U Evropi će 2024. biti više ljudi starijih od 65 godina nego onih mlađih od 15, upozorila je danas Svetska zdravstvena organizacija i pozvala da se poboljšaju mere za osiguranje dobrog zdravlja u starosti.

„Do 2024. godine ocenjuje se da će populacija osoba starijih od 65 godina biti brojnija od one mlađe od 15 godina u regionu Evrope Svetske zdravstvene organizacije“, naveo je u saooštenju evropski ogranak SZO koji obuhvata 53 zemlje od kojih su neke u centralnoj Aziji.

Na svetskom nivou ovaj poremećaj će se dogoditi oko 2064. godine prema projekcijama instituta „Our World in Data“.

„Taj trend je sinonim za nove socijalne, ekonomske i zdravstvene izazove“, navodi se u saopštenju.

Na celom starom kontinentu, produženje životnog veka često je sinonim za oscilirajuće zdravlje.

Da bi se smanjio uticaj starenja stanovništva SZO poziva vlasti da pokreću mere koje će omogućiti starijim osobama da očuvaju i poboljšaju svoje fizičko i mentalno zdravlje, nezavisnost, socijalno dobrostanje i kvalitet života.

Između ostalog se preporučuje uravnotežena ishrana i fizička aktivnost najmanje dva i po sata nedeljno.

„Još intenzivnija fizička aktivnost može da smanji za 35 odsto rizik od smrtnosti uključujući sve uzroke“, naveo je SZO.

Izvor:021.rs
Foto: Pixabay

Чланак U Evropi će 2024. biti više ljudi starijih od 65 godina nego mlađih od 15, upozorila je SZO се појављује прво на Biznis i Finansije.

Svetska populacija, koja sada premašuje osam milijardi ljudi, do 2100. godine popeće se na 10,4 milijardi. Ali, taj rast po običaju neće biti ravnomeran, već će ga predvoditi najsiromašnije zemlje na svetu.

S druge strane, u bogatim zemljama će broj stanovnika opadati. Primera radi, u SAD će u narednih 11 godina broj starijih od 65 godina premašiti broj maloletnih građana, po prvi put u istoriji ove zemlje. U Kini se beleži prvi pad populacije, i već se oseća usporavanje ekonomije zbog manjka radne snage. U Evropi žene već tradicionalno u proseku rađaju 1,53 dece, što znači da se ne obezbeđuje prosta reprodukcija stanovništva.

Gde onda raste broj novorođenih?

Čak polovina rasta celokupne svetske populacije između 2022. i 2050. dolaziće iz subsaharske Afrike. Broj stanovnika u ovom regionu raste tri puta brže nego u ostatku sveta. Pre samo četiri godine u tom delu sveta živelo je 14 odsto globalne populacije a do kraja ovog veka njen udeo u ukupnoj populaciji će narasti na 33 odsto.

A u pitanju je region sa vrlo nerazvijenim ekonomijama koji je izuzetno ranjiv na posledice klimatskih promena. Naime, od 28 najsiromašnijih zemalja u svetu čak 27 dolazi iz subsaharske Afrike, a njihove ekonomije se u velikoj meri zasnivaju na tradicionalnoj poljoprivredi koja prilično zavisi od vremenskih uslova odnosno od količine padavina.

Budući da se klima menja i da bi u subsaharskoj Africi to moglo dovesti do rasta temperature, učestalijih poplava, tropskih ciklona, ali i dužih sušnih perioda, to bi za ove zemlje moglo značiti nemogućnost da prehrane svoje brojno stanovništvo.

Foto: Wayne Lee Sing, Unsplash

Чланак Najveći rast stanovništva beleži se u zemljama koje neće moći da ga prehrane се појављује прво на Biznis i Finansije.

Naime, prema saopštenju Eurostata, prošle godine u EU je zabeležen veći broj preminulih nego novorođenih, ali je brojnost populacije ipak porasla, ponajviše zbog priliva izbeglica iz Ukrajine (oko četiri miliona njih) koji su dobili poseban status, ali i migranata iz drugih zemalja. Najveći rast populacije, od 1,2 miliona ljudi, zabeležen je u ekonomski najjačoj zemlji – Nemačkoj, a najveći pad u Italiji (179.419).

U brojkama to izgleda ovako: 1. januara 2023. u Uniji je živelo 448,4 miliona stanovnika, dok je istog dana 2022. godine bilo 446,7 miliona. Prethodnih godina (2020. i 2021.) broj stanovnika je bio u padu zbog pandemije korona virusa.

Ipak, činjenica je da je prirodni priraštaj na toj teritoriji negativan i da je populacija sve starija, zbog čega su pojedine članice EU tražile da se uvedu posebne mere za promovisanje rađanja.

Foto: Jacek Dylag, Unsplash

Чланак U EU porastao broj stanovnika, ali ne kao rezulat prirodnog priraštaja се појављује прво на Biznis i Finansije.

Trenutno na Zemlji živi 7,8 milijardi ljudi. Iako globalno stanovništvo nastavlja da raste za oko 82 miliona ljudi godišnje, to je i dalje uglavnom rezultat rasta populacije u podsaharskoj Africi, koja će prema sadašnjim projekcijama udvostručiti svoje stanovništvo do 2050. godine. Međutim, rast na globalnom nivou sve više usporava.

Naime, dok su Ujedinjene nacije i drugi istraživački centri ranije predviđali eksploziju stanovništva i moguću prenaseljenost na planeti, sada su sve češće prognoze koje su potpuno suprotne. Tako se u nekoliko studija koje su nedavno objavljene navodi da će svetska populacija tokom druge polovine ovog veka opasti sa 9,7 milijardi ljudi u 2064. na 8,8 milijardi do kraja veka.

Japan ide ka zalasku, Ukrajina već izgubila trećinu stanovništva

Studija objavljena u naučnom časopisu „Lanset“ ukazuje da će se globalna stopa plodnosti smanjiti za gotovo jednu trećinu do 2100. godine. U 23 zemlje,  stanovništvo će se umanjiti za polovinu, a u još 34 zemlje za 25 do 50%. U istraživanju se ističe da je japansko stanovništvo najverovatnije dostiglo vrhunac od 128 miliona u 2017. godini i da će se smanjiti na ispod 53 miliona do 2100. godine.  U istom periodu, stanovništvo Italije, na primer, smanjiće se sa 61 na 28 miliona ljudi.

Za razliku od zapadnih zemalja u Evropi, gde se pad nataliteta donekle ublažava  ogromnim prilivom migranata, većina drugih je u dvostrukoj demografskoj opasnosti – uporedo sa sve manjim brojem novorođene dece odigrava se i veliki odliv stanovništva u potrazi za boljim životom. Tako se stvara začarani krug, jer uglavnom odlaze mlađi, koji su makar potencijalno budući roditelji.

Jedan od drastičnih primera je Ukrajina, za koju zvanični podaci pokazuju da je tokom poslednje dve decenije izgubila trećinu stanovništva. U poređenju sa 2001. godinom, kada je u toj zemlji živelo 52 miliona ljudi, sada ih je nešto više od 37 miliona. Prognoze o demografskim kretanjima u budućnosti su još pesimističnije.

Opusteli Baltik

Urgentne su i baltičke zemlje. Letonija i Litvanija su takođe u poslednjih dvadesetak godina izgubile trećinu stanovništva, a ako se iseljavanje nastavi dosadašnjom brzinom, stručnjaci im predviđaju demografsku katastrofu.

U ovim zemljama broj penzionera se već sada uvećao do teško održivog nivoa u odnosu na radno sposobnu populaciju i počinje da se oseća sve veći nedostatak stručnjaka koji su vitalni za razvoj društva. Među razlozima koji se navode za ovakvu situaciju je veoma visoka cena tranzicije koja je bila izrazito neoliberalno orijentisana. Primer je i da, prema objavljenim statistikama, ove države najmanje troše u EU na socijalna davanja za svoje stanovništvo. U Letoniji, za to se izdvaja 14,5% BDP-a, u Litvaniji 14,7%, a u Estoniji 15,1%. Poređenja radi, u Francuskoj je to više od jedne trećine BDP-a.

Korona uvećava smrtnost i smanjuje rađanja

Kao dodatni, najnoviji uzrok za dalje smanjivanje broja stanovnika na planeti, sada se ističu i posledice pandemije korona virusa i dalekosežne ekonomske recesije, koja bi u narednim godinama mogla znatno da smanji natalitet. Ekonomska neizvesnost često dovodi do toga da ljudi odgađaju rađanje deteta ili odlučuju da ostanu bez dece.

S druge strane, stručnjaci Bečkog instituta za demografiju pri Austrijskoj akademiji nauka procenjuju da bi u zemljama koje su najviše pogođene virusom, stopa smrtnosti mogla da bude od 10 do 20% samo do kraja ove godine.

U Sjedinjenim Državama, usled stalnog opadanja američkih prihoda i pre korone, došlo je do snažnog pada nataliteta, što će dovesti do novih problema za ekonomiju te zemlje, upozoravaju ekonomski stručnjaci. U poslednjih nekoliko godina, ukupna stopa plodnosti u Sjedinjenim Državama već je opala sa 2,1 na 1,7 dece po ženi. Američki institut Bruking je objavio prognozu, prema kojoj će se 2021. godine roditi 500.000 Amerikanaca manje nego što su demografi prvobitno očekivali.

Miljarda na milijardu ide    

Vodeći američki mediji takođe upozoravaju na posledice pada nataliteta, ali uporedo ističu da dok se populacija u Sjedinjenim Državama smanjuje, u isto vreme se povećava broj milijardera.

Blumberg komentariše da u vreme kada je skoro 43 miliona Amerikanaca ostalo bez posla i osnovnih sredstava za život, zajedničko bogatstvo američkih milijardera se povećalo za stotine milijardi dolara i sada je dostiglo 3,51 biliona dolara. Forbs je izračunao da je svakog dana neposredno posle američkih predsedničkih izbora bogatstvo samo prvih deset najbogatijih ljudi u Sjedinjenim Državama poraslo za više od 33 milijarde američkih dolara.

U izveštaju Američkog instituta za političke studije IPS, takođe se ukazuje na to da se proces gomilanja bogatstva milijardera ubrzava, dok se drugi Amerikanci suočavaju sa naglim padom ušteđevine. Rast siromaštva koji se sve negativnije odražava i na populaciona kretanja i s druge strane povećana  koncentracija svetskog bogatstva u rukama malog broja pojedinaca neminovno nose ozbiljne političke i ekonomske posledice, zaključuje se u izveštaju.

Чланак Svetska populacija se smanjuje, jedino se milijarderi umnožavaju се појављује прво на Biznis i Finansije.

Nešto manje od polovine građana Beograda (45%) još uvek nije odlučilo da li bi se vakcinisali kada vakcina protiv Kovida-19 bude dostupna na našem tržištu. Četvrtina građana je izjavila da se ne bi vakcinisala, samo petina je spremna da se vakciniše, dok će odluke oko 9% građana, zavisiti od izbora proizvođača vakcine.
Kada je reč o građanima koji su izjavili da imaju neko hronično oboljenje, rezultati su donekle drugačiji. Vakcinisalo bi se 42% njih, 36,6% je i dalje neodlučno, 14,2% ne želi da se vakciniše protiv Kovida-19, dok 6% Beograđana koji boluju od neke hronične blesti će doneti odluku o tome kad saznaju ko je proizvođač vakcine.

Ovo su rezultati istraživanja koje je sprovedeno krajem septembra na teritoriji Grada Beograda za potrebe studije „Mogućnosti za unapređenje zdravstvenog sistema u borbi protiv epidemije COVID-19 u periodu 2020-2021“. Studiju je uradila Američka privredna komora (AmCham) u saradnji sa Ekonomskim Institutom iz Beograda i Institutom za epidemiologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Zabrinjavajući pad imunizacije

U pomenutom istraživanju se ističe da vakcinacija kao najefikasnija mera prevencije dobija na važnosti u periodu pandemije. Stoga se upozorava na nepovoljne trendove u imunizaciji stanovništva u Srbiji.
Primer imunizacije protiv sezonskog gripa pokazuje da su u poslednjih deset godina ostvareni zadovoljavajući rezultati sezonama 2008/09 i 2009/10 u imunizaciji populacije starije od 65 godina, ali nakon toga situacija u poređenju sa EU je mnogostruko lošija.
Naime, u sezoni 2008/09 vakcinisano je 27% stanovništva starijeg od 65 godina, naredne 2009/10 gotovo trećina (32%), da bi u sezoni 2016/17 taj udeo pao na 14% stanovništva starijeg od 65 godina.
Trend je još nepovoljniji kada je reč o vakcinaciji zdravstvenih radnika protiv sezonskog gripa. Na početku posmatranog perioda bilo je vakcinisano 15% njih, da bi posle deset godina udeo vakcinisanih pao na 11% od ukpnog broja zdravstvenih radnika.

Najveći otpor prema MMR1 vakcini

Najnoviji podaci o opštoj imunizaciji stanovništva tokom prvih šest meseci 2020. godine, takođe nisu ohrabrujući. Obuhvat redovnim vakcinama je niži od istog perioda prethodnih godina, u rasponu od 5% do 12%, zavisno od tipa vakcine. Najniži obuhvat, 38,2% je za MMR1 vakcinu, navodi se u studiji.

Imajući u vidu ovakve pokazatelje i višestruke rizike koje sa sobom donosi aktuelna pandemija po zdravlje stanovništva ali i po privredu, u Američkoj privrednoj komori apeluju na hitno i sveobuhvatno jačanje poverenja u programe imunizacije.
Takođe, potrebno je obezbediti kapacitete za distribuciju vakcina različitih proizvođača, kao i planirati povećanje dostupnosti ovih vakcina širokoj populaciji kako bi se postigao željeni obuhvat vakcinacije, odnosno vakcinisalo 60 do 70% stanovništva.

Foto: Pixabay

Чланак Samo petina Beograđana spremna da se vakciniše pritiv Kovida-19 се појављује прво на Biznis i Finansije.