja najsiromašnijih u Srbiji (minimalna korpa) odnosno srednjeg imovinskog staleža (prosečna korpa). Njihova zbunjujuća imena ne odgovaraju svrsi prikupljanja ovih podataka, a afirmisanje minimalne potrošačke korpe i njeno vezivanje za minimalnu zaradu u samom Zakonu o radu, zapravo je poraz države koja teži multipliciranju siromaštva svojih građana“, objašnjava Mario Reljanović.

Otuda, kaže, potiču i „anomalije“ u prosečnoj potrošačkoj korpi.

„To su količine i vrste namirnica koje se troše u određenom sloju stanovništva, a ne preporučeni iznosi da bi neko živeo ‘prosečno’. Samim tim je i struktura takve korpe poražavajuća jer pokazuje nizak standard čak i onih koji raspolažu prosečnim budžetom u Srbiji“, navodi naš sagovornik.

Otuda je, dodaje, za izračunavanje realnih minimalnih troškova koji su pokazatelj dostojanstvenog života, potrebna složena metodologija koja je korišćena prilikom proračuna ‘plate za život’.

„Odnos ovih iznosa je, kako ste i sami primetili, poražavajući – na primer, ako uzmemo iznos plate za život iz avgusta prošle godine od oko 115.000 dinara, on je u tom trenutku bio na nivou tri minimalne zarade, odnosno nešto manje od dve medijalne zarade. Minimalna zarada je u međuvremenu povećana za iznos koji je inflacija višestruko pojela, pa se tako sada može govoriti o bar 3,5 minimalne zarade (a verovatno i četiri) da bi se dosegao standard normalnog života u Srbiji. Isto je kada je reč o medijalnoj zaradi – izvesno je da dve medijalne zarade više ne mogu pokriti navedene troškove“, ističe Reljanović.

Bojana Tamindžija pojašnjava da su i prosečna i minimalna potrošačka korpa pokazatelji potrošnje i govore nam o tom šta su ljudi u Srbiji u mogućnosti da priušte za zarade koje imaju.

„Prosečna potrošačka korpa meri prosek potrošnje domaćinstava od 4 do 8 decila, a minimalna tri najsiromašnija sloja stanovništva od 1 do 3 decila gde ulaze i domaćinstva koja se hrane u narodnoj kuhinji. Nažalost, takva minimalna potrošačka korpa je parametar pri određivanju iznosa minimalne zarade, što mi često nazivamo legalizacijom siromaštva“, upozorava ona.

Pored toga, ističe, u Srbiji ne postoji kalkulacija koliko bi tročlanu porodicu koštalo da se hrani elementarno zadrvo.

„A, kriterijum za određivanje potrošačke korpe najsiromašnijih domaćinstava je 2.280 kalorija dnevno čija se vrednost dostiže većom količinom jeftinih visokokaloričnih proizvoda, koji su uglavnom nezdravi. Jedan od naših ciljeva je da se proračun plate za život uvede u domaće statistike i obnavlja godišnje, što nije teško ukoliko bi zato postojala volja, a tek onda bi smo mogli da vidimo koliko zarađujemo u odnosu na ono što bi nam bilo potrebno da živimo pristojno“, zaključuje naša sagovornica.

Izvor: N1

Foto: Pixabay

Чланак Kolika plata treba da bude u Srbiji za pristojan život? се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tako su jaja od februara 2021. tokom naredne dve godine poskupela za oko 65 odsto, a za toliko je skočila i cena svežeg kravljeg mleka, piše Euronews Srbija

U istom periodu svinjsko meso je postalo skuplje za trećinu, a jestivo ulje poskupelo je za oko 40 odsto. Iako je prosečna plata u dvogodišnjem periodu, kako su pokazali podaci Republičkog zavoda za statistiku, porasla gotovo za trećinu, odnosno za oko 20.000 dinara, građani Srbije kojima taj prosek legne na račun ove godine mogu da kupe manje jaja, ulja i mesa nego ranije.

To da li je sa rastom plata rasla i kupovna moć građana Srbije postaje nešto jasnije kada se uporede prosečne plate od februara 2021. do februara ove godine sa količinom pojedinih namirnica koja se za tu platu mogla kupiti.

Sagovornici Euronews Srbija smatraju da je inflacija potpuno pojela rast zarada. Ističu da beležimo značajan realni pad prometa u trgovini što je efekat inflacije. Oni, međutim, ocenjuju da je dostignut neki vrh inflacionog talasa koji je bio jako intenzivan i jako bolan, i da se u narednim mesecima očekuje njen pad.

To što će inflacija biti niža i što će biti usporena, ne znači da će cene krenuti da padaju brzo već da će rast cena biti znatno sporiji. Budući da nas očekuje još jedno poskupljenje struje u ovoj godini, proizvođači hrane i neke druge robe to će uključiti u svoje buduće cene. Pokazatelj koliko ljudi imaju novca najbolje se sagleda po tome koliko je stavki na računu posle odlaska u prodavnice. I ekonomisti i građani vide i osećaju da cene ne padaju tako lako i brzo.

„Inflacija pojela rast zarada“

Direktor Ekonomskog instituta Ivan Nikolić rekao je za Euronews Srbija da je inflacija potpuno pojela rast zarada. Smatra i da pad standarda i pad tražnje neminovino deluje i na prodavce i proizvođače da snize svoje cene jer nema ko da kupuje proizvode.

„S druge strane, imamo jedan pozitivan efekat. Prošle godine u ovo vreme kada smo imali jedan cenovni udar koji je dolazio iz uvoza, sad je stvar potpuno preokrenuta, sad imamo deflacioni talas. Interesantno, i energenti, i primarni proizvodi i svi berzanski proizvodi koji se uvoze kada posmatramo čak cene svih uvoznika one su ili oko nule čak i u deflaciji. To će neminovno doprineti spuštanju cena“, napominje Nikolić.

Ekonomska novinarka Ivana Pavlović kaze za Euronews Srbija da ono što građani vide na svojim računima u korpama i što vide u novčaniku tokom meseca pobija pozitivne trendove u rastu plata koje smo imali prošle i ove godine.

Izvor: Euronews Srbija 

Foto: Pixabay

Чланак U Srbiji potrošačke cene rastu brže nego zarade се појављује прво на Biznis i Finansije.

Cena rada po satu porasla je za 4,4 odsto prosečno u zemljama Evropske unije u 2022. godini, pokazuju najnoviji podaci evropskog biroa za statistiku Eurostat.

Kada se rast zarada uporedi sa stopom inflacije od 9,2 odsto u EU prošle godine, proizilazi da je povećanjem plata u prošloj godini nadoknađena samo polovina poskupljenja troškova života.

Jaz između zarada i inflacije je još veći kada su u pitanju najosnovniji troškovi života: troškovi stanovanja i komunalija (18 odsto imaju udeo u ukupnim troškovima) su rasli četiri puta brže od plata, dok su transport i hrana (12 odsto) porasli tri puta brže. Realne zarade, koje označavaju kretanje plata u odnosu na inflaciju, pale su prošle godine u svim zemljama članicama EU za prosečno čak devet odsto. Poređenja radi, stvarni profit je povećan za jedna odsto, pokazuju podaci Eurostata.

Radnici žrtve inflacije

Podaci Evropske centralne banke (ECB) pokazuju da su povećanja profitnih marži u 2021. i 2022. godini bila veća od povećanja jediničnih troškova rada, što znači da rast profitnih stopa ima značajniju ulogu u pokretanju inflacije. Komentarišući ove podatke Eurostata generalna sekretarka Evropske konfederacije sindikata Ester Linč je ocenila da su poskupljenja ugrozila životni standard zaposlenih i njihovih porodica.

„Ove brojke su još jedan dokaz da su radnici žrtve inflacije, a ne njen uzrok. Iza ovih cifara stoje stvarni ljudi koji se bore da obezbede hranu za svoje porodivce, zagreju svoje domove i čak priušte prevoz do svog radnog mesta“, rekla je Linč.

Dodala je da je pad životnog standarda radnika rezultat toga što kompanije, posebno one u energetskom i prehrambenom sektoru, koriste probleme sa snabdevanjem da povećaju svoje cene i ostvare rekordne profite.

Prema njenim rečima, „vreme je da političari prestanu da kažnjavaju žrtve inflacije smanjenjem plata i da se pozabave pravim uzrokom inflacije oporezivanjem viška profita“.

Izvor:Beta

Foto: Pixabay

Чланак Eurostata: Veliki jaz između zarada i inflacije се појављује прво на Biznis i Finansije.

Tokom prošle godine, direktor Mercedesa Ola Kelenijus zaradio je milionsku platu i dobio bonuse koji su veći od plate, mada su ukupno nešto manji nego u 2021. godini.

Kelenijusova ukupna primanja u prošloj godini dostigla su sumu od oko 6,11 miliona evra, ili tridesetak hiljada evra manje nego prethodne godine, navodi se u saopštenju kompanije, a prenosi agencija DPA.

Direktorova fiksna plata iznosila je 1,73 miliona evra, dok je varijabilni deo, koji zavisi od toga koliko su ispunjeni poslovni ciljevi, bio veći od plate za više nego duplo, odnosno 3,86 miliona evra.

Naime, Kelenijus je zaradio znatno više od svojih kolega rukovodioca iz uprave Mercedesa, koji su primili plate u rasponu od 3,1 do 3,6 miliona evra.

Za ovakva primanja najviše je zaslužna prošlogodišnja znatno veća prodaja Mercedesovih luksuznih vozila, ali je i poskupljenje automobila uvećalo zaradu za trećinu, na oko 14,8 milijardi evra.

Чланак Direktor Mercedesa dobio dvostruko veći bonus od plate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Javno zdravstvo predstavlja prvi i do sada jedini segment javnog sektora u Srbiji u kojem su za jedan njegov deo uspostavljeni kriterijumi za merenje i nagrađivanje radnog učinka. Imajući u vidu dosadašnje rezultate ovih reformi sa kojima se počelo pre više od deset godina, ne čudi da se one među zdravstvenim radnicima doživljavaju kao puka formalnost, a da većina građana i ne zna da takav sistem uopšte postoji, navodi se u istraživanju Centra za demokratiju.

Novi sistem je uveden krajem 2012. godine, s ciljem da se u ustanovama primarne zdravstvene zaštite plate izabranih lekara obračunavaju na osnovu ostvarenog radnog učinka u svakom tromesečju. Uvođenjem korektivnog koeficijenta definisan je procentualni iznos varijabilnog dela plate, kao i maksimalno procentualno uvećanje plate.

Simbolična stimulacija

Prema inicijalno definisanoj vrednosti korektivnog koeficijenta u 2012. godini, plata je mogla najviše da se uveća za nešto preko dva odsto. Pod pritiskom sindikata, vrednost tog koeficijenta je porasla u dva navrata, pa je maksimalno uvećanje plate podignuto na četiri odsto, a potom na osam odsto što važi i danas. To znači da, posmatrano u nominalnom iznosu, razlika u neto plati između lekara sa najboljim i najlošijim radnim učinkom iznosi nešto više od 60 evra.

Pored toga, iz sistema merenja, ocenjivanja i obračuna plata po radnom učinku izuzeti su lekari drugih specijalnosti u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, kao i lekari zaposleni u zavodima hitne medicinske pomoći ili zajedničkim službama. Iako su pravnim okvirom stvorene pretpostavke za merenje i nagrađivanje radnog učinka i za bolničke lekare, ova praksa do danas nije zaživela.

Sistem „ne prepoznaje“ usluge na koje se građani najviše žale

Stoga su i nakon deset godina od uvođenja plaćanja po učinku izabrani lekari i medicinske sestre i tehničari u domovima zdravlja i zavodima ostali jedina grupa na koju su primenjeni navedeni propisi. To je ukupno oko pet hiljada lekara, naspram više od 20 hiljada lekara u javnim zdravstvenim ustanovama, odnosno ovaj sistem se primenjuje na petinu od ukupnog broja lekara, medicinskih sestara i tehničara koji su zaposleni u zdravstvu.

Sekundarna i tercijarna bolnička i specijalistička zdravstvena zaštita, na čiji kvalitet se građani najviše žale, ostaje van sistema nagrađivanja po osnovu radnog učinka. Takođe, jedan od ključnih mehanizama za podsticaj radne uspešnosti, varijabilni deo plate, ima gotovo beznačajan iznos, zbog čega destimuliše zaposlene i potpuno obesmišljava „nagrađivanje“ na osnovu rezultata rada.

Foto: Pixabay

Чланак Razlika u plati najboljeg i najgoreg lekara u Srbiji – 60 evra се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prosečna bruto zarada obračunata za oktobar 2022. godine iznosila je 104.039 dinara, dok je prosečna zarada bez poreza i doprinosa iznosila 75.353 dinara.
Neto zarade su porasle za 13,9 odsto nominalno i za 2,3 odsto realno u poređenju sa istim mesecom prethodne godine.

Rast bruto zarada u periodu januar–oktobar 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 14 odsto nominalno, a realno 2,4 odsto.

Medijalna neto zarada za oktobar 2022. godine bila je 57.810 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

U periodu od januara do oktobra 2022. godine zabeleženo je povećanje neto kreditnih obaveza poslovnih banaka za 240,9 miliona evra, države za 374,2 miliona evra i preduzeća u iznosu od 438 miliona evra.

U istom periodu, neto potraživanja preduzeća po osnovu trgovinskih kredita i avansa su povećana za 1,58 milijardi evra, dok je prošle godine taj iznos bio 742,2 miliona evra.

Devizne rezerve su smanjene za 204,4 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine beleženo njihovo povećanje od 2,67 milijardi evra, navodi MAT.

U oktobru je zabeleženo povećanje deviznih rezervi u iznosu od 484,9 miliona evra, kao rezultat aktivnosti Narodne banke Srbije na domaćem deviznom tržištu kupovinom valute.

Inflacija je u novembru 2022. godine znatno smanjena na mesečnom, a neznatno povećana na međugodišnjem nivou.

U oktobru i novembru 2022. godine registrovana je mesečna inflacija od 1,9 odsto i jedan odsto, a međugodišnja inflacija od 15 odsto i 15,1 odsto.

U novembru 2022. godine usporeno je povećanje međugodišnje inflacije koje je započelo još u februaru 2021. godine i koje je posle dva prekida, u junu i julu iste godine, produženo već u avgustu te godine.

Opšti međugodišnji rast cena je ubrzan od 15 odsto u oktobru na 15,1 odsto u novembru 2022. usled promena u potrošačkoj korpi.

Izvor: Fonet

Foto: Pixabay

Чланак MAT: Zarade u oktobru 2022. realno manje nego istog meseca 2021. godine се појављује прво на Biznis i Finansije.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, najviše prosečne plate imaju stanovnici opštine Vračar, koji mesečno zarađuju oko 129.978 dinara. Ipak,najveći godišnji rast zarada nije zabeležen u prestonici, već u opštini Kučevo u Braničevskom okrugu, tako da je trenutna prosečna neto zarada 59.019 dinara, u odnosu na prošlogodišnjih 49.599 dinara za isti period (prvih devet meseci u godini).

U čemu je ‘tajna’ ove opštine koja broji nešto preko 15.000 ljudi?

Kako je za Nova.rs istakao predsednik opštine Kučevo dr Ivan Rajičić, navedeni najveći godišnji rast zarada dolazi po dva osnova:prvi je dolazak investitora u opštinu Kučevo, a drugi jeprogram mera koje je lokalna samouprava preduzela prema privrednicima sa teritorije opštine Kučevo da zaposle isključivo lokalno stanovništvo.

„Jedan od najznačajnijih investitora u prethodnoj godini je Koka-kola HBC, koja je u maju mesecu otvorila punionicu ‘Rosa Homolje’ u koju je uložila više od šest miliona evra i zaposlila 65 radnika, sa tendencijom daljeg rasta zapošljavanja“, navodi Rajičić.Ipak, još jedna ‘caka’ koja se tiče rasta zarada krije se u tome štojedan broj Kučevljana svoj hleb uopšte ne zarađuje na teritoriji ove opštine.

Kako objašnjava Rajačić, kompanija Ziđin u rudniku u Majdanpeku zapošljava 220 radnika sa teritorije opštine Kučevo, ali kako se porez na zarade uplaćuje po mestu prebivališta zaposlenog, otuda se benefiti uočavaju u budžetu Kučeva.“Što se druge mere tiče, kroz program lokalnog ekonomskog razvoja od 2021. godine izdvojili smo 20 miliona dinara i na taj način pomogli našim privrednicima da zaposle više od 20 radnika.

Zajedno sa Nacionalnom službom za zapošljavanje kroz programe aktivnog zapošljavanja stanovništva, izdvojili smo šest miliona dinara kako bismo pomogli našim sugrađanima da otvore 37 novih, samostalnih radnji što je rezultiralo porastom prihoda od samostalne delatnosti sa 11,5 miliona dinara u 2021. godini, na 20 miliona dinara u 2022. godini“, objasnio je predsednik opštine Kučevo.

Uzimajući sve navedeno u obzir, zaključuje sagovornik, ukupni prihodi od poreza na dohodak su sa 124,5 miliona u 2021. godini, skočili na 164 miliona dinara u 2022.godini.

Još uvek manje od proseka

Ipak, iako je u Kučevuprosečna plata za 10.000 veća nego prošle godine, ova cifra je i dalje značajno manja od republičkog proseka.A opština Kučevo po visini prosečne plate čak nije ni prva u Braničevskom okrugu.

Tako se na prvom mestu našao Kostolac, gde je prosečna zarada u septembru ove godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iznosila 77.072 dinara, dok je na drugom mestu Požarevac sa 69.681. Kučevo se tako našlo na trećem mestu, a na četvrtom Žagubica sa 59.821 dinarom.

Peto mesto pripada Velikom Gradištu (56.070), Žabari su na šestom mestu (56.027), a slede Malo Crniće (55.298), Petrovac na Mlavi (55.232) I Golubac (53.684).Prosečna plata na nivou okruga iznosi 65.029 dinara.

Izvor: Nova S

Foto: Pixabay

Чланак Najveći rast plate zabeležila je opština u Srbiji koja broji svega 15.000 ljudi се појављује прво на Biznis i Finansije.

Pre deset godina prosečna zarada bila je 41.558 dinara i trebalo je više od 1,5 plate da bi se kupilo sve što se od proizvoda nalazi u prosečnoj potrošačkoj korpi koja je oktobra 2012. iznosila 64.106 dinara. Sada se ta razlika smanjila, ovogodišnju avgustovsku korpu trebalo je izdvojiti 1,17 prosečne plate.

Taj odnos se iz godine u godinu menjao, do 2017. građanima u Srbiji je trebalo oko 1,5 plate da bi kupili sve sa spiska prosečne korpe, od 2018. situacija se popravlja, a prošle godine trebalo je izdvojiti 1,2 prosečne plate.

Prosečna zarada je od 2012. do prošle godine porasla 24.490 dinara, nekih 200 evra, i dok je za korpu oktobra 2012. trebalo izdvojiti 64.106 dinara, prošle godine ona je bila 79.109 dinara, što znači da su namirinice u njoj ukupno poskupele 15.003 dinara za 10 godina.

Kada se pogleda minimalna korpa koja je u avgustu ove godine bila veća od 45.000 dinara, i minimalac od 40.000 dinara koji tek 1. januara treba da počne da važi, a sada je pet hiljada manji jasno je da minimalac dugo neće moći da pokrije troškove korpe.

Slično je i sa prosečnom korpom i platom, a kada se na to doda i inflacija koja je u novembru samo dostigla 15,1 odsto situacija je jasna.

Prosečna plata, prosečna korpa,…..

Baš kao što ni minimalac u Srbiji nikako ne može da stigne minimalnu korpu, ista je situacija i sa prosečnom platom.

Decenijama unazad u Srbiji ne uspevamo da dostignemo ono što bi bilo normalno – da sa prosečnom platom možemo da kupimo sve što se nalazi u prosečnoj korpi, u kojoj je od 2011. godine 75 artikala, za 26 više nego do tada. RZS je te godine promenio metodologiju, uskladivši je sa onom koju za potrebe EU vodi Eurostat. Do tada je u našoj prosečnoj korpi bilo tek 49 proizvoda.

Za ekonomistu Danila Šukovića postoje dva problema, jedan je taj što potrošačka korpa konstantno zaostaje i što će posle ovakve inflacije tek da zaostaje. Drugi je to što je – potrošačka korpa potcenjena.

“To znači da ona ne sadrži nešto što je dovoljno za jedan pristojan život. Ona je potcenjena posebno kada su u pitanju potrebe iz domena kulture, kvaliteta stanovanja, kvaliteta života i ishrane. To su neke stvari koje su sigurno potcenjene”, ističe Šuković za Danas.

On kaže da je veliki problem za penzionisana lica i to što je nekada odnos prosečne plate i prosečne penzije bio takav da penzija ne bi smela da padne ispod 60 odsto prosečne plate. Sada imamo to, kako kaže, da penzija nije ni 50 odsto plate.

“Slika životnog standarda u Srbiji je dosta loša, a posle najnovijeg talasa inflacije on i dalje strmoglavo pada. Jer treba gledati realna primanja i troškove, šta mene zanima koliko je to nominalno, kada ja danas ne mogu da kupim ono što sam kupio juče”, napominje Šuković.

On kaže da je to suština života, a da priča o tome kako BDP raste dva ili tri odsto ne znači ništa, jer je pitanje šta su realni odnosi.

Nekada se prosek računao za četvoročlanu porodicu a sada za tročlanu

“Nekada se prosek računao za četvoročlanu porodicu, sada je prosečno domaćinstvo tročlano. Da bismo mogli da poredimo morala bi da se koriguje metodologija, da se napravi algoritam kako bi se što realnije sagledala razlike. Sada nisam optimista i mislim da je nerealno očekivati da se potrošačka korpa izjednači sa zaradom”, ističe Bogosavljević.

Samo posmatranje prosečne potrošačke korpe za njega kako kaže, nema mngo smisla jer mora da se prati po pojedinim grupama potrošača, jer prosečna primanja apsoluto ništa ne govore o socijlanim kategorijama, onima koji su na minimalnoj zaradi.

Ne možemo, napominje Bogosavljević, da govorimo o adekvatnosti prosečne potrošačke korpe ni ovog sistema praćenja.
“Trebalo bi da se prati stvarna potrošnja i stvarno kretanje cena konkretnih proizvoda i njihovog učešća u troškovima života pojedinih potrošača. To bi imalo smisla za dugoročna planiranja”, napominje on.

Trenutna dešavanja na tržištu su takva, ističe Bogosavljević, da se potrošači bune i pitaju kako to da imamo zvanično povećanje cena od 15 odsto, kad oni mogu da priušte sebi za 30 odsto manje od onoga što su ranije mogli.

Ekonomista Ljubomir Madžar kaže da veruje da prosečna plata nikada nije zadovoljavala potrebe prosečne potrošačke korpe i da treba imati u vidu i to da po domaćinstvu ima često više od jedne plate.

“Dugoročno je problem da je potrošačka korpa skuplja od plate pa narod preživi jer korpa se definiše po nekim manje-više proizvoljnim konvencijama, tako da je potrošačka korpa više stvar društvene konvencije, dok je prosečna plata stvar ekonomske i društvene stvarnosti”, ističe Madžar.

Izvor: Danas

Foto: Pixabay

Чланак Zašto je u Srbiji potrošačka korpa uvek skuplja od plate се појављује прво на Biznis i Finansije.

Potreban stručan i odgovoran električar sa iskustvom, rad na teritoriji Beograda i Novog Sada.

Ovakav tekst oglasa, koji je nedavno osvanuo, ne bi bio neobičan da uz njega nije navedena plata od vrtoglavih 300.000 dinara! Od te cifre mnogima se zavrtelo u glavi, pa su društvene mreže bukvalno buknule!

Od kandidata u ovom oglasu traži se iskustvo, kao i posedovanje vozačke dozvole B kategorije.

Kakav fakultet, kakvi bakrači

Na društvenim mrežama je nastao pravi haos zbog ovog oglasa. Konkretno, zbog visine plate. Mnogi su se iznervirali jer su, prema njihovim rečima, učili škole bezveze.

– Sve vreme spremam ženu da nam sin bude zanatlija, ko tata, kak’i fakulteti, kak’i bakrači. Obraćam mu se sa majstore – jedan je od komentara, piše Mondo.

Ostali su bili slične sadržine:

„Za šta sam ja učio Furijea je*o mi on mater“.

„Da vide zainteresovanost ili ako jeste 300k ne verujem, ali svaka čast“.

Česte i beneficije…
Da je potražnja za radnom snagom i u Srbiji sve veća, a posebno za majstorima, poznata je već više meseci, ako ne i godinu, dve. Tako je letos slične reakcije na društvenim mrežama izazvao oglas da je potreban vodoinstalater za platu od 2.000 evra, plus stan i hrana.

Veselin Ražnatović iz Unije poslodavaca Srbije ističe da se dnevnica fizičkog radnika izjednačila sa dnevnicom majstora od pre tri godine.
– Danas dobar majstor vredi od 60 do 70 evra. Uz dnevnice, oni traže i topli obrok, ako nisu iz Beograda i smeštaj, jer mi smo prinuđeni da sve njihove zahteve ispunimo – navodi Ražnatović.

Uz stalno zaposlenje i pomak u zaradama, što se sada podrazumeva, često se traže i dobijaju paketi beneficija.

Nema više: „Ima ko hoće“

– Više ne postoji ona slika koja je zabeležena u našoj zemlji pre 10, 15 i više godina, ukoliko nećeš ti da radiš, ima ko hoće. Poslodavci gledaju da svakom zaposlenom pruže najviše što mogu, od usavršavnja i učenja, do napredovanja u karijeri, ali i razne pakete beneficija u smislu da imaju dobar balans između privatnog i poslovnog života – kaže Miloš Turinski iz „Infostuda“.

U Samostalnom sindikatu potvrđuju da se položaj radnika poboljšao.

– Mislim da će se u narednom periodu taj trend poboljšavati. Nažalost, mi i dalje imamo poslodavce koji ne poštuju prava radnika, koji krše zakone. Uglavnom se radi o stranim investitorima i imamo velikih problema da tamo organizujemo sindikate i da radnici dobiju svoja prava – kaže sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

Izvor: 24.sedam.rs

Foto; Pixabay

Чланак Manjak radne snage, električaru 300.000, vodoinstalateru 200.000 dinara plata се појављује прво на Biznis i Finansije.