TouchMenu – je sveobuhvatna virtuelna konsijerž platforma koja gostima nudi čitav niz usluga dostupnih sa bilo kog mobilnog telefona ili tableta skeniranjem jednog QR koda.

Dizajnirana je za hotele, apartmane i restorane, odnosno za sve vrste ugostiteljskih objekata. Gosti na brz i lak način mogu da pristupe svim informacijama i uslugama objekta, bez direktne interakcije sa zaposlenima. Funkcijama koje su pre svega lake za korišćenje, TouchMenu optimizuje radne procese uz čuvanje životne sredine i smanjenje potrošnje energije.

Probajte TouchMenu danas i doživite budućnost ugostiteljstva!

TouchMenu je pionir u digitalnom ugostiteljskom ekosistemu. Vodeći proizvod kompanije je Virtuelni konsijerž – moćna veb-bazirana platforma, koja gostima nudi kompletan set usluga, dostupnih sa bilo kog mobilnog telefona ili tableta, skeniranjem jednog QR koda.

Virtuelni konsijerž je savršen za poslovne i gradske hotele, rizorte, odmarališta i sve vrste restorana, prostora za sastanke i događaje, SPA i wellness centre, golf komplekse, sezonske i celogodišnje objekte.
Korišćenjem QR kodova u ugostiteljstvu, TouchMenu gostima pruža digitalno iskustvo koje je i zgodno i održivo. Gosti mogu pristupiti informacijama i uslugama bez direktne interakcije sa zaposlenima u hotelu ili restoranu. Korišćenjem QR kodova u hotelskim sobama, na recepciji, u restoranima, salama za sastanke i prostorima sa sadržajima za zabavu, pomaže se gostima da ostanu informisani, a svaka usluga je udaljena samo par klikova.

Možete doći do svojih gostiju postavljanjem QR kodova gde god vam je potrebno da pristupite digitalnim informacijama i dodatnim uslugama – na čak 36 jezika bez preuzimanja bilo kakvih aplikacija ili registracije.

QR kodovi su osnovni resurs za optimizaciju, unapređenje i automatizaciju radnih procesa. TouchMenu na taj način štedi vreme, smanjuje troškove i olakšava rad osoblju.

Dobar primer je recimo promena cena. Čak i ako se to dešava na nedeljnom ili mesečnom nivou, hoteli ili restorani ne moraju da štampaju svoje menije iznova i iznova. Oni jednostavno mogu da izvrše promene putem svoje digitalne platforme. Istovremeno se ne radi štampanje, što doprinosi zaštiti životne sredine, ali i značajnim uštedama kada se sve sabere na kraju godine.

TouchMenu aplikacija je izuzetno laka za korišćenje, tako da svi korisnici mogu da nauče da je koriste uz minimalnu podršku, ali i pored toga postoje video tutorijali, uputstva za upotrebu i obuke za sve korisnike. Mogu postojati odstupanja u zavisnosti od uključenih funkcija i funkcionalnosti, ali većina potencijalnih klijenata može da počne da koristi APLIKACIJU u roku od 10 dana od dogovora sa timom TouchMenu-a.

Чланак TouchMenu – inovativna aplikacija u svetu ugostiteljstva! се појављује прво на Biznis i Finansije.

Program, koji će trajati šest meseci, je prva inicijativa kompanije eBay na tržištima koja su namenjena posebnoj kategoriji.

Preduzetnici koji se po prvi put prijave na platformu i odluče da prodaju više od 150 različitih artikala će dobiti podršku ličnog eBay menadžera za rast u narednih godinu dana, besplatnu pretplatu na Premium nivo eBay prodavnice u naredna tri meseca i uslugu auto listinga.

Vertikala auto delova i opreme je jedna od najuspešnijih kategorija na eBay platformi – u prethodnoj godini je u okviru ovog segmenta zabeležen rast od skoro 30% na tržištima u razvoju. Ovakav rast posledica je činjenice da je automobilska industrija teško pogođena trenutnom nestašicom poluprovodnika, koja utiče na cene vozila. U toku 2022. godine cene novih automobila porasle su za 12%, dok su cene polovnih automobila porasle za više od 40%. Za kupce, danas je povoljnije da prepravljaju svoje automobile i potrebne delove nabavljaju na tržištu.

Prema podacima sa eBay platforme, u SAD se svake sekunde prodaju tri auto dela, dok se na tržištima Velike Britanije i Nemačke proda po jedan deo svake sekunde. Sa trenutno rastućom tražnjom za auto delovima, sada je pravi momenat da prodavci auto delova i opreme istraže nove prodajne kanale i pridruže se onlajn platformama kako bi izašli u susret novim kupcima. U cilju podrške MSP eBay će obezbediti besplatne ponude paketa za nove prodavce, koji će im omogućiti da predstave svoje proizvode, privuku nove klijente i unaprede svoj biznis.

Jenny Hui, generalna direktorka za tržišta u razvoju u kompaniji eBay je izjavila:

„Naši prodavci širom sveta kupcima nude najširi izbor novih i polovnih vozila, delova i opreme, i sada želimo da investiramo u program podrške novim prodavcima i obogatimo našu postojeću ponudu novim proizvodima sa srpskog tržišta. Ovaj program je deo redizajniranja eBay strategije vođene tehnologijom kojim se fokusiramo ne samo na to da budemo izabrana platforma za prodavce i da gradimo dugovečne odnose sa kupcima, već i da promovišemo ključne vertikale trgovine, kao što su auto delovi i oprema. Auto delovi i oprema su jedna od vodećih kategorija na srpskom tržištu. Po jedan artikal iz ove kategorije se od srpskih prodavaca kupi na svakih 11 minuta. U 2021. godini srpski prodavci su putem eBay platforme prodali 19.000 komada delova i opreme u okviru potkategorije automobila i kamiona kupcima iz SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske i drugih država. Verujemo da će ova inicijativa pomoći prodavcima da bolje upravljaju prodajom i privući nove kupce u njihove prodavnice na eBay platformi“.

Чланак eBay podržava srpska mala i srednja preduzeća iz automobilske industrije ekskluzivnim programom се појављује прво на Biznis i Finansije.

Startit Zajednica je platforma koja pruža podršku i znanje svakom pojedincu koji želi da gradi i unapređuje karijeru unutar digitalne ekonomije i na taj način doprinese rešavanju ekonomske situacije u zemlji.

“Svet i globalna ekonomija se menjaju brže nego ikada i bilo nam je važno da pružimo građanima opciju da se obrazuju za poslove budućnosti, koji se mogu realizovati putem interneta i koji se mogu dobro naplatiti.

Važno nam je i da takve obuke budu besplatne, jer smatramo da nedostatak novca ne sme biti prepreka građanima da imaju karijernu perspektivu.“ — izjavio je Vukašin Stojkov, suosnivač i generalni menadžer Startita.

Građani za građane

Svaki korisnik dobija individualizovanu podršku i plan učenja koji je kreiran od strane Startitovog tima uz pomoć preko 100 stručnjaka koji su deo ove platforme. Korišćenje platforme je besplatno za sve građane koji žele da znanjem stvore nove prilike u svojoj karijeri. Njihova jedina obaveza je da nakon što dobiju pomoć, pomognu nekom narednom, manje iskusnom kolegi i na taj način vrate vrednost zajednici.

“Preko Startita sam ušla u IT industriju, dobila prvi posao u njoj. To je bila suprotnost prethodnim poslovima, ušla sam u krug ljudi koji gradi i grabi, i to me je trglo i pomoglo da napravim uspešnu karijeru koju imam danas.” – Ljubica Garić, koja je danas senior regruter u industriji video igara.

Platforma do sada beleži preko 100 registrovanih profesionalaca i stručnjaka iz svih oblasti digitalne ekonomije koji žele da besplatno dele znanje, a jedan od njih je i Ivan Aksentijević, koji iz Beograda već 15 godina obavlja posao tehničkog direktora u različitim firmama:

“I posle 10 godina mentorstva u saradnji sa Startitom malo šta mi pričinjava takvo zadovoljstvo kao kada neko zahvaljujući mojoj podršci napravi uspeh, ta energija napretka je zarazna”.

Ove sedmice je otvoren poziv i za pojedince koji žele da dobiju podršku putem platforme u nekoj od sledeće četiri oblasti: začetak IT karijere, napredak u IT karijeri, razvoj digitalnih proizvoda i startap preduzetništvo. U planu je otvaranje podrške i u drugim oblastima IT ekonomije, u skladu sa ekspertizom novih stručnjaka koji budu postali deo platforme.

Nastavak tradicije Startita

„Svi građani su dobrodošli da se prijave ukoliko prihvataju pravila platforme i svi će dobiti podršku. Ukoliko se desi da broj zainteresovanih prevaziđe naše kapacitete može doći do zastoja dok se oni ne usklade.

Startit Zajednica je logičan nastavak skoro 15 godina našeg rada tokom kojih smo pružali građanima prilike da se obrazuju i razvijaju karijeru u oblasti ekonomije znanja, pre svega vezanih za IT industriju.” — Vukašin Stojkov, suosnivač i generalni menadžer Startita.

Startit je organizacija koja postoji od 2007. godine i 15 godina unazad čini da deljenje znanja u IT zajednici bude svima pristupačno i lako dostupno. To su činili organizujući kurseve, predavanja i edukacije, i kreirajući veliku količinu besplatnog sadržaja. Do sada je 50.000+ ljudi imalo prilike da dobije direktnu vrednost od ovih sadržaja, a cilj je da se digitalizacijom ovih aktivnosti stvori prilika da još veći broj ljudi ostvari karijerni i ekonomski napredak kroz podršku Startit Zajednice.

Чланак Pokrenuta platforma za besplatno karijerno usmeravanje i podučavanje građana digitalnoj ekonomiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, „Staff“ je hrvatska platforma koja, najprostije rečeno, služi za buking honorarnih radnika. Na njoj se mogu registrovati svi poslodavci kojima je potrebna pomoćna radna snaga, a sa druge strane i svi radnici koji žele honorarno zaposlenje.

„Verujemo da je naša platforma preko potrebno rešenje brojnim preduzećima koja u navratima ili intervalima imaju potrebu za dodatnom radnom snagom, koji ne žele nužno da zaposle za stalno ili za to nemaju mogućnosti. Takođe, isplata i sva papirologija u vezi sa radnikom je automatizovana“, kaže za B92.net Toni Adžić koji je, uz Ivana Abramovića, saosnivač platforme.

Fleksibilni buking radnika namenjen je prvenstveno trgovinskim lancima, logističkim firmama, ugostiteljima, hotelima, ivent industriji, firmama sa velikim proizvodnim pogonima, ali i svim ostalim firmama koje žele da svoje aktivnosti organizuju na nešto ekonomičniji i efikasniji način.

Trenutno ih najviše ima u području ugostiteljstva, a zatim u proizvodnji i prodaji.

Kada je reč o visini zarade radnika, to određuju sama preduzeća.

„Buking radnika znatno snižava fiksne troškove firmama jer u skladu sa svojim potrebama same mogu optimizirovati broj dana u nedelji i broj sati u danu za koje su im radnici potrebni“, kažu iz „Staffa“ za B92.net.

Da li je ovakva platforma moguća u Srbiji?

Kako je iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja rečeno za B92.net, Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ), kao nosilac poslova zapošljavanja, pruža usluge u skladu sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, a pored ostalih, obavlja i poslove povezivanja lica koja traže zaposlenje sa poslodavcima koji iskazuju potrebu za posredovanjem u zapošljavanju, radi zasnivanja radnog odnosa ili drugog radnog angažovanja.

Na sajtu Nacionalne službe za zapošljavanje poslodavac nakon postupka registracije ima mogućnost da samostalno pretražuje bazu biografija registrovanih kandidata ili da podnese zahtev za onlajn posredovanje, radi dobijanja dodatne podrške u izboru kandidata.

Takođe, ističe se i da je registracija omogućena i tražiocima zaposlenja koji mogu imati uvid u bazu poslova čime se postiže efikasno povezivanje obe strane, uključujući sve vrste zaposlenja ili radnog angažovanja, kao i po svim oblastima i područjima rada.

„Na osnovu uvida u raspoložive informacije sa dostavljenog linka, mišljenja smo da se radi o sličnom mehanizmu povezivanja ponude i potražnje koji je trenutno u primeni na sajtu Nacionalne službe. Napominjemo da je Nacionalna služba otvorena za saradnju sa svim akterima na tržištu rada u pogledu uspostavljanja novih aktivnosti koje mogu doprineti većoj zapošljivosti“, rečeno je iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

Izvor: B92

Foto: Pixabay

Чланак Nova praksa:Radnike „poručuju“ kao hranu се појављује прво на Biznis i Finansije.

Ova platforma je namenjena pružanju podrške potrošačima u procesu sortiranja, održive kupovine i odgovornih navika u njihovoj dnevnoj rutini nege. Platforma takođe pojašnjava kako razvrstati različita pakovanja proizvoda za higijenu prema materijalima od kojih su izrađena.

Kako bi ponovna upotreba materijala bila uspešna, ključno je da se u lanac odgovornosti uključe potrošači. Sortiranje ambalaže higijenskih i kozmetičkih proizvoda izazov je iz dva razloga: raznolikost materijala s jedne strane i nedostatak informacija specifičnih za ovu kategoriju s druge. Stoga mnoga pakovanja higijenskih proizvoda završe u mešanom komunalnom otpadu, iako su u potpunosti reciklabilna.

„L’Oréal Adria Balkan, kao deo globalne grupacije, posvećen je održivom poslovanju i u svim zemljama regiona posvećeno radi na ciljevima poput smanjenja CO2 otiska u našim administrativnim predstavništvima, korišćenju obnovljive energije, potpuno obnovljivim maloprodajnim radnjama i bio pakovanjima proizvoda naših brendova. Ekološki odgovorna kozmetika, održiva ambalaža i smanjenje otpada zauzimaju jedno od ključnih mesta u našoj strategiji, a kampanjom “beauty4thefuture“ nastojimo da u čitav proces uključimo i naše potrošače, kako bismo zajedno pokazali da je lepota budućnosti održiva, za dobrobit svih nas i generacija koje dolaze“ istakla je Vanya Panayotova, generalna direktorka L’Oreala za regiju Adria-Balkan i Rumuniju.

Kampanja na krilima brendova grupacije

U kampanju „beauty4thefuture“ uključiće se većina brendova L’Oréal grupe, koji će putem svojih kampanja prenositi poruku o reciklabilnosti proizvoda uz upućivanje na edukativnu web stranicu beauty4thefuture.rs

Sinergija vodeće beauty kompanije i Hamburger Recycling – Tehnopapir d.o.o.

Kao partner beauty4thefuture.rs inicijative, kompanija Hamburger Recycling – Tehnopapir d.o.o. je pružila svoja iskustva i stručnost u pogledu selektivnog odvajanja otpada, te ponudila platformu posvećenu sortiranju higijenskih proizvoda na svojoj web stranici hamburger-recycling.com. Organizacija je član Prinzhorn grupe i prisutna je u 16 zemalja, dok je na evropskom tržištu predvodnik po pitanju industrije pakovanja, papira i recikliranja.

Budući da ambalaža predstavlja najveći deo globalnog otiska higijenskog proizvoda, L’Oréal grupa je još 2007. godine implementirala održivu strategiju pakovanja koja se temelji na 3 stuba „Poštovanje“, „Smanjenje“ i „Zamena“. Do 2030. godine L’Oréal se obavezuje na smanjenje količine ambalaže svojih proizvoda za 20%, uz osiguranje da 100% njegove plastične ambalaže bude reciklirano ili na biološkoj osnovi. Grupa je takođe postavila cilj da do 2025. godine učini 100% svojih plastičnih pakovanja pogodnim za ponovno punjenje, recikliranje ili kompostiranje, doprinoseći tako razvoju cirkularne ekonomije.

Чланак Lepota za (održivu) budućnost се појављује прво на Biznis i Finansije.

Payoneer je kompanija sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama koja se bavi pružanjem finansijskih usluga, transfera novca putem interneta kao i uslugama digitalnog plaćanja.

Payoneer u Srbiji se afirmisao kao način za primanje novčane naknade za pružene usluge inostranim klijentima. Kao takav, Payoneer u Srbiji predstavlja alternativu PayPal platformi. Najčešći korisnici obe platforme su frilenseri i honorarni radnici, većinom iz oblasti informacione tehnologije (IT).

Najčešće usluge koje pruža Payoneer u Srbiji su: primanje isplata za honorarni rad na tržištima kao što su Upwork i Fiverr; primanje isplata za honorarni rad direktno od privatnih klijenata u inostranstvu; e-trgovina na globalnom tržištu; iznajmljivanje objekata za odmor (kao na primer posredstvom sajtova Airbnb i HomeAway).

Registracija naloga Payoneer u Srbiji

Registracija naloga Payoneer u Srbiji se vrši na sajtu https://www.payoneer.com/serbian/. Prilikom registracije naloga potrebno je uneti uobičajene podatke o sebi i izabrati jedan od dva načina povezivanja naloga sa bankovnim računom. Naime, prilikom kreiranja naloga potrebno je izabrati da li će nalog biti povezan sa računom banke koja je registrovana u Srbiji ili banke koja je registrovana u inostranstvu.

Ukoliko izaberete da vam nalog bude povezan sa bankovnim računom banke koja je registrovana izvan Republike Srbije, najveća verovatnoća je da će to biti banka koja je registrovana u Republici Irskoj. Nakon registracije naloga očekujte da vam u narednih deset dana pristigne platna kartica na vašu adresu.

Payoneer u Srbiji sa aspekta poreza na dohodak građana

Shodno članu 2 Zakona o porezu na dohodak građana, porez se plaća se na prihode iz svih izvora osim onih koji su posebno izuzeti ovim zakonom.

Shodno članu 7 istog zakona, obveznik poreza na dohodak građana je rezident Republike Srbije za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije i u drugoj državi.
Isti član navodi da je rezident fizičko lice koje na teritoriji Srbije ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa odnosno lice koje na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u poreskoj godini.

Navedeni članovi jasno upućuju da je svako fizičko lice, koje preko Payoneer sistema vrši naplatu svojih pruženih usluga, obveznik poreza na dohodak građana.

Različito obračunavanje poreza na dohodak

Rezidenti Srbije koji preko Payoneer sistema vrše naplatu svojih usluga dužni su da plate porez na dohodak građana koji se različito obračunava, u zavisnosti od toga da li rezidenti Srbije imaju stalnog poslodavca u inostranstvu, ili povremeno vrše takve usluge (ugovor o delu).

Obračun poreza za povremeno pružanje usluga (frilenseri) vrši se tako što se bruto iznos primljenog novca umanjuje za iznos normiranih troškova od 20%, pa se na takvu osnovicu primenjuje poreska stopa od 20%. Poreska obaveza za plaćanje poreza na dohodak zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.

Potraživanja dospelih a neuplaćenih doprinosa ne zastarevaju

Napomenuli bismo da, osim obaveze plaćanja poreza na zaradu, postoji obaveza uplate doprinosa za zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Pritom se doprinosi za zdravstveno osiguranje ne plaćaju ukoliko se plaćaju po osnovu postojanja drugog radnog odnosa.
Potraživanja po osnovu dospelih a neuplaćenih doprinosa ne zastarevaju i država ih može tražiti u svakom trenutku po njihovoj dospelosti.

Payoneer u Srbiji sa aspekta Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma

U vezi sa navedenim je relevantan i član 103b Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma. Shodno navedenom članu Narodna banka Srbije će formirati Jedinstveni registar korisnika platne usluge izvršavanja novčane doznake. Isti član propisuje da su banke i druga lica koja, u skladu sa zakonom, pružaju platnu uslugu izvršavanja novčane doznake dužni da Narodnoj banci Srbije redovno dostavljaju podatke iz stava 2. ovog člana i odgovaraju za tačnost tih podataka.

Zakon o platnim uslugama u članu 2 definiše platnu instituciju kao pravno lice sa sedištem u Republici Srbiji koje ima dozvolu Narodne banke Srbije za pružanje platnih usluga kao platna institucija, u skladu sa ovim zakonom.

Razlike u onosu na to da li je nalog povezan sa računom domaće ili banke iz inostranstva

Navedene zakonske odredbe se u slučaju korišćenja Payoneer u Srbiji odnose različito na situacije u zavisnosti od toga da li je Payoneer nalog vezan za domaću ili inostranu banku. Ukoliko je u pitanju transakcija novca preko Payoneer naloga čiji je račun otvoren u banci u Srbiji, svaka transakcija iz inostranstva biće prijavljena Narodnoj banci Srbije.

S druge strane, ukoliko je Payoneer nalog povezan sa računima banke iz inostranstva, strane banke tada ne vrše pružanje platnih usluga kao platna institucija u smislu člana 2 Zakona o platnim uslugama i nemaju obavezu da transakcije prijavljuju Narodnoj banci Srbije.

Napominjemo da nepostojanje obaveze stranih banaka da transakcije iz inostranstva prijave Narodnoj banci Srbije može biti promenjeno u budućem periodu, kao i da potraživanja države za neplaćene doprinose nikada ne zastareva.

Oslobođenje plaćanja carine prilikom kupovine robe

Kao što je na početku teksta navedeno, Payoneer u Srbiji se može koristiti i kao online platforma za plaćanje prilikom kupovine robe iz inostranstva.
Pritom, potrebno je istaći razliku koja postoji između online kupovine robe i online kupovine usluga.
Online kupovina robe uređena je, između ostalih propisa, i Uredbom o carinskim povlasticama.

Uvozne dažbine se ne plaćaju na pošiljke male vrednosti koje su nekomercijalne prirode. A pošiljkama male vrednosti nekomercijalne prirode smatraju se pošiljke čija vrednost ne prelazi 50 evra, u dinarskoj protivvrednosti (osim pošiljaka koje sadrže alkohol, parfeme i toaletne vode, duvan i duvanske proizvode).

Takođe, treba napomenuti da su domaći i strani državljani, oslobođeni su od plaćanja uvoznih dažbina na pošiljke male vrednosti koje besplatno primaju od fizičkih lica iz inostranstva, koje nisu poslate u komercijalne svrhe, u ukupnoj vrednosti do 70 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

Pošiljka je nekomercijalne prirode ako: se radi o povremenim pošiljkama; pošiljka se sastoji od robe namenjene isključivo za ličnu upotrebu korisnika povlastice ili članova njegove porodice; ne postoji bilo kakva obaveza plaćanja primaoca pošiljke.

PDV aspekt kupovine robe i usluga putem Payoneer platforme u Srbiji

Prilikom kupovine robe obračunava se PDV na osnovicu koja se sastoji iz vrednosti robe, iznosa carine kao i svih sporednih troškova (akcize, transport).
Fizačka i pravna lica koja se nalaze u sistemu PDV-a mogu ovaj iznos odbiti.
Kod uvoza usluga situacija je nešto drugačija.

Ukoliko uvoz usluge vrši lice koje se nalazi u sistemu PDV, obavezan je da evidentira PDV u internom obračunu i ima pravo da ga odbije.

Ukoliko uvoz usluge vrši lice koje se ne nalazi u sistemu PDV, uvoz usluga nije predmet PDV. PDV se tada ne plaća na uvoz usluga, pod uslovom da uslugu pruža strano lice koje se nije evidentiralo za obavezu plaćanja PDV-a u skladu sa domaćim zakonom i ukoliko uvoznik usluge ne obavlja tu uslugu kao trajnu aktivnost.

Izvor: Mladen Tanović, WTS Porezi i Finansije

Чланак Kako funkcioniše Payoneer platforma za plaćanje u Srbiji се појављује прво на Biznis i Finansije.

Predstavlja značajan pomak na finansijskom tržištu i iskorak ka alternativnom finansiranju kakvo privrednici u razvijenim zemljama već uveliko koriste. Pokretanjem ove platforme srpskim malim i srednjim preduzećima omogućava se novi izvor finansiranja i proširuju se njihove mogućnosti da dođu do sredstava za ulaganje u dalji razvoj biznisa.

Platforma povezuje kompanije koje traže sredstva za finansiranje rasta i zainteresovana fizička ili pravna lica, koja mogu da postanu investitori za nekoliko minuta. Najmanji mogući iznos ulaganja je 100 evra.

„U svetu je ovakav način finansiranja rasta kompanija u ekspanziji, jer mali biznisi često nisu interesantni bankama, pa na ovaj način mogu da dođu do sredstava, ali i da pruže priliku postojećim kupcima-investitorima da učestvuju u njihovom uspehu, kao i da kroz brojne marketinške aktivnosti dođu do novih kupaca i prošire svoje tržište“ kaže Luka Pejović, direktor Ventu.rs.

Razvoj „crowdinvesting“ platforme je pionirski poduhvat za Srbiju

„Razvoj „crowdinvesting“ platforme je pionirski poduhvat za Srbiju koja ima jedan od najnerazvijenih sektora alternativnih finansijskih usluga u regionu. U izazovnim okolnostima i krizi zbog pandemije koronavirusa, ova platforma još više dobija na značaju. Ventu.rs omogućava da pomognemo našim lokalnim kompanijama da rastu uprkos krizi, koristeći digitalni alat prikladan zdravstvenim i bezbednosnim preporukama. Verujemo da će Ventu platforma biti snažan impuls razvoju preduzetništva i konkurentnosti u našoj zemlji“, kaže Dragana Stanojević, direktorka USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, koji podržava razvoj platforme.

Zainteresovane kompanije mogu da se prijave na sajtu Ventu.rs, nakon čega prolaze detaljnu analizu koju sprovode finansijski stručnjaci revizorske kuće BDO Srbija, pravni tim kancelarije „Karanović & Partners“ i marketinški tim Ventu.rs. Samo one kompanije koje ispune sve kriterijume mogu naći mesto na platformi. Na ovaj način Ventu.rs se maksimalno trudi da rizik investicije svede na minimum.

Sa svim investitorima digitalnim putem se potpisuju ugovori o pozajmici u formi subordiniranog zajma, na period od tri ili više godina i uz minimalnu fiksnu kamatnu stopu od 6% godišnje. Takođe, investitori mogu dobiti i bonus kamatu čiji iznos zavisi od poslovnog uspeha kompanije.

Investitori prema instrukcijama iz sistema svoj novac uplaćuju na namenski račun u Direktnoj Banci, sa koga se u slučaju uspeha kampanje i dostizanja ciljanog iznosa investicije, sredstva prosleđuju kompaniji, a u slučaju da kampanja ne bude uspešna vraćaju investitorima po isteku trajanja kampanje.

Domaće kompanije već pokazuju veliko interesovanje za pristup platformi, a prva kompanija koja će prikupljati sredstva za rast je Bubaja d.o.o, koja stoji iza brendova „Zdrawo slatko“ i „RO!“

„Cilj kampanje je da se prikupe sredstva za rast proizvodnje i izlazak na tržište EU gde već postoji interesovanje za naše proizvode. Uz Vašu podršku do tog cilja možemo doći brže i lakše“ kaže osnivač Veljko Milićević.

Чланак Počinje sa radom Ventu.rs platforma za „crowdinvesting“ (grupno investiranje) се појављује прво на Biznis i Finansije.

Oblasti u kojima će DokTok pružiti savetovanje su zdravlje hroničnih bolesnika, zdravlje žena, trudnica i porodilja, zdravlje dece, mentalno zdravlje (anksioznost, depresija, upravljanje stresom…), opšte zdravstvene tegobe (povraćanje, osipi, dijareja, konjuktivitis…) i druge.

Stručni DokTok tim već čini stotinak lekara opšte prakse ili specijalista, kako privatnih zdravstvenih ustanova, tako i javnog zdravstva, ali i lekara u penziji koji će pružati stručne savete i podršku građanima u vremenu izolacije i anksioznosti.

Već u testnoj fazi, procenjeno je da će interesovanje za ovu vrstu usluge nadmašiti broj trenutno prijavljenih lekara, pa DokTok poziva sve zainteresovane lekare sa licencom i psihologe – aktivne, u penziji, iz dijaspore, u samoizolaciji i druge, koji žele da se priključe. Registracija traje svega nekoliko minuta otvaranjem naloga na samoj platformi.

Tim koji stoji iza DokTok platforme čine ICT Hub centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija i kompanija Talkini, DNA Communications i Vip mobile. Inicijativi su se odmah pridružili opšta bolnica Bel Medic, Medigroup i Psihoanalitičko društvo Srbije.

Prijatelji projekta: UNIQA osiguranje, PWC – PricewaterhouseCoopers, Belmedic, Medigroup, Psihonalitičko drustvo Srbije.

Više informacija pogledajte na sajtu https://www.doktok.rs/

Чланак Medicinski saveti lekara na DokTok platformi се појављује прво на Biznis i Finansije.